Tradicija,običaji i verovanja u našem narodu

First topic message reminder :


* Ако се удариш у лакат - имаћеш госте/неко те жели.
* Не скупљај мрвице са стола у руку - бићеш сиромах.

Narodni proroci su, u svojim proročanstvima, veliku pažnju posvećivali životinjama.
Tako je, recimo, po narodnom verovanju, "mačka đavolsko stvorenje jer
ona spava po budžacima, rernama, rupa­ma i ko zna gde sve ne". I to
tamo, posmatrao je norodni tumač, gde čovek ne želi ni da korakne. Zato,
tumačili su naši stari, "tamo gde mačka voli da spava - to mesto treba
izbegavati za odmor jer nije zdravo".

Po drugom verovanju posebno treba voditi računa
da vam mačka ne preskoči preko glave, jer se smatra da će vam to
pomutiti pamet. Naime, tog dana čovek je nesređen i ništa mu ne polazi
za rukom; sve radi naopako i ide kao pijan.

Kada je reč o psima, situacija je nešto drugačija. Jer, njih je "poslao Bog i oni nas čuvaju". Kad noću laju "to je na avetinje i sandžame koje se noću motaju oko nas".

Narod veruje da psi na anđele ne laju,
odnosno nikada ne napadaju dobre ljude; "tada samo cvile i vrte repom".
I po tome se, veli narod, može poznati kakav je ko čovek!

Međutim, ako pas iskezi zube na nekoga - to ne valja! Jer, uobičajeno je verovanje kod Srba, da je tu reč "o kakvom baksuzu i pas ga prepoznaje".

Kod nas se veruje
i "da tamo gde legne pas slobodno može leći i čovek jer pas zna gde je
dobro i zdravo mesto za spavanje i odmor, za razliku od mačke".

Što se cveća tiče, tu se situacija vezuje za Ijude.
Naime, postoje Ijudi kojima cveće ne ide od ruke i narod misli da sa
takvim ljudima nešto nije u redu. Onome kome cveće uspeva sve je dobro u
kući i zbog toga ima napredak u porodici.

Postoji i uvreženo mišljenje kod nas da cveće traži stalno prisustvo Ijudi
i da mora da se voli. Ono je, kažu proroci, živa duša, a neki čak idu i
toliko daleko pa tvrde i da cveće voli da mu se stalno priča i peva.

Da li je sve to baš tako ne znamo jer je sve to teško proveriti. Ali, tako kažu naši stari...



Natura broj 8 (avgust 1996)

Ja verujem samo u pun tanjir....:)

Srbi su narod s bogatom tradicijom i od najranijih vremena čuvaju svoje običaje. Tradicionalnom modelu ponašanja često se, međutim, pripisuje “iskonsko” poreklo. Zbog različitih istorijskih okolnosti, naš narod je bio izložen iskušenjima očuvanja tradicije, pa su brojni običaji nestali ili su, jednostavno, potisnuti. Naspram konzervativnih sredina koje čvrsto čuvaju običaje i verovanja, primetan je pokušaj obnavljanja običajnih rituala u savremeni život.

Pripadnost određenoj porodici, regionu ili etnosu oznaka je identiteta, legitimnost - smatra dr Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture u Etnografskom muzeju u Beogradu. - Ipak, puko pozivanje na ostatke prošlosti i na tradiciju nikada i ništa nije objašnjavalo. Važan je kontekst u kome se fragmenti prošlosti čuvaju, ali važni su i razlozi zbog kojih se čuvaju: sećanje na poreklo, pojedine rodbinske veze, strahove da se nešto ne dogodi nepoželjno ukoliko bi se određeni običaj napustio, strahove od kazni predaka.

Mnogi običaji su preživeli, nadogradili se ili transformisali. Vreme u kojem se danas živi otvara pitanje naše spremnosti da se (o)čuva svoje u odnosu na uopštene modele ponašanja (poznate kao globalizacija). Dr Marjanović kaže da su tradicionalni modeli raznovrsni, u nekim sredinama to je potreba iskazivanja identiteta, osećaj pripadnosti u etničkom smislu, pripadnosti regionu ili samoj porodici, negde je vidljiva politička ili religijska pripadnost. Etnološka istraživanja doprinose razumevanju žive narodne kulture u Srbiji sazdane iz brojnih kulturnih slojeva nagomilanih u proteklim vremenima.

U srpskom društvu, samo prividno stara verovanja narušena su usled opštih kulturoloških promena i naprednijeg standarda života. Iako u procesu “korenitih” promena verovanja su, kako tvrde naši poznati antropolozi, osnov ritualnih postupaka i mitske realnosti.

I danas se veruje u srpskom narodu da je dete najpodložnije uticajima zlih sila i da ga treba čuvati posebnim merama koje su bile efikasne i u prošlosti, koje su primenjivale babe, majke - kaže dr Marjanović. - Živi su i običaji vezani za sklapanje braka - svadbu koja je, kao posebna obredna struktura u srpskoj kulturi, doživela mnoge promene ali ne i suštinske. Nošenje amajlije na venčanje ispod venčanice, razvezivanja svih čvorova, dodavanje nevesti muškog deteta - nakonjče, šljapavče, uskutnjače, vezuju se danas za sujeverje a nekad su bili oblici narodne religije.

Mladenci se i danas dočekuju sa šećerom, medom i pogačom, kako bi im bilo skladno i harmonično u životu. O sačuvanom prenošenju mlade preko praga naša sagovornica kaže:

- Mlada, novi član u novoj zajednici, nije smela da kroči na prag jer su prema verovanjima našeg naroda duše predaka tu boravile, pa je bilo i opasno uznemiriti ih dok se svi rituali propisani za uključivanje novog člana zajednice ne obave do kraja.

Dr Marjanović podseća i da je budućnost tradicije u stalnom dijalogu sa sadašnjšću, s trenutkom kada se tradicija u širem ili užem obliku upotrebljava ili zloupotrebljava:
ĐURĐEVDAN * O ĐURĐEVDANU, običaj je da se kiti zelenilom, đurđevdanskim vencima. Kultovi i mitovi još uvek žive u Srbiji. Često uobličeni u novije oblike živo su kulturno nasleđe stanovništva?
- Da. O Duhovima kolektivno se izlazi na groblje ne bi li se ostvario kontakt s precima. Kapija se kiti o Ivanjdanu, a na Petrovdan okuplja se oko kolektivne vatre s lilama (baklje od trešnjeve kore). U narodu je ostao strah od letnjih “ognjenih svetaca” i postojanje mitskih priča o izgoreloj letini ako je neko radio na sv. Marinu ili sv. Iliju. Primera je mnogo. Podizanje krstova, bandera na raskrsnicama o Đurđevdanu, znak je zaštite od groma u zapadnoj Srbiji.

- Tradicija se i proživljava. Tradicija je i stil života, gotovo slobodan izbor za većinu mlađe populacije u Srbiji. Fragmenti prošlosti promiču i stanovništvo živi negde više, negde manje s njima. Prošlost je prisutna u onoj meri u kojoj se oseća potreba da se živi jednim delom prema tradicionalnom modelu: da se seče i unosi badnjak i slama u kuću na Badnji dan, da se porodica okupi na Božić uz božićnu pečenicu i česnicu, da se ostvari komunikacija među ukućanima, da se o slavskom obredu svetkuje navečerje kao značajniji deo slavskog rituala nego sam dan slave.

Sa grupom stručnjaka Vesna Marjanović privela je kraju prvu fazu istraživanja krsne slave u Srbiji. Najstariji srpski običaj na dobrom je putu do Uneska.

- Korpus građe o krsnoj slavi kod Srba u Srbiji prikupljen tokom protekle godine na terenu pomoći će u oblikovanju ne samo predloga za nacionalni registar nematerijalne kulturne baštine Srba u Srbiji već i kao oblik živog nasleđa u kojem se mnogi Srbi prepoznaju i na čemu grade svoj identitet. Nikoljdan se, primera radi, slavi kao dan u kojem se slavi svetitelj (sv. Nikola) a ne sam svetac. Tradicionalni model je i da se u ime slave potroši ogroman novac, kako bi se načinila gozba s velikim brojem gostiju. Na to je ukazivala i Srpska pravoslavna crkva braneći preterivanje u jelu i piću, a i kasnije prema arhivskim izvorima i carica Marija Terezija Srbima u južnoj Ugarskoj.

A da li stvaranje umišljene slike o novom identitetu dovodi u opasnost duhovnost srpskog naroda u Srbiji?

- Pod izgovorom kulturne regresije tradicionalni oblici koji odgovaraju nekom prošlom vremenu upadali su u krizu. Mimikrija porekla odigravala se samo privremeno za potrebe izgradnje ličnog statusa u urbanoj sredini, ali stvarni emotivni naboj ostao je da tinja, pa su mnogi potiskivani običaji i verovanja oživeli, što govori o značaju koji za Srbe ima duhovna kultura, ili oblici nematerijalne kulturne baštine.

PORODICA, ČUVAR SEĆANJA
STVARNI oblici tradicionalne kulture i oni koji su proizvod naracija i sećanja, tipični su samo u porodičnim zajednicama, tamo gde više generacija živi pod istim krovom i gde se obredna praksa prenosi kao deo mikro identiteta s kolena na koleno - kaže dr Marjanović. - Kod razdvojenih porodica i tamo gde je prisutan generacijski vakuum, nije moguće govoriti o kontinuitetu očuvanja tradicije.

Divno što si postavila ovu temu

Slatkicaa

cojle ::

Kod nas običaj kad se snajka ponovi da se i kresne.

Kod nas se poštuje kad baba ne vidi dobro:)) Aj ti obavi taj red sa snajkama pa uzmi pisaljku u ruke, da nam razgraničiš ovaj tekst.


Стара и нова српска традиција

Виски и ајфон уместо ракије и веза

Обичаје српских сељака које су етнографи забележили крајем 19. века потиснуле су нове вредности радничке класе, осиромашеног средњег сталежа и новокомпонованих богаташа, а „опанке и прегаче” заменила је синтетика
Укидање обавезног служења војног рока и прелазак на професионализацију војске у Србији, од почетка идуће године, многи наши земљаци већ виде као гашење „још једне српске традиције”. Неће више бити великих и скупих „испраћаја” са пијењем, певањем, плакањем и пуцањем, на какве су поједине породице (чешће у селу него у граду) трошиле читава богатства – односно целокупну своју сиромашку уштеђевину.
Покушај да утврдимо од када су овакве манифестације део нашег наслеђа довео нас је, међутим, до неочекиваног сазнања: по речима др Ивана Ковачевића, професора на катедри за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, оне су у ствари скорашњег датума. Испраћај у војску је настао, као „социјалистичка светковина” са елементима здравица и свадбарских обичаја, тек почетком шездесетих година прошлог века (а са њим и обичај тетовирања скраћенице ЈНА и датума кад је поносни младић ступио у Југословенску народну армију). Пре тога, у ствари, не само да није било грандиозних теревенки за будућег „гуштера”, него би се могла довести у питање и чувена тврдња да „радо Србин иде у војнике”, каже наш саговорник.

– Све до пред крај 19. века, кад је краљ Милан увео такозвану стајаћу војску, Срби су своје синове и унуке пратили у војску уз лелек и кукњаву, јер је то најчешће значило да их шаљу у рат, где би лако могли да погину или да се врате осакаћени (дакле, неспособни за рад) – каже др Ковачевић.

По његовим речима, и многи други „стари српски обичаји” на које мислимо кад говоримо о нашој народној традицији или националном идентитету (не треба их мешати са нематеријалним културним наслеђем у које убрајамо старе занате, крсну или породичну славу, покладе...) у ствари су измишљени у новије доба. То се односи и на ношње, музику, фестивале...

– Културна традиција једног народа је, сама по себи, конструкција настала у одређеном тренутку за потребе тог друштва у том времену, она није окамењена и не постоји „једном заувек”, већ се мења, прилагођава у складу са новим потребама. Тако је и стара српска традиција „погаче, прегаче и опанчића”, на коју се данас позивају њени најгласнији бранитељи, у ствари вештачки производ с краја 19. и почетка 20. века, концепт створен као део политичког програма обједињења свих српских земаља и територијалног ширења српске државе. Сличне „етничке пројекте” имале су и друге балканске државе. Процес је текао тако што је прво конструисана традиција, па на основу ње одређиван етнички идентитет, па на основу њега грађена држава и одређиване њене границе – објашњава др Ковачевић.

Сеоски фолклор и староградска култура

Доводећи у питање појам „етнографске свежине” о којем је писао наш познати научник Јован Цвијић, утемељивач проучавања етнографије и антропогеографије на Београдском универзитету, као и нека запажања Вука Караџића на тему српске традиције и народних обичаја, др Ковачевић тврди да је много тога што данас сматрамо „вековним тековинама” српског народа у ствари – фалсификат, јер никада као такво није постојало у стварном, свакодневном животу. Истовремено указује на појаве које заслужују да их уврстимо у своју традицију управо као типично понашање одређених група или српског друштва у целини.

– На основу записа Вука Караџића, могло би се закључити да су сви Срби оног времена били православци и живели на селу, што није тачно. Већ тада је, рецимо, била развијена „староградска култура”. Оно на чему се данас инсистира као на изворној српској народној традицији је углавном „бриколаж” (преправка, односно прекомпоновање старих елемената у нешто ново) онога што је у делима етнографа на прелому 19. и 20. века забележено као „сељачка супкултура”. Чак ни ношње у које се облаче наша културно-уметничка друштва никад нису постојале као такве, већ су направљене на основу фрагмената свечане сеоске одеће (и то најчешће дечије) која се носила само у посебним приликама, па је тако и сачувана… А онда смо све то прогласили за наше традиционално етничко обележје, за окосницу нашег идентитета! – наводи др Ковачевић.

Гастрономске „…ијаде”

У српску традицију убрајамо и разне кобасицијаде, шљивијаде, купусијаде… мада оне углавном нису старије од тридесетак година.

– Смислили су их „локалци” делом као неку врсту такмичења (међусобног и са суседима) типа „чије је боље”, а делом као покушај да што успешније пласирају своје производе. Сматрам, међутим, да су ове „гастрономске традицијаде”, управо због тога што су изворне и специфичне за неке наше крајеве, завределе да се представе свету као традиционални „српски бренд”, баш као и укусна домаћа јела којима се толико дичимо, као Гуча и „Егзит”, или као београдски сплавови. То је оно по чему је Србија данас позната, по чему се издваја међу другима, и ради чега странци овамо долазе!

Ново креирање (корисне) традиције на економским основама ствара се спонтаније од политичких креација и брже се прихвата, што рецимо доказује пример читаве митологије, преточене у сјајан извор прихода од туризма, око грофа Дракуле у Румунији. Баш као и у случају нашег вампира Саве Савановића из приповетке Милована Глишића, пође се од неке историјске личности, а онда се дода „надоградња”… па су тако Румуни „реконструисали” Дракулин замак и читаво село око њега, са све сувенирима који можда јесу, можда нису традиционални производи, али се свакако добро продају – каже др Ковачевић, иначе аутор контроверзне изложбе о навијачким реквизитима, која је својевремено изазвала прави талас огорчења међу његовим колегама антрополозима и етнолозима чије се схватање традиције заснивало искључиво на сељачкој култури Срба 19. века, па су у складу с тим и сталне и повремене поставке у етнографским музејима садржале искључиво старе занате, народне ношње, ћилиме, преслице...



– А где је ту традиција радничке класе из доба социјалистичке изградње и самоуправљања? Где су нове културне, друштвене, моралне па и естетске вредности из Милошевићевог доба, из времена међународних санкција, и ове још новије, после петооктобарских промена? Најзад, коју и какву Србију ми данас желимо да представимо свету? Да ли ону која само игра, пева и моли се богу (а симболишу је цркве, фреске и народна кола), или ону која ради, гради, истражује, иновира…? У коју би, шта мислите, странци радије инвестирали – пита наш саговорник.


./.

./.

Лутка из Трста протерала ручни рад

О настанку нове српске традиције, прво оне проистекле из времена доласка потрошачке грознице у дотле сиромашну и (другим светским) ратом опустошену Југославију, затим оне из доба распада СФРЈ, оружаних сукоба на њеној територији и санкција и, најзад, ове савремене („турбофолка”), говори и актуелна изложба „Пластичне деведесете” мр Марка Стојановића и мр Милоша Матића, виших кустоса у Етнографском музеју Београда.

Зашто баш пластика?

Мала венецијанска гондола од пластике у витрини и велика пластична лутка из Трста на каучу красиле су наше домове шездесетих година прошлог века као неки од симбола статуса и достигнутог вишег стандарда (уз најлон чарапе, перлон кошуље и мантиле „шушкавце”) по узорима које су нам са Запада донели гастарбајтери, наводи Марко Стојановић. Китњаста италијанска лутка је протерала са почасног места у стану везове и друге ручне радове (осим урамљених Вилерових гоблена!) и постала део традиционалне културе нарочито турског и албанског становништва на Косову и Метохији: током свадбених обичаја је заузимала почасно место на хауби аутомобила у којем се возила невеста, како би од ње „отклонила урок” (поглед злих очију).

„Осамдесетих година нагло се развијала производња пластичних производа и основана су многа пластичарска предузећа, махом у Старој и Новој Пазови, Инђији и у рубним београдским општинама, а спорадично и у другим местима широм Србије, а свуда је отворено и много пластичарских трговина. Ови произвођачи и трговци пластиком били су заправо у првим редовима борбе за тржишну економију и повратак капитализма… Пластика је била одличан медијум за остваривање сна о брзом богаћењу”, наводи мр Матић, антрополог.

Кад смо, деведесетих, осиромашили и нашли се у изолацији од света, једино што смо могли себи да приуштимо била је јефтина, шверцована пластична роба из Кине. Кроз наглашену, масовну потрошњу на куповину таквих ствари људи су слали поруку да је „све у реду” (мада ништа није било у реду) и да ипак нису толико сиромашни јер стално набављају нешто ново (мада су само заменили оскудан квалитет масовним неквалитетом за исту или мању суму новца).

„Пластичне вредности су се користиле као сурогат дотадашњих реалних материјалних и симболичких вредности, јер пластични послужавник није исто што и онај сребрни, пластична чинија није исто што и она фина порцеланска из Чешке, пластични накит није исто што и онај златни или бисерни…”, истиче Милош Матић. Али је очуван привид стандарда и, што је још важније – социјални мир.

Кинеска пластика и турбофолк

Прича о пластици показује како су и друге такозване традиционалне вредности у нашем друштву тада биле замењене: уместо слатког, домаће ракије и свеже, хладне воде, госту се нуде виски, „кока-кола” или „фанта” у пе-ве-це амбалажи; вашаре и панађуре замениле су бувље пијаце или пластични киосци као „бувљаци у малом”; уместо дрвених коњића и чупавих медведића, деца добијају пластичне кинеске играчке (пиштоље, роботе, имитације „барбика” и ликова из цртаних филмова); уместо правог цвећа у вазама и на гробљима је вештачко; чак и у сеоским домаћинствима на месту лука и паприка из сопствене баште виси украсно пластично воће и поврће… Готово безвредни пластични производи за једнократну употребу увели су нас у такозвану инстант културу, односно, како објашњава мр Матић, „кроз изразиту деградацију материјалних и симболичких вредности, деградирана је и читава култура коју живимо, па о пластици можемо да говоримо као о једном од симбола опште деградације у процесу транзиције”.

А куда је та транзиција даље водила?

Ка „турбофолк” култури и „турбосрпском” идентитету окренутом ратном профитерству, сивој економији и црном тржишту, шушкавим синтетичким тренеркама од канцерогене пластике, бољим или лошијим фалсификатима светски познатих робних марки, примећује Марко Стојановић, поредећи их са некада популарним „перлонкама”… с тим што су ове потоње биле глобални модни хит у шездесетим годинама прошлог века, и према томе „дах света у Југославији”, док су копије тренерки из деведесетих година „одраз немаштине, изолације и краха моралних вредности у ратној Србији”.

Део српске традиције данас, срећом, више нису ни социјалистички директори у најлон кошуљама, ни новокомпоновани „бизнисмени” у оделима од листера, ни „опасни момци” у шушкавим тренеркама… али ни добри домаћини патријархалних (сеоских) породица с краја 19. века и њихове вредне и скромне женице које у слободно време плету, везу и негују „старе обичаје”. Можда ће симболи савремене Србије убудуће бити предузимљиве и неговане „спонзоруше” и њихове углађене мецене, који секу славски колач док преко ајфона склапају послове са партнерима на другом крају планете.

Хеклане кесе и боце уместо левка

Српска традиционална довитљивост и прилагодљивост, захваљујући којима је наш народ опстајао и у најтежим временима, крајем прошлог века је нарочито дошла до изражаја „секундарном употребом” разних врста пластичне амбалаже. Тако су од испражњених и исечених пластичних боца настајале плашилице за птице, клопке за стршљене, левкови за претакање бензина, уља и других дефицитарних течности, лопатице за пребацивање житарица, брашна и намирница у ринфузу, а водом напуњене флаше коришћене су као бочни притискачи за стогове сена и сламе… Од њих су прављене шарене украсне воденице, вазе за цвеће или „корпице” за чување вунице. Од пластичних кеса су хеклани отирачи, торбице, шешири и патикице… Неки од ових експоната које су прикупили, сликали и „објаснили” Милош Матић и Марко Стојановић, до 15. децембра ће бити изложени у Етнографском музеју у Београду.

Наше нематеријално наслеђе као светска баштина

Традиција једног народа се углавном дефинише као скуп материјалних, техничких и духовних знања и достигнућа, односно вредности, норми, идеја и образаца понашања (обичаја) који су садржани у његовом „историјском памћењу”, одржавају се усменим преношењем, такозваним народним стваралаштвом, и на њима почивају континуитет и идентитет културе тог народа. Нематеријално културно наслеђе је ужи појам у који, у нашем случају, етнолози и антрополози, поред осталог, сврставају старе српске занате, крсну славу, предања и усмену народну књижевност – али и „ауторска права” на вампире, а све наведено би могло да конкурише за Унескову листу светске нематеријалне баштине, сматраjу Матић и Стојановић.

Александра Мијалковић, politika.rs

Традиционално дочекивање..

Crven koncic se stavlja oko decije rucice kad se rodi, radi uroka.

Tattoo ::

Crven koncic se stavlja oko decije rucice kad se rodi, radi uroka.

E to me uvek zanimalo -da li je to baš srpski običaj ,koji je opšteprihvaćen ?
Jer sam baš primetio ,dok smo imali porodilište ,da nijedno dete nije bilo bez toga ,a bilo je tu dece svih nacija ,i malih Roma .
Zna ko nešto više ?
I moj klinac je to imao ,sećam se dobro ,evo ovde se to i vidi ,a nije više bio ni tako mali .Koliko dugo se to u stvari nosi ?

Danubius ::

Tattoo ::

Crven koncic se stavlja oko decije rucice kad se rodi, radi uroka.

E to me uvek zanimalo -da li je to baš srpski običaj ,koji je opšteprihvaćen ?
Jer sam baš primetio ,dok smo imali porodilište ,da nijedno dete nije bilo bez toga ,a bilo je tu dece svih nacija ,i malih Roma .
Zna ko nešto više ?
I moj klinac je to imao ,sećam se dobro ,evo ovde se to i vidi ,a nije više bio ni tako mali .Koliko dugo se to u stvari nosi ?

Stvarno ne znam odakle je taj crven koncic nastao ni zbog cega, verovatno smo svi sujeverni kada su deca u pitanju i zelimo od svega da ih zastitimo pa i od uroka i vradzbina.
Kako god da se naziva taj obicaj " Babski ili paganski", moje dete je isto oko rucice nosilo crven koncic.
Upravo trazim po netu, negde je objasnjenje u Kabali, negde kazu da je to islamski obicaj ...
U svakom slucaju ukorenjeno je u narodu.

..da zanimljiv je to obichaj..i moje,svo troje dece su ga nosili..
posebno je potrebno da nekrshtena deca nose crveni konac oko ruke jer su podloznija na uroke i zle chini..a odakle potiche ne znam..u Tori Halachahu i Kabbali se ne spominje vezanje crvenog konca na ruku. Ali ovo je obichaj koji se usadio u narodu već dugo, dugo vremena,ipak se bazira na nekim od teoloshkih uchnja Tore i Kabbale.
Ako i u chemu od toga ima istine, onda je ovo neshto shto se naziva “segulah” a to u prevodu znachi da je to “chin zashtite.” Izvor u Tori na kojem se ovo verovanje verovatno bazira je:”Gospodar, tvoj Bog te je odabrao da budesh od Njegova vrednog naroda, od svih naroda na licu zemlje.”

