Saveti o tinejdžerima

Več sam više puta na forumu pominjao knjigu u izdanju Psihopolisa (Zoran Milivojević) i kako je jedna od najmudrijih i najduhovitijh knjiga koju pročitah. Istovremeno je puna praktičnih životnih saveta:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle preporuke za ovu izvanrednu knjigu imam pitanje za one sa iskustvom preživljenog puberteta vlastite dece:

Koji su najvažniji saveti roditeljima koje bi ste da li onima koje taj strašni pubertet tek čeka? Imate li u iskustvu i u "džepu" neko majstorstvo koje vam je pomoglo u datoj situaciji sa decom?

(Lata u ovoj knjizi kaže...parafraziram: "Čini vam se da Vaše dete u poslednje vreme nije normalno? Potpuno ste u pravu...ono nije normalno!!!" U nastavku objašnjava fiziološke promene u telu koje neminivno dovode to te normalne "nenormalnosti" ).

Mislim da univerzalnog "lijeka" nema...troje djece,tri puberteta,sva tri potpuno razlicita.I svako dijete je reagovalo na drugi sistem.Znaci,savjet je jedan....nauci kako ti dise dijete...ako si propustio u djetinjstvu,ne citaj dalje post,i vladaj se prema osobinama djeteta,osluskuj njegove zelje i namjere.Neko reaguje na mirnu pricu,neko na zabrane,neko na...pravim se i ja blesava....a sistem cete znati samo ako poznajete dijete.Nije lako,traje taman koliko da pomislis poludicu i onda odjednom sve dodje na svoje.
Neke osobine iz tog perioda upravo ostanu kao pecat za dalje....a taj pecat je upravo ono sto rekoh...ako znas dijete,sve njegove mane i vrline...tacno ces to da vidis u tom pecatu koji je naslijedio od sebe u pubertetu kao trajnu odliku.

brdjanin ::

Koji su najvažniji saveti roditeljima koje bi ste da li onima koje taj strašni pubertet tek čeka? Imate li u iskustvu i u "džepu" neko majstorstvo koje vam je pomoglo u datoj situaciji sa decom?

Moajstorstvo ?
Tesko da tako sto postoji.Vlasnik toga je srecan covek:D:
Nema univerzalnog recepta, cak i kod sopstvene dece, a ne savetovati druge.Mada uvek je najlakse drugom davati savete.
Nedavno ujednom razgovoru prijatelj iznosi zamerke na racun svog sina, drugi prijatelj istrcava sa predlogom, kako bi on to resio.
Prvi prijatelj naparvi stanku, pa kaze " Mare, i ja bih isto to uradio da je tvoj sin u pitanju, ali ovo je moj sin, pa ne mogu"
I bas je tako.
Jedini moj savet je sto vise pricati i upoznavati svoje dete.
Kod mene dva deteta istog pola, totalno razliciti karakteri i samim tim razlicit pristup.
Jedan je samo cutao i na moje ponovljeno zvocanje ronio suze, mladji je opet grlen i uvek bio spreman da raspravlja sa mnom.
Kod starijeg su palile kritike, kod mladjeg pohvale, cak i za nesto lose uradjeno. Naravno, gde pohvaliti nesto lose?
No, trazila sam nacin da izvucem dobru stranu toga, pohvalim, a onda nastavim o nedostacima ucinjene stvari.
Ne mogu reci da sam imala problema,. nisam...ali svaki roditelj trazi (ocekuje) da njegovo dete bude najbolje.

Tinejdžeri...? Unikatno stanje. Kod svakog deteta se drugačije manifestuje. Geni su čudo-setite se samo vas iz tog perioda...
Nema tu neke mudrologije. Lek za to ne postoji. Postoji "vakcina"..
Od ranog perioda biti principijalan.
Uvek i uvek stajati iza svoje reči i svog obećanja.
Ne žuririti sa izjavom da će dete nešto moći ali sumnjate u svoju mogućnost ispunjenja obećanja.
Ako ste rekli "ne" ne odustajte od tog "ne" ma kako dete bilo dobro i ma koliko "to" zaslužilo.
Za dobar uspeh i zasluge pronađite nešto drugo kao nagradu jer na "ono" je stavljena reč "ne"! Tako detetu neće pasti na pamet da vas ucenjuje...što im često pada na pamet.
Kada dete zna da ima roditelja sa stavom neće mu padati na pamet da pronalazi stazu u "pubertetskom slalomu".
Popuštala sam kad je trebalo (pravdala lično dan kada su mi priznavali da im se ne ide danas u školu), ali je razlog morao biti konkretan!
Zatezala kada sam znala da to mora biti urađeno i tačka.
I naravno kad krene pubertet dati detetu do znanja da pubertet nije bolest..da je to samo stanje kroz koje smo svi prošli i preživeli!
Naučiti dete da pod uticajem hormona dete/čovek često nema kontrolu nad samim sobom ali je umetnost to obuzdati i kanalisati.
Ti isti hormoni udaraće mu u glavu još dugo godina...ako sad ne nauči-nikad neće.
I da, možete biti prijatelj sa vašim detetom, ali do određene granice- mora se znati ko je koga rodio!
"Gledajte" vaše dete, što više pričajte sa njim, provodite vreme sa vašim detetom-ne pored deteta....ostavite kućne poslove i kartajte se sa vašom decom ako oni to požele. I to je vreme  tokom kojeg se kartanje upotrebiti za razne teme..
Kućni poslovi neće pobeći nigde, vaše dete hoće...negde i kod nekog ko ima više vremena za njega...
Život nema reprizu!
Nemate kada da nadoknadite vreme koje prolazi pored vas i tom vremenu je vaše dete.

