First topic message reminder :Božićni praznici i običaji Iako
je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba
se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju
našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine
najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista,
Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja
novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva
i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim
običajima i obredima. Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni
smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća
porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj
zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom
domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica,
neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"
U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci,
Tucindan, Badnjidan, Božić. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su
naši lepi običaji.
Detinci U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru
rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili
tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi: kaiš, gajtan ili običan
kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se
jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince,
Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste
porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim
prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u
vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela,
lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a
posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta
je čovek dobro u svom životu učinio.
Materice
U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći
hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred
pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad
zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke
vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj
čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se
"dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše
poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Oci ili Očevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božić. Toga
dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se
"dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan
domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi
praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u
njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i
mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je
porodica temelj jednoga društva države i crkve.
Tucindan Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i
redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom
soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno
prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva
Badnjidan
Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio
po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već
počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i
prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se
vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače,
torte, pripremaju trpezu za Božić.
Šta je badnjak? Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan
ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se
preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi U kuću.
Kako se seče badnjak? Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi
u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema
cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin
na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se
okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i
sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče
i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju,
badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne
preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni
deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.
Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme
se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i
stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak
donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do
uveče.
Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri
doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se
Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Badnje veče Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu
kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao
"Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi
u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično
dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko
praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit
Božić i Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i
domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i
vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na
Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su
ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine
da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se
govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na
ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili
peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta,
badnjak se stavlja kod pečenice.
Slama Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i
domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama
se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera,
stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i
pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se
Hristos rodio.
Večera uoči Božića
Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na
molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu,
pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje
veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac,
sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božić
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić.
Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić
ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca
se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog
slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na
jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i
prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se
rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do
Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa
ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se
međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Položajnik
Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji
se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik,
i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i
odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na
ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko
srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u
toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica,
toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa
Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga
posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je
čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Česnica Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja
se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić,
odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog
kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već
postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu
plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali
sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda
nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva
božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva
završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski
kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova
koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po
narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi
lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za
trpezu.
Božićna pečenica
Prema narodnim običajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi
Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i
u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a
Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da
pose Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro
dođe.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i
priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje
pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za
žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle
Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe,
pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Božić u urbanoj sredini Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima
života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta,
šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo
i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim
uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u
svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama
Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvećena grančica badnjaka i
slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i
stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće.
TV prilog počinje snimcima bogosluženja u Crkvi Svetog Save u Džeksonu
Kolona Srba u džipovima i kombijima ide ka centru grada
Zadimili: Srbi na ulicama Džeksona proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru
Bo Gilman, lokalni biznismen srpskog porekla, objašnjava srpske običaje
Amerikancima se dopada pucnjava, "bili oni Srbi ili ne", navodi kalifornijska TV stanica
Sve u svemu, sabajle slavimo Bozic 