A propos ove teme i crvenog koncica, i uopste obicaja.
Kad sam se porodila i dok su trajale babine, vecina strina, tetki, baki su mi dolazile u posetu i nosile su po starinski, pitu i pogacu i normalno sledovalo je darivanje deteta.

E sad zanimljivo mi kako je jedna starica darovala i reci koje je izgovarala.
Stavila je u krevetac, jabuku, jaje i metalni novac. I rekla: " Da bude pun kao jaje, rumen kao jabuka i cvrst kao metal.

Meni se sve ovo svidelo, i super mi je, i priznajem da sam uzivala u svim tim obicajima, i prihvatala sam sve savete koje su mi davale.

Tattoo ::

A propos ove teme i crvenog koncica, i uopste obicaja.
Kad sam se porodila i dok su trajale babine, vecina strina, tetki, baki su mi dolazile u posetu i nosile su po starinski, pitu i pogacu i normalno sledovalo je darivanje deteta.

E sad zanimljivo mi kako je jedna starica darovala i reci koje je izgovarala.
Stavila je u krevetac, jabuku, jaje i metalni novac. I rekla: " Da bude pun kao jaje, rumen kao jabuka i cvrst kao metal.

Meni se sve ovo svidelo, i super mi je, i priznajem da sam uzivala u svim tim obicajima, i prihvatala sam sve savete koje su mi davale.

...joj Tatto sad si me podsetila...imala sam ja jednu staru kumu,pa imala je sigurno preko 80-ak godina kada sam se prvi put porodila...elem,krecemo mi od nje a ona ti ruku ispod svoje suknje pa iznad glave mom detetu..ja zabezeknuta..a ona baje"Ko vido ovu moju taj ureko ovo luche"...dan,danas se smejem,kada se toga setim

14. januara 1. januara po starom
Prema julijanskom kalendaru, 14. januar je prvi dan Nove godine, a ovaj kalendar, osim Srpske pravoslavne crkve, poštuju i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, monasi sa Svete gore, Gruzijska pravoslavna crkva, Bugarska pravoslavna crkva i starokalendarci u Grčkoj.

Dan koji Srbi proslavljaju kao sopstvenu Novu godinu za Crkvu je praznični. Obeležavaju se Obrezanje Gospodnje i Dan sv. Vasilija Velikog. U narodu je ovaj dan, završni u božićnom svetkovanju, poznat i kao Mali Božić.

U nekim krajevima ovog dana su ponavljani običaji vezani za Badnji dan i Božić. Sa radošću se iščekivao polažajnik i badnjak unosio u kuću. Lomila se vasilica - kolač sličan česnici, u kojem su skrivani novčić i druga znamenja kao simboli blagostanja, zdravlja i napretka. Na taj dan u Hercegovini su spaljivali ostatke badnjaka, a u Vojvodini palili vatre na raskršćima. Svetlost i vatra trebalo je da donesu radost i očiste od grehova.

***********
U vreme Karađorđeve vlasti, na Mali Božić su održavana skupštinska zasedanja. Tada se svodio bilans prethodne godine i pravili se planovi za narednih dvanaest meseci.
Četrnaesti januar željno su iščekivale i neudate devojke. Na ovaj dan, u nekim krajevima poznat i kao Ženski Božić, gatale su da li će se udati u godini koja dolazi. Pre svitanja, posle neprospavane noći, devojke su se pele na tavan i sa njega bacale svoju obuću. Ako su vrhovi opanaka bili okrenuti od kuće, verovalo se da će se devojka udati, i otići na onu stranu prema kojoj se obuća okrenula pri padu. Udavačama na Kosovu prosidba je bila zagarantovana ako na Mali Božić prenoće u tuđoj kući.

***********
U noći između 13. i 14. januara naredna godina je po kalendaru, ali ne i po pravilima Crkve. Crkvena Nova godina počinje u septembru - prvog po starom, julijanskom, a 14. po gregorijanskom kalendaru. Tako su, sve do 1700. godine, poštujući crkveni godišnji ciklus, i Srbi i Rusi praznovali Novu godinu u septembru.

***********
Julijanski i Gregorijanski kalendar

Hrišćanstvo je nastalo u vremenu kada se u celom, tada poznatom svetu, vreme računalo prema Julijanskom kalendaru (po Juliju Cezaru). Po tom kalendaru su ustanovljeni i svi hrišćanski praznici, odnosno dogđaji iz života Gospoda Isusa Hrista i istorije crkve.

U XVI veku posle Hrista papa Gregorije VIII je izvršio reformu do tada važećeg Julijanskog kalendara, tako što je iz njega izbacio 11 dana koji su se nakupili zbog nepodudarnosti kalendarske i astronomske godine. Novi kalendar je po papi nazvan Gregorijanski kalendar. A kako je on nastao pod uticajem rimskoga pape i uglavnom odmah bio prihvaćen od strane rimokatoličkog Zapada, pravoslavni Istok je ostao prema njemu rezervisan i nepoverljiv.

Vremenom je razlika od 11 dana narasla na 13 dana koja i do danas postoji između starog i novog kalendara.[/size]

U Zemunu plivanje za Bogojavljenski krst

Svetkovanje Bogojavljenja počinje u 9 časova liturgijom u Hramu Svetog Nikolaja Miriklijskog, a u 12 časova najhrabriji plivači će se u hladnom Dunavu boriti za prestižnu titulu nosioca Bogojavljenskog krsta

Na Zemunskom keju kod restorana "Venecija" u subotu, 19. januara, u 12 časova najhrabriji plivači će se u hladnom Dunavu po šesnaesti put boriti za prestižnu titulu nosioca Bogojavljenskog krsta. Organizator i pokrovitelj ovog nadmetanja je opština Zemun, a suorganizatori su Hram Svetog Nikolaja Miriklijskog iz Zemuna i Svebor savez Beograda.

Svetkovanje Bogojavljenja počinje u 9 časova liturgijom u Hramu Svetog Nikolaja Miriklijskog u Njegoševoj 45. Nakon liturgije, litija će proći zemunskim ulicama: Njegoševom, Glavnom, Gospodskom do restorana "Venecija".

Povodom Bogojavljenja, Udruženje građana "Zemunska priča" treću godinu zaredom organizuje "Bogojavljensku noć" koja će se, uz bogat kulturno-umetnički program, održati sutra od 21 do 23 časa na Letnjoj pozornici ispred restorana "Venecija" na Zemunskom keju.

Tradicionalni doček Bogojavljenja okupiće zemunske pisce, istoričare, muzičare i ostale javne ličnosti. Obezbeđena je i dovoljna količina kuvanog vina i čaja za sve one koji će svojim prisustvom uveličati ovaj događaj.

Kao autoru tekstova o narodnim običajima, čiji su tekstovi nekorektno i vulgarno na primitivan način uvredljivo pisani komentari; u najmanju ruku je neljudski.
Da bi neko pisao na temu mora da poznaje samu materiju.
Miroslav Mladenović

ДОДОЛЕ И ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ



додоле и додолске песме - Наша истина
www.nasaistina.rs/index_OLD.php?id=09&id2=093 - Кеширано
Ој додо, ој додоле. И два пера кукуруза. Ој додо, ој додоле. Мирослав Б.Младеновић, етнолог и историчар. HTML Comment Box is loading comments.
http://www.nasaistina.rs/index_OLD.php?id=09&id2=093
ДОДОЛЕ И ДОДОЛСКЕ ПЕСМЕ


Додолске песме су типичне обредне, ритуалне песме, које, за разлику од осталих обредних лирских песама, нису везане за одређени датум у години или празник, већ су извођене приликом великих летњих суша. Најчешће су се певале од Ђурђевдана до Петровдана и то четвртком. Тада су обично, младе девојке, маскиране у лишће и грање (као симбол бујања вегетације) облиазиле сеоске куће и изводиле додолски ритуал (певање додолских песама уз ритуални плес). Домаћин би тада "додоле" поливао водом и тиме магијски призвао кишу. Цео додолски ритуал потиче из предхришћанског времена и представља један од најстаријих традиција словенских народа.
Четвртак је вероватно некада био посвећен словенском богу грома, Перуну. У неким словенским језицима четвртак се и зове перендан.
Извођачи додолског обреда
Додолске песме изводе додоле (пеперуде, пеперуше, пепероне, барбаруше), а главна међу њима је „чиста“ девојка.
Извођење додолског обреда
Уочи дана када ће ићи у додоле девојке су са гроба чупале крст са незнаног гроба и потапале га у реци. Оне иду и у цркву и помету је, па смеће однесу на реку, где се и саме окупају. Девојке иду по селу, од куће до куће, те певају песме и слуте да удари киша. Једна од девојака се скине до појаса, па се увеже и обложи различитим травама и цвећем тако да јој се кожа не види нигде ни мало. Када дођу пред кућу онда додола игра сама ситним корацима, а остале стану у ред и певају. Потом домаћица или неко други водом изнесеном из куће полива додолу док ова игра и окреће се. Цео овај поступак представља својеврсну имитативну магију.
Проблем припева
Све додолске песме имају припев ”ој, додо, ој, додо ле” или ”ој, додо ле, мој божо ле”, чије значење није најјасније. Могао би бити у вези са неким од Перунових атрибута.
Порекло назива
Постоји више објашњења како је реч додола настала:
1. од литванског глагола дундéтi што значи грмети. Претпоставља се да се глагол нашао у српском језику балтичко-словенском симбиозом;
2. од речи Додол. Додол је некадашњи бог влаге и растиња;
3. од припева „ој додо, ој додоле“.
Словенски називи за додолу непосредно су везани за словенског бога громовника, Перуна. Након примања Хришћанства Срби не одбацују у потпуности култ бога Перуна, већ његове моћи приписују Светом Илији.
Свети Илија

Песме Највећи број додолских песама прикупио је Вук С. Караџић идокументовао у својим збиркама. Стих у додолским песмама је лирски осмерац:
“Ка-кав ју-нак го-ром је-зди:
Но-си са-бљу у зу-би-ма,
Но-си ки-шу у оч-има
ој до-до, ој до-до-ле!”
Припев се састоји из седам слогова, а на крају припева стоји узвичник, с обзиром на то да увек пева под одређеним утиском.
Сложену слику има песма у којој се помиње огледало које је метафора за небо. Игра са огледалом има за функцију да умилостиви природу и изазове кишу. На овом месту уочава се присуство имитативне магије, с обзиром на то да покрете огледала прати реакција неба:
“На вр’ јеле б’ јела вила.
у крилу јој огледало;
окреће га, преврће га.
Преврну се ведро небо
И удари росна киша-
Ој додо, ој додоле!”
У песми је карактеристично то да се помиње вила као главни покретач магијске радње.
Вила се често појављује у народним песмама и познато је да поседује натприроднемоћи. Најчешће се помињу у негативној конотацији, али у овој песми вила јепредстављена позитивно. Вила је поистовећена са додолом, с обзиром на то да се њена функција односи на призивање кише. Разлика између ње и додоле је у простору, а не у функцији. Вила делује у магијском простору на врху јеле, (која је висока до неба), док је простор деловања додоле реалан-поље.
Једна од најлепших забележених песама је она у којој је приказана метафорична слика природе и младића у њој.
Песма је једнострофична и прати је магијски припев:
“Какав јунак гором језди:
Носи сабљу у зубима,
Носи кишу у очима
ој додо, ој додоле!”
Додолске песме су засноване на имитативној магији, и то се види у наредним стиховима:
“Ми идемо преко села,
Ој додо, ој додоле!
А облаци преко неба,
Ој додо, ој додоле!”
Кретање додола и облака одвија се истовремено. Радња коју обављају облаци и додоле је идентична- кретање, с тим што облаци прате (имитирају) кретање и правац Додола. Након тога следи убрзано кретање девојака које прате облаци:
“А ми брже, облак брже,
Ој додо, ој додоле!”
На крају песме облаци “стижу” додоле и киша почиње да пада, што означава победу кише над сушом:
“Облаци нас предтекоше,
ој додо, ој додоле
жито, вино поросише,
ој додо, ој додоле!”
Јелена Радовановић
Марија Милановић
Додолица
Ситна роса заросила
Ој додоло додолице
По сво поље и по нашо
Ој додоло додолице
Да се роди шеница
Ој додоло додолице
Да се роди царевица
Ој додоло додолице.
Игра Додола
Молимо се вишњем богу
Ој додо, ој додоле
Да удари росна киша
Ој додо, ој додоле
Да пороси наша поља
Ој додо, ој додоле
И шеницу озимицу
Ој додо, ој додоле
И два пера кукуруза
Ој додо, ој додоле.
Мирослав Б. Младеновић, етнолог и историчар

Dodolske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Dodolske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано - Слично
18 мар 2010 ... Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце 9.2. Ој Додоло, додоле . Играла сам додолицу. Ој додо, додоле. Ој додоле дај нам ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Dodolske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html

Додолске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње
9. Додолске песме

9.1.Додолице.
-Додолске песме су певане у току сушњих месеци. Њих су певале додолице. То је група девојчица или девојака, које су ишле по кућама и певале ове песме призивајући кишу.
Када нема кише онда се саберу девојчице(њих око петнаест):пртена кошуља, врчица преко појас, цвеће на врчицу и са сито и кофе сас воду иду по село и певају. Пусте сито да се утрколи, па ако се поклопи киша ће да падне. Сас воду пљускају по двориште а домаћица сас чашу пљуска у њи, да буде киша. После иду на речице или реку Власину и пусте леба у воду да га носи –да буде киша. Хлеб је у овом случају према казивању Наде Јовић из села Бољаре, имао смисао жртве. О додолицама сам записао доста у села: Крушевица, Бољаре. Ломница и Шишава. Оњима је записао и Миломир Миловановић-Бољарац у својој монографији о селу Бољаре.
Пре много година људи су веровали у богове. Када дуго времна није падала киша, они су организовали такозване додолице које су молиле Бога преко песама певале и молиле да за кишом. Додоле у лужничком крају су извођене као религиозни обичај у време већих летњих суша, када је требало од Бога измолити и дозволити кишу.
Додоле су сачињавале неколико девојака, лепо обучене и оккићене цвећем у коси и у струку. Једна од девојчица или девојака би играла и поскакивала и повремено ударала дланом о длан, све у ритму песме коју су остале девојчице или девојке певале:
„Додолице Бога моле
Да удати росна киша.
Дај Божће, дај!
Да зароси наша поља
Дај, Божће, дај!“
Певало се и играло пред било којом кућом, а домаћин је настојао да буде и љубазан и дарежљив, јер од тога је и зависило да ли ће пасти киша и да ли ће му се испунити жеља. Пре одласка девојчица или девојака, он би за њима „посипао“ воду, говорећи: „Ја вас-Бог поље!“
Данас при крају 20. и почетком 21. века су остале игре девојчица и дечака да се у времену Ђурђевдана прскају цвећем по води потока и речице Шишавица из села Шишаша и Ломница. Али су ови записи песама остали као траг једног времена када се магијом дозивала киша путем додолских песама.
Јул 2009. г. Власотинце
Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце


9.2. Ој Додоло, додоле

Играла сам додолицу
Ој додо, додоле
Ој додоле дај нам божоле
Дај нам кишу божоле
Да зароси ситна роса
Да нароси цело поље.
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г)
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић

9.3. Додолица
Ситна роса заросила
Ој додоло додолице
По сво поље и по нашо
Ој додоло додолице
Да се роди шеница
Ој додоло додолице
Да се роди царевица
Ој додоло додолице.

Запис:1979.година село Крушевица, Власотинце
Казивач: Савић Косовка
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић


9.4. Ој Додоло, додоле

Ој додоло, додоле
Ситна киша заросила
Ој додоло, додоле
У наше поље и у ваше пшоље
Ој додоле, додоле.

Запис: 1978.године село Бољаре, Власотинце
Забелешили: Пешић Милунка и наставник Мирослав Младеновић

9.5. Да зароси ситна киша

Наша дода бога моли
Ој додо, додоле
Да зароси ситна киша
Ој додо, додоле
Да зароси житна поља
Ој додо, додоле
Да се роди, од два класа кола жита
Ој додо, додоле
И два пера кукуруза
Ој додо, додоле
Ој додо, додоле.
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Васка Михајловић
Забележили: Владица Ђорђевић ученик и наставник Мирослав Младеновић

Дода, којој се у песми обраћа, одговр је оних које су ишле у Додолицама:“Па то је као код нас дада“(старија сестра). Дода је старија сестра у лужничком говору“.


9.6. Додоли
Наша дода бога моли
Ој додо, ој додоле
Да удари росна киша
Ој додо, ој додоле.

* * *

9.7. Игра Додола

Молимо се вишњем богу
Ој додо, ој додоле
Да удари росна киша
Ој додо, ој додоле
Да пороси наша поља
Ој додо, ој додоле
И шеницу озимицу
Ој додо, ој додоле
И два пера кукуруза
Ој додо, ој додоле.

Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић


9.8. Додолска песма

Додоле, додоле
Ситна киша заросила
Ој додо, додоле
По сво поље,
И по ваша и по наша
Ој додо, додоле
Од два класа пун шиник
Ој додо, додоле
Од два грозда два коша
Ој додо, додоле
Од два коша пуна бачва
Ој додо, додоле
Ситна киша заросила
Ој додо, додоле.
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Ружа Миљковић (65.г)
Забележили: Снежана Миљковић ученица и наставник Мирослав Младеновић




9.9. Додоличка песма

Ој додо, додолице
Ситна роса заросила
Ој додо, додолице
По сво поље и по наше
Ој додо, додолице
Да се роди бел шеница
Ој додо, додолице
Сад је газди домилело
Ој додо, додоле
Газдарице понајвише
Ој додо, додолице.
Запис: 1976.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Милошевић Олга, Бољаре
Забележили: Анка Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић

9.10. Дај ни боже ситнукишу
Ој додо, ој додоле,
Дај ни боже ситну кишу;
Да зароси житно поље.
Ударила ситна киша.
По све поље па и наше.
Запис: 1985. године село Бољаре
Казивач: Нада Јовић село Бољаре
Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац


Из рукописа:

НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем
Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године
Локални етнолог и историчар

17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године
Локални етнолог и историчар

zapisi 7
bibliografije.nb.rs/bibliografija/cip/cip201005c/zapisi07.html - Кеширано
39 ЕТНОЛОГИЈА. ... CIP - 184. МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав - Мирац Качарство у нашем крају / Мирослав Младеновић - Мирац. - Илустр. - Извод

Miroslav Mladenovic nasta:
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:(sa dodatkom)
-   Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena. Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.N verski praznik eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilaze’i oko ku’e i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more-verski praznik na koji se preaznuje od zmija Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine. Kad se mačka okrene istoku i  šapatom se umiva, biće kiša. Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci. Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se nebi uvampirio.Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), nekupa se jer se preobrazila voda. Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi. Kada laste nisko lete, biće kiša. Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige. Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg. Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo  zanimanje. Na Mladenci treba paliti đubre, da nebi cele godine imali buve u kući. Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke. Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i netreba ga terati da ode. Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne. Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja. Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće. Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.  Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda. Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću. Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće nižta loše desiti kad se pljune na zemlju.
Zapis 1980 godine selo:Kruševica, Ravni del. Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga Lepojević(1923.g) i Marica Mladenović (1925.g)
Zabeležio: Miroslav mladenović, lokalni etnolog
-NASTAVIĆE SE-
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE):
Kad se  pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna(testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore. Pečalbar  preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, neizgore se, preripi  sekiru, neiseko se,, preripi vodu, neudavi se“.
Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije  smela da se mete, da se  pečalbar negdne ne smete.
Kad se pođe u pečalbu nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili  može  da bude presritač ako nosi pune t5estije(stone) sa vodom,kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.
Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.
Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.
Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se neodgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.
Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i  njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.
Često su u  nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlde žene lomile  grane gloga, ili  bilo kojeg  trna koji se lako  zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.
Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok  se neprođe potok.
postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.
Kada se ispraćao pečalbar, obavzno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji misu smeli da odbiju da nepinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.
Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namnjuje  svom mužu pečalbaru. neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada neide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.
reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj  2 , 2006. godine Kulturni centar Vlasotince
8.april 2007. godine Vlasotince   Zabeležio Miroslav Mladenović lokalni etnolog
-NASTAVIĆE SE-
VEROVANJA(ZAVETOTINE):
Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena -a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu-a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne rčne(bode) u oko.
Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće-a ako se bacaju celi onda će jaja biti mućak-a bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
Posle večeri na badnje veče se svi celivaju(ljube) da ovce čuvaju jaganjci.
Na badnje veče žena rgne(mune rukom) muža u slabinu a muž ženu-da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
Od badnje veče voda od voćke stavlja  se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne.
Glamnja  (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne. Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
Kazivači: Olga lepojević, Smiljka ivanović-Kruševica, Marica Mladenović, Ljuba Stojanović, Natalija Stančić-Predanča, zapis 1970 i 1981. gdine. Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog
Ko sve jede, treba da „uhvati“ tele (ko je ješan) kad se  oteli krava, a ko nije ješan, nesme da ide da ga „uhvati“  kad se krava teli.
Krava kad se oteli, žena se gola skine i sa jajce je zađe i udari je u glavu da se ne hvataju mađije i onda je na rogovi veže tračku sa kičicom( alena i bela) a na rep konac (crven).
Zapis iz sela Donje Gare, zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
-NASTAVIĆE SE-
VEROVANJA(ZAVETOTINE):
Kude se nejede ’leb, tuj se tura vreteno i kluvče, a kude se jede ’leb tuj se netura.
Kad pojde pop na opelo(pevanje)-popadija vrlja kopač što više ljudi da umiru. Porodilji se nosi kravajče, da k kad to dete odrste se lakše uda(oženi).
KRSTOPUTINA(VEROVANJE):-Mesto gde se putevi u selu sastavljaju zove se krstoputina, a na njoj se često prave mađije. ko kome želi da podvali u nekom zlu prema verovanju starijih ljudi. Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš(fustančea kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolesdtan obuče na krstoputinu, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na nekoj drugoj strani(putu) negde u planinu gde kokoške ne kreku, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču.
veruje se da da kada se stavi  „živa“ u pojas(žene ili muškarca) ili bepčićima u navojke-uzme se „živa“ i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovu kod novorođenčeta. Ako žena vračarica pronađe napravljene mađije kod ljudi na kosu(mađije napravljene da se devojka ne uda, momak neoženi, bolest u kući, da neide napredlak u kuću), na veš-to se stavi na krstoputinu, verujući da se čovek oslobađa od mađija. Kod stoke se na krstoputinu se spali koš za seno i drugo, gde vračarica pronađe mađije(da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da lipsuje sve živo u štali). nemokri se na krstoputinu, ispod streje kuće, ispod šipka, zato  što se tu rasturaju mađije i veruje se da da će one otići za onim ko mokri na ova sveta mesta.(Zapis 1980.g selo Kruševica, kazivač:Olga Lepojević,rođena 1923.godine)
MAĐIJE:Na krstoputinu se prekrtse crveni konci, pa koj naiđe da kune od ništa vajdu da nema, ništa dobro da nema.
Na badnji dan  se  zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona  s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva.
Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.
Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u  s’n prikaže  koju će devojku da uzne.
Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak)  i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši  prase, toj se ostavi za lek  za svinju.
Samovilke(teške bolesti-šlog)-veruje se da od samovilke se treba čuvati, kad vetar duva, pa se vrti na zemlju u krug-lišće, slama i prašina. To  je samovilka( bolest) i kad vrti de pljuje:“ plju, plju.....“-pa se izgovara na glas:“ja sam usran i umočan(popišan)“-jer se veruje da kod čisti doode samovilke(bolesti), a kod umočani(nečisti) usrani i umočani ne doode.
Kad se s’nja momče prvi s’n-će se udade devojka prvu godinu, ako s’nja drugi s’n(oko pola noći)-će se devojka udade drugu godinu, a ako se s’nja treći s’n(predzoru)-će se devojka udade treću godinu.
U proleće devojke beru travke-cveće Obrten (kao bela rada-žuta cvećka, pušta  list kao mleč travka) i prave se kolcetija-kolce(venčić) i kroz kolce momak progleđuje devojku i obrnuto-da se momak i devojka obrnu, da se vole.kazivač Ruža Ranđelović)1912.g) selo Kruševica, zapis 1981.godine
MAĐIJE.
-(1) Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž  po mene trči“.
(2) Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž  mene  da teži“.
(3) Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).
(4) Na badnje veče  uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju.
(5) Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva  decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u  s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)
(6) Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.
(7)Krstoputina je mesto gde se  „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se  priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja  žene) i toj se zapali na krstoputinu.  Zatoj se ne mokri na krstoputinu.
Kazivač Olga lepojević, 1981.godine selo Kruševica
Poslala pastorka devojku da od crnu napravi belu vunu . Ona otide u valjavicu i tamo je plakala. Dojde deda pri tuj devojku i pita gu žto plačeš. ma poslala me pastorka da od  crnu napraim belu vunu. ma ostaj toj dete no jela me poskaj i potucaj v’ške po belu glavu. deda gu pital kvo tucaš dete-ona mu odgovori srebro i zlato. na toj će deda, e pa dete neka po tebe sve ide zlato i srebro. Otide devojka doma sas zlato i srebro i ispriča priču pastorki. Pastorka isprati i svoju ćerku u valjavicu. Sve se isto dogodi. Kad deda pita kvo tucaš  dete-ona mu rekne tucam gnjide i v’ške-a on neka ide sve po tebe i takoj kod pastorku se vrnu njena ćerka sas v’ške i gnjide. Kazivač Marica Mladenović(1925.g) selo Predanča, zapis 1970.godine
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.
Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje. Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.
Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.
Devojka mlogo tugovala ua momče, žto gu njeni nesu dali za njega. Otišla noću od tuge i ujanula (ujahala) kamen, tuj osamnula i skamenila se, pa se veruje da je taj kamen  dobio naziv Devojkin kamen.
Odkarala baba jarci na planinu na mladenci, pola metra bilo zeleno omlađe. sasa nju otičlo i njeni kuče. Padne golem sneg u planinu, pa zatrpa i babu i jarci i kuče. baba, jarci i kuče se skamene od sneg i ot’g  se vika:“emci, emci, babini mladenci“.
Kazivač Ruža Stamenković, selo Kruševica 1981. godine
Travka samobojka se naodi kude petlovi nepoju u koriju-beli petlk list ko kandiljka, to je velika račinska trava i toj devojke čuvaju u pojas-ušivaju da gi nevataju mađije.
Mrtvak se pod petu seče da se neuvampiri. glava gde leži zakove mesilja ekser veliki u zemlju i sve ono da se pomete-metla, đubre i ragoža da se bace u dolinu. Sve ovo radi mesilja
Kazivač Ruža Ranđelović (1912.g) selo Kruševica 1981.godine
-nastavak-
Ako se dete zadoji levom sisom biće levak. Ako neko sretne na put i pljune onda se smatra da te mrzi.. Ne valja da se sretnu dvojni svatovi jer će da se pogledaju mladke i jedna od njih neće imati dece. Za božić se peče prase a ne živina, zato što prase rije unapred, a živina čeprka unazad-pa će tako da bude tokom cele godine. Ako te svrbe usta dlan onda će biti pare. ako te svrbe usta onda će da se ljubiš s nekim. alp se lacka onda te neko spominje.
Zapis u selo Šišava 1998.godine
Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
8.jun 2007.g vlasotince

