SIROMAŠTVO-NAŠA REALNOST

Gledam malopre u dnevniku reportažu o narodnim kuhinjama. Svaka slika me udara u stomak. Sve je više ljudi u Srbiji koji ne rade, penzioneri imaju smešno mala primanja. Moja uža porodica je na korak do toga, jer šta drugačije očekivati? Nas je 8 odraslih ljudi, od toga tri penzionera, jedan zaposleni, jedan student, jedan đak i dvoje nezaposlenih. Sveukupna mesečna primanja su nam oko 100.000 dinara. Kada ovaj iznos podelimo...Ljudi! Dođe mi da stanem na sred ulice, ponovo na sebe okačim bedž crne ovce, i tako stojim dok ne padnem u nesvest!
Kako izaći iz bezizlaznog? Uuuuuuuuuuuf!

Obican clan upravnog odbora Srbija-sume ima 300 000 mesecno.Ne racunamo dnevnice i ostala primanja.On da treba da deli,uzeo bi od nas i ovo sto imamo.

pitam se samo ...ko je sad kriv ,zašto vas 8 jedva 100 hiljada a gospoda po 300 hiljada ,zašto se svaki dan ne pokaže slika tih jadnih što nemaju da normalno žive pa su na kazanu ...zar nije sramota sviju nas da čekamo da i mi polako počnemo dolaziti na taj kazan a pojedinci će ići onda i na 500 hiljada ...mi na kazan a oni na Milionče ...im,a li tu nečega ,šta mislite??? :puši:

.. nema toliko dana u godini koliko ima ljudi koji zive na rubu egzistencije.. i gore..

.. realnost je da penzioneri izdrzavaju i dalje svoju "decu".. i njihove porodice.. a evo uvode nove porezne poteskoce.. imovina, porez na stambeni prostor povecavaju ga.. kako da to ljudi placaju.. stvarno mi nije jasno..

4.000 struja
1.000 gas
1.000 voda i smeće
2.500 telefon sa internet priklj.
1.000 open IP TV

Ovo su moji mesečni izdaci i iznose 9.500 dinara, ako tome pridodam 6.000 za cigarete i kafu, to je skoro moja plata. Nema jesti, nema se prati, o ostalom neću ni pisati. Neko će reći "pa što pušiš i piješ kafu", a ja ću na to "ako i to sebi ukinem, hoće li mi se nešto bitno promeniti?" Neće!

Dokle god Srbija [ostali delovi me ne zanimaju ]mislim na riality glasa za Ekrema Jevrica,da pobedi[nema veze gde da pobedi covek koji ne ume da govori] ...dotle narod nista ne moze da postigne-uradi.
Ni kukom ni motikom,ni plisanim revolucijama!Nema sanse!
Zapad je zavrsio misiju.Uneo je sve sta je trebalo da unese za propast ....

ps;Drago mi je da sam jos uvek normalna.Ne ljagam i ne blatim sve sa Zapada i od njihove civilizacije i kulture?!Namera i cilj ovog posta jeste samo u jednoj jedinoj recenici koja glasi ;Prosvecenost.
Ako ja shvatam razliku izmedju politicara i penzionera,politicara i rudara,politicara i nezaposlenog,znaci da sam elementarno prosvecena,da dignem glas al da ne zavrsim ko Spartak na kolcu kad je digao bunt robova....
Ma,nemam reci!Porazena sam drskoscu i bezobrazlukom svih tih spodoba politickih!
Da koji slucajem delim snjima isti kolac,bar bih donirala ako nista drugo jedan profil ljudi .Onaj najugrozeniji ;nezaposlen!

Dok god naša prosečna plata nije dovoljna za tkzv" potrošačku korpu" (pre ovog talasa poskupljenja bile su potrebne dve ) možemo sve nas ubrojati u siromašne . Nije život i egzistencija samo napuniti stomak bilo čime .
Možemo mi reći šta hoćemo -naš život u odnosu na bilo koju zapadnu zemlju je bedan,ne mislim samo materijalno , nego u smislu neke prespektive za našu decu .Život nedostojan čoveka u 21 veku.
A onda se nadju oni što pričaju o nekom "ponosu " Gledam juče neke mlade seljake iz okoline Pirota u Beču , druga generacija ,i pričaju kako dižu spratnice u rodnom kraju , a nemaju ni 30 godina ni očigledno neke škole .
Biću jako ponosan da kažem mom detetu da mu ostavljam samo ono što su mi roditelji stekli ,sumnjam da će ga zanimati priče o ratovima ,inflaciji, i ostaloj našoj junačkoj životnoj epopeji.