Nedavno je naš prijatelj stavio šifru na net zbog starijeg sinu koji luduje u pubertetu. Na sinovo moljakanje da mu da pass...otac je odgovara "Kad popraviš ocene"...kada su ocene bile popravljene, sin traži šifru da a otac mu odgovara-"Pa šifra je kadpopravisocene"...

"Gledajući" vaše dete, znaćete kako da mu budete koristan saveznik.

Naša ćerka je prvi put išla sa 16 godina sama (sa poznatim društvom) na more. Dopustili smo joj tu avanturu, uz uslove redovnog javljanja..itd...i na kraju sam joj rekla-kad ti budeš imala dete, i bude tražilo da ide samo na more, podsetiću te, da si ti prvi put sama išla sa 16 godina...ako slučajno zaboraviš!!
Samo me pogledala i rekla-auuuuu dobro. :)

Upravo se slazem sa izjavom gore....dijetetu treba biti prijatelj,ali prvo roditelj....ono treba u svakom trenu da zna da ste vi iznad...hijerarhija postoji svuda pa sto ne bi i u porodici....autoritet ne smije biti poljuljan,pod uslovom da ste znali na pravi nacin da ga nametnete i izgradite.
jednom NE je stvarno ne....a obecanje,bice i mora biti ispunjeno.
Respektuj me kao roditelja da bi dobio respekt kao dijete!

Upravo to..poštuj moje "JA" da bi ja poštovala tvoje "JA"...ali to se gradi od malena...i ne postoji "malo dete"...(neka..mali je još...)
Dete je uvek  dovoljno veliko da shvati određene stvari.
Princip dolaženja kući iz noćnog života je imao takođe uslove-imate izlaz do kada i ostali. Krećete kući zajedno! Sedaš u taxi, javljaš se telefonom, ja te čekam i plaćam taksisti! Ili..zoveš nas da dođemo po vas! Nema dolaženja kući sama-kako god ti bilo dosadno tamo gde se nalaziš, jer ti si htela/o tamo da ideš, nismo te naterali!! To je bio tvoj izbor i iznesi taj izbor do kraja a sledeći put razmili šta i kako biraš!!"
I još jedna stvar, moja deca su jako rano dobila mobilne telefone. Uslov je bio dostupni ste u svakom trenutku jer ste vi to hteli! I jako rano su imali broj na račun-kako ne bi mogao da bude izgovor-nemam kredita-imaš, imaš!!
"Budete li nedostupni-poješćete mobilni sa sva baterijom!! Ako je telefon pred gašenjem, javljaš se da znam da ne bude iznenađenja. Pošto nećeš moći da zoveš taksi, u toj poruci mi kažeš kada  dolazim po tebe!! " Ili tako ili nikako...znači dogovoreno ograničenje.
Koliko god ovo sve zvučalo strogo, imali su ogromnu slobodu. Mnogo veću nego njihovi vršnjaci. Jedina razika je bila što se kod nas dogovor poštovao.
Danas oni mene "prozivaju" kad odem na put a ne javim se....kažem ja-geni su čudo!!

..i dosta pisanja od mene...preterala sam u svakom pogledu...

brdjanin ::

Koji su najvažniji saveti roditeljima koje bi ste da li onima koje taj strašni pubertet tek čeka? Imate li u iskustvu i u "džepu" neko majstorstvo koje vam je pomoglo u datoj situaciji sa decom?

(Lata u ovoj knjizi kaže...parafraziram: "Čini vam se da Vaše dete u poslednje vreme nije normalno? Potpuno ste u pravu...ono nije normalno!!!" U nastavku objašnjava fiziološke promene u telu koje neminivno dovode to te normalne "nenormalnosti" ).