Miroslav Mladenovic nasta:
ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU
Na Đurđevdan devojke beru kitke-cveće. samo modre (plavo zatvoreno) se ne beru, a sve ostale se beru po livadama:obrten, zelotravka,  kupina sa dva vrha, bela rada, naval, selin, vratika. Ovce se teru sa selin na Đurđevdan, a selin se odseče pa se kroz prsten protne selin, pa se kravajče omesi, da ima rupu, pa se u kravajče stavi prsten i selin i koja se prva  ovca ojagnji, kroz taj se  promuzuje,a za ovcu  koja se prva ojagnji- od kitke(cveće) joj se napravi venac i stavi joj se na vrat. Kad se uvijaju venci, a to se najčešće radi u nekoj dolini (malom potočiću) pored neke livade i šume-koja je blizu sabirnog-svetovnog mesta za celo selo, onda su se i pevale pesme, a devojke  dok su plele vence, su se zadirkivale i prskale jedna drugu.
Dok su devojke brale đurđevo cveće po rascvetanim livadama, pevale su se pesme:
“Zdravče momče, beru li te mome,
beru ,  mlade lepe devojke
đurđevo cveće, joj ubava mala momo.
         x
Đurđevo cveće ubavo
Đurđa ga moma bereše
majki ga u skut vrljaše
tatko ga iz skut izvrlji
(na svaku reč se peva
oj ubava Đurđevo cveće
ili
joj ubava mala momo).
ili
„Zdravče momče, beru li te mome
Đurđa ga moma beraše
tatko ga niz skut izvrljaše
majka ga u skut vrljaše
Đurđo momo,moje cveće.“
(Zapis iz selo Gornji Dejan i mahalu Predanča, 1978.godine)
Kada se uvijali venci onda se ovako pevalo:
“Zdravče venče
viju li te devojke
viju li te viju u venac.
Devojke lepo cveće kite
na glavu su me s njega zakitile.“
            ZDRAVČETOVA PESMA
„Zavati se  d’n ko junak
dal zemlju da preigra
i za drugi d’n da dođe.
Golubence vodu pije
nasred reke, na rastake,.
Videle ga mlade mome,
tekle dvile i kazale:
„zdravče venče, beru li te mome“
-beru, beru, iz korena ne vade..
Tri ga braše, tri kitke nabraše,
tri ga više, tri venca uviše.“
Zapis iz sela Kruševica i Donji Dejan,
                  x
„Zdravče venče, beru li te mome
beru, beru, iz koren ne vade.
Tri ga braše,tri kitke nabraše
tri ga ga više, tri  venca uviše.
prvi venac za to vaklo jagnje
drugi venac za golemi kot’l
treći venac za bučku golemu“.
zapis 1994.godine, selo Šišava, kazivač:Stamenković Draginja(80.g), rođena 1914.godine
zabeležio: Kostić Jasmina i Miroslav Mladenović
CAVTELO CVEĆE ĐURĐEVSKO
-Cavtelo cveće đurđevsko,
Đurđa ga moma beraše,
Majki ga uskut turaše,
Majka ga iz skut vrljaše,
„Ni moje cveće, ni Đurđa.
Kad  bila Đurđa moja,
Bilo i cveće moje.
sad neje Đurđa moja,
neje ni cveće moje“.
(Zapis:IZNIKAL MI STRUK BOSILJAK (Lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja), izdavač list „Vlasina“, 2000. godine, Vlasotince)
Uveče se omesi kravajče, pa sa jajetom se stavlja u brobinjalo(mravinjak)-da noću prestoji i ujutru se nosi u dolinu gde se viju venci i stavlja se u krmilo za ovce. Kad se ovce promuzuju, onda se pod kotle stavlja jajce toj što je stojalo kuvano u brobinjak(mravinjak) i grumen soli (pod čabricu drvenu)-pa se posle sol(so), jajce, selin i prsten odnesu i zakopu se u brobinjalo(mravinjak) da prenoći-pa se ujutru sve zdrobi i stavi u krmilo a prsten se ostavi za dalje. Kad se uvijaju venci, onda devojka jedna drugu mokri, da imaju ovce mleko-da su mlečne. a na sveto mesto u dolini (svako selo je imalo)  se kasnije oraganizuje zajednički ručak, polse završenih obrednih i običajnih radnji. Negde 19 dana posle đurđevdana se slavio premlaz. Na taj dan se teraju ovce i pasu po livadama-po dva do tri dana se „goje“ i svaki od  ovčara ih pomuze. Na premlaz  pomuzu
se ovce-preko„koleđana“(hleb)  u vidu „kruga“ prstena, -koji je čuvan do đurđevdana  da bi se preko njega promuzuvale ovce na  đurđevdan, sa verom da će Bog dati više mleka-da će ovce biti muzne tokom cele godine.
ovce svaki svoje i izmeri se mleko i kome kako dođe i razreže se se to mleko (meri se) za dalje i to se zbere-potsiri se-stopi se sirenje u kotal i sasa  brašno(vodenično od kukuruza) se napravi belmuž.
Za premlaz se jaganje zakolje, banica se mesi i ljudi se sastave grupno u selo-po bačevinama se sastave i zajedno se ruča. Za veligden ovce se puštaju da ispasu jedno žito.Zapis: selo Donje Gare, kazivač Ruska Grujić Veljković-udata u selo Kruševica, rođena 1900. godine.)
BELMUŽ
U VREME ĐURĐEVDANSKIH DANA ( Jedan dan pre Đurđevdana-Đurđevština,  bere se cveće,  pletu venci, pravi belmuž i vrši odlučivanje jagnjadi), u selima brdsko  planinskog dela vlasotinačko crnotravskog kraja-na Premlaz, jaganjci su se odlučivala i nastala je muža ovaca. Taj dan ovčara u ovom kraju se proslavljao na mesto gde se slavio  Đurđevdan, tako što se od mleka pomuženog i belo-kukuruznog brašna pravio belmuž-i to na ovakav način:
U grupama planinskih zaseoka, uveče se pomuzu ovce, potom podsiri mleko i iz cedila izvadi mladi neslan sir, koji se pre stavljao u kotao- potom se stavljao kotao na vatru  i stvaranjem kašaste mase, obavezno se stavljalo belo-nekad i žuto kukuruzno brašno (proja) i potom zasolilo i varnjacom -drvenom kašikom mešalo i kuvalo dok se potpuno neispari voda.- takva kašasta masa-belmuž, posle skuvane na vatri , sluzila se  na livadi ili za sovrom . Prema prici Blagoja Mladenovica(1920.g) iz Predance-kada je bio dete, baba mu je pravila belmuz od masla izbuckanog ud ovcjeg mleka u bucki i od caravacnog(kukuruznog) brasna. Tako se proslavljao dan ovčara-pocetak muze ovaca, koja je trajala sve do jeseni.
Ovaj recept je jedinstven na jugu Srbije, a  postojao je i u selima  Zaplanja-podnožja Suve Planine.Danas se cesto belmuž pravi na isti način, ali na sporetu.

Zabeleženo u okolini sela  Predanča, Kozilo, Bistrica
________________________________________
Zabeležio Miroslav Mladenović
U nekim selima se lima se Premlaz slavio na Đurđevštinu -jedan dan pre đurđevdana, a u nekim posle 19 dana, dok u drugima posle tri dana po Đurđevdan, su odlučivana jaganjci i počela muža ovaca. Moja sećanja pedesetih godina 20. veka u  moje rodno  planinsko mesto Predanča-bilo  i jednog i drugog običaja. Dobro se sećam i selina, i krmenje ovaca, i skrivanje jajeta u brobinjalo(mravinjak) i kada smo ovce napasali po svim livadama i kao dete se sećam kako su devojke pevale đurđevdanske pesme, onda  pravljenje venaca, pravljenje belmuža u veliki kotao i posebni obred-litije sa zajedničkim ručkom kod  starog  drvenog „krsta“  u livadi pored doline-putanje i mesta za malu Ivje-rid izmežu dve doline.Đurđevdan se slavio svuda šestoga maja, a običaji u brdsko planinskom delu  u vlasotinackom kraju su bili skoro svuda  mahom isti. Naravno naseljavanjem iz različitih krajeva su se negde i po nešto menjali.
Zabeleženo u  selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio Miroslav mladenović lokalni etnolog
zapis 10.april 2007.g Vlasotince  Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
Zapisi o DJurdjevdanu:
Na pocetku 21. veka(maj 2007.godine) uz pomoc svojih ucenika  sam prikupio zapise o djurdjevdanskom obicajima u selima: Crna Bara, Sisava, Skrapez, Lipovica, Lomnica i Komarica.
Selo Crna Bara:
Na Djurdjevdan-jedan dan pre DJurdjevdana devojke pletu vence, beru cvece, premuzuju se ovce i pravi se belmuz. Na DJurdjevdan se kolju jaqgnjad, a prasici se peku i slavi uz drustvo i pesmu.
Devojke su rano ujutro isle u polje da beru cvece, a onda su kuci od njih plele vence i kacile na ovcama  i kravama. Za to vreme pevale su mnoge pesme kao sto je :“ o vence, vence-oce li me momce“.
Posle DJurdjevdana se promuzuju ovce. LJudi su stavljali maramu na neku posudu(cediljka) i tako su muzli ovce, a onda su mesanjem mleka i sira pravili belmuz.
Na DJurdjevdan se organozovao rucak na mestu gde su se promuzuvale ovce na premlaz, gde su ljudi isli jedni kod druge na rucak kao na neku slavu.
U proslosti ljudi su davali veliki znacaj mnogim verovanjima verskim praznicima pa i djurdjevdanu. Tako je postojao  obicaj da za vreme DJurdjevdana se ranom zorom sekli komadici njihovog krzna ili perja i nosili ih i zakopavali u brobinjalo(mravinjak)-pa govorili da imaju toliko stoke ili zivine koliko je brobinjaka(mrava) u brobinjalu(mravinjaku. Devojke su tokom dana plele vence od cveca i stavljale ih stoci o vrat da vise imaju mleka. najstariji muski clan svake porodice isao je da sece grane vrbe, a tim granama kitile su se kapije. Domacice svakog domacinstva spremale su obilnu veceru punu djakonija. Narvno na taj dan se nista nije radilo po polju ili domacinstvu. mladi momci i devojke su se uvece sakupljali na nekom mestu, razgovarali, druzili se, a bilo je i mnogo narodnih igara9kola). tako se to radilo u proslosti.
danas ima mnogo razlike u slavljenju DJurdjevdana, ali je ostalo jos nekih obicaja kao naprimer da ljudi kite kapije u svakom dvoristu u selo, praznuju, nista se ne radi toga dana, spremaju obilno jelo puno djakonija, a i rucak. Devojke se okupljaju ali sada na druga mesta.
Ovako se nekada u selo pravio Belmuz:-Belmuz se pravio u selo Crna Bara tri dana posle DJurdjevdana. Od sveze pomuzenog mleka pravio sew domaci sir. Kasnije u neku vecu posudu sir se mesa mlekom a ujedno i kuva. ostavlja se na hladnom mestu dok se ne stegne i belmuz je spremljen.
Postoji narodna iyreka u ovom kraju da je Belmuž dobio naziv na sledeći način:
-Žena otišla u drva u branište da donese drva uvrzak na  leđima.. A rekla  svome mužu_“Kad se vrnem da spremiš jedenje“. Muž nije šta da radi, pošto su bili siromasi. Obrne se oko sebe i vidi samo sir koji se u cedilko pravio. UZme taj neslani sir iz cedilke i u stavi ga u kotle na ognjiđte. tako ga mešao varjačom, sve dok se ne „odvojio“ id kotlića. Potom  se snebivao i  inađe kukuruzno brašno, samleto u vodenici potočari. Uzme stavi to brašno, posoli ga i mešao varjačom ponovo u „krug“ dok se nije odvajalo od dna kotlića. Tako muž spremi ručak svojoj đeni i kada žena dože iz drva iznese to  za ručak. Đena vide belo „sirenje“ i muža, pa od radosti mu reče:“E moj mužiću ovoj ti je belmuž“. Tako i dobi naziv Belmuž.
Kazivac:Smilja Kostadinovic, rodjena 1928.g Zapis maja 2007.godineZabelezio:Nebojsa Kostadinovic

/nastavak
Miroslav Mladenovic nasta:
/nastavak/
Selo Lipovica:-Nekada davno uvreme djurdjevdana devojke su  brale cvece i sakupljale se na reku, plele vence,a bacale su niz vodu cvece i vence pevale pesme, prskale se vodom. Vencicem se kitila ovca koja se prva ojagnji a i kitile se kapije, stavljalo po zidovima kuca.Svi koji su imali ovce na djurdjevdan su se sakupljali na odredjena mesta u selo.
Ovako se u selo pravio Belmuz:-ljudi koji imaju stado ovaca ili krave sakupljaju mleko zajedno, stave u veliki kotao na zaru(vatri), zatim stave malo vise brasna i tako mesaju dok ne prevri. Onda kada se skuva ljudi koji su dali mleko to zajedno podele.
kazivac: Mirjana Cvetkovic rodjena 1949.g zabelezila: Jelena Cvetkovic, Zapis maj 2007.g
Selo Komarica:- Kapije se kitile vrbom i krstonose su isle kroz selo. slavila se slava i dolazili su gosti. Ostali obicaji su  slicni kao u susednim selima.
Selo Lomnica(Donja i Gornja):-DJurdjevdan uvek pada 6. maja, dan je promenljiv. Uvek u to vreme gora pocinje da lista. A u davnina se govorilo djurdjevdanak hajducki sastanak, kada se u vreme turako borilo za slobodu a hajduci su bili nasi junaci za slobodu.
dan pre DJurdjevdana svi bi isli obicno pored reke i donosili vrbe kiteci svoje kaqpije kuca stala. I danas deca zure u predvecerje DJurdje4vdana da okite svoje kapije i krovove, vrata i prozore. U oci DJurdjevdana vidjeniji ljudi u selo sa barjacima podignutim u crkvu zetaju poljima noseci litije, a sve u cilju da im godina bude rodna, a polja zasticena od vremenskih nepogoda. Pored mesta obicno karaktersisticnog drveta(Zapisa), litije bi se zaustavljale, pevale bi se pesme polju i vodi. Uvece bi se odlazilo na mesto gde je seoski krst. Tu bi pop(svestenik) osvestao vodicu, a seljani bi palili svece za svoje zive i mrtve. osvestenu vodu poneli bi kucama i tamo je cuvali..
Oko popodneva ljudi koji slave DJurdjevdan idu na krst i zaobilaze ga 3 puta, zatim pre toga pale svece za zive i mrtve. kada se zavrsi ceremonija oko krsta pop(svestenik) bi isao od kuce do kuce da sveti vodu. Sa osvecenom vodom domacin pine jednom itako svi u porodici.
DJurdjevdan je veliki pravoslavni praznik. mnogim porodicama je to krsna slava, a u mnogim selima je soska slava-litije. Kako godine prolaze starih obicaja je sve manje i sve vise odlaze u zaborav. Na dan DJurdjevdana idemo ujutru u crkvu . Ispalimo svece i pomolimo se. Cim stignemo kuci mama nas posalje na kupanje i da nam crveno jaje koje cuva od Uskrsa da se njime protrljamo dok se kupamo. To je obicaj da deca budu zdrava i vesela. vece pred DJurdjevdan prosetamo do obliznjih vrba, odlomimo nekoliko grana i njima okitimo kapiju. To se radi po pricama starijih, da bi krave i ovce imale vise mleka i da bi stoka bila naprednija. Nekada davno dok su hajduci vodili borbu protiv turaka DJurdjevdan je vazio kao dan sastanka.
Jedan dan pre DJurdjevdana-na DJurdjevstinu, mlade udate zene i devojke ustaju rano ujutru i beru vrbice i livadsko cvece i prave vence za glavu, torove i za ovce. Uvece se beru vrbice i stavlja se na kapije, kuce i kod stoke. Ujutru na DJurdjevdan najstarija zena u kuci mesi suplju pogacu preko koje se stavlja pleten venac. Posle toga se kroz tu pogacu muzu ovce i koja se ovca prva pomuze, njoj se stavlja oko vrata venac koji je bio preko pogace i razbija joj se zivo jaje o glavu. Kasnije mlade zene-dodolice idu do obliznje reke i kroz selo i pevaju:“ Krst ti nosim, Boga molim, oj dodo dodole-daj nam boze sitnu rosu, oj dodododole-da orosi nase polje, oj dodole...“ kada idu kroz selo one pevaju pesmu a ljudi ih prskaju vodom i bacaju cvece na njih i mole Boga za rodnu godinu.
Ide se u polje, u livade i bere se cvece, pletuvenci, a zene koje  pletu vence donose rucak, tu se rucak, tu se ruca. Onda se sve ovce promuzuju. Ovca koja se prva promuze stavlja joj se venac, a on stoji sve dok ga ostale ovce nepojedu. Danas se bere bela vrba i kite se kapije, vrata-crvena nemoze jer ona necveta. Onda ko je domacin sela, donosi krst koji je preuzeo prosle godine, pa se odnosi sveca, kolac, psenica, onda svestenik cita molitvu-svi ljudi iz sela dodju da zapale svecu za mrtve i zive.
Zapis maj 2007.godine, Kazivaci:Borisav Stamenkovic(82.g), DJurdja krstic, rodjena 1948.g,  ., Zabelezili:Filip Milenkovic, Krstic Marija, Veselinovic Dusan, Misic Danilo, Jankovic Ivana
Selo Sisava:-Po Djurdjevdanskom obicaju se ustajalo rano pre zore oko 1 ili 2 casova ujutru i tada se islo u polje i livade i bralo se cvece, a posle se odlazilo na reku i pleli venci, gde se pevalo, veselilo i prskalo vodom. svaka devojka stavi svoj vencic na glavu i pevajuci odlazi kuci. Islo se s avencicem od kuce do kuce i kroz njega promuzli krave, koze, da bi se po verovanju dobijalo vise mleka. Jedan dan pre DJurdjevdana devojka uzme na belom luku presece 3 perceta i „veze“ tri momka koja voli, a ujutru na DJurdjevdanu bi saznala ko ce biti njen momak, na osnovu toga koje ce perce od luka  nocu najvise da izraste.Isto tog dana sakupila bi se omladina i domacin uzme iz crkve barjak i zaobidju krst a onda produze da zaobidju polja. U polju su se nalazila 3 drveta koja su se zvala zapisi. A onda omladina koja stane-dodje da namenjena drveca obelezi i krstom. Onda se vracaju zajedno do krsta i svako ko hoce ide kuci a ko zeli moze da ostane. taj obicaj se zvao Krste krstenose dolazili su gosti na slavu koju slave-DJurdjevdan.. Posle rucka islo se na igranke pod krst. danas se jedan dan pre DJurdjevdana ide za crvenu vrbu kojom se kiti kapija i kuca. Uvece istog dana ide se pod krst sa cvecem kojim ce se zakititi krst. nakon toga se pale svece za zdravlje clanova porodice. I danas se ide u gostima, samo nema igranki u selo nego vasara koji dolazi tog dana u selo.
U oci DJurdjevdana 5 maja domacin uzme makaze i ode u polje da ubere vrbu i to crvenu jer to je simbol radosti i da ima rese da bi bilo rada u kuci i u polju. Kad donese vrbu daje svojoj domacici i ona sa decom najpre kiti glavnu kapiju dvorista i malu kapiju i potom se pevaju djurdjevdanske pesme. Kada okite kapiju onda  okite ulaz, vrata i prozor. Onda kite stale, obore da  bi imalo ukuci stoke. Ujutru 6 maja dok jos nije izaslo sunce rano zorom idu krstonose u obilazak seoskog polja. Zene, devojke pevaju, naricu da padne kisa, da bude rodna godina i beru cvece, pletu vence od polskog cveca i stavljaju na glavi. Krstonosa muskarac nosi krst, pomocnik ikonu za njim a ostali za pomocnikom i pevaju, nose cvece, vino, rakiju, nesto hrane i voca. Tako idu da obidju ceo seoski atar. Kad stanu da predahnu, oni malo jedu, piju i igraju i mole boga da im podari rodnu godinu. Muzika ide sa njima, obicno gajdas i svirac na fruli. Kada obidju seoski atar, onda se rastaju, svaki svojoj kuci da spremaju rucak-da goste koji im dolaze ugoste na litije. Kada gosti rucaju s kupa sa domacinom idu na sabor u centru sela gde je krst. Tamo se igra kolo -obicno svira plek muzika(trubaci) i traje do kasno u noc.
DJurdjevdan se slavi 6 maja. Pre 55 godina moj deda i njegovi drugari isli su ujutru u crkvu. Pop podje sa nama, idemo i pevamo kroz polje:“Krst nosim, Boga molim...“ izidjemo celo nase polje Sisavacko i na najvece drvo napravimo krste, zadeljamo sekirom drva i to na drvo koje se zove Zapis. Seljaci nesmeju da seku to sveto drvo. KAD SE OBIDJE CELO POLJE IDE SE PEVAJUCI KOD KRST. i KAD DODJEMO KOD KRST, BABE, MAJKE, TETKE NAS CEKAJU I NOSECI SITO PSENICOM. Oni pevu i zaode oko krst. I pre nisu bili ringispili. Sada pop dolazi na treci dan posle DJurdjevdana-Svetog Marka. Danas jedan covek u selo budedomacin, mesi kolac i sprema rucak a sledece godine drugi.
Dan pre DJurdjevdana se zove DJurdjevstina. Tada deca i mladi idu da seku grane od crvene vrbe, te se tim granama kite kapije i ograde i svi objekti koji se nalaze u dvoristu. Kada se zavrsi kitenje ide se pod Krst, nosi se svece koje se tamo pale. Kiti se krst. Tu se okuplja dosta dece i omladine, a kadfa se skupi  dosta ljudi onda najstariji uzima metalni predmet pod nazivom klepat i krece kruzenje oko krsta. Sutradan kad je pravi  dan DJurdjevdana, ceo dan se docekuju gosti i slavi slava. Omladina obicno odlazi pod Krst, gde ima puno pesme i muzike.
U Sisavi su se sve do neposredno posle Drugog svetskog rata organizovale povorke-krstonosa. Organizovane su u vreme seoske slave DJurdjevdana. Sisavci idu pod krst gde zaobilaze drvo i takvo drvo se zove zapis. Na dan DJurdjevdan  dolaze gosti, sviraju muzikanti od kucu do kucu danas. Po podne je odrzavana vfelika igranka na mest „Pod  krst“. Treci dan se slavi  Markovdan, tako da svi ljudi ovog sela zeljno ocekuju ovaj praznik da ga lepo proslave.
posle zalaska sunca se odlazi u vrbake i onda se lome grane od vrbe. Posle usput do svojih kuca se deca i ljudi prskaju vodom niz reku dok stignu kuci. Nastavljaju igru i onda svaki svoju kapiju kiti vrbom, a kite se i vrata na ostalim zgradama u dvoristu. Sutradan se slavi DJurdjevdan
Nekada su se u selu Sisava uoci slave DJurdjevdana pevale dodolske pesme. Dodolske pesme su pevale devojcice i devojke koje suisle pokucama i prizivale kisu u susne dane.
Zapis maj 2007.g. Kazivaci: Bosiljka Stamenkovic(64.g), Branislav Todorovic(1938.g),Mirjana dimitrijevic(1952.g), Zabelezili:Marijamitic, Predrag dimitrijevic, Miljan Todorovic,  Gabrijela Milanovic,  Milica Stamenkovic,Dragana veljkovic,  Miljan miljkovic
Selo Skrapez:-Jedan dan pre DJurdjevdana, petog maja se islo u livadama da se bere cvece i zene su isle u „zdravce vence“. Domacice bi omesile pogace, pripremile sir i kuvana jaja, mastena(farbana). To sve bi stavljale u cedilku i nosile na ramenu. Iz celog sela su se skupljale zene i isle su u jednu reku gde su plele venci od onog cvbeca sto su nabrale na livadi. Onda izadju na livadu i tu izvade jelo, jedu i onda krenu kuci, usput idu pevajuci. Pevale su pesme:“ karanfil se na put sprema, coban tera ovcice, tri livade nigde lada nema..“. Uvece kad doteraju ovce sa pase, onda na jednu od njih stavlju venac oko vrata i teraju ih sa jednom biljkom koja se zove selin-selen  i sa vrbom. kada se malo smraci kite se kapije vrbom. Na dan DJurdjevdana, pre izgrevanja sunca ide se u polje i vrba se stavlja u svaku njivu. Kada se vrate kuci pripreme se i idu u goste na slavu, a takodje i oni koji slave se pripremaju za docek gostiju.
U proslosti djurdjevdanski obicaji su bili zanimljivi. isle su zene u cvece, brale su razne biljke, donosile su ih kuci i pevale djurdjevdanske pesme, pa su jedna drugu kvasile vodom da pada kisa. ko je imao ovce, mesile se  male pogacice, koja je bila na sredinu izbusena pa je se stavljala biljka zvana selin i kroz nje je muzeno mleko kod ovaca, a nekuvano jaje se stavi kod noge na ovcu pa kad se to sve zavrsi jaje joj se slomi od celo. a isplete joj se i vence od raznog livadskog cveca   i stavi oj se oko vrat. Uvece se beru vrbice i kite se kapije. Premlaz  je bio jedan dan pre DJurdjevdana-na DJurdjevstinu, kada su se premuzovale ovce i odlucivala jaganjci i zapocinjala muza ovaca i skupljalo mleko da bi se od njega buckanjem u buckama pravilo maslo.
Zapis maj 2007.godine selo Skrapez, zabelezili:Gorica DJokic, Mladenovic Kristina, Jovana Bogdanovic
Maj 2007. godine Vlasotince Miroslav Mladenovic lokalni etnolog
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju. (1/2) > >>. MiroslavMladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2