Zapad je naneo uzasno veliku stetu malim narodima.Uvodi i genetski losu hranu i za to se sprema poodavno.Taj mac ce biti najgora varijanta.Dok se nasem seljaku u kalenici trese sir,pevac juri kokos,krava daje mleko,ja se necu brinuti za kretenastu hranu ali cu i dalje misliti da je samo jedan kurceviti budza bilo da je seljak ili paor,mogao od jednog mesecnog primanja,da plati jednu godisnju letinu bilo kom poljoprivredniku za godinu dana.
To stvara moj bes a ne politika koja je normalna da se vodi i upraznjava.Mora medju ljudima biti vodja i predstavnika....
U praznoj korpi nema ideologije.Jedan je stomak svima isti,bilo da jede kavijar ili pase travu .
Na zapadu odmah polupaju i popale dve tri ulice[kako je demonstrirala Grcka...npr]?
Kod nas se ne tuku zbog niskog standarda ,nego zbog PEDERA i moralnih otpadnika [ne mislim na gay-populaciju] oni su isterali mak na konac,nego na vandale podmetnute od strane tajkuna.Ti razbiju Beograd ,dok si reko :SO!
E to se zove isto "prazna potrosacka korpa"jer da bi se Beograd unormalio opet je stavljen namet na provinciju,opet to placa siromasna populacija a njima posle svakog drustveno-tektonskog-poremecaja u startu povecaju dnevnice [dok obilaze]siromasna podrucja i Kraljevu salju transport kao pomoc od tangi i obuce za mrtvace.
Odoh u drugu krajnost ali nisam pogresila iz razloga sto sve ima i sve jeste ;Uzrocno-posledicna-veza!

U Srbiji ima preko 1.000.000 stanovnika koji su ispod egzistencijalnog minimuma. Predložila bih svima da se sinhronizujemo, i kolektivno napustimo ovu rupu. Šta mislite šta bi se desilo?

Istraživanje
Rasipamo struju, bacamo hranu i lekove
Suzana Bojadić | 27. 02. 2011. - 00:02h | Komentara: 0

Skuplje nećemo, a skupo bacamo. Ovako se u najkraćem može opisati kako razmišlja i kako se ponaša jedna prosečna srpska porodica kojoj je skupoća sve veći teret, ali će priznati da novac redovno baca na hranu, struju, gorivo, lekove, garderobu. Englezi procenjuju da bi s hranom koju bace tokom godine do vrha mogli napuniti Vembli, najveći pokriveni stadion na svetu. Podaci za Srbiju ne postoje, ali po procenama svaka šesta vekna hleba biva bačena. Navike lagano menja kriza, ali, kako tvrde poznavaoci, i dalje nismo preterano štedljivi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema podacima Ujedinjenih nacija, polovina hrane u svetu koja je proizvedena, biva bačena. Na smetlištu najčešće završe hleb, mlečni i suhomesnati proizvodi kojima istekne rok trajanja. Kod nas se baca i kuvana hrana, a količine su tolike da niko ne bi trebalo da bude gladan.



U Srbiji se svakog dana proizvede 3,5 milioni vekni hleba, a čak 15 odsto ili 26 tona se ne proda.



- Niko ne istražuje, niti imamo podatke koliko se hleba baci. Velikim proizvođačima hleba, megamarketi svakog dana vrate 12,9 do 14 odsto isporučenih vekni. Trgovci jednostavno ne vode računa o količinama koje mogu prodati, a pekari štetu ne mogu nadoknaditi ni proizvodnjom hlebnih mrvica. Sada tražimo da remitenda bude maksimalnih pet odsto - kaže za “Blic nedelje” predsednik Unije pekara Zoran Pravica.

U Vojvodini se smatralo grehom baciti hleb. Pa i ako se to dešavalo , dobile su ga svinje ,pa nije otišao u smeće kao što se sada dešava.
U mom gradu postoji pekara u kojoj je pecivo jeftinije posle 20 h za 50 % . I dolaze ljudi....

U mom gradu postoji pekara u kojoj je pecivo jeftinije posle 20 h za 50 % . I dolaze ljudi....


Upravo si napisao najvecu istinu.
U svakom gradu je nesto jeftiniji sutra dan.Znaci,porodice ga kupuju jer ih ima vise od 7 u domacinstvu.A to sto je u kontejneru nije lose jer ga vade i nose odatle oni koji su enormno siromasni i nemaju sigurnu kucu .
Sve to i nekako ...
Ali ovo,da ne verujes...da se zgrozis nad tragedijom covecanstva.
Vracam se sposla i prolazim pored mini klanice pored koje stoje nekoliko kontejnera uvek.
Smeta mi taj miris,posebno leti i obicno idem i nekim drugim putem.
Pre par dana sam videla coveka kako iz kontejnera vadi ogromnu kost izpanglovanu i sa nje zubima kida ostatke zivog mesa.
Prvo sam posmislila da sanjam,onda sam zastala i na kraju kada je moj mozak dobio pravu informaciju o tome ,pozlilo mi je.
Povracala sam nekoliko puta u toku dana a suze su mi nemilice lile u potocima.
Psovala sam zivot cak, [sto jeste veliki greh]ali sam znala da je pocetak kraja....negde...vec...

svilanaasvaltu ::

Prvo sam posmislila da sanjam,onda sam zastala i na kraju kada je moj mozak dobio pravu informaciju o tome ,pozlilo mi je.
Povracala sam nekoliko puta u toku dana a suze su mi nemilice lile u potocima..

Dobro je da smo živi

POJELI 100 TONA POKVARENOG MESA!


Subota, 26. Februar, 2011.| Autor: Zoran Šaponjić
Samo prošle godine u zapadnoj Srbiji pojedeno 100.000 kilograma švercovanog pokvarenog mesa

UŽICE - Govedina i svinjetina za zatvor!
Građani Čačka, Kraljeva, Užica, Valjeva i okoline samo u prošloj godini pojeli su bezmalo 100.000 kilograma mesa sumnjivog kvaliteta, prokrijumčarenog u ove krajeve iz Argentine i Brazila. Koliko je ukupno završilo na trpezama širom Srbije, niko ne sme ni da zamisli.

Zvanične podatke o količini švercovanog mesa saopštila je juče Policijska uprava Užice, koja mesecima vodi istragu o tome gde je sve završilo meso bez ikakvih podataka o kvalitetu, roku trajanja i zdravstvenoj ispravnosti. Novembra prošle godine policija je na putu između Užica i Požege našla tonu i po svinjskog i tonu goveđeg mesa sa oznakama na ambalaži - Brazil i Argentina. Meso je najpre preko okeana, a zatim preko Albanije i Kosova, gde je često transportovano na magarcima i po vrućinama, stiglo do nekih prodavnica u ovom području, odakle je kupcima distribuirano kao - sveže domaće meso, ili prerađeno u kobasice, salame...

Kolika je šteta naneta zdravlju građana, zasad može samo da se nagađa.
- Jeste argentinska govedina najbolja na svetu. Međutim, što niko ne zna koji je rok trajanja tog mesa. Problem je što je ono ko zna koliko puta tokom transporta odmrzavano i ponovo zamrzavano i što se prebacuju na leđima konja, u zaprežnim kolima, po vrućinama - kaže dobar poznavalac ovog posla.


Mesare kupuju to meso

Tim poslom bave se organizovane grupe. Meso kupuju na Kosovu, gde je stiglo preko Albanije. Do Kraljeva ili Čačka meso se prebacuje u količinama od dve-tri tone, obično u posebnim bunkerima u kamionima, a tu se već raspodeljuje i po narudžbinama kupuje po 500-600 kilograma. Kao kupci javljaju se mesare, ali i fizička lica. Ukupna vrednost prošvercovanog mesa 2010. viša je od 600.000 evra - kaže Milivoje Ristović, načelnik kriminalističke policije Užica.


Šnicle i iz Kine

Ranije je švercovano meso koje je s Kosova stizalo u Srbiju uglavnom bilo iz Argentine ili Brazila. U poslednje vreme kao zemlje porekla mesa sve češće se pominju Novi Zeland i Australija, a da čudo bude veće i - Kina. Komadi mesa koji dolaze na ovaj način su bez kostiju, okrugli, i izgledom podsećaju na komade koji se kod nas prodaju kao prva klasa.

Za ovo se još i platilo .
:jaja:

Očajnički potezi siromašnih

Zatvor umesto novčane kazne izabralo 236 ljudi



Milica Ivanović | 21. 07. 2011. - 00:02h
| Foto: M. Ivanović |



LESKOVAC - Zatvor umesto novčane kazne
izabralo je 236 ljudi, pokazuju podaci Prekršajnog suda koji pokriva
šest opština Jablaničkog okruga. Oni su u zatvoru proveli ukupno 1.427
dana, a rekorder je jedan meštanin Lebana. On je je višestruki povratnik
i za učinjene prekršaje iz više oblasti proveo je u zatvoru 223 dana.
Većina ljudi koji se odlučuju na odlazak u zatvor kažu da to čine jer
nemaju novca da plate kazne.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Najčešće odlaze u zatvor zbog kazni od 100.000 dinara: Prekršajni sud



Jovan Spasić, v.d. predsednika Prekršajnog suda kaže da je uglavnom reč o kaznama za saobraćajne prekršajne od 100.000 dinara.

Sud „zaradio” 100 miliona Prekršajni sud u Leskovcu je, inače, prošle godine doneo 10.378 odluka i u tom periodu inkasirao u državnu kasu preko 100 miliona dinara. Najveći deo naplaćen je na osnovu kazni za prekršaje u saobraćaju.

- Po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, na iznos od 100 do 120 hiljada
dinara kažnjavaju se građani koji su upravljali vozilom pod dejstvom
alkohola, sa koncetracijom od preko 2 promila u alkohola u organizmu
zatim, odbijanje svih vidova alkotestiranja, vožnja bez svetala i drugih
vidova prekršaja – objašnjava Spasić i naglašava da je i ove godine
visok procenat onih koji radije odlaze u zatvor nego da plate kazne.


Kazna od 100.000 dinara može se zameniti zatvorskom kaznom od 15
dana, a ukoliko se prekršilac žali, viša sudska instanca može da poveća
broj zatvorskih dana i na 60.


- Dozvoljavamo isplatu novčane kazne u tri mesečne rate, ali i pored
toga ljudi nemaju novca, pa sami predlože da idu u zatvor – dodaje
Spasić.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Jovan Spasić, v.d. predsednika Prekršajnog suda



Jedan od takvih je i višestruki povratnik iz Lebana.

- Starog “juga” vozim bez straha, i trezan i pijan. Zaustave me,
napišu kaznu, prošetam se do suda u Leskovcu, kazne me, stigne rešenje,
kažem da hoću u zatvor i odem. Meni je zatvor postao druga kuća. Imaš
obezbeđen smeštaj i hranu i šta će ti više – priča ovaj čovek koga smo
pronašli između dva suđenja.
Na odluku o odlasku u zatvor bio je prinuđen i Miroslav N. (57) iz
Leskovca, koji je vozio starog „stojadina“ sa 2,01 promila alkohola u
krvi.


– Pijem samo na svojoj slavi i na rođendanu mojih unuka, ali prošle
godine sam se napio kada je moj venčani kum častio za prvog unuka i
zaustavi me policija. Posao sam davno izgubio, nemam nikava primanja, a
bilo me sramota da tražim od dece i odlučim da 15 dana provedem u
zatvoru. Niko još ne zna da sam bivši zatvorenik zato što je supruga sve
slagala da sam u banji – kaže Miroslav N.


No, Leskovčani se odlučuju za zatvor i kada su u pitanju manje kazne,
kao one za remećenje javnog reda i mira. Tako je jedan mladić iz
Vlasotinca proveo tri dana u zatvoru u zamenu za novčanu kaznu od 3.000
dinara, koliko ga je, zapravo, koštalo psovanje komšije.

Normalno da biraju zatvor, pa gde je dnevnica 1000 din.?
Elem, što se tiče bacanja hrane, u našoj kući se ne baca ni mrvica. "Jučerašnji" hleb se seće na kocke, malo prosuši u rerni i može da posluži za svašta: prezle, obrok-poparu (skuvati, posoliti i zamastiti vodu, preliti preko kockica, pa dodati dve kašike pavlake), za neke čorbe umesto rezanaca. Meso od prethodnog dana se skine sa kostiju, isecka i uz kuvano testo i druge dodatke, eto još jedan obrok. Vrlo pažljivo raspoređujemo hranu i bacaju se, zaista, samo otpaci.
O količini utrošene (pijaće!!!) vode, strogo vodimo računa-nema da česma curi dok se ispiraju sudovi, nego se prvo sve opere u deterdžentu, pa tek onda brzi mlaz i šlus. Račun za vodu ne prelazi 600 din. mesečno.
Na posao idem biciklom-tako štedim bus-kartu, tj. iznos od 120,00 din. dnevno.

recesijaOsim sezonskog voća i povrća, koje ove godine bilježe pad cijena, u Srbiji u protekle dvije godine nije pojeftinilo ništa. U odnosu na avgust 2009, potrošači u Srbiji šećer danas plaćaju po cijeni višoj 100 odsto, ulje je skuplje 69, kafa 46, gorivo 31, a mleko 29 odsto... Cijene i dalje svakodnevno rastu, dok plate manje-više ostaju iste.
Ne prođe ni mjesec dana da u radnjama u Srbiji ne osvane neko novo poskupljenje. Razlozi koje proizvođači i uvoznici navode za rast cijena su rast kursa eura, cijena sirovina, ambalaže, goriva i energenata. Tako su i ovih dana trgovcima stigli cjenovnici, po kojima će do kraja ovog ili početka sledećeg mjeseca poskupiti sirevi, mesne prerađevine, slatkiši, kućna hemija, bebi hrana...
- Ne sjećam se kada je nešto pojeftinilo. Nas dvoje imamo normalne penzije, i ja uz to primam socijalni dodatak od Ministarstva kulture, pa opet živimo teško, jer pomažemo sinovima koji nemaju adekvatan posao - priča za „Blic" pjesnik Ljubivoje Ršumović.
On ne krije da su se, kao i mnogi građani u Srbiji, on i njegova supruga uslijed lošije ekonomske situacije odrekli mnogo čega.
- Na moru nismo bili već 15 godina, prestali smo da kupujemo pršutu, a poslednje čega smo se odrekli jeste sladoled uz nes kafu, jer nam je skup. Sada ga kupujemo samo kada nam dolaze unučići. Veći dio godine provodimo u kući na selu, pa nas uzgoj voća i povrća spasava. Jedino što mogu da kažem o trenutnoj situaciji u zemlji je „tražili ste - gledajte" - kaže Ršumović.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da je standard građana u odnosu na prošlu godinu opao za 60 odsto, i da ne postoji nikakva ekonomski opravdana računica za nova poskupljenja.
- Pogotovo kada se zna da promet u radnjama pada. A kad tražnja pada, cijene treba da idu nadole, a ne obrnuto - kaže Goran Papović, predsjednik NOPS-a.
Jedina vrsta hrane koja je u poslednje dvije godine pojeftinila u Srbiji, a da na to nije uticala država, kaže on, jeste sezonsko voće i povrće, prvenstveno paradajz i krastavac, koji se uslijed viška ponude i epidemije ešerihije koli u Evropi ove sezone prodaje budzašta.

Euro odavno pada,a cijene u Srbiji?
Koji je sada izgovor?

Na zalost, ova realnost je sve vise ocitovana sirom svijeta.
A mi, kak' i svako "dobro" stado, samo sjedimo, i cekamo... a veze nemamo sta.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Siromašno pola Bosne [You must be registered and logged in to see this image.]
[You must be registered and logged in to see this image.]
U Crnoj Gori 70.000 siromašnih [You must be registered and logged in to see this image.]

Srbiju da ni ne pominjem ......

No takva društva daju mogućnost razvoja ekstremne levice i desnice ,što se kroz istoriju već pokazalo . Pola Afrike ratuje ,zbog čega ? Zbog bede ....a u to se "ugrade" razne ideologije -od plemenskih ,verskih ,interesi velikih sila...ili njihova ravnodušnost .Sve je sredstvo i opcija ,a lako je naći kritičnu masu .Siromašni su uvek radikalni -to je suština njihove "ideologije"

Sit i zadovoljan čovek će se teško odlučiti za bilo koji vid agresije ,gladan i razdražen je lak plen svakome ko mu prstom pokaže na "krivca" što on nema ili onoga kome treba oteti -da bi on imao i izvukao se iz bede .

Pola BiH živi u bijedi
NIKOLA SALAPURA - 17.10.2011 09:39
BANJALUKA, SARAJEVO - U BiH oko 48 odsto stanovništva živi na granici siromaštva, dok je 18 odsto bh. stanovništvo ispod linije koja označava kritičnu kategoriju, pokazuju zvanični podaci Svjetske banke.
Svjetske banke.
Naime, veliki broj stanovnika u BiH sebi dnevno može samo da priušti hljeb i mlijeko, a posebno zabrinjavaju podaci po kojima je broj korisnika javnih kuhinja sve veći. Inače, danas se obilježava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, 17. oktobar, a kako bi se iskazala potreba za smanjenjem siromaštva u svim zemljama. U zemlje sa velikim brojem siromašnih spada i BiH, a neki od razloga za ovakvo stanje su velika stopa nezaposlenosti i stalni rast cijena, što uzrokuje slabu kupovnu moć stanovništva.
"Prvi uzrok je velika nezaposlenost, jer više od 400.000 ljudi nema primanja, pa mnogi od njih žive sa nekoliko maraka dnevno", kazao je Bošković.On je naveo da su među najugroženijom populacijom penzioneri i višečlane porodice u kojima niko ne radi.
"Neki penzioneri primaju 160 KM mjesečno, pa sami izračunajte sa koliko maraka dnevno žive i šta mogu kupiti", kazao je Bošković.
Oni su naveli da ne čudi što je većina porodica zadužena "do guše", te da kredite podižu kako bi preživjeli.
A da su novčanici stanovnika BiH sve prazniji, pokazuju i podaci da je trgovcima u BiH pazar prethodnih mjeseci prepolovljen, a razlog je slaba kupovna moć.

Izvještaji za svijet:

2
dolara samo ima na dan za život polovina čovječanstva

11
miliona djece umire svake godine od bolesti uzrokovanih glađu

1,5
milijardi ljudi živi u bijedi

Evo jos jedan primjer koliko je narod gladan ..ovaj prizor nikad necu zaboraviti...urezao mi se u pamcenje ,bilo je to 2004 god ... situacija je i danas ista ..mozda i gora.


Nezavisne novine 04.06.2004.

Penzioneri razgrabili piliće koje su dijelili farmeri ispred zgrade Vlade RS

Narod je gladan
BANJA LUKA - Jučerašnji protesti farmera Republike Srpske, ogorčenih zbog odbijanja Vlade da se povinuje prijedlogu Savjeta ministara o kvotama za bescarinski uvoz mesa, izrodili su se u sveopšti juriš na - piliće.

Nekoliko stotina banjolučkih penzionera, privučenih najavama farmera da će ispred zgrade Vlade podijeliti 3.000 pilića - kao simboličnu poruku Vladi da ono što s mukom proizvedu nemaju kome da prodaju - razgrabili su smrznute piliće u velikoj gužvi u kojoj, na sreću, nije bilo povrijeđenih.

"Nismo ni znali da ovaj narod stvarno nema šta da jede", sabrao je prve utiske Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja farmera RS, kojeg su zamalo izgazili prilikom podjele pilića. Uvjerio se, kaže, iz prve ruke da je situacija očajna, pa će zbog toga, obećao je, uskoro na nekom od gradskih trgova ponovo dijeliti piliće.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Za svoje pile izborio se i Petar Kajkut, penzioner sa 40 maraka penzije. Držeći u ruci smrznuto pile, Kajkut se pohvalio da je ovo prva pomoć koju je ikad dobio.

Takvih kao on je, moglo se vidjeti na licu mjesta, bilo ponajviše, dok je s druge strane zabilježeno prisustvo par stotina članova farmerskih udruženja. Neke od njih radoznali penzioneri su zapitkivali: "A gdje su prasići koje ste obećali?"

Sjecam se jedne bake,koja je sva sretna drzala pile u rukama ,rekla je sad sam mirna 15 dana .Meni su se suze slijevale niz lice ...u kakvom svijetu mi to zivimo.

Podatke koje je dala Harite u postovima iznad, skoro da su kopija stanja u Srbiji...Tugo nasa...

Pa u zapadnoj Europi ima siromastvo, nije samo na Balkanu. Siromastvo i glad je nasa buducnost.

Ima Dolinac jako mnogo siromasnih i ovdje,ali se drzava brine o njima,ne umiru od gladi ili smrznuti u stanu....ove drzave se i te kako brinu za svoju sirotinju,nema luksuza,ali osnovno dobije svako,bas svako!

Dolinac ::

Pa u zapadnoj Europi ima siromastvo, nije samo na Balkanu. Siromastvo i glad je nasa buducnost.

ivot sa 8.544 dinara mesečno
Svaki deseti u Srbiji nema šta da jede



Ivana Mastilović Jasnić | 18. 10. 2011. - 02:02h
| Foto: a. kamasi | Komentara: 54




Sedamdesetsedmogodišnja Milica K. već 20
godina je u penziji. Najveći deo radnog veka provela je u zemunskom
preduzeću “Navip”, a sa 55 godina otišla je u starosnu penziju. Sa
mesečnim primanjima ispod devet hiljada dinara ubraja se u red onih koji
žive ispod linije apsolutnog siromaštva. Ova starica poverila je
“Blicu” da bez pomoći ćerke, inače odnedavno i same u penziji, ne bi
mogla da preživi.

[You must be registered and logged in to see this image.]Najteže se živi u centralnoj Srbiji



- Prvi deo penzije mi je oko četiri i po hiljade. To nije dovoljno ni
za najosnovnije, za hranu. Ćerka mi kupuje namirnice i plaća račune,
pomažu i unuci. Penziju trošim na kupovinu lekova. Najteže mi je što
ponekad nemam para da kupim čokoladu praunučićima - jada se ova
penzionerka i ističe da posle decenija “teškog i poštenog” rada niko ne
zaslužuje da živi ispod granice dostojanstva.



Milica K. nije izuzetak. Na Svetski dan borbe protiv siromaštva u
Srbiji, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, živi
9,2 odsto ili blizu 700.000 siromašnih građana čija su primanja niža od
8.544 dinara mesečno. Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku
Suzana Paunović navodi da je u poslednje dve godine broj siromašnih
porastao.









Šta može da se kupi za 8.544 dinara

Svinjskog mesa		21 kilogram
Junećeg mesa		14,5 kg
Mandarina		65 kg
Ulja		65 litara
Mleka		122 l
Komunalije		za stan od 75 kvadrata

- Za razliku od prethodnog perioda, tokom 2009. i 2010. godine,
pre svega zbog ekonomske krize, broj siromašnih je porastao pa je tako
2009. bilo 6,9 odsto siromašnih, a godinu dana kasnije 9,2 odsto -
navodi Paunovićeva za “Blic” i dodaje da ohrabruje nezvaničan podatak da
će 2011. godina označiti stagnaciju u daljem razvoju siromaštva.



[You must be registered and logged in to see this image.]
Siromaštvo češće pogađa stanovnike ruralnih nego gradskih područja,
uglavnom petočlana ili šestočlana domaćinstva, neobrazovane i one koji
nisu radno aktivni. Kada je reč o regionima, najugroženije je
stanovništvo centralne Srbije, dok je situacija nešto bolja u Beogradu i
Vojvodini.



- Na mesečnom nivou više od tri milijarde dinara izdvaja se za pomoć
najugroženijima. Pomoć se isplaćuje redovno, svakog meseca. Ministarstvo
je tražilo 1.400 miliona dodatnih sredstava za isplatu socijalnih
pomoći do kraja godine i imamo potvrdu da će ova sredstva biti
obezbeđena. Ali je ipak bolje da sačekamo odluku Skupštine o rebalansu
budžeta - kaže Paunovićeva.



Na Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Crveni krst Srbije pojačao
je svoje aktivnosti, kako bi bar na taj dan, simbolično, obradovali
najugroženije građane.



- Potpisali smo ugovore sa brojnim donatorima, a za sve korisnike
narodnih kuhinja pojačani su obroci, obezbeđeni su slatkiši i voće. Osim
toga, organizuju se i druge akcije i humanitarni koncerti. Crveni krst
stalno apeluje na društveno odgovorne kompanije i na to da ako oni koji
imaju odvoje pomalo, biće dovoljno za sve - kaže za “Blic” Dragica
Kljajić iz Crvenog krsta.

Siromaštvo u Srbiji beleži sve veći rast, a deca i dalje među najugroženijima. Pre tri godine svako 14. dete ispod linije siromaštva, a sad svako osmo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

O redovnom toplom obroku, novim cipelama i knjigama, džeparcu i slatkišima, 140.000 dece u Srbiji može samo da mašta jer sva ona, prema poslednjim podacima Ministarstva rada i socijalne politike, žive ispod linije siromaštva. Njihov se broj, kako kažu u ovom ministarstvu, ne smanjuje iz godine u godinu, a ekonomska kriza zadala im je još jedan udarac.

Pre samo tri godine je svako četrnaesto dete živelo ispod linije siromaštava, a u ovoj čak svako osmo objašnjava Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike. A dodatno zabrinjava i to što je među 48.000 korisnika narodnih kuhinja, čak 6.221 maloletno.

I u Dečjem fondu Ujedinjenih nacija (Unicef) smatraju da je siromaštvo među najmlađima veliki problem.

Kao najmanja granica mesečne potrošnje se uzima iznos od 8.544 dinara za odraslog člana u domaćinstvu. A procenjuje da je detetu neophodno makar pola ovog iznosa, pa dakle, svako ko troši manje novca mesečno na hranu i osnovne potrepštine, živi u izrazitom siromaštvu kaže Aleksandra Jović iz Unicefa.

Ona dodaje i da novi Zakon o socijalnoj zaštiti, čija je primena počela ovog aprila, još nije uticao da se smanji broj siromašne dece.

Dečji dodatak i dalje ne dobijaju sva deca kojoj je on potreban, a najčešće iz razloga što njihovi roditelji ne znaju koji su sve uslovi neophodni da bi ga zatražili ili pak smatraju da nemaju pravo na tu pomoć dodaje Jovićeva. Zato imamo paradoksalnu situaciju jer je obezbeđen novac iz budžeta za nove korisnike, ali on još nije ni počeo da se troši jer nema novih zahteva.

A prema poslednjim podacima iz Ministarstva rada i socijalne politike, u ovom trenutku 373.000 dece ostvaraju pravo na dečji dodatak, što znači da njihovi roditelji žive u oskudici. A, kako prognoziraju u resornom ministarstvu, ovaj bi se spisak mogao produžiti za najmanje 50 odsto, čim zaživi novi Zakon o socijalnoj zaštiti.

Preskaču i školu

Povećan je broj dece koja idu u predškolsko sa 30 na 44 odsto, ali je u slučaju seoske, siromašne i romske dece, ovaj problem i dalje uočljiv kaže Ljajić. A prema podacima Unicefa ni osnovna škola nije baš svima dostupna, pa do osmog razreda ne dogura čak 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece u Srbiji.

Brojke

-373.000 maloletnika u zoni siromaštva
-6.221 maloletnika na narodnom kazanu
-140.000 maloletnika troši manje od 5.000 dina...

Izvor...Novosti..l