Odlicna tema!
Jedva cekam da procitam vasa iskustva i kako ste izlazili i izlazite na kraj.
Ja sam vec na granici ludila, a tek ce nam 12 godina :auuu:

I svakodnevno se pitam kako ce mi biti jos, za dvije, tri godine

Kad se osvrnem setim se samo beningnih stvari, mada zaista nismo imali trzavica sa decom. Bili su, uglavnom, poslušni, a nismo imali ni ona ispiranja od alkoholisanosti, problema sa drogom... Prošli smo, mahom, sa svađama oko izlazaka.
Tu sam bila principijelna. U zavisnosti od uzrasta pomerala sam vreme ( jer ja sam bila ta koja dežura i čeka budna dok ne dođu), ali, krajnja granica bila je pola dva. Hiljadu puta smo imali isti dijalog:" A kako drugi svi mogu do 2, pola tri!"
"Te druge ja ne čekam i ne zanima me! Idi ili ostani!" bio bi moj odgovor.
Kad sam ćerki sa 17 godina ipak dozvolila da ostane do pola tri, ona je došla kući u jedan :zubi3:
Danas mi kažu da sam bila u pravu.
Eto, jedno iskustvo, možda vam bude od koristi. Principijelnost. Popuštati, ali umereno, tek kad pokažu da im se može verovati

Moji nisu imali ogranicenja za izlazak. Ne u onom smislu dodji do jedan, posle toga ne smes! Te zabrane sam imala ja i to je ono sto sam im najvise u zivotu zamerila.
Receno im je ne ostati  kasno. Oni su tacno znali sta znaci ne kasno i koje je to vreme koje cu tolerisati.
Slusali su valjda sta sam pricala
Iz izlaska se nisu smeli vracti peske, vec su zvali da odemo po njih ili dosli taksijem.Kao i kod Sibil, morala sam biti pozvana onog momenta kad sedaju u taksi.Imali su mobilne takodje jako rano i to na racun iz istih razloga koje navodi Sibil, da se ne ponavljam.
Morala sam u svakom trenutku zanti gde su.Ako se namesti situacija da promene lokaciju, morali su me obavestiti.Ovo moje pisanje sad ispade goropadno sa jako puno upotrebe reci  MORALI su, ali zaista jesu i ne zalim a ne zale ni oni sad ovako *matori. To cine i dan dan-dans. Sad ne idem po njih, ne dolaze taksijem,(sem retkih izuzetaka) voze oni i ja imam problem vise.
Sportisti su, ne piju, ali popiju naravno i dogovor je- ako popijes, ne vozis!
Tako da sad vec znam na kakav provod izlaze.Ako idu taksijem, znam da ce popiti casicu dve.
Drago mi je zbog toga i molim Boga da se toga i u buduce pridrzavaju.

bosankaa ::

brdjanin ::

Koji su najvažniji saveti roditeljima koje bi ste da li onima koje taj strašni pubertet tek čeka? Imate li u iskustvu i u "džepu" neko majstorstvo koje vam je pomoglo u datoj situaciji sa decom?

(Lata u ovoj knjizi kaže...parafraziram: "Čini vam se da Vaše dete u poslednje vreme nije normalno? Potpuno ste u pravu...ono nije normalno!!!" U nastavku objašnjava fiziološke promene u telu koje neminivno dovode to te normalne "nenormalnosti" ).

Odlicna tema!
Jedva cekam da procitam vasa iskustva i kako ste izlazili i izlazite na kraj.
Ja sam vec na  granici ludila, a tek ce nam 12 godina :auuu:

I svakodnevno se pitam kako ce mi biti jos, za dvije, tri godine

Da si mi bliže poklonio bih ti jedna primerak knjige. Ovako...pod obavezno uzmi i pročitaj. Nećeš zažaliti i ući ćeš spremna u "rat"

Na spisku je!

Prijateljica obecala prvi put kad krene za Srbiju donijeti sve zeljene mi knjige.
Tako da ja samo dodajeeem i dodajeeem. :))

Moramo biti svesni da nam dete raste i postaje polako svoj čovek (iako je jako teško to prihvatiti). Osvajanje slobode i samostalnosti je nužno da bi bilo sposobno da brine o sebi.
Neverovatno je bitno osluškivati dete...znati sa kom se druži (pozvati tu decu u kuću da ih vidimo i upoznao), dočekivati ga posle prvih kasnijih izlazaka (pogledati ga u oči, onjušiti...).
Potreba "za biti veliki" je ista kao što je bila i naša, ali je vreme opasnije.

Složio bih se sa Šmizlom da je najbitnije principijelnost.

Bolje biti principijelan pa i grešiti, nego neprincipijelan a "kul i strava" roditelj!