Privatizacija medija

Pre neki dan je prodat Studio B, a prodat je i B92.

U unutrašnjosti Srbije vrši se privatizacija štampanih i elektronskih medija.

Da li će se nakon privatizacije i dalje dodeljivati "nacionalne frekvencije"?

Šta mi, gledaoci i čitaoci dobijamo tim privatizacijama?

Bolji program ili...

Gde je u celoj priči sloboda medija o kojoj se toliko govori?

Mi ne  dobijamo ništa .Medije kupuju tajkuni kao i do sada ,a onda ih koriste kao glasila pojedinih političkih partija ,koje ih zauzvrat "štite" i od krivičnih dela ,kakva su recimo ,neplaćanje poreza .
Najočigledniji primeri su televizije "Pink" "Hepi" "Kopernikus" i dnevni listovi " Infomer" "Kurir" i "Alo" . Na lokalu je tek ista priča .Vlasnik tv Apatin je Miodrag Popov ,jedna od proverenih novinarskih perjanica Slobodana Miloševića ,a lokalnog lista "Novi glas komune" niko drugi do njegova supruga ,Slavica Popov .  .Na "vlasti" je decenijama SPS ,tako da je kompletan medijski prostor "pokriven" . 
(Inače ,g Popov je bio na spisku ratnih huškača i u Srbiji i Hrvatskoj ,a pominjale su se i optužbe za ratno profiterstvo,naročito oko krađe umetničkog blaga iz Ernestinova  -i kao što se vidi ,nikom ništa) 
Inače ,iza svega stoji zamršena priča da je u stvari SO Apatin vlasnik i finansijer  medijea,a porodica Popov je kao samo "zaposlena" ,eto zbog stručnosti ,no naravno ,to je nemoguće proveriti ,kao i sve drugo u Apatinu što se tiče kršenja zakona .U lokalnim medijima nema mesta za nikakva saopštenja" opozicije" . 

Svaki pokušaj osnivanja neke druge TV ili novina -ugušen je skoro pa odmah ,ako nije uspelo na "lokalu" ,onda to odrade "njihovi ljudi" iz NUNS . 
Bolje da medije kupe stranci ,oni su bar navikli poštovati zakone ,nego ovaj naš ološ.

Po novom zakonu o medijima, državni organi, gradske i lokalne uprave ne mogu biti osnivači medijskih kuća, te su zato svi mediji sada na prodaju ili su već prodati.
To bi trebalo da, kao, obezbedi nezavisnost medija od politike i vlasti, a opet s druge strane tim istim zakonom su uprave u obavezi da izdvoje do 2% svog budžeta za finansiranje medija, što se gotovo nigde ne primenjuje. I to finansiranje je projektno, znači ne može za plate, samo za određene sadržaje. Na taj način se većina medijskih kuća koje rade decenijama, mahom po lokalu, dovode u jako težak položaj, pre svega jer ne mogu da plaćaju novinare, odnosno zaposlene u realizaciji ( elektronski mediji, pre svega). I onda dobijamo situaciju da nam je informisanje takvo kakvo je već unazad nekoliko godina.

Što se prodaje tiče, naravno da se sad tajkuni, podržavajući određene političke opcije, utrkuju da privatizuju atraktivne medije, što je slučaj sa RTV Pančevo koju je kupio kruševački biznismen, član SPS-a. Čovek ima nameru da kupi još 11 medija. RTV Pančevo je od grada dobijala oko 60 miliona mesečno i to im je omogućavalo da rade zaista dobro. Sada, kada se pojavio novi vlasnik, od 64 zaposlena, čak 57 je izrazilo želju da uzme otpremninu i ode. Kuda, sam Bog zna!*? Osnovati novu radio i TV stanicu, kao što reče Dani, skoro je nemoguće. Pre svega zbog frekvencija koje se daju samo probranima.
Šta će biti sa informisanjem?
Svešće se na net portale i društvene mreže poput Twitera i FB, a ako je to sloboda govora i informisanja onda nam predstoje zaista mračna vremena.

Nova vlasnica Studija B seli ovu gradsku TV iz Beograđanke, na novu lokaciju..Studio B u Beograđanki je bio jedan od simbola Beograda.

Nema više ni dobošara koji od roglja do roglja javljaju lokalne vesti. Poslaše ih u zaborav prvo lokalne novine pa lokalne radio stanice pa posle TV (lokalni i lokal-kablovski kanali) ...

I zato

PRAVDA ZA DOBOŠARE.