-наставак-
Miroslav Mladenovic nasta:

NARODNI OBIČAJI U VLASOTINACKOM KRAJU
- Običaji:
- Navike koje postoje u načinu života i međosobnom ophođenju među članovima jedne etničke zajednice ili jednog naroda, a koje im služe kao pravilo-kako će postupati u pojedinim prilikama bilo u odnosima između sebe bilo u odnosima s drugim narodima-nazivaju se Običaji. Kod zaostalih naroda običaji se poštuju kao pisani zakoni a kod civilizivanih naroda običaji se drže izvesnih običaja u ophođenju među sobom i s drugima, iako nigde nisu predviđeni (gostoprimstvo, pobratimstvo, kumstvo, poštovanje starijih). Postoje i verski običaji, ostaci primitivnih shvatanja i u vezi sa izvesnim religiskim obredima, svečanostima ili praznicima (Badnjak, uskršna jaja i drugo).
- U nekim verskim običajima u svom planinskom zaseoku-mahali Predanča. sela Gornji Dejan-vlasotinačko crnotravskog kraja-kao dete sam učestvovao i izvodio određene rituale, vezane za verske praznke:Božić(badnje veče), Veligden(Uskrs), Đurđevdan-a često i u nekom svadbarskom ritualu. Na osnovu kazivanja(a i učešća) kao prosvetni radnik, negde os sedamdesetih godina 20. veka -sve sam to počeo da beležim negde i na grubom papiru nekog džaka, kako bih se ostavio trag za pokolenja. Naravno da su vremena bila teška za očuvanje tradicije, ali moja ljubav prema tradiciji i običajima je bila velika i zadojena u samoj sredini u planinskom delu na obroncima Čemernika-Bukove Glave i Kruševice i traje do današnjega dana ulaska u 21. veku. Mnogi običaji su sa vremenom nestali, a mnogi se izvode u nekom drugom obliku, a neki su se ponovo počeli izvoditi-ali u nekom drugom obliku, a neki i na starinski način. Moja beleženja su ostala i ona su deo moga i života generacija ispred nas i ostaće i iza nas.
- Zapis 1970-1976. godine Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
- -nastaviće se-
- 2.april 2007. g Vlasotince

*
-наставак-

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju. (1/2) > >>. MiroslavMladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2

Miroslav Mladenovic nasta:
-   SVADBENI OBIČAJI  GORNJRG  POVLASINJA 20 VEKA:(sa dopunom)
-   Svadbeni obicaj je zauzimao vazno mesto u  zivotnoj zajednici. za njega se spremalo citavoga zivota. Zivelo se dan kada ce da kada dete se rodi, poraste i dostigne zreloste devojke za udaju i momka za zenidbu. Majke su jos od vremena pocetka detinjstva, do devojastva ucile svoje cerke da predu, tkaju i vezu i spremaju darove za svadbeno veselje. Prema darovima secenila spremnost devojke za udaju i bogatstvo njene porodice za davanje miraza. darovima su sarovani svekar, svekrva i najblizi u muskoj i zenskoj rodbini.Darovi u Gornjem Povlasinju su na Vidovdan iznoseni napolje-tkane cerge( cilimi), vezeni jastuci, carape vezane,  kosulje vezane, vezane rukavice, tkanice, samije(vezane marame), becelaci vezani, vezani carsavi u dvoristu devojke na vidjenje okaceni na zici ili konopcu/ Naravno da se u daru tada stavljala lekovita biljka  Ivanjdan da nebi dar jeli moljci. To su trenutci radosti posebnog dozivljaja u zivotu  roditelja i njihove dece. Za taj dan se zivi celoga zivota. Ocevi su odlazili u pecalbu da zarade novac da se  pripremi miraz-darovi, a kasnije i napravljeni namestaj u kovcegu za dar, potom i drveni kreveti i drverni kuhinjski namestaji. Ocevi momka su takodje isli u pecalbu sa svojim sinom i spreemali novac za svadbu. Moralo se voditi da se godinama sacuva rakija, da se u kacama stavi kiseli kupus i paradajs i pparika, da se sacuvaju ovce-dviske, mlade ovce sa kojim su se u kotlovima pravili kupus koji se sadio u svojim gradinama, kao jedino tada jelo na svadbama, a posle je tek kada se postalo bogatije spremalo i predjelo i pecenje od preasetine i kolaci i ostale djakonije. Za mesze-predjela bilo je samo sir, kiseo kupus, paprike iz trosiju kaca i dzigerice od ovce i nista vise, ali se znalo veseliti i piti rakiju i vina po tri dana i tri noci.
-   -Prvo se posle gledanja momka i devojke po saborima ide na prosidbu. sa momkom idu otac, majka, strina, čičevi i uža rodbina kod devojke. Tako roditelji  devojke i momka se prijatelje odnosno daju saglasnost za zajednički život. Uvek se nedogađa da se saglase, pa se tako nekada prosidba završi i neuspešno. Otac momka pita oca devojke:“Prijatelju, davaš li ti ovu tvoju ćerku, za našeg momka“. tada otac devojke odgovara:“ Ako se deca vole, dajem i ako mlogo miraz neiskate, da si dadem kolka mi je čerga-a ja  mi joj nebranimo ništa da dojde u vašu kuću“. Nekada nastaje i zatezanje i pogodba oko miraza, darovnice, ali se izgladi i na kraju se  izvrši prijateljenje. Naravno bez cenkanja i uveličavanja momkove  i devojkine dobrote, vrednoće i lepote, sa malo zadirkivanja u šali i smehu-nemože da prođe nijedna prosidba.Onda se prijatelji izljube, čestitaju prosidbu jedni drugima, razmene se darovnice i tako  se ozvaničuje veza između momka i devojke za  zajednički budući zivot u bračnoj zajednici. Tako tada svekrva nosi bečelak-vezani, u kome se umota pogača, banica, marama i kupena kitka za prosidbu i na njoj se stavi dukat. Prilikom prijateljenja-prosidbe, svekar daje prijatelju rakiju i prijatelje se tako- a svekrva na devojku daje (zabradi gu) maramu i stavi ve kitku  na glavu  i dukat na kitku i stavi na desnu str’nu marame na glavu  buduće snaje(jer na levu stranu kitku nose neudate devojke).Posle gi devojka izrukuje sas svi-poljubi ih u ruku i momče poljubi u ruku. Kad se izvrši prosidba, zaprosi se devojka. Tad se sas pušku puca kod devojku a posle kad se dojde kod momka, tad(t’g) se pije krčma, puca se iz puške i saberu se svi komšije na veselje. Pije se krčma, pozdravlja se sas devojku i ona svakog cune(poljubi) u ruku, a njoj se daju pare prilikom pozdrava, ko koliko ima. Sas prazne ruke se nepozdravlja sas devojku na čestito-krčmu isprošene devojke. U selo se pozove gajdardžija ili harmonikaš da proveseli sve na krčmi. Igra se kolo i peva sve do kasno u noć. Posle toj se organizuje svadba.
-    Nekada je prosidba bila bez dovođenje devojke kod kuće momka-to je kažu starinska svadba, a kasnije kada je devojka isprošena dolazila kući momku, tako je u oči svadbe je dolazila kod  roditelja da se tamo napravi mlada nevesta i da se kod nje organizuje gađanje jabuke i  da se sa svatovima ide po nju na svadbu.Događalo se da oni koji su siromašniji-da bi izbegli troškovi oko davanja miraza na  prosidbu, onda navodno devojka „pobegne“ za momnka od nekog sabora ili se kaže da je momak „ukrao“ devojku. ta „krađa“ devojke sa sabora nekada na početku 2o veka je bila i često surova. dolazilo je do tuča, pa i noževima su  braća devojke hteli da zaštite svoju sestru od udaje tamo gde nisu želeli da se udaje. Bilo je čak u nekim selima i puškaranja. Ako se dogodi da roditelji devojke nedaju pristanak udaje devojke za nekog momka, koga oni nežele za zeta, onda nastaju i svaže i neprijateljstva, pa se  tako često ide i na „mirenje“-koje nekada i neuspe, ali na kraju se opet popusti, ali devojak gubu da dobuije miraz jer nije dobila „ruku“(saglasnost) od roditelja za udaju za određenog momka.Tako su često braća devojke, pa i čitavog sela rodbina „dobro“ čuvali neku lepu devojku da nebude ukradena u neko drugo selo za nekog  momka van sela ili nekog koga neželi familija devojke.  
-   Pred svadbu na jedan dan se kite momkovi dvorovi. skupljaju se devojke da prave-pletu venci od kitki:bosiljak, ženke, šišmir(zelenika), zdravac, zeleni paparat. venci se stavljaju na kapiju, na vrata, na sobe)sa ratiškama-kupljenim u bojama se ide iz kraj u kraj u sobi i na sredinu se napravi venac od  crvene hartije), pa se turi (stavi) na sredini kapije  crvena jabuka. na vraknjicu ( malu kapiju)se stavi –turi se klip(klas) kukuruza i  crvena paprika i krompir na venac-sa jabukom na sredini velike kapije. Sa iskitenom kapijom u obliku poluluka , koji se pravi od  zelenog bršljana i mladih šiblji drveta, sa papratom navalom i cvećem-kitkama-uz pesmu i muziku svirača se okiti kapija i naprave zeleni venci za  svadbeno veselje.
-  
Kitkari-to su oni što nose premenu(odeću i obuću) devojci a čine ih: svekar, svekrva, mladoženjski(zet) i najbliži iz rodbine
ručnik-stavljaju ga žene na glavu(kapa-vesa-beretka sa repom, nosile mlade neveste(alen-crven) vez sa kitkom (crnom svilom) na vrhu glave)

Ujutru prvog dana svadbe, u dvorove mladoženje skuplaju se svatovi, malo zameze, popiju po koju rakiju i krenu po devojku. Kad se polazi za devojku, onda se momak briči i devojke mu pevaju:“Bričete dobro, bričete Pavla, viknite majku da vidi, viknite tatka da vidi“. a kad devojke premenjuju devojku momka, onda one joj pevaju pesmu:“Vikajte majku da vidi, majka nosi bel pogači, vikajte tatka da vidi, a tatko si toči rujno vino i ne vide“. I danas  ovi običaji delimično postoje.Oblačenje momka-mladoženje i devojke-mlade neveste, razlikovalo se od veka do veka-u zavisnosti kakava se nošnja nosila u 20 ili 19 veku na selo i u varoši. danas u 21. veku. na požutelim fotografijama u crno beloj boji  s kraja 19. i pošetkom  i sredinom 20. veka mugu se uvideti nošnja mladoženje i neveste  na svadbama.  Danas mahom momak kupuje gotovo  odelo u butiku, košulju , kravatu –kao i cipele,a isto tako devojka se oblači u butiku sa velom bele  haljine-venčanice(negde se šiju a negde i uzimaju na „veresiju“  u buticima-na „platni poček“)   i cipelama. Danas su svadbeni običaji  nažalost izgubili  onu starinsku draž u mnogo čemu- negde su  u načinu odevanja, pozivu gostiju i u mnogo čemu prešli u prestiž- jer se plaćaju i luksuzna kola,  koja će mlade da odvezu do kafane-restorana, a nekada su svatovi sve pešice išli, veselili se i tako su mladunci bili predmet pažnje svih ljudi, pored čijih se kuća  veselo sa muzikom , svatovima  i sa mladom nevestom prolazilo.
-   Kad se pođe za devojku sa svatovima, onda se jabuka  nakači na  visoku motku, uvezanu žicom i na kapiji obavezno stoji neki „brkajlija“ sa kožnim jagnjetom kaputa i „drvenom sabljom“ preti i pokazuje gde treba da se pogodi jabuka pa će  svatovi  i momak da uđu u avliju i uzmu devojku. Naravno sa momkom u „pomoć“  je išao i barjaktar ili najbolji strelac iz oružja u selo i ukoliko momak neuspe da pogodi jabuku, onda se to dovrši od strelaca iz svatova. Naravno ovde oko gađanja jabuke, momak treba da pokaže i dobro oko sokolovo strelca i junaštvo, koje je bilo na ceni kod muškaraca u vremenu vladavine pod turcima, a što je ostalo kao lep običaj na sećanje tih dana muškosti u odbrani svoga ognjišta. Dok  svatovi ulaze u avliju , se  pozdravljaju, i kite svatovi, onda momak preko njemu „skraćenih“ puteva kradom treba da krene i domogne se do devojkine sobe i da tako „krade devojku“-ali obavezno treba da nadmudri „čuvare“ devojke-njenog brata, koga naravno obavezno zamajuju mlade devojke  ispred kuće brata devojke, da bi momak nesmetano se prikrao kroz prozor i ušao kod mlatku. naravno da se sve to radi kroz smeh i šalu- a taj običaj sa jabukom i ulaskom momka da krade devojku i danas se vrši u mnogim selima. Kad se uđe u avliju onda se pogača kiti-pola momkova a pola devojkina rodbina, sa parama, onda se ona lomi sa smehom i šalom-poljube se momak i svastika devojka ili neka druga mlada devojka iz familije, a moguće su i „krađe“ para od pogače od te devojke, ukoliko je momak neobazriv, pa se ponovo plaća. momku se daju pržena jaja da pojede od njegove babe-tašte, da se to sve smehom i šalom propratilo. Običaj i danas se izvodi na svadbama u okolini Vlasotinca. Onda se ruča, a svatovi uđu  u avliju , a  ako svi nemogu da uđu, piju i igraju i onda se sprema dar u kovčeg i tovari na kola-rabadđiska, koja odu pre svatova u devojkine dvore.Za dar kada se ide sa svatovima, obvaezno se kiti jaram volova sa vencem i stavi(turi) se jedna tkanica na jaram. Sa rabadžijama za dar obavezno idu: zalva, zet, tetka, strina-sa kovčegom (napravljen sanduk za devojački dar, sa poklopcem,. često sa šarama i rezom za katanac). Mahom to su najsnažniji volovi u selo, koji se obavezno zakite. Danas se običaj zadržao u pogledu kitenja kola, traktora i darovanja devojke svojoj rodbini uz muziku u avliji pune svatova.Kapija i kod devojke i momka je okitena i na sredini je venac sa crvenom jabukom. Onda se devojka rastaje sa svojom familijom, uz plač najbližih-majke. teteke. strinke i drugarica.Kad se krene sa svatovima i  svirkom svirača, mladoženja i nevesta se popnu na rabadžiska kola sa darom i da im se po jedan časa  da popiju vino i prazne čaše se bace preko glave, a brat stoji na kapiju i traži da se dar platio od onih koji vode goveda-zeta, pa se u šali pazari i onda posle smeha i šale se te pare stave u kovčeg za devojku i svatovi puste od brata devojke da izilaze iz avlije i tako se u veselju napuštaju dvorovi devojke.Posle  odlaska svatova iz dvorova devojke, onda se sastavi mala grupica momaka i devojaka od strane devojkine rodbine-od pet do sedam, pa se ide ispred svatova u takozvanu Poodu.  tamo se traže mnoge stvari u šaljivom tonu -da se posluže od strane momačke posluge, naprimer traži se da se donese bure sa rakijom bez danceta-a u žaljivom tonu se donese  glavica crnog luka. Nekada se polomi za sreću i po koja čaša-ali se i plati u novcu. Ta šaljiva grupica čim naiđu svatovi, odmah se beži iz avlije.
-    Pre  II svetskog rata svatovi sa mladom su išli da se venčaju u crkvu, da bi potom se taj običaj nasilno ukino u vreme komunizma, da bi eto sada na početku 21. veka ponovo počeo da se  upražnjava. Kada devojka dođe sa svatovima u avliju momka, ispred kuće je dočekuje svekrva sa sitom i žitom-pšenica ili raž i jabuka, pa se to žito baca preko glave, a jabuku mlada nevesta baca preko kuće- i posle kada uđu u kuću-svekrva  gi sastavi zajedno da stoje na prag i koj ulegne prvi u kuću, taj će da komanduje. Danas se taj običaj sa jabukom i  i sitom sa žitom i dalje izvodi u skoro svim selima.-a mahom mladoženja prenosi mladu nevestu   preko praga. Posle se večera - iznose ševovi(pokloni za mlade)-mahom posuđe i stavri koje će im biti potrebno za zasnivanje novog doma u bračnoj zajednici. To je prvi dan svadbe. danas se stvari-pokloni daju sve u jednom danu, jer se i svadba pravi na jedan dan. Prilikom davanja ševova-stvari, uveče na prvi dan svadbe, davaju se i banice, pogače, rakija, voće i posle  devojka prođe da se pozdravlja sa gostima-najpre ide   momak, pozdravlja se,a ona za njim- starije poljubi u ruku, a sa mladima u obraz se poljubi ili samo rukuje i njoj se na ruku daju pare za rukovanje-pozdravljanje. Posle noćnog veselja,  kum i starojko (stari svat-danas pobratim) se ispraćaju muzikom do mesta gde će otići na spavanje. Nekada u svoj dom, a nekada u neku drugu kuću gde se odredi mesto za spavanje-ako su  iz daleka došli na svadbu.
-   Ujutru kad devojka ustane sa sviračima ide na vodu sa testijom na seoski kladanac. Kad dojde od vodu, momak je zgrejao rakiju i devojka dava na svi da piju  koji su išli sas nju na vodu.  Posle momak i mladoženjski (zet) idu po kuma i po starejka sa sviračima.. Mladoženjski –zet  kondirom zove rodbnu momka za svadbu i tada se  novcem kiti kondir, a naravno i sa cvećem. Mladoženjski obavezno nosi preko ramena   peškir i košulju kao dar i to sve dok traje svadba. Taj običaj i danas traje, samo delimično. Mladoženski sa kitenim kondirom prvog dana sa muzikom srita kuma i stariojka kada poode na svadbu. Drugog  dana kada dolazi rodbina devojke u avliju mladoženje-kite se prijatelji i novac se stavlja za kitenje, a to radi neka mlada devojka iz rodbine momka-a novac ostaje za kitenje toj devojci. Kada se sedne za stolom od strane devojkine rodbine, onda se prijatelju daje grejana rakija-ako je devojka bila poštena-nevina. Postojao je i običaj ako je devojka poštena(nevina) onda kada zet sa kondirom zove prijatelje za drugi dan svadbe u gostima, onda vika(zove) sa grejanom rakijom, a  ako je nepoštena(nije nevina) onda se drugi dan-veliki gosti, prijatelje zove hladnom rakijom.  Često se  poštenje (nevinost) devojke gledalo od strane svekrve ujutru na posteljini -kada se ujutru ustajalo.Kada  drugog dana stignu prijatelji-rodbina devojke u gostima kod maldoženje- tada se postavi ručak i devojka izdaruje kuma, starog svata, svekra, svekrvu, devera, etrvu i svu užu rodbinu. Posle ručka je veselje za stolom i igranka u dvorima momka ili danas ispred kuće momka. Do pred kraj 20. veka  mahom  se svadba pravila  po  dva dana-jedan dan se išlo po devojku a drugi dan  se pozivala  rodbina devojke u gostima.Posle se prešlo na jedan dan zajedničkog svadbenog veselja. Prijatelji se isprate muzikom, kao  kum i stari svat(pobratim) ili starejko. Treći dan je bila patarica-gde je  gostovala posloga na svadbi-poslušači)kelneri-konobari i kuvar iz sela vični tom poslu). Danas  su to profesionalci po barakama, kafanama i hotelima.
-   Posle svadbe snajka je kršteljala  decu, dečake, sevojčice, momke i devojke iz rodbuine momka- sa ovakvim nazivima:“gospodine, pisare, ubavenko, braco, grlice, slavujke, golubice“ i druga milostiva imena od sela do sela.
-  
-   Zapisi starih  svadbenih običaja:
-    Mahala Predanča. selo Gornji Dejan:Deda Vladimir Ilić(1981.g) u zapisu iz 1975. godine –pričao je, da je kad se ženio Milija(Gavrilov otacčgavril učesnik balkanskih ratova iz familije Mladenović) iz selo predanča. onda se na svadbi sviralo samo u duduk-svirajku, a uzeo je babu Staniju(kao tada mladu nevestu) iz Popazikinci(Jakovljevo)-gde se išlo u svatovima za devojku. tada se napred išlo sa barjakom i svatovima-sa konjima. Njegov deda Pejča je ukrao devojku (odveo je bez pitanja njenih roditelja-bez dogovra devojačkih i momačkih roditelja). kad se devojka ukrade-u subotu uveče se ne spava (kad se devojka ukrade) i u nedelju se ide u crkvu, kad se izmire roditelji devojke i momka. Onda se išlo na ispit kod popa-pitaju da li se sam ženiš, pita se u crkvu, da li si rod, voliš li ga-kad ne bi ga volela, nebi ni došla sa njim. naravno za ispit se plaćalo u napalionima. momak plaća za devojku 10 napaliona, a popu sleduje 3 napaliona. Naravno da se u crkvu ide sa svatovima. Na svadbenim veseljima se najčešće sviralo u jednom instrumentu (siromašniji), a bogatiji su plaćali muziku od više istrumenata (najčešće zurle i tupan). Najbolji svirač u zurlama je bio Zlatko-ciganin iz selo Zlatićevo, a u Predanču najbolji gajdaš trajko Andrejević-jer su se svadbe kasnije pravile sa muzikom gajdaša,a svako skoro selo je imalo gajdaše. Interesantno je da su Andrejevići iz Predanču imali za kumove iz Vlasotinca i oni su na svadbama dolazili samo sa jednim balonom (kartom)  vina.Zapis iz 1975. g,đ. selo Predanča
-nastavak-
Miroslav Mladenovic nasta:
- Selo Sredor: baba Riska Stanojević(ima oko 100. godina), zapis iz 1977. godine.kao devojka mlada nevesta njena majka, nosila alen svilen prevez, svilen kušak preko leđa, bojelek kao mlada nevesta nosila ispod vutarice, imala cipele i čarape-tatko i majka su išli po devfojku kad je trebalo da se ženi i9 udaje. Na svadbama se koristili muzički istrumenti gajde i zurla. Baba Riska se udavala oko 1900. godine. U prošlom veku neki Ilija bio poznat kao preprodavač devojaka. Zvali ga ilija-Drangulija, bio mnogo lep i prosio devojku za njega(i ako je bio oženjen) i posle je preprodavao za drugoga, a devojka se nije smela više vraćati svojoj kući.Zapis iz 1977.g selo Sredor
- Zapis iz sela brdsko planinskog dela Gornjeg Povlasinja:1970-1976-1998-2007,. godine
- Legenda o barjaku:
- -Išao turski poreznik da sakuplja porez po selima i tražio je porez od jedne siromašne žene u selo jakovljevo rečima:“ Stani mi na postelju“-a žena mu odgovrila:“ nisi plaćen da ti žene stanu na postelju- no da naplaćuješ vergiju( turski porez) i da si ideš kući“. Onda je turčin opsovao, a sve je to brat slušao na vrata. brat je kazao begu i on ga najurio. U Drugom selu hteli na silu da odvedu mladu nevestu-srpskinju, pa onda srbi naprave barjak i zakunu se pod njim da nedadu devojku turčinu i pobiju sve turke i turci kad vide barjak se plaše i nesmeju da idu za srpsku devojku i zato se nosi barjak u svatovima među srbima na svadbenim veseljima.(Kazivač: Vladimir Ilić, valjač, 89. god. rođen 1881.g, selo Predanča)
- Kad se momak premenjuje(oblači)-devojke mu pevaju pesmu:
“kude je majka da vidi bele premene
- majka mesi bele pogače-nevidi
- kude je tatko da vidi
- tatko broji žute pare-nevidi
- kude su braća da vide
- broje belu premenu-nevide“. Poje četiri devojke(dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerazvlači se, isto se poje kao u lazarice).
- Kad se momak briči-devoke mu pevaju:
- „Bričete pavla ne vidi
- zovete majku da ga vidi
- majka mesi pogače nevidi
- majka sprema premenu da vidi“
- Kad se premenjuje devojka-Dolazi se kod devojke i donosi joj se premena, a kad se mlada nevesta premenjuje -na vrata stoje dve i dve devojke i pevaju:
- „Splitajte dobru devojku
- vikajte majku da vidi
- majka ne vidi
- sprema bel pogače
- vikajte tatka da vidi
- tatko broji žute pare-nevidi
- ...............................................“
- Kad se ide po devojku se peva:
(kad dolaze svatovi momka, ispred kapije devojke se pevala pesma)
“Natrag, natrag kićani svatovi
- ova devojka nije još za udadbu
- jož ima vremena za udadbu
- ......................................................“
- Pevalo se između I i II svetskog rata i ranije u selo kruževica i okolini. Kazivač baba Julka Lepojević)1990. godine) ima 79. godina zapis 1981.godine
- Blagoslov za maldenci-
- „Da se omladi šuma
- da se omladi trava
- da se omlade ovce
- da se omlade goveda
- i da sve ide na mlado
- mlada dečica
- Živeli-bog nam sve dao.“
- Zapis iz sela Kruževica
- Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
- 3.april 2007. godine Vlasotince
- Svatovske pesme:
- MUČI, NE PLAČI, DUŠO, DEVOJKO
- Muči, ne plači, dušo, devojko,
- Tvoja će majka, mlogo da plače
- Mlogo da olače, tebe da žali.
- Kad tvoje druge pođu na vodu.
- Lepa gu Ruža, na vodu nema.
- Ni lepa Ruža, ni voda studena.
- - x
- OJ, KUPINO, LOZO PREPLETENA
- Oj, kupino, lozo prepletena.
- Ti preplitaš drume i livade.
- Da ne prođu ubavi svatovi.
- Da odvedu našu milu dodu.
- x
- PROKLET DA JE KUJ DEVOJČE LAŽE
- Vala Bogu, vala jedinome,
- Proklet da je kuj devojče laže,
- pa ga ne uzima.
- Plavo beše, meni milo bveše.
- Al mi ga drugi preoteše.
- Ne mi žalba što ga preoteše.
- No što me orodiše.
- mene kuma,
- Brata starog svata,
- A brata malo barjaktarče.
- „Kumo i kume ne proklinjaj mnogo“.
- „Ja ne kunem.
- samo srce kune,
- za nedelju mlada nevestica.
- A za drugu moja suđenica“.
- x
- POJDI MI, POJDI, MLAD KUMU
- Pojdi mi, pojdi, mlad kumu.
- Doma te čekaju tri zdravice:
- Prva te čeka da venčaš,
- Druga te čeka da krstiš,
- Treća te čeka da strižeš.
- x
- POJDI MI, POJDI, STAREJKO
- Pojdi mi, pojdi, Starejko,
- pojdi, postupi,
- Doma te čeka bela pogača,
- doma te čeka vruća rakija,
- Doma te čeka
- crveno vino,
- pojdi, postupi.
- x
- JA, PODUNI VETRE
- Ja, poduni vetre,
- vetre sa planine,
- pa podigni, vetre
- na nevestu prevez.
- x
- PREDAVAJ SE, DEVOJKO
- Predavaj se, devojko,
- Tuđa je kuća, devojko,
- Tuga je golema.
- Tuđi su dvori, devojko,
- Tuđi su naćvi, devojko,
- Tuđa je majka, devojko,
- Tuga je golema.
- (Zapis: IZNIKAL MI STRUK BOSILJAK (Lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja), izdavač list „Vlasina“, 2000.godine Vlasotince)
- 8 april 2007. godine Zaveležio: Miroslav mladenović lokalni etnolog
-

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju. (1/2) > >>. MiroslavMladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2

-наставак-
Miroslav Mladenovic nasta:
- BOŽIĆNI OBIČAJI U VLASAOTINACKOM KRAJU
- Koleđani su pred Božić na pet dana išli od kuće do kuće i pevali koledarske pesme. Idu tri muškarca, ukiteni sa bosiljkom, sa klopotarima (zvonce-medenica, koja zvoni i nosio je ovan kao „predvodnik“ stada ovaca). Dvojica pevaju, a jedan nosi bisage(kozja torba-sa dva dela preklop napred i pozadi, koji se često koristili i za sejanje žita u njivama ) u koji su se kao „dar“ za otpevanu pesmu dobijalo: orasi, kruške, sušenice(sušeno meso –danas vešalice), krompir i drugo. Sve se to dobijalo za otpevanu pesmu u kući domaćina. Koleđani pevaju koledarske pesme od Ignjata(podložnje) do Badnjaka (od 1 januara do 6 februara):
- - Zamuči se božja majka
- od Ignjata do badnjaka
- da rodi Božića
- #
- Sestro petro koledo
- navezi mi koledo
- desno krilo koledo
- s one strane Morave, koledo
- da naberem vito pruće koledo
- da zagradim struku koledo
- da namuzem čabar mleko koledo
- i čabricu koledo.
- #
- Da obiđemo mladog Boga koledo
- i Božića koledo
- #
- Oj Jovane koledo
- Krstitelju koledo
- da mi krstiš koledo
- mladog Boga koledo
- i Božoća koledo.
- #
- Taja račac i oračac (kad se izlazi iz kuće, da im se daju orasi)
-
#
- KOLEDARSKA PESMA
- Kolede
- (kad ulaze koleđani u kuću):
- Dobro veče koleda, domaćine koledo
- zateko smo se večere
- na trpezu vino pije
- Tvoj govedar kod goveda
- krave ti se istelile
- sve volove vitoroge
- Kobile se iždrebile
- sve konjiće putonoge
- ovce ti se izjagnjile
- sve ovčice svilarune.
- kazivač: Milunka Veljković, selo Kruševica
- #
- KOLEDARSKA PESMA
- Sestro Petro koledo
- navezi mi desno krilo, koledo
- Da naberem čabar hrane, koledo
- Božić Bata nosi žitu zlata
- da pozlati vrata
- sve od boja do boja
- i svu kuću do kraja.
- U božića tri nožića:
- Prvi seče sečenicu
- Drugi seče pečenicu
- a treći seče šušenicu
- pa gu meće u torbicu.
- Kazivač: Petković Dragoslav, selo Donji Dejan
- #
- KOLEDARSKA PESMA
- Sestro petro koledo
- navezi mi koledo
- sone strane koledo
- danaberem koledo
- vito pruće koledo
- da zagradeim koledo
- vitu strugu koledo
- da preteram koledo
- sivo stado koledo
- da promuzem sivo stado koledo
- da obanjam mladog Boga
- mladog Boga i božića
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- Ukači se strina na stolicu
- dovati mi kobasicu
- isprati me do vratnicu.
- kazivač: Ljubomir Jović 78.g selo Kruševica
- #
- KOLEDA
-
- Predvečni
- rodi se poslečni
- Vojskoder
- zemlju presveti
- danas vozi vozide
- neka svetu preveze
- Isusa, Isusa.
-
- Nadvikni
- Devu povijati
- neprestaj
- Stanče, Pilovanče
- sudite li vašega
- znate Boga našega
- Zerije, Zerije.
-
- Palaćna
- mesečina bila
- Đerdeva sina porodila
- Marija ga povila
- u šarene pelene
- Iroda, Iroda.
- kazivać: Stojković Čedomir rođen 1931.g s. Ladovica(Pesma se pevala 5 dana pre božića. pevači pesme zovu se: mala koleda, od tri dečaka, njima se daje poklon
- za odpevanu pesmu u kući od domaćina i to: pasulj, kukuruy, orahe ilinovac
- Ukači se strina na stolicu-pohađao 1977.g.školu za odrasle, pa je i zapis u toj godini)
- KOLEDARSKA PESMA
- Oj Jovane koledo
- krstitelju koledo
- oće krtstiš mladog boga koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- slava i čes koledo
- ta nanačac koledo
- za oračac koledo
- ukači se strinka na stolicu
- pa mi skinu kobasicu
- pa mi stavi u torbicu.
- Kazivač: Simon Pešić , selo Kruševica
- KOLEDARSKA PESMA
- Zamuči se koledo
- Božja majka koledo
- dar da rodi koledo
- mladog boga koledo
- i Božića koledo
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- slava i čes koledo
- ta namačac koledo
- na oračac koledo.
- Kazivač: Simon Pešić, s.Kruševica
- KOLEDARSKA PESMA
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- Navezi mi desno krilo koledo
- Koledo za orače
- koledo za prinovu
- mlado jagnje koledo
- i telence koledo
- za pilence koledo
- ukači se koledo na stolicu
- i dovati suženičku koledo
- suni, muni koledo
- u torbičku koledo
- ispratime koledo
- do vraknjičku koledo.
- Kazivač: Čedomir Marković, selo Kruševica
- KOLEDARSKE PESME
- Koleda

Da okupam, koledo
mladog Boga koledo
i Božića koledo.

Koleđanin u kući

Dobar veče koledo
domaćine koledo
zatekosmo gde večera
na trpezi vino pije
tvoj govedar kod goveda
krave ti se istelile

sve volove vitoroge
kobile se izždrebile
sve konjice putonoge
ovce ti se izjagnjile
sve ovčice svilorujne
Čobanin se naslonio
na ralicu orovovu
Tud prolazi mlada moma
da podkine tu grančicu.
Kazivač: Olga Milošević selo Boljare
#
-
- Taja račac i oračac (Kad se izilazi iz kuće da im se daju orasi)
- #
- Ukači se strina na stolicu
- da mi dade kobasicu (Peva se kad se iziliazi iz kuće).
- KOLEDARSKE PESME(IZNIKL MI STRUK BOSILJAK-lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja, izdavač list „Vlasina“, 2000.godine Vlasotince):
-
- Božić poje, koledo
-
- Božić poje, koledo!
- po sve zemlje, koledo!
- slava mu je, koledo!
- slava ića, koledo!
- za Božića koledo!

Ripni, snaške, na stoličku
Ripni, snaške, na stoličku,
Pa dovati kobasičku.
Pa mi turi u torbičku,
Pa me prati do vraknjičku.


Cupa, cupa, koledo

Cupa, cupa, koledo,
primaklo se govedo,
pri Jovanovu ornicu,
pri Miloševu torbicu.


Rođenje Isusovo

Predvečni, rodi se poslečni,
Vojskođe, zemlju presvetlite,
da nas vode vojskođe.
Neku svetu provede.
Osmračni, osmračni!
Palata mesečina bila,
Đurđeva sina porodila,
Marija ga rodila,
U pelene povila.
isusa! Isusa!
/NASTAVAK/

Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/

Krštenje isusovo

Zamuči se Božja majka,
Od Ignjata do Božića,
Te da rodi mladog boga.
U sreću voj sveti sava, pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
„Mogu, mogu ali ne smem
Od Jovana Krstitelja.“
Pa si pođe Božja majka.
da potraži drugog kuma.
U sreću voj sveti Jovan,
Pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
„Mogu, mogu, a i umem.
Umem, umem a i smem.
Stani goro, stani vodo,
Stani vetre da ne duvaš.“
Stane voda da ne teče,
Stade vetar da ne duva,
Pa voj krsti mladog Boga,
Mladog Boga i Božića,
I dade mu ime Isus.

#
- Često su koledari bila deca, koja su bila obučena u kožucima odraslih i nosila sa sobom tojage da se brane od pseta. Taj obred pevanja koledarskih pesama zadržao se u crnotravsko vlasotinačkom kraju sve do šezdesetih godna 20. veka, ali je skoro nestao uvođenjem komunističke ideologije u svim porama društva-jer se smatralo da je „religija opijum za narod“ i protivu nje se trebalo boriti svim sredstvima-pa i zabranom raznih obrednih rituala u izvođenju božićnih, đurđevdanskih, lazaričkih. dodolskih, i drugih pesama vezanih za verske obrede i prošlost nacije. Negde sedamdeset i sedme godine 20. veka- prilokom pohađanja škole odraslih u selo Kruševica, sve o koledarskim pesmama sam zabečležio od tada učenika za odrasle- koji su pevali koledarske pesme posle drugog svetskog rata po selima Ladovica, Kruševica i Orašje, a i od nekih rodjenih i posle II svetskog rata u selo Sredor, a i u vreme božićnih praznika. pevanje koledarskih pesama zabeleženo je i na području Crne Trave.
- Božić kao svetovni praznik se u našem kraju slavio slično svuda i na selo i u gradu. Na badnje veče kod nas -u moje rodno selo Predanča-a i u selo Kruševica, kao i u ostalim selima brdsko planinskog dela Vlasotinca-negde pedesetih godina 20. veka nekako spremalo se ovako:-se omese ’lebovi: polje, krave, svinje, kokoške, kuća, lozje, gumno, bačva i orašnjak (to je banica-ispeču se kore i naprsku se sa orasi i sa vodom)-pa se iznese u belu mušku košulju sa bosiljkom i ženkom. Domaćin ide predveče i odseče badnjak(cerovo drvo mlado).Badnjk drvo se iseče na komade, pa se unosi uveče u kuću sa slamom i badnjakom. Domaćin čukajući na vrata-ulazi u kuću i viče:“Ej mečka odnese orašnjak, dobro veče, došla nova godina, sas jaretinka, sas pračetinka, steletinka,sas dečica ( sve se izgovara što im je milo u kući)-a članovi porodice u kući izvlače slamu i izgovaraju:“me... kuji...mu...be..“-bleju, rikaju, piskaju:piju, piju...To je bilo 60. godina 20. veka, a kasnije se uveče seko badnjak(mlada cerovina)-tri puta udarilo sekirom, pila rakija za blagoslov, tako da je drvo padalo u pravcu izgrevanja sunca. Badnjak se unosio unutra, sa malim zavežljajem slame, uz lupanje vrata onoga ko unosi badnjak(domaćin kuće) i radosnim rečima:“dobro veče,nosim vam badnjak u kuću, unosim vam radost u kuću, stiže mladi Bog. Sa slamom domaćin ide po kuću i vika :„kvak, kvak...“ -a deca idu po njega i viku:“piju,piju..“-oponašajući kvočku sa pilićima. Sve što se spremi za badnje veče se stavlja na sto na kome domaćin zapali sveću uz ritual. Više se badnje veče nije slavilo na slamu u kuću.
- Tada domaćin izgovara:“rodio se mladi Bog“-a članovi kuće odgovaraju-„ zaista se rodio“.Negde 70. godina 20. veka u selo Kruševica, sa porodicom sam privatno stanovao u kući Ivanović Jovana i sve do 1980. godine učestvovao u božićnom ritualu, koji je isti bio kao i u mom detinjstvu negde 50. godina 20. veka u rodno mesto Predanča. Citave te generacije su verovale i istisnki su slavile božić, a mi smo se kao deca-potom i moj sin kao dete u Kruševici, radovao tom prazniku. Naravno da u brdsko planinskom delu vlasotinačkog kraja Božić je slavljen kao istinski hrišćanski praznik, bezobzira na tadašnje zabrane komunističke ideologije, jer ona nije mnogo imala uticaj na ovaj sloj planinskih gorštaka jer se nikada nisu bavili politikom i bili su samo marljivi pečalbari, koji su se borili protivu svog siromaštva. Negde u polovini sedamdesetih i osamdesete godine 20. veka, verski praznik Božić i obredi sa ritualom su počeli da se gube, jer nastaje vreme skolovane generacije u jednom drugom sistemu vrednosti socijalizma. Posle raspada socijalizma , negde devedesetih godina 20. veka i početkom 21. veka, neki običaji vezani za Božić se nekako vraćaju, ali na jedan drugi način, koji nije bio istinska vera u ljubav, poštenje i ljudske vrednosti. Prvo je potrošacko društvo u vreme socijalizma uticalo da se potpuno odbaci tradicija-pa i božićni običaji, pa se nažalost u 21. veku nekako polako vraćaju, ali više iz pomodarstva i nekog samodokazivanja i iskazivanja moći, što je u suprotnosti sa hrišćanstvom. No, ipak Božić se slavi u skoro svim domovima-slave ga i oni koji veruju ili neveruju ili su slavljenici iz pomodarstva.Nema više ni sela, ona su opustela, a sa njima i stari običaji vezani za božić i druge verske praznike. Danas se skoro Božić slavi podjedanko isto i u selima i u gradu. retki idu te seku Badnjak, izvode obred sa tri puta udaranje sekirom, krstenje, pijenje rakije uz blagoslov i donošenje badnjaka ispred kuće i i unošenje slame u kuću. Mahom se ide po „šumkama“-granjke od cera-hrasta, se prodaju na pijac ili se ide po njih izvan grada ili sela. Cesto sa njima „kite“ kola, pa ih možete videti svuda po gradu. Sprema se večera, izvode po neki običaji vezani za „traženje pare“ u kravajčetu, a ima još po nekih seljaka koji ispoštuju stare običaje na njivama sa poljem, voćnjacima(odnose se „kolca“ od slame-kite voćke) i vinogradima. Mahom se i na selo i naseljenici iz sela u grad na periferiji peku prase na ražanj-ostao stari običaj, da bi se u predzoru pucalo sa petardama-negde i iz vatrenog oružja, a nekada se pucalo u vreme mog detinjstva sredinom 20. veka pomoću prangije, koja se „punila“ barutom . Nažalost ta „pucnjava“ se nastavlja i po ceo dan-šenlučenje iz vatrenog oružja, pa se često dolazi i do povreda. Sada se često koristi „jutarnji pozdrav“-rođenja Hrista, ali pomalo je to sve veštačko, nema onu pravu vernost u rečima i osećanjima.Danas ima i kolektivno paljenje badnjaka, koga organizuje pravoslavna crkva u gradu. Narod se ipak negde okuplja, što je važno za njegov opstanak u ovim smutnim vremenima.Svi mi koji pamtimo stare običaje i smo učestvovali u radostima božićnih običaja, pomalo sa setom se sećamo svoje prošlosti i radujemo se što se naša tradicija nastavlja, pa makar i u nekom drugom obliku.
Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/
- Od badnjaka isečenog na komadiće prave se krstevi, koji se prave sa belom vunom i sa crven (alen) konac i na treći dan Božića (Stevandovdan) se stavljaju po njive, na stoku i na kuću. Naravno pre toga se badnjak stavlja da sagori u oganja, a kstevi sa belim kočakom se odnosi i na gumno, a zatim se slama na koji se slavi Božić, pali drugog dana Božića, a oni koji neslave. slamu pale trećeg dana Božića. Kad se slama pali drugog dana božića-viče se:“ koliki mi glas. toliki mi klas“.Od slame za badnje večeri prave se kolca i stavljaju na svako voćku, da bi rodile. tako idu od voćke do voćke naročito deca brat i sestra i brat izgovara:“sestro sad ću da je sečem“-na to ćesestra:“nemoj brate da je sečeš, će da rodi“. Dobro odgovara brat-pa je zakite se stavlja kolce od slame na tu voćku da rodi . Na drugi dan božića, muž ide od drveta do drveta sa ženom i kao da zamanjuje sekirom sa izgovorom:“ ženo da ga sečem“-a ona odgovara:“nemoj će da rodi“.
- Na badnje veče se sprema posna večera: pasulj, posna sarma, posna banica, kuvane voćke, kuvane i pečene pečenke, šećer. smokva, kuvano žito, orasi-sa koleđanicama(meseni hlebovi): polje, gumno, kuća, krstina –žito, stogovi sena, „koleđan“(hleb) u vidu „kruga“ prstena-koji je čuvan do đurđevdana kada se preko njega promuzuvale ovce na prelmaz, sa verom da će Bog dai više mleka. Mesi se Kolač i kravajče-sa parom u njemu, lomi se u toku večere i prvo se stavlja parče hleba za kuću, pa domaćina i tako redom za svu čeljad, pa kome se padne para, smatra se da ćebiti srećan i imaće para cele godine. Na badnje veče u sobu se stavlja ragoža-ispletena od ražene slame, na kojoj se nekada spavalo na „zemlju“(pod sobe), pa na slamu pokrovac od kozinu dlaku napravljen i sve što je spremljeno se stavlja na pokrovac. Onda posle unošenja badnjaka u sobu, domaćin zapali sveću mladom Bogu, zatim domaćin seče kolač. kad se kolač seče kaže se:“ kristos pomeđu nas-„jedan govori, a drugi odgovara :“jes da bude“. Govori se tri puta. Naravno svi članovi u kući se tada krste, prilikom sečenja kolača i davanja blagoslova. Prilikom sečenja kolača, domaćin izgovara blagoslov ovako:“Jedni sekli, drugi se rađali, pune bačve sas vino, burići sas rakiju, ambari sas žito...“. Hlebovi(koleđanice)-koji imaju određeno značenje:kuću, stoku, njive, lozja...-ostavlja se i seče se pri stoku, u lozje i u njivu, a koleđanini:kravajče sa oznakom „krsta“ i kravajče sa oznakom žito-krstine, nosi se u njivu, preseče se i nabije na krst nasred njive-kao blagoslov gomile snopova u njivi. Krstina je zdenuto snopje „na krst“ od 16 snopova „unakrs“ U starija vremena kravajče sa parom se delilo ovako:prvo Bogu, kući, domaćinu, pa redom ukućanimja. Naravno da onaj ko ga lomi i deli, on mora da žmuri da bi podela bila pravedna.Naravno onaj kome se bude pala para, biće srećan cele godine, ali ukoliko se padne para Bogu, onda se treba isklepati ralnik ralnika za oranje njive-a verovalo se da čim se para padne Bogu, da će se roditi dosta žita:pšenica, ječam, ovas i raž-zavisno od područja uspevanja žitarica.
- Kravajče se lomilo pred večeru. Pred večeru se iznosi banica „orašlika“ i vikalo:“ lisice, kurjaci(vukovi) ajde da večeramo“-prvo se poziva i ponudi divljač, pa se malo škripnu vrata-kao da su jeli. Neki uveče stavljaju med i kravajče(deo) i ujutru ako se ženština(ženska osoba) prva oblaži(proba-uzme), onda će stoka biti ženska, ako se prvo oblaži muška strana, onda će stoka biti muška. Negde se voćke(kuvani kompot od suvih šljiva) gotve (spremaju) ujutru, pa se prvo žensko zablaži(proba) od divljač, da bude ženska stoka. Kravajčetija(koleđani-hlebovi:krave, polje i bačve se lome u njivu ujutru, a sve ostalo uveče. Od čorbe od voćke(kompot od sušenog voća) se maže vrat kravama, da ih „neubija“ vrat , kad vuku jaram-bilo kada se ore ili vuku zaprežna kola.
- Kad se kadi-tri puta se opkoli, a svi se krste, da đavoli pobegnu od tamnjana-izgovara domaćin kuće. Ujutru se malo lizne od pečenke(vrsta tikve), da ni nevata gorušica. Od kolač i od kuću stavlja se kude gori badnjak-a ženska strana treba da pogleda kako gori badnjak, da su telci i jagnjci rađaju ženska. Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena (a kašike se kriju na sveti trivun-kad su verige zimi-da se ne kusa da pilitija:vrane, sojke i druge divlje ptice i druga divljač- leti ne kljuju carevicu(kukuruz-posejanu na njivu ili kada uzreje u klasovima)-a igle i vretena se kriju, kad se žnje da trstika ne rčne(ubode) u oko. Za badnje veče troše se orasi, da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kad se izlomi onda se izlomljene ljuske bacaju u ćošku sobe, pilitija(kvočka da ih izvodi) da se izvode, a ako se bacaju celi orasi-će da budu mućci ispod kvočku. Orasi se bacaju u sve četiri ćoške(strane) sobe-da se igraju jaganjci. Šećer sa badnje večeri se ostavlja kao lek za gušu(grlo) ili kad stoku boli oko. Posle večere na badnje veče svi se celivuju (ljube) da ovce čuvaju jaganjci. Na badnje veče muž rgne(mune-rukom) ženu u slabine a žena rgne njega u slabinu, da bude kuća vesela čitave godine, da bude zdrav i onda gazda-domaćin kuće zapeva.
- Koj prvi vidi pregorel badnjak, prvi će vidi tele kad se oteli krava. U torbičku (torbu-izatkana od kozinu, ) se stavi:barut, žuti šećer, smokva, orasi, voćke (sušeno voće), jabuke, krompir. barut se stavlja kad se deca nešto prepadnu (preplaše). To sve služi kao lek. Pasulj se zakopa u zemlju da krtica ne kopa.
Na badnji dan se zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva
Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.
Od badnje veče voda od voćke stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne
Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak) i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši prase, toj se ostavi za lek za svinju
Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u s’n prikaže koju će devojku da uzne
Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju
Glamnja (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne. Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
-
- Ujutru na Božić kad se ljudi sretnu, jedni drugima kažu:“ Hristos se rodi“-drugi odgovara:“Vaistina se rodi“ ili „ Dobro jutro-rodio se maldi Bog“-a odgovara se:“Zaista se rodio“. Na Božić ljudi da budu raspoloženi i da se nesvađaju(da bude arno-dobro u toku celegodine). Od prvi božić su nekršteni dani i iskaču karakondžule(bolesti-plašilo) do Sveti Jovan Krstitelj(20.januar)-dotle i koleđani negde pevaju, tad se stavraju sotonje-osotonje. U narodu se tumači karakondžuča-muški đavol ili karakondžula-ženski đavo.
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.
Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje. Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.
Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.

-

/NASTAVAK/

Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/

HLEBOVI (omešeni za badnje veče) – sa obrednim značenjem

Kazivač:Mladenović:Blagoje (1920.g), Marica (1925.g), Miroslav (1948). Selo Prdanča, zapis 1970.g.
Kazivač:Ivanović Jovan (1926.g), Smiljka (1928.g)-devojačko Veljković, selo Kruševica, zapis 1976.g.
Kazivač:Veljković Ruska (1910.g-devojka iz D.Gare)-selo Kruševica.


Kazivači: Mladenović Blagoje(1920.g), Marica(1925.g) i Miroslav(1948.g)’mahala Predanča, selo Gornji Dejan , zapis !970. godine i 2007.godine
Ivanović Jovan(1926.g), Smiljka(1928.g-devojačko Veljković Kruševica) selo Kruševica
Veljković Ruska(1910.g-devojačko Grujić, s. Donje gare)-selo kruševica, zapis 1976.godine, Zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog. 6.april 2007.g Vlasotince
9.april 2007. godine Vlasotince Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog

HLEBOVI (omešeni za badnje veče) – sa obrednim značenjem

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju. (1/2) > >>. MiroslavMladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце
Постављено: 13. август 2013.г. Власотинце, република Србија

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
(Постављено: 13-август 2013.г. Власотинце, република Србија)



ПЕСЕМЕ И ИГРЕ КРАЉИЦА И ЛАЗАРИЦА ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

I КРАЉИЦЕ

II ЛАЗАРИЦЕ

III ЛИТЕРАТУРА




I КРАЉИЦЕ
1. Краљичке песме



1.1.Увод

У краљичкој обреднј групи учествовале су искључиво девојке, које су
спремне (дорасле) за удају, а њихов број варира у различитим описима.
Међутим, уочавају се одређене тенденције: у већини записа помиње се паран број, који је условљен начином кретања поворке по селу – учеснице су обично ишле две по две, држећи се при том за руке.
Краљичка обредна поворка обилази село током одређених пролећних
празника.
У већини крајева овај обред изводио се о Духовима (Зечевић,1973:93), а ређе на Ђурђевдан, Спасовдан или летњег Св. Николу (Плотникова, 2004: 138, 258-).

Приликом извођења обредне игре, краљеви ходају унакрст с ножевима, док краљице певају укућанима. Милићевић уз овај опис записује и песму која се изводи кад се краљице обуку и крену у опход (Паун лети низа село), песму кад уђу у авлију(Искочите, Латинке), песму домаћину (Свети Петар вино пије) и један стих који певају приликом опроштања од укућана (Милићевић, 1876: 817 – 818-).

Осим описивања обреда, Милићевић покушава да одговори и на питање због чега су у неким крајевима Србије (кроз које је пролазио на својим путовањима) краљице већ у његово време престале да се изводе, износећи при том следеће разлоге:
Попови и други управници народни уништили су овај обичај. Још се само нађе по која жена која је ишла у краљице и певала ове песме. Мало још па ће и њих нестати (Милићевић, 1876: 516).

Владимир Николић у монографској студији о народним обичајима пише
да се обичај под називом Краљ изводио у Лужници (у селима око Бабушнице) и још неким селима западно од Пирота која се држе за Лужницу, и Нишави (села Гњилане, В. Суводол, Костур, Блато, В. Чифлик), у току оба дана сеоске славе, приликом које се носи литија у поље. Николић помиње осам учесница, међу којима се истичу само краљ и краљица, док остале немају посебних назива.
Осим што иду по кућама, учеснице краљичке групе своју игру изводе и на
сеоском ору. Николић укратко описује и начин њихове игре (распоред девојака које играју и њихово кретања) и певања. При том спомиње да је прибележио ове песме (које назива краљским) у Лужници (у селима Проваљеник и Извор), као и у Нишави (Гњилан, Суводол, Костур).
Подела тих двадесет песама извршена је према томе ком се од укућана изводе: момку, девојци, удатој жени, невести, ожењеном човеку и сл. (Николић, 1910: 150 – 155, 303 – 307).
У раду указује на то да су неке краљичке песме у овој области по садржини истоветне с лазаричким, а таква извођачка и текстуална подударност наводи на претпоставку да су некада могле припадати једном циклусу пролећних обичаја (в. Николић, 2005: 106 – 108-).

На подручју Лесковачког Поморавља (југоисточна Србија) забележена су
најбројнија сведочанства о постојању краљичког обреда, који се у овој области најдуже сачувао. Најстарији опис једног локалног извођења забележен је 1901. године у селу Пуковцу, које лежи на левој страни Јужне Мораве (у области Пуста Река).
Овде се обред изводио на Ђурђевдан, а занимљива појединост је да не постоји улога краљице, док се краљ назива вођа. Осим њега, у групи су још два барјактара, један понуђач и још четири девојке које певају, али њихове улоге немају посебан назив. Уз опис су приложени и текстови једанаест песама, које краљице изводе члановима домаћинства, а записивач наглашава да за све и свашта (дом, тор, њиву, ливаду, виноград) имају прикладну песму, мада није забележио примере ових песама. Приликом описа извођења краљичког обреда.
Пажњу посвећује начину игре, правилима понашања који важе за све учеснице, начину поделе новца (који им вођа расподели тек кад постану веренице), као и одласку учесница у забран на игриште након завршетка обреда, где играју с момцима све до мрака (в. Ђ. М., 1901: 45 - 51).

Из околине Лесковца потичу и текстови 19 краљичких песама, објављених
у забавном листу Кића које је записао Драг. П. Јовановић. Уз ове песме
записивач није дао никакве друге податке, осим оних најосновнијих: ком
укућану се изводе, као и о облику припева Ој, убава, мала момо, ладо, ој, који се понавља на крају сваке песме (в. Јовановић, 1926: 49 – 55).
У оквиру монографске студије Живот и обичаји у Лесковачкој Морави
Драгутин М. Ђорђевић посвећује посебно поглавље опису краљичкиог обреда, напомињући да се, услед промене друштвених прилика након Другог светског рата, и краљице (као и лазарице) не одржавају свуда у овом крају, али и даље живе и неће скоро ишчезнути. Упозорава на истоветност лазаричког (песама које се изводе на Лазарички петак, Лазареву суботу и Цвети) и краљичког циклуса песама (које се изводе на Ђурђевдан). Ђорђевић пише и да су краљичке песме током времена претрпеле извесне промене, а многе и ишчезле у неповрат.
У даљем тексту подробно описује начин окупљања краљичке дружине, њихово опремање, кићење барјака, начин играња пред сваким домом, као и различита веровања о томе да учеснице краљичке групе могу утицати на метеоролошке прилике (падање града). Записао је три примера песама које краљице певају док се крећу по путу, по једну песму приликом уласка и напуштања дома, и још дванаест песама које се певају укућанима по реду (Ђорђевић, 1958: 316 – 325). У збирци народних песама из овог краја (која је објављена постхумно), које је Ђорђевић прикупљао у раздобљу након 1958. године, објављене су још 24 краљичке песме (в. Ђорђевић, 1990: 43 – 50).


Изучавањем обредне игре краљица у Власотинцу, Лесковцу и околини
бавиле су се Љубица и Даница Јанковић. И оне бележе да се краљице изводе о Ђурђевдану и описују начин припреме обредне групе. Приликом описа ритуалне опреме нарочиту пажњу обраћају на барјаке и магијску моћ цвећа којима су били окићени (и то нарочито цвеће са десног барјака). Уз то, оне записују и веровања из овог краја, према којима долази до падање града уколико се два барјака сударе, као и да се брисањем лица платном са десног барјака, осигуравају здравље и лепота у наредној години. Централно место у овом раду сестара Јанковић заузима дескрипција образаца краљичке игре – врста такта, кораци које изводе девојке које играју (краљ, краљица и два барјактара). Поред тога, објављују и текстове са мелодијама четири краљичке песме, које се изводе
девојци, момку, детету и старим људима (в. Јанковић, 1952: 39 – 40, 59 – 62, 210- 211).

Податке о извођењу краљичког обреда у селима Дадинци и Крушевица у
околини Власотинца наводи Слободан Зечевић у студији Неки елементи генезе власотиначких краљица.
Напомиње да је у лесковачком крају, за разлику од осталих крајева у којима је фиксиран краљички обред, време извођења био Ђурђевдан. Зечевић укратко описује начин певања и играња, обредне реквизите (барјаке и марамице). У свом опису истиче као специфична веровања о утицају краљица на атмосферске појаве: присуство тамне боје у њиховој ношњи (јелецима и сукњама) треба да призове кишу, док судар барјака изазива падање града, па је стога било забрањено да се они међусобно додирну приликом игре или спусте на тло (Зечевић, 1966: 137 – 141).
Поред наведене студије, Слободан Зечевић је урадио и синтетички приказ
краљичког ритуала у својој монографији: Елементи наше митологије у народним обредима уз игру.
У поглављу посвећеном краљицама он се бави описом обреда,
његовом распрострањеношћу, пореклом назива, временом извођења и култу владаоца, који је по његовом мишљењу доминантан мотив, затим саставом групе, значењем одеће и опреме учесница, ритуалним радњама и симболиком играчких облика, забранама, траговима магије за изазивање плодности, а покушава и да одговори на питање о значењима припева ладо и љељо (Зечевић, 1973: 93 – 121).
-наставиће се-

-наставак-
Момчило Златановић(из Село Златанци Црна Трава, професор народне књижевности-подвукао М.М) у студији Краљичке песме у Грделичкој клисури, која представља резултат његових теренских бележења у насељима Љутеж, Мањак, Мрковица и Лебед око реке Мутнице, закључује да одржавање овог обреда представља потврду да су се краљичке песме сачувале најдуже на подручју јужне Србије. Наглашава да се овде краљице изводе на Ђурђевдан и описује најзначајније елементе извођења краљичког обреда. При том даје податак о поступку ломљења мотки барјака приликом сусрета две краљичке групе, који се изводио да летину не би тукао град. Златановић наводи укупно тринаест краљичких песама, а приликом анализе одређених текстова указује на њихову сродност са сличним лазаричким песмама, указујући на чињеницу да се у овом
крају те две врсте понекад разликују само по припеву. Стих краљичких песама овде је осмерац, а ређе седмерац. Осим тога, Златановић указује и на преузимање неких мотива (спомињање св. Ђорђа, Ђурђевдана, ђурђевског јањега и млека, ђурђевданског зеленог венца и сл.) из ђурђевданских песама, које се више не изводе у овом крају (в. Златановић, 1970: 433 – 438-). Највећи број песама које је прикупио током 1970. и 1971. године у поменутој области (у селима Љутеж и Мањак) Момчило Златановић објављује у оквиру посебне збирке. У њој има укупно 53 краљичке песме, које се изводе свим укућанима по реду, а међу њима је највише песама које су се изводиле девојци, момку, невести и младом мужу. У предговору за ову збирку описује и краљички опход
у селу Љутеж, коме је и сам присуствовао на Ђурђевдан 1971. године, када је записао велики број примера (Златановић, 1971).

Приликом етнолошких испитивања у селима у области Врањског
Поморавља значајне податке о извођењу краљица прикупила је Видосава
Стојанчевић. Она напомиње како су се у овом крају, супротно лазаричком
обреду (који се одржавао све до 1956/57. године), краљичке поворке у време њеног проучавања ове области (1960. године) већ изобичајиле, тако да је било могуће једино извршити реконструкцију овог обреда на основу причања жена које су као девојке учествовале у његовом извођењу (пре Другог светског рата). У испитиваним селима (Стублу, Прибоју, Белишеву, Лепеници и Јовцу) употребљавао се назив краљичке за ову обредну групу, а изводиле су се на Ђурђевдан. Групу краљички у овом крају сачињавале су одраслије девојке, до двадесет година старости. Међу њима су се истицале три настарије девојке, од којих су две биле краљи, док је трећа била краљичка. Опрема учесница и магијски реквизити (барјаци) били су слични онима које су носиле и лазарице у овом крају. Закључује на крају да краљице нису типичне за област Врањског Поморавља, као што су за друге крајеве на јужноморавском подручју и у другим крајевима Србије, али да је по начину извођења њихова игра најсличнија краљицама у Лесковачкој Морави. Елемент који их такође повезује је и бела
боја њихове одеће и реквизита (који симболизују небо и облаке), што је све у функцији метеоролошке магије. Према њеним сазнањима, у овом крају дошло је и до срастања лазаричких и краљичких песама. (в. Стојанчевић, 1974: 518 –519, 535 - 540).

И док је у западном подручју краљицама упадљиво сличан обред
ладарица, у источним деловима (Србија) јужнословенске територије сродне су им лазарице. На типолошку сличност обреда краљица и лазарица већ је указивано у радовима истраживача који су се бавили анализом девојачких пролећних опхода. На архаичност главних елемената, пре свега облика и структуре лазаричке и краљичке игре, као и на истоветну сврху извођења оба обреда – подстицање плодности, указује у својим радовима Слободан Зечевић. Он сматра да се лазарички обред развио из краљичког обреда.

Девојка која је била у улози краља носила је у потпуности мушко одело
(али је забележено и да су се од остал

-наставак-
И док је у западном подручју краљицама упадљиво сличан обред
ладарица, у источним деловима (Србија) јужнословенске територије сродне су им лазарице. На типолошку сличност обреда краљица и лазарица већ је указивано у радовима истраживача који су се бавили анализом девојачких пролећних опхода. На архаичност главних елемената, пре свега облика и структуре лазаричке и краљичке игре, као и на истоветну сврху извођења оба обреда – подстицање плодности, указује у својим радовима Слободан Зечевић. Он сматра да се лазарички обред развио из краљичког обреда.

Девојка која је била у улози краља носила је у потпуности мушко одело
(али је забележено и да су се од осталих учесница разликовале само по неким деловима одеће, као што је мушки прслук , или су се опасивале тканицама какве су иначе носили мушкарци.
Углавном је свуда главни реквизит по коме су се разликовале од осталих учесница био мушки шешир, који су посуђивале од брата или момка .
При том су ови шешири представљали изванредно богат украс на глави , пошто су били обложени дукатима и новцем , толико да се од количине накита нису ни видели у потпуности.
Поред тога,били су још окићен перјем , за које се негде прецизно бележи да је било беле боје .
У неким изворима напомиње се и од које врсте птица је оно узимано: у западнијим крајевима најчешће се користило перје чапље , док је у неким крајевима Србије било уобичајеније кићење перјем пауна (Милићевић, 1876: 515; Поповић, 1888: 8; Драгић, 1970: 72).
У Доњој Јасеници венац украшен пауновим перјем стављао се и на главу краљице (Марјановић, 2008: 185).
Описано кићење краља аналогно је опремању и кићењу младожење, па се и на тај начин потврђује веза са свадбеним обредима, што се додатно наглашавало тиме што су понегде и краљеви имали на глави венац од парфина, као младе (Младеновић, 1973: 125).
Осим што су шешире китили дукатима и перјем, негде су на њих стављали
и цвеће , па су у том случају краљеви имали цветне капе (или краљеве круне стожастог облика, који се добијао слагањем украсних елемената на мушки шешир. Цветови се слажу унаоколо и увис, а на врх се ставља ковиље.
Са шешира су висиле трепетљике – свилене врпце у боји, које су се низале унаоколо, али нису застирале лице, односно, биле су распоређене махом на задњој страни капе, причвршећене тако да падају низ леђа.
У неким изворима помињу се само три траке, и то плава, црвена и зелена.
У неким примерима помињу су само две траке са стране, за које би се
играчице, уколико су им руке слободне, ухватиле у висини појаса (Јанковић, 1949: 156).
Забележено је и да се на крајеве крајњих трака стављао се прапорац, а на средњу стари новац (Поповић, 1888: ), или су (у новије време) присутни само прапорци (Младеновић, 1973: 125).
Прапорци се у неким изворима називају звекеће спреме, а носиле су их девојке које су играле (Јанковић, 1952: 109).
И у овом случају био је важан звук који се помоћу њих производи током
игре.
Осим шешира, краљеви на глави могу носити и шубару , која је такође окићена цвећем и шареном хартијом.
Поред шубаре носиле су и фес, а око њега су обавијале перчин, а поврх њега тепелук, односно удубљен котур од жутог метала (Ђ. М,
1901 : 46).
Остале учеснице имале су на глави некакве капе од дебеле хартије,
облепљене златном и сребрном хартијом, накићене калпаке, или црвени фес без кићанке,на чију се предњу страну стављао украс звани бареш и прстен .
У неким крајевима, уместо капа учеснице су носиле су беле везене мараме
(Стојанчевић, 1974: 538-), али су те мараме могле бити и жуте боје (Јанковић, 1952: 40).
Без обзира на то да ли су на глави имале мараме или неку врсту капе,
преостале учеснице краљичке поворке биле су још закићене са леве стране
природним цвећем (Јанковић, 1952: 40), односно китком и зеленилом
(Стојанчевић, 1974: 538-) или цветним венцима (Милић, 1927: 99).
Венчићи су се правили од цветова камилице, а око њих се стављао још и посебан украс тзв. кумош, односно ковиље заденуто као перјаница на темену (Младеновић, 1973: 125). Краљ и краљица имали су на предњој страни накит од цвећа, смиља и ковиља (Стојановић, 1858: 55;Марковац, 1940: 90 - 91) или само венац и ковиље (Поповић, 1888: .
Поред украшавања главе различитим реквизитима, у појединим изворима
описује се детаљно и начин на који су учеснице kраљичке поворке чешљале своју косу.
Тако се у појединим изворима наводи да су све учеснице краљичке групе
имале расплетену косу , која је низ леђа пуштена,, а уз све то још и свеже измивена (Ердељановић: 1, 4,).
Понегде се наглашава да је то случај само када је у путању краљева коса,
која је пуштена низ леђа, али може и да се подавије под шубару (Станковић,
1951: 32).
Краљ у неким крајевима уплете кику, коју спушта низ леђа, а на њен
крај закачи главицу белог лука, док остале учеснице каче кике око главе
(Мајсторовић, 1928: 103).
У неким крајевима чешљању косе и прављењу фризуре придавала се посебна пажња, па се део косе над челом китио низом зрнаца (ђендаром), а са страна цветићима,...


* * *
-наставиће се-

-наставак-
* * *

1.2. Краљице у власотиначком крају-Горњег Повласиња села : Свође, Крушевица , Црнатово , Бољаре, Орашје, Дадинце,.....
У времену иза нас, до пре пола века, о Ђурђевдану, у селима:Црнатово, Бољаре, Крушевица и другим селима у власотиначкоg крајa; су се окупљале Краљице и певале Краљичке песме.
Занимљиво да су у село Свође Краљице певале песме у времену Духова, када и у лужничком крају; јер овај део је и културолошко етнолошки припадао лужничком крају.
Краљице у село Свође је чинила група девојака исто као у лазарицама.
Певале су у истој народној ношњи као у лазарицама: у тројничкој недељи, од Спасовдана до Тројице у јуну месецу.
Деда Миливоје Анђелковић је у запису из 1976.године причао како је у Свођу водио и Лазарице и Краљице, које су певале по Свођу, Алексину, Великом Боњинцу, Завидинцу.
Био „вођа“ истој групи девојака која је певала и једне и друге песме у околним селима тамо где се славила слава Спасовдан и Тројца у јуну месецу.
У далекој прошлости, када су Краљице настајале, оне су имале митолошки карактер .
У основни њихов катактер био је спасавање краљеве кћери од аждаје.
Касније су песме опевале догађаје ближе сеоском животу и најчешће су као мотив имале љубав.
Краљичку групу чинило је осам девојака у село Црнатово, десет девојака у село Крушевица и 12 девојака у село Бољаре, од којих: краљ и краљица те барјактар и барјактарка.
На известан начин, ове девојке, стасале за удају и најсвечаније одевене, обилазећи домове, показивале су се, а с друге стране, добијале су прилику да изблиза осмотре домаћинства у којима је било момака за женидбу.
У народној ношљи, Краљице су изводиле игре и песме у своја и друга села.
„Краљице су ишле на Ђурђевдан-на врбицу, дванаест идемо све у једну ношњу. Носе се барјаци, на врху марама бела и прапорчић, звонце на врбу, па се врба врже око њима“. Тада се пева:
Отвор порте домаћине
Отворене су само 'ајде,
Ладо, ладо!
Ој убава мала момо,
Мајка има милу ћеру,
Ладо, ладо!
Од милос' јој цвеће сади, бачу гради,
Ладо, ладо!
Збогом остај домаћине,
Ладо, ладо!
Према казивању Наде Јовић из села Бољара, која је пре другог светског рата била у Краљицама.

Према Мири Миловановић из села Бољара, која је била у Краљицама-Краљице су забранили после Другог светског рата, зато што је краљ у речи краљ-ице, па се због тога ишло на саслушање.
Према казивању Олге Лепојевић(девојачко Стоиљковић-1923.г) Краљице су постојале у село Крушевица и такмичиле се у натпевавању у општини, па су чак биле на такмичење у Београду, а водио их је Дима Станковић, касније и Преседник општине Власотинце. Да би касније од комунистичке власти биле потпуно укинуте у свим селима у власотиначко-црнотравско-лужничком крају.




Момку:


1.2.1. Играј краље Барјактаре

Ладо, ладо тужно јадно
Омладо момче, ладо, ладо!
Отуге се разођује, ладо, ладо!
Па отиде у градине, ладо, ладо!
Па открши струк босиљак, ладо, ладо!
Па направи стручан кревет, ладо, ладо!
Стручан кревет и душека, ладо, ладо!
Па кад лехне сас девојче, ладо, ладо!
Кад уздише да мерише, ладо, ладо!
Ој убава малој мома, ладо ладо!

Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Славко Димитријевић
Забележио: Мирослав Младеновић


1.2.2.Пође момче на далеко
Пође момче на далеко
Забележи јавор дрво
Забележи перунику
Забележи младу мому
Пише писмо старе мајке
Стоили ми јавор дрво
Стоили ми перуника
Стоили ми млада мома.
Одговара стара мајка
Јавор дрво одсечено
Перуника прецветала
Млада мома се удала.
Запис: 1977.године село Бољаре
Казивач: Рада Јовић (1923.г)
Забележили: Петар Милошевић ученик и наставник Мирослав Младеновић

1.2.3. Ово момче нежењено

Ој, убаве младе моме, ладо, ладо!
Овој момче нежењено,
Ајде да га оженимо!
Питујте га коју оће,
Дал' ће к раља ил' краљицу,
Ил' ће десну барјактарку.
Неће краља ни краљицу,
Оће десну барјактарку:
Барјак носи лад му дава!
Запис: 1980. године село Крушевица
Казивач: Олга (девојачко Стоиљковић село Крушевица 1923.г) Лепојевић, село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник



1.2.4. Еј ти пера перјанине

Еј ти пера перјанине
Ко ти пера нанизао
Ја си имам много сестре
Ја си имам младу мајку
Ја си имам млого браћа
Ја си имам верну љубав
Она пера нанизала.
Запис: 1977.године село Бољаре
Казивач: Рада Јовић (1923.г)
Забележили: Петар Милошевић ученик и наставник Мирослав Младеновић


1.2.5. Трендевиле мој друга

Младо момче коња јаше
Јагодо, Јагодице
Иде Селин, пелин кине
Јагодо, јагодице
Трендавиле мој другаре
Јагодо, јагодице
Разговори мене мој другаре
Јагодо, јагодице
Тури главу у појасе
Јагодо, јагодице
Тури ноге у севдена
Тури руке у пазуке
Јагодо, јагодице
Нису зреле ни зелене
Јагодо, јагодице
Само су за гризење
Јагодо, јагодице.
Запис: 1977.године Горње Повласиње(село Крушевица), Власотинце
Казивач: Олга Лепојевић(Стоиљковић) 1923.године рођена
Забележио: Мирослав Младеновић


Девојци:

1.2.6. Бели дари везеше

Јавор растеше, ладо, ладо!
А девојче седеше, ладо, ладо!
Бели дари везеше, ладо,ладо!
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић (60г)
Забележили: Симон Пешић ученик и наставник Мирослав Младеновић

1.2.7.Мајка има милу ћеру

Ој убава мала мома, ладо, ладо!
Мајка има милу ћерку, ладо, ладо!
Од милос јој цвеће сади, ладо, ладо!
Бачу гради, ладо, ладо
Па гу праћа, да гу чува
Иди ћеро мила ћеро
Кад те мајка заудава
Са што ће ти мајка
Венци вије, ладо, ладо
Сви ће девет китке купе,
Сви ће девет венци вију, ладо, ладо!

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић

-наставиће се-

-наставак-

Момку и девојци

1.2.8.Ладо. ладо

Обвде нама и казаше, ладо, ладо,
Ладо, ладо, нежењеног јунака
Ладо, ладо, неудавана и девојка
Ладо, ладо, ако мори и девојко
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић (60г)
Забележили: Симон Пешић ученик и наставник Мирослав Младеновић


Где има нежењених и неудатих

1.2.9.Два се млади оглеђују

Ој убава мала момо, ладо, ладо!
Два се млади оглеђују,ладо,ладо!
На шарено огледало, ладо, ладо!
Чије лице поубаво, ладо, ладо!
Девојачко поубавол ладо, ладо!
Виче момче расплакаше, ладо,ладо!
Девојче га тиши, ладо, ладо!
Небој ми се лудо младо, ладо, ладо!
Подранићу на кладанци, ладо,ладо!
Измићу бело лице, ладо ладо
Подунуће ладан ветар, ладо ,ладо!
Испуцаће моје лице, ладо, ладо!
Биће моје као такво, ладо, ладо!
Ој убава мала момо, ладо, ладо!
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Ружа Миљковић (65.г)
Забележили: Снежана Миљковић ученица и наставник Мирослав Младеновић

-наставиће се-

-наставак-
Детету:

1.2.10.Ово чедо
Ој снашице Недо.
Откуд ово чедо.



Домаћину

1.2.11. Играј Краље барјактаре

Играј Краље барјактаре
Ладо, ладо, отвор порте
Домаћине, ладо, ладо, отворена
Само 'ајде, ладо, ладо!
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић (60г)
Забележили: Симон Пешић ученик и наставник Мирослав Младеновић


1.2.12. Поклон домаћину

У овога дома,
Добра домаћица.
Јелени волови,
Колагор јармови.
Босиљак палице,
Жито као блато,
Краљу светли краљу,
Дивни барјактару.
Обрни се поклони се,
Поклон домаћину.
Запис:1976-1980.г.године село Бољаре и Крушевица, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга село Бољаре и баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић
1.2. 13. Збогом домаћине
Отворене су само 'ајде,
Ладо, ладо!
Ој убава мала момо,
Мајка има милу ћеру,
Ладо, ладо!
Од милос' јој цвеће сади, бачу гради,
Ладо, ладо!
Збогом остај домаћине,
Ладо, ладо!
Запис:1985. године село Бољаре
Казивач: нада Јовић село Бољаре
Забележио Милосав Миловановић-Бољарац


Ђацима


1.2.14. Девочицу препитује

Седи ђаче крај кладанче,
У руке му песмарица,
А пред њега девојчица.
Песмарицу прочитује,
Девојчицу препитује.
Да ли хоћеш ти за мене,
Хоћу, хоћу зашто да нећу.
Да ме чекаш три године,
Да ти нижем три стотине,
Три стотине, све дуката.

Запис: 1977. село Бољаре и Крушевица , Власотинце
Казивачи: Даринка Јовић (60г) и Рада Јовић(1923,г)
Забележили: ученици: Симон Пешић, Петар Милошевић и наставник Мирослав Младеновић
Војнику

1.2. 15. Војник иде и дојде
Појде војник у војску Ладо, ладо!
И бележи девојку, ладо, ладо,
Воник иде и дојде, ладо ладо
Запис: 1977.године село Бољаре и Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић (60г)
Забележили: Симон Пешић ученик и наставник Мирослав Младеновић




1.2.16. Од девојче писмо чувај

Седе војник да вечера
Нешто му се невечера
Мајка си га питујеше
Што ми синко невечераш
Не ме питај не ти кажем
Стара мајко дошла су ми
Два три писма
Једно писмо за у војску
Друго писмо за у школу
Треће писмо од девојке
Проговара стара мајка
Врати писмо за у војску
Врати писмо за у школу
Од девојче писмо чувај.

Запис: 1977.године село Бољаре
Казивач: Рада Јовић (1923.г)
Забележили: Петар Милошевић ученик и наставник Мирослав Младеновић

Мајстору

1.2.17. Мајсторови двори

Ми дођосмо овде
Пред мајсторске дворе
Мајсторски су двори
Скоро сазидани
Камен по камену
Ивер по иверу
И по њему шета
Млада мајсторица
У наручју носи
Сина Пантелију
За ручицу води
Ћерку Анђелију
Трећа јој се вата
Скут свилена зубуна
Гледале је друге
Пак јој завиделе
Благо теби
Мајсторово љубо
У наручју носиш
Сина Пантелију
За ручицу водиш
Ћерку Анђелину
Трећа јој се вата
Скут свилена зубуна.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић

Остале

1.2. 18. Млади Илија вино пије

Млад Илија вино пије
Па наздравља Иконији:
„Здрав си, љубо Иконијо!“
„Жив ми био, млад Илијо,
Сина траже у војску,
Ћеру траже за одадбу“.
„Иди дома, Иконијо,
Прати сина у војску,
Ћера мала за одадбу.
Кад нам ћера порасне,
Сам ћу дојдем у двор,
Ће давамо нашу ћеру.“
Запис: 1978. године село Козило
Казивач: Вукосава Ивановић(девојачко Здравковић) рођена 1901. године у Козилуи, живи у Смедерево
Забележила: Милованка Пешић, рођена 1957. године у село Козило, професор српског језика, живи у Власотинце

1.2.19.. Завишта се зеленко

Завишта се зеленко
Низ тој поље широко.
Сви га по ред мамише.
Не могаше га домаме.
Газдарица искочила,
Свилно сито брашњаво,
Беле руке тестене,
Па помази зеленка:
„Јела, јела, зеленко,
Ја ти носим шеницу.“
Запис: 1978. године село Козило
Казивач: Вукосава Ивановић(девојачко Здравковић) рођена 1901. године у Козилуи, живи у Смедерево
Забележила: Милованка Пешић, рођена 1957. године у село Козило, професор српског језика, живи у Власотинце



Јул 2009. г. Мирослав Б. Младеновић локални етнолог
Власотинце
1.3. Литература

[1] (Велимир Стаменковић-Лима.-ШИШАВА И ШИШАВЦИ, Власотинце 2003.г страна 104-106, Културни центар Власотинце)
[2] Из рукописа: Тихомира С: Милојковића:-ЛУЖНИЦА у простору и времену, Ниш 2008.године)

[3] Из рукописа: Мирослав Б. Младеновић Мирац- ЗАПИСИ 1976-2009.године; НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ И ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА:Горње Повласиње, 2009. године Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац(1948.г) село Преданча:-СЕЋАЊА на игре и песме у детињству 50-60 година 20. века у Горњем Повласињу, 2009. године Власотинце
[6] ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-Лирске народне песме из власотиначког краја, Издавач лист „Власина“, 2000. године Влас] отинце, страна:60,61,66,67,68,131,
[7] Мислосав Миловановић-Бољарац:-БОЉАРЕ власотиначко село , Бачка Паланка 2006. године, Страна 124-130.
[8] Др Зоја Карановић, мр Јасмина Јоки:-„Краљице“ и Краљичке песме у контексту пролећних опхода, докторска дисертациа. Нови Сад 2008. године
-наставиће се-

*
Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Попови и други управници народни уништили су овај обичај. Још се само нађе ..... Забележио: Мирослав Младеновић наставник 1.2.4.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html

*
-наставиће се-

-наставак-
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
(Постављено: 13-август 2013.г. Власотинце, република Србија)
*


II ЛАЗАРИЦЕ

2.Лазаричке песме


2.1.Увод
Лазарице су прехришћански обичај, који је био посвећен пролећу.У то време цветају лазарице. Можда је и обичај назван по њима. Примањем хришћанства црква је овај обичај везала за Лазареву суботу. Иако су у другим крајевима забрањиване још у Вуково време, у овом крају, због дужег робовања под Турцима, Лазарице и други обичаји одржали су се до средине 20. века у Србији. М.Милићевић је забележио да су попови и у Лесковцу забрањивали Лазарице. Нешто због прогона комуниста, нешто због промене начин живота, Лазарице су отишле у историју, а био је то прелеп обичај.
Фото запис: Цвећа Лазарица по коме се и обредне песме зову Лазарице у Горњем Повласињу(фото запис: 2009. године село Преданча)


Када су Лазарице наилазиле на кућу домаћина, онда се пева овако:“Искачајте Латинке да видите лазарке“. Што указује да се ради од ревном обичају, игри са песмама још у древном предхришћанском времену.
Наравно да то показује да су Срби живели у суседству са старобалканским становништвом које су звали Латинима и да су Лазарице певале у њиховим кућама: -Две шетају натам-навам и врте с марамчићи и размењују се. Онај што је била онам, она пређе ивам и обратно. Ако се сударе ће буде град, ће ни потепа. Две певају, две басирају и на смену-кажу Олга Лепојевић(девојачко Стоиљковић) рођена 1923, године из села Крушевица и Смиља Никлоћ из села Бољаре, које су као девојке ишле у као Лазарице између два светска рата.
У Лужничком крају оваке се описују Лазарице.-Лазарице су група састављена од 6 девојчица или девојака, које су долазиле на Лазареву суботу, уочи Цвети, обилазиле кућу по кућу у више села и у неколико дана спремале и уигравале, гласове у песми слагале, и то све под надзорим неке старије жене, која је некада била Лазарица. Долазиле су на капију домаћина и питале:
„Је ли ова домаћинска кућа?“
На потврдни одговор домаћина девојке би улазиле у двориште, играле и певале по жељи домаћина: да му жито више роди, да му се ћерка уда или син ожени и многе друге жеље испуне. На крају најстарија девојка од Лазарица би рекла:
„Што ми пожелесмо-то Бог да уради“.
Домаћин би их даривао, мало новцем, више воћем и јајима. Био би грех не примити их, не почастити и не даривати ове „божје изасланике“ на земљи.
Лазаричке песме су везане за пагански обичај матријархалног брака. Видела се код сваке мајке велика брига да јој ћерка иде у Лазарице јер ће тако много лакше да јој се ћерка уда. Највећа вредност лазаричких песама је то што певају о патријахалној породици-о сељачкој задрузи.
Постоје лазаричке песме, са разном тематиком, и то:
-песме девојци, као и песме момку,
-песме невести, песме младожењи, као и песме младенцима,
-песме детету, ђачету,
-песме ловцима, војнику
-песме домаћици, домаћину и кући
-песме овчару, козару и свињару,
-песме домаћим животињама,
-песме винограду,
Песме умрлима....
Лазаричке песме искључуво су певале жене, које су у овим песмама дале пун израз својим осећањима, тј. свом лирском виђењу света у коме су живеле или живе. Највећи број тих жена биле су неписмене, и као такве најлепше су певале, па тако чувале српску традицију од заборава.



На слици : Лазарице да Вођом из Лужничког краја

2.2. Песме и игре Лазарица Горњег Повласиња
Знало се од памтивека: сваког пролећа, обично током априла, када се појави маслачак, озелени здравац, разгоропади се дрен и појаве пупољци врбе-два дана о Лазаревој суботи, од раног јутра до вечери, траје лазарички обред-песме и игра окићених сеоских девојака: Лазарица.
Поворка Лазарица сачињава шест девојака: на челу два „лазара“-а за њима две „предњице“ и на крају две „задњице“ (шетачи). Лазарице по селима почињу да иду у петак ујутру, пре сунчевог изласка. Група коначи и припрема се у кући Лазаревој.
Пред јутарњи полазак, девојке Лазарице облаче старинску ношљу: дугу везану кошуљу, старинску сукњу звану „вута“ (околина Црне траве и Сурдулице(-а у брдско планинском делу власотиначког краја такозвану „вутару-зеленку“ изаткана на разбоју, парени вунени појас, јелек, вунене чарапе, опанке (шумадиснки или свињски-плетени од штавене свињске коже и то ручно), а на глави везану црвену „ресаву шамију“ (а ношена је и жућкасте боје-затворене боје у шарама).
„Мушки“ лазари уместо вуте (вутаре) носе „перваз“, а уместо шамије носе шешире, исплетене од пшенине сламе и окоћене онојеним кокошјем перјем. Преко леђа огрну жуту мараму са ресама а око врата носе огрлице од манистри и од сребрних новаца. На јелецима и на појасу носе „китке“ од манистри у облику кругова и троуглова а преко рамена и уруци носе ћостеке.
Из куће лазареве мајке полази се рано, пре свитања. Иде се у поворци, ћутећи-прилази се најближем извору воде око кога се поворка распоређује у полукруг. Најпре јутарње умивање, а потом песама извору воде:
„Добор јутро, студ’на водо
Пуче звезда на небо
Тој ми лазар на воду.“
Путеви, затим обично воде пољем или шумом. Пролазећи шумом, лазарице успут певају шуми-од које песмом траже да облиста и рашири гране. Кад пролазе пољем, лазарице уз окретне игре, шалу им песму трче и поскакују-што тако то добија вид разузданости и оргијазма што треба да утиче на буђење природе и плодности.
На путу до домаћинове куће хода се по описаном хијерархиском поретку. Млађе лазарице изводе шеталачке игре праћене песмом „предњица“:

„Играј, шетај, наш лазаре,
Наиграј се, нашетај се,
Наносај се мушка руба,
Мушка руба, мор доламче,
Мор доламче, висок капче“.

Пред кућу домаћина долази се са песмом:
„Добро јутро, равни дворови,
Што су равни и широки,
Што су рано изметени,
Што су лепо оградени,
Да бог добро, бре, лазари!“

Домаћица, потом, отвара кућна врата и с прага куће расејава пшеницу. Лазарице одговарају песмом:
„Родило се, породило,
Тегом земљу натежало:
Од два класта-шиник жита,
Од два грозда-ведро вина,
На волови додијало,
На орачи досадило,
И амбари надвисило“.
Затим се, уз игру, пева по захтеву домаћице, али увек, најпре новорођеној деци, потом домаћину куће и редом, осталим члановима кућног домаћинства. После завршене игре и песме, најстарији лазар „целива“ руку домаћици у знак отпоздрава и захвалности за примљен поклон-„жележно парче“ (метални новац симболичне вредности). При одласку из домаћиновог дворишта следи песма:
„Остан’ с Богом, равни дворови!
Ајд’ с здравље, бре лазари!“

На путу до прве комшијине куће обично се пева:
„Изникла ми перуника,
Међу трле и кошаре,
Међу трле овчарове,
И кошаре Стојанове“.

Уколико пут до наредне куће води преко њива, ливада, потока, шума, следи песма:-трава расте, њиви да плодно роди и „лисној“ гори да се развија:
„Диг’ се, диг’ се, лисна горо!
Доста беше црна, тамна,
Ајде, веће, развиј се!
Шири гране на широко,
Пуштај ластар на високо,
Да проминев лазарице,
Да пронесев мушка руба,
Мушка руба, мор доламче,
Мор доламче, висок’ капче“.
Или:
„Ситан камен до камена,
Зелен здравац до колена.
Пратише ме да га берем,
На д’н на ноћ по печица,
За недељу цела чоба“.

Ако је крај пута крушка, јабука или неко друго „родно“ дрво, чуће се песма:
„ Овој дрво родно
Од рода се саломило,
-------------------------„.
Април месец, пролећног орања и орача је на све стране. Дакако, не сме да се заборави ни орач, а ни „њивица богатица“:
„Орач оре равно поље,
Волови му два јелена,
Рало му је чудно дрво,
А јер’м му од трску“.

Ако је њива узорана и жито посејано:
„Родило се преродило,
Тегом земљу натежало“.

А, ако је њива још неузорана:
„Ој, њивице, богатице,
Ни орана, ни копана.
Што не орев ергените,
Што не копав девојките?“

Ливади крај пута, порука песмом:
„Ливадице, зеленице,
Ни метена ни требена.
Што не метев девојкете,
Што не треебев ергените?“

Ту је и незаобилазни овчар крај стада „од иљада“. Млад је овчар, стадо бројно и пуно јагањаца. Па, како без песме:
“Заблејаше, загрмеше,
До три стада беле белке,
.......................................“.

Прилази се опет домаћиновој кући. Али у тој кући је „девојче“ стасало за удају. Неко га тајно воли и само што га није запросио. Голуб ли је „ергенче“ ли је, тек-непрестано гуче:
„Голуб гуче на јабуче!
Питајте га зашто гуче:
Да ли гуче за јабуче,
Или гуче за девојче,
За девојче сељанче“.

Али, то није било које девојче-то је „т’нко Станиче“. Е баш за њим, хтело се то или не-мора да се „пукне“:
„Мори, Стано, т’нка Стано,
што си т’нка и висока,
што си бела и црвена,
ћемерите попуцаше,
ергените попуцаше“.

Али, ако је у тој кући „лудо нежењено“, распасано и распојасано, ваља га опоменути да је време за „намигнување“:
„Седи лудо насред друмје,
Насред друмје, на раздумје,
У руке му чаша вина,
На браћа си наздравује,
На девојке намигује.“


А тамо, где је т’нко Станче већ од оног пролећа „бир невеста“, а „лудо младо“ није више ни „лудо“ а ни тако младо већ „Груја делија“, онда је ту и „мило ћере“ или „мило сине“, па, пред том кућом, пре свих других, чуће се ова песма:
„Расцвета се каравиљче,
Тој не било каравиљче,
Већ на мајку мило сине.“


И тако редом-крај сваке куће, двора, преко поља, њива и потока, да све буја, да све роди и плоди. Да жита буде, траве, шуме, деце, јагањаца-да се жени и удаје младо и нежењено, да здравља и среће буде у сваком дому.

Па кад су све жеље исказане и све песме испеване, дође и време растанка уз песму и игру лазарица-у априлсњкој ноћи под месечином, сочном и ведром девојачком песмом:
„Што је јасно, што је красно!
Што су коњи за играње,
Што су моме за водење.
Не вечерај, домаћине!
Још је рано за вечеру,
Још лазари нису прошли.



Играј, шетај, наш лазаре,
Наиграј се, начетај се!“

-наставиће се-

-наставак-
2.3. Лазарице у селима власотиначкога краја: Свође, Дејан,Преданча, Бољаре, Црнатово, Црна Бара, Орашје, Липовица, Гуњетина, Ломница, Шишава, Средор......

Баба Љуба Анђелковић(родом девојка из Алесине прича:
“Била сам девет година у лазарицама, а девојка сам из село Алексине, а удата у село Свође. Имам 85.година. Ишла сам у лазарице од своје 17 до 25. године, а „вођа“ нас је бранио од псета и од напада са стране.“. Каже баба Љуба да их је њих било 6 девојке које су певале, а „вођа“ је сакупљао бакшиш:“2-3 јаја за једну песму, по један грош за песму“.
-„Вођа“-Лазар, водио је 6-7 девојака у лазарице, а на велигден(Ускрс) му се носи колач, а он плати коло те ми играмо у коло, а лети му жњемо њиве, а он спрема дома ручак-каже баба Милунка Анђелковић из села Свође, која је ишла у лазарицама од 1925. до 1934.године.
Са лазарицама као „вођа“ ишао је и деда Миливоје Анђелковић из Свођа-а водио их је да певају у:Свође, Алексине, Мезграју, Мало и Велико Боњинце. Лазарице су певале од лазарички петак до распети петак-у априлу месецу(једна недеља)-а краљице(тројничка недеља) од Спасовдан до тројицу-јуна месеца. Деда Миливоје је водио и Краљице. Лазарице се предходно скупе код „вођу“-лазара, па уче песмицу да певају, а појање је брзо. Носиле су златне огрлице.
Њихова ношња је била: на глави шамија, опасане вутаром(памучном). Са елечићима од памука (има са дупло алаџом и простом алаџом). Лазарице су биле и за време 1897. године, кад је био деда Миливоје Анђелковић рођен-причали му старији људи.
У времену од Лазаричког петка до Распетог петка(недеља дана), група 6-7 девојака-некада и 5 девојака-ишла је од куће до куће и певала обредне песме, везане за домаћинство, поље, укућане и за лични живот у породици. Групу је водио мушки вођа, махом неко од старијих људи из села. Девојке су са вођом.
Улазиле у авлију. „Вођа“-Лазар, први напред улази, а у двпришту их дочекује домаћица са одобрењем за песму. Две или три девојке су певале, док су остале шетале по дворишту током песме. У међувремену „вођа“-лазар, са домаћином пије ракију. Вођа-лазар, скупљао је бакшиш: 2 до 3 јаја за песму, по један грош за песму. Девојке су касније са вођом то поделиле. Као „дуг“ за вођење се вођи потом током лета враћала услуга у жетви или окопоавања кромпира или кукуруза. Он се лазарицама често захвалио у току неког летњег вашара или сабора, где је девојакама плаћао да одиграју по које коло уз музику народног свирача.

Стара кућа почетком 20. века у Доњој Ломници испред које су певале лазарице своје песме
Фото запис: 2008. године
Лазарице су постојале у свим селима брдскопланинског дела у власотиначком крају све до после другог светског рата(1945.године), када је декретом тадашње комунистичке власти било забрањено да се пева у Лазарицама, јер се сматрало да то има везе са религијом, која је према комунистичком једноумљу била „опијум за народ“. Али у неким селима брдско планинскога краја је тај обичај се изводио све до 60-70. година 20века. Да би потом настао прекид све до пошетка 21. века. Јер у запису о лазарицама се види да је Јован Миленковић(1958.године) био последњи „лазар“-вођа у лазарицама у село Средор, а да ето сада на почетку 21. века његове две ћерке ученице основне школе иду у групу лазарица у село Средор и певају лазаричке песме. У запису групе лазараица ученица из села Ломница у 2008.године се види у запису да је њихова баба Бранислава(девојачко Миленковић из села Орашје) удата у Ломницу у Здравковић(рођена 1940г) фамилију, била у лазарицама пет година(од 13 до 17. године), односно од 1953. године до 1957 године у село Орашје.

Кућа у село Преданча у којој су живеле сестре Марица(1920.г) и Зорица(1934.г) Стојановић девојачко-а удате Младеновић и Ђорђевић-које су биле у Лазарицама између два светска рата
Фото запис: 2009.г

Лазаричка ношња: на глави шамија, опасане вутаром(памучна), са јечлечићима од памука: има са дуплом амаџом. Окитене златним огрлицама.
Лазарице су запевале овако када су улазиле у двориште(авлију)-док је „вођа“(лазар) добијао кафу и ракију:
„Ова кућа богата,
Са деца мушка,
Са 200 овце сас јагаљци,
Са 20 козе и јарићи“
(по две и две певају, а две шетају)
„Ова кућа богата,
1000 оваца са шарени јагањци,
Орач оре равно поље,
Два волова два ергена“.
Према баба Милунки Анђелковић- која је била у лазарицама од 1925. до 1934.године, певале су се и следеће песме:
-За ловце се певало:
„Мори млада буковице
Куде ти је млади Бујко
Млади Бујко у совиље
У совиље код терзије
Да ми кроји антерије
И подл’ги бојелеци
Нела’ж, нела’ж бујковице
Кад је Бујко у совију
Што ће пушка на чивију“.
-За младе невесте и момке се певало:

„ Два се млади огледују
У шарено огледало
Чије лице поубаво
Дал момачко ил невестињино
Момачко лице поубаво
Невеста се наљутила
Па се дигне у Белград
Да јој купи бел помад
Да лице избарабе
Да се невеста
Више нељути“.
Мушкој деци се певло:
„Изникал струк гороцвет
У мајкини равни двори
Није мајке струк гороцвет
Него је мајке мили синко
Мајка му приђе
Дал да га пољуби
Дал да га пробуди
Несвидело јој се да га пробуди
Запис 1976.године село Свође,Власотинце
Казивачи: Љуба Анђелковић(85.г), Миливоје Анђелковић(80.г) и Милунка Анђелковић(68.г)
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог
Лазарице-дечацима:
„Голубенце воду пило,
Куде пило туј заспало,
Затекла га мала мома,
Текла дома те казала,
Леле мале, мила мале,
Какво чудо видо,
Голубенце воду пило,
Куде пило туј заспало.
Запис: 1976.године село Преданча , Власотинце
На слици :Казивач: Зорица (Стојановић) Ђорђевић 2934-г. Село Преданча Власотинце(фото запис 2009.г)

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог
Лазарице су постојале у свим селима брдскопланинског дела у власотиначком крају све до после другог светског рата(1945.године), када је декретом тадашње комунистичке власти било забрањено да се пева у Лазарицама, јер се сматрало да то има везе са религијом, која је према комунистичком једноумљу била „опијум за народ“.
Али у неким селима брдско планинскога краја је тај обичај се изводио све до 60-70. година 20. века. Да би потом настао прекид све до почетка 21. века. У запису о Лазарицама се види да је Јован Миленковић(1958.године) био последњи „лазар“-вођа у лазарицама у село Средор, а да ето сада на почетку 21. века његове две ћерке ученице основне школе иду у групу Лазарица у село Средор и певају лазаричке песме.
У запису групе Лазарица ученица из села Ломница у 2008.године се види да је њихова баба Бранислава(девојачко Миленковић из села Орашје) удата у Ломницу у Здравковић(рођена 1940г) фамилију; била у Лазарицама пет година(од 13 до 17. године), односно од 1953. године до 1957 године у село Орашје.
На почетку 21. века у неким селима попут села:Липовице, Средора, Шишаве, Гуњетине, Доње Ломнице, овај прелеп обичај је поново заживео у једном другом облику. Лазаричке игре и песме у народним ношњама, по старим обичајима су изводиле махом девојчице основне школе до ученица седмог разред( од 9-14. година) а чак се укључило и неколико дечака. Mахом свака лазаричка група на почетку 21. века користи народну ношљу својих бака, која је махом или косовска или „шопска“ или „моравска“-а нове ношље су махом лесковачке које се купују у Лесковцу. Махом су вутарке „зеленке“ или на шаре друге ткане или су везане шарама памучне; са веома лепим везом кецеље. Лазарице носе јелек, везану кошуљу, шумадинским опанцима рађених код опанчара и везаним чарапама. Мали број девојчица носи беле мараме или жуте мараме. „Лазар“-„Вођа“ је дечак који је са шумадиснком ношњом која је махом у другој половини 20. века ношена у власотиначком крају.

Као сакупљач народних умотворевина сакупио сам онолико колико је могло тих прелепих песама са своји ученицима у селима Горњег повласиња: школа у село Крушевица и Шишава у власотиначкој општини.
Најдраже ми је што сам и видео записом забележио у народним ношњама на почетку 21. века извођење лазаричких песама од лазаричких група својих ученица из села:Д.Ломница, Средор, Шишава и Липовица; што ће остати као вредан запис за српску баштину.
Јул 2009. г. Власотинце
Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце

2.4. Лазаричке песме певане између два светска рта

.Лазаричке песме детету


2.4.1.Струк горосцвет
(за мушко дете )
Изникл ми струк гороцвет,
У мајкини равни двори.
Није мајке струк гороцвет,
Него је мајке мили синко.

Мајка приђе погледа,
Дал да га пољуби.
Дал да га пробуди,
Несвидело јој се да га буди.
Већ га само пољуби.
Запуис: 1976. године село Свође
Казивач: Милунка Анђелковић 68.год. (певала у лазарицама од 1925-1934.г)
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог

2.4.2. Голубенце воду пије(1)
( Песма мушком детету)

Ој убава мала момо!
Голубенце воду пије.
Насред реке, на растоке.
Видела га стара мајка,
Иди дома то казала.
Леле мале мила мале,
Какво лудо па је видо,
Голубенце воду пије.
Неје мало голубенце,
Но је мало детенце,
Ој убава мала момо.


Запис: 1976.године села:Крушевица, палнинска махала Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Нада Станковић(40.г) село Крушевица , Марица(девојачко Стојановић) Младеновић(1925.г) и Зорица (девојачко Стојановић) Ђорђевић(1934.г) село Преданча
Забележили: Станковић Љиља ученица и наставник Мирослав Младеновић


-наставиће се-

-наставак-
2.4.3. „ Голубенце воду пије“(2)
Голубенце воду пије
На сред реке, на растоке
Спазила га млада мома,
Трчи дома, па казала:
„Леле, маме, мило маме,
Какво чудо ја па видо:
Голубенце воду пије
Н Запис: 1995.г ВласотинцеЗабележила: Сања Ивановић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу

асред реке, на растоке.“


2.4.4. Голубенце воду пило(3)
Ој убаво мало моме!
Голубенце воду пије
Насред реке, на растоке.
Спазиле га младе моме,
Текле дома па казале
Леле мале, мило мале,
Какво чудо ми видимо:
Голубенце воду пије,
Ој убаво мало моме!
Казивач; Нада Јовић, село Бољаре
Запис: 1985. године с. Бољаре
Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац


2.4.5. Седи дете пред кућу
(За дете)
Седи дете пред кућу
У шарене пелене
Па си гризе јабуке
Уапа се за руку
„леле, леле ручице
Девојачка душице“.
Казивач: Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г) село Крушевица
Запис: 1980.године село Крушевица, Власотинце
Забележио: Миросалав Младеновић наставник
Запис: 1976. године село Орашје
Забележио: Слободан П. Стојановић(1949.г) трговац и сакупљач етнографске грађе


2.4.6. Аој Ђаче самоуче
(За ђаци)

Ој убава мала момо
Учитељ ми село мину
Тражи ђаци за учење
Висок чардак за седење
Ој ђаче самоуче
Само учи, само пише
Учитеља непитује
Учитељ му неказује.
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г)
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић

2.4.7. Петру ђаче књигу чита
(Ђаку)
Петру ђаче књигу чита,
Књигу чита, сузе рони.
„Шта ми ти је Петру ђаче?“
„Дошла су ми до три писма:
Прво писмо за у школу,
Друго писмо за у војску,
Треће писмо од девојче.“
„Баци писмо за у школу
Баци писмо за у војску,
Чувај писмо од девојче“
Ој, убава мала момо!
Запис: 1995. године село Козаре
Записивач: Јовица Стојановић ученик првог разреда гимназије у Власотинцу



2.4.7. Мила ћера
(за ћерку)

Ој убава мала момо,
Јагодо Јагодице
Има мајка милу ћеру,
Јагодо Јагодице
Од милости јој китке сади ,
Јагодо Јагодице
Па гу тера да ги брани
Јгодо Јагодице
Иди ћеро мила
Јагодо јагодице
Она неће да га брани
Јагодо јагодице
Са шта ће ти венци вију
Јагодо јагодице
Ја имам девет брата
Јагодо јагодице
Они ће мени китке да донесу
Мени ће венац да исплети
Ој убава мала момо.
Запис: 1976.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Нада Станковић(40.г)
Забележили: Станковић Љиља ученица и наставник Мирослав Младеновић
------------------------------------------------------------------------------------








2.4.8. Кво ми синоћ сјајеше
(Другу)
Ој, убава мала момо!
Кво ми синоћ сјајеше?
Дал је сл'нце ел месец,
Ел је другар с дружину?
Неје с'лнце, ни месец,
Но је другар с дружину,
Ој, убава мала момо!
Запис.1976. године Равна Дубрава
Записивач: Николета Спасић (1948.г) село Равна Дубрава наставница српског језика, живи у Власотинце











2.5. Лазаричке дечје групе

На слици: Сакупљач народних умотворевина из власотиначкога краја: Мирослав Младеновић наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
Фото запис: 2009.г
На почетку 21. века су почеле поново да се певају Лазаричке песме, али у једном новом измењеном облику, сходно времену обичаја и живота. У разговору са девојчицама петог, шестог и седмог разреда у осмогодишњој основној школи „Браћа Миленковић“ села Шишава. -бележежећи народне умотворевине, дознао сам и да су девојчице од првог разреда до седмог разреда певају лазаричке песме у селима:Липовица, Гуњетина, Шишава, Средор и Доња Ломница.

На слици лазаричке групе, "Вође"(Лазари) из села: Липовица, Гуњтина, Средор,Доња Ломница, Шишава и Мирослав Б. Младеновић Мирац-наставник математике у ОШ "Браћа Миленковић" село Шишава Власотинце и локални етнолог


1. Село Гуњетина



Из села у 2008./9 години пева Митић Кристина, која пева у „лазаричкој групи“ са девојчицама из село Липовица.

2. Село Шишава:

У село 2008/9 години певају две „лазаричке групе“ученика дечака и девојчица петог и нижих разреда. Једну групу предводи ученица петог разреда Стоиљковић Кристина, а другу чине дечак петог разреда Стаменковић Жикица са својом сестром трећег разреда основне школе у село Шишава.


3. Село Средор:
У село Средор у власотиначком карју постоји изворна група лазарице које иду од куће до куће и певају лазаричке песме, а саћињавају је девојчиве петог и седмог разреда: Јована Ђикић.Марија и Татјана Миленковић, Сања Арсић. Оне су биле без „вође“ а ову годину се пријавио вршњак „вођа“ Марко Петровић. За отпеване песме од домаћица добијау: јаубјке, новац 20-50 динара, орахе, слаткише, јаја.
На слици лазаричка група из село Средор и наставник математике и локални етнолог: Мирославом Б. Младеновић Мирац, фото запис: 2009.г

Лазаричке песме-пева „лазаричка група“
2.3.1. За улазак у двор:
Добро јутро равни двори,
Што су равни и широки,
Што су лепо ограђени,
Да Бог да добро бре.
Лазаре, ој Лазаре,
Ово је цветна недеља,
Много цвета донела.

2.3.2. За домаћина:
Ој убава млада момо,
Седи дома домаћине,
Седи дома домаћине,
Преда тобом ,
Кило вине и ракије.

За невесту:
Невестице, росице,
Капни Војну на лице,
Да се Војно пробуди,
Дам ти лице пољуби.

2.3.3. За девојку:
Моме мела равни двори,
Куде мела туј заспала.
Под главом ву ситна метла,
Лопата ву црвен јастук,
Прекрила се с танко крпче,
Избила гу ситна роса.
Одзго иде лудо младо,
Подигне ву танко крпче,
Избрисаву ситну росу.
Три пута гу пољубија,
Три пут му се уста пука.
Три су капи крви,
са момчино бело лице капле.

2.3.4. За венче:
Ој убава млада момо,
Два се млади огледаше.
На шарено огледало,
Па кој од ког поубави.
Невестица проговара,
Ја сам тебе поубава.

-наставиће се-
Dopuna: 18 Mar 2010 19:55


-наставак-

2.3.5. За невесту:
Невестице, росице,
Капни Војуну на лице,
Да се Војно пробуди,
Дам ти лице пољуби.

2.3.6. За момка :
Младо момче село зађе,
Село зађе на збор дође.
До какво му коњче,
Коњче му је змиче му је.
До какво му узде беше,
Узда му је звезда му је.
До какво му саедло беше,
Седло му је сребро му је.


2.3.7. За бебу

Има мајка босиљак
Повива га, развива
У свилине пелене
И сребрене колевке.

2.3.8. За децу:
Ој убава, млада момо,
Питај те га зашто гуче.
Дал је гладан ил је жедан,
Нит је гладан, нит је жедан,
Већ си гуче за девојче.

2.3.9. За воду:
Добро јутро студен водо,
Пуче звезда на небо,
Тој не беше звездица,
Тој ми лазар на воду.


Запис: 8 фебруар 2008.године село Средор Власотинце
Казивач: Сретен Миленковић(1934.г) и Симон Ђикић(1934.г.)
Забележили: Јована Ђикић и Марија Миленковић ученице петог разреда и наставник Мирослав Младеновић


4. Село Доња Ломница:
у село Доња Ломница неколико година постоји изворна група девојчица(данас су ученице петога разреда) које иду у лазарице и изводе лазаричке песме. Њихову групу од четири девојчица чине:Аница Стојановић. Јована Здравковић, Милица Здравковић, Јована Стојановић-а „вођа“ је њихов вршњак Митић Никола. За отпевану песму добијају:бомбоне, јаја, новац 20-30 динара, орахе.
На слици лазаричка група из село Доња Ломница са „лазараом“-вођом
Фото запис: 2009. г. Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце

Фото запис: 2009.г.

На слици:“Лазар“-„Вођа“ Лазаричке групе села Доња Ломница
Лазаричке песме-пева „лазаричка група“

2.4.1. За кућу:
Ој лазаре, лазаре,
Овде лани дођомо.
Нема кућа метена,
Нема вода студена,
Нема бела премена.
А сад кад си дођомо,
Има кућа метена,
Има вода студена,
Има бела премена.


2.4.2. За војника
Ој убава мале моме,
сви војници повревише,
само један невреви.
Дружина га запитује,
еј другаре мил другаре,
што ни нећеш и ти вревиш.
Скоро сам се оженио,
Љубу сам си оставио,
Још гу нисам пољубио.
Ој убаве мале моме.
6.4.3. За домаћина
Свети Ђорђа вино пије,
По тој дрво божурово.
Отуд лете три сокола,
Наронише Ђорђу чашу,
Ђорђа се је наљутио.
Па повиче: Миле снаје!
Подајте ми остре сабље,
Да посечем три сокола.
Ој убаве мале моме.

2.4.4. За ћеру
Ој убаве мале моме,
Изникла ми врбичица,
У мајчине равне дворе.
То не била врбичица,
Већ то била мила ћера.
Мајки да помете,
Татку воду да донесе.
Ој убаве младе моме.

2.4.5. За овцу
Дал си гладна ел си жедна,
Ел си блајеш за јагњенце.
Чобан си гу запитује!
Нисам гладна нисам жедна,
Нити блајем за јагњенце.
Кад си био млад нежењет,
Ти ме пасе по ливаде.
А сад си се оженио,
Ти ме пасеш по брдине,
По брдине по долине.
Ој убаве мале моме.
Запис:Фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце
Казивачи: Стаменковић Радмила(1933.г) и Стојановић Нада(1936.г)
Забележили: Аница Стојановић ученица петог разреда и наставник Мирослав Младеновић

5. Село Липовица:

У село Липовица постоји група „Лазарица“-која је певала лазаричке песме 2007 године у саставу:ученица основне и осмогодишње школе у Село Липовица и село Шишава-Ломница-Цветковић Јелена, Стојановић Ивана, Ивана Цветковић, Марина Станковић-а „вођа-лазар“ био је ученик Никола Ђорђевић. У 2008 години групу су сачињавали: Јелена Цветковић, Јелена Цветковић, Марина Станковић и дечак Милан Цветковић. Интересантно је да први пут бележим да мушкарац иде да пева лазаричке песме, док је други дечак као „лазар“ за свако отпевану песму у крошњи(корпи) сакупљао:јаја, новац од 20.динара, грисине, чоколадице.
На слици лазаричка група из село Липовица., Власотинце

Фото:записи Мирослав Младеновић наставник математике и локални етнолог Власотинце
На слици Лазараичка група села:Липовица-Гуњетина

Фото запис: 2007. године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце и локални етнолог

Фото запис:2009.г Лазаричка група:села Липовица и Гуњетина


Фото запис: 2009.г Лазаричка фрупа села:Липовица и Гуњетина и наставник математике Мирослав Младеновић, локални етнологог, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце


Лазаричке песме-пева „лазаричка група“
2.5.1. За кућу
Oj лазаре, лазаре,
Ова кућа богата,
С'иљадо дуката.
У њој гости дооде,
И на коњи доносе.

2.5.2. За овцу
Ој убава мала момо,
Заблајала бел беца.
Овчар си гу питујеше,
Дал си гладна, ил си жедна.
Нисам гладна, нисам жедна,
Но си блајем за овчара.
Мене млеко надолело,
Њему уста изгорела.
Ој убава мала момо.

2.5.3. За вола
Ој лазаре, лазаре,
Овде равни дворови,
По њи шету волови.
На волови рогови,
На рогови прапори,
Кад одеју граћеју,
А кад стојеју замнеју.
Лазаричке девојче.

2.5.4. За краву
Зарика ме сива крава,
Газда си гу питујеше!
Што ми рикаш сива краво.
Дал си гладна ил си жедна!
Нисам гладна, нисам жедна,
Но си рикам за теленце.
Мене млеко надолело,
Њему уста изгорела.
Ој убава мала момо.

2.5.5. Два се млади оглеђују

Ој убава млада момо,
Два се млади огледаше,
На шарено огледало.
Па кој од кога поубави.
Невестица проговара,
Ја сам од тебе поубава.

2.5.6. За ћерку
Ој убава мала момо,
Има мајка милу ћеру,
Од милост јој бачу гради.
Бачу гради, цвеће сади,
Кој намине да откине.
Оздол иду два бећара.
Наминуше , откинуше,
струк босиљак.
Однесоше у дућан,
Сав се дућан умериса,
Ој убава мала момо.


2.5.7. За цвеће

Ој лазаре, лазаре,
Ова цветна недеља,
Много цвеће донела.

Запис: 8 фебруар 2008.године село Липовица Власотинце
Казивач:баба ученице Јелене Цветковић
Збележио:Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић

-наставиће се-

-наставак-



2.5.8. Младо момче Бога моли
Младо момче Бога моли:
“Дај ми Боже што те молим,
Претвори ми ситан бисер,
Па ме баци при кладанца.
Куда моме воду точе,
Да ме беру, да ме нижу,
Да ме вежу око гуше“.



2.5.9. Заблајала ми бела Беца

Заблајала ми бела Беца,
Што ми блајиш бела бецо.
Дали ми блајеш за јаганче,
Ил ми блајеш за травицу,
Ил ми блајеш за водицу.
Нити блајем за јаганче,
Нити блајем за травицу,
Већ си блајем за овчара.
Докле беше стари овчар,
Све ме пасе по ливатке,
Та ме поји по кладанци.
Сад настаде млади овчар,
Све ме поји по блатаци,
И све ме пасе по долине.



2.5.10. Изникле ми три нисице

Ој, обава мала момо,
Изникле ми три нисице.
Нису три нисице,
Него три ћерчице.
Прва мајци кућу мете,
Друга воду носи,
Трећа шпорет кладе,
Ој, убава мала момо.

Запис јануар 2008.године село Липовица Власотинце
Казивач: Марија Стојановић(1952.г.)
Забележили: Ивана Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић





IV ЛИТЕРАТУРА:

[1] (Велимир Стаменковић-Лима.-ШИШАВА И ШИШАВЦИ, Власотинце 2003.г страна 104-106, Културни центар Власотинце)
[2] Из рукописа: Тихомира С: Милојковића:-ЛУЖНИЦА у простору и времену, Ниш 2008.године)

[3] Из рукописа: Мирослав Б. Младеновић Мирац- ЗАПИСИ 1976-2009.године; НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ И ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА:Горње Повласиње, 2007. године Власотинце

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац(1948.г) село Преданча:-СЕЋАЊА на игре и песме у детињству 50-60 година 20. века у Горњем Повласињу, 2009. године Власотинце
[5] ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-Лирске народне песме из власотиначког краја, Издавач лист „Власина“, 2000. године Власотинце, страна:60,61,66,67,68,131,
[6] Мислосав Миловановић-Бољарац:-БОЉАРЕ власотиначко село , Бачка Паланка 2006. године, Страна 124-130.
[7] Др Зоја Карановић, мр Јасмина Јоки:-„Краљице“ и Краљичке песме у контексту пролећних опхода, докторска дисертациа. Нови Сад 2008. године
[8] Томислав Милковић:- „ЛАЗАРИЦЕ“, Записи у Пчињи, Београд 1997. године


Јул 2009. г. Власотинце
Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце

Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Попови и други управници народни уништили су овај обичај. Још се само нађе ..... Забележио: Мирослав Младеновић наставник 1.2.4.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
(Постављено: 13-август 2013.г. Власотинце, република Србија)

ПЕЧЕЊЕ СРПСКЕ РАКИЈЕ РАКИЈЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ


Печење ракије од дивље крушке-Крушкова ракија:

Прво се скл'чу дивље крушке у дрвено корито, сас дрвени чук или „туч“ за кл'чење крушке у дрвено корито, које се напрај од труп'ц , ондак сас држач, скога се диза и спушта, такој кл'чу крушке.
Т'г се обавезно тура по једна кова вода, к'д се турају склцане крушке у кацу.

Ондак се тој тура у кацу па чека да проври, да сташу и онда се пече ракија од дивље крушке на старински казан.
Од казан мож' да искочи 5-6 литара ракија или од 7-8 литара ракија по казан(„мека ракија“).

Да би се добил ПРЕПЕК без шићер( „љута ракија“), ондак се у казан сипа ракија од три (3) испечена казана „меке ракије“, а рество се допуни сас комине од дивље крушке из кацу.

Од јед'н казан се „извади“ 7-8 литара ПРЕПЕКА („љуте ракије“-а ако се на казан тури 5 килограма шићер, ондак се испече ПРЕПЕК („љута ракија“) од око 15 литара ракија ПРЕПЕКА („љута ракија“).

Допуна: Мој отац Благоје(1920.г.) и мајка Марица(1925.г) Младеновић су пекли на казан најбољу ракију „крушковачу“ у крају од дивљих крушака, где смо имали „крушкар“ у родно село Преданча(Дејан) на коси планине Букове Главе (1330.м) места Белутак(око 900.м)-(подвукао М.М 2010.г)

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце



Печење ракије шљивовице:
У нашо село Преданча ћу ви испричам какој се пече ракија о шљиве (твоја баба Љуба ги викаше сливе).
Збирамо разне шљиве за печење ракије: ситне (дрсисне), белице (беле), „ранке“ шљиве и на јесен „јесењке“ („маџарке“), па ги турамо у каце да сташу.

Млатимо ги сас прутеви од младике по неколко метра, па ги ручно ги беремо у крошње, а с'г у кове, па у вреће и џакови у дрвена двоколице сас краве терамо дома.

Нек'д су ги тереали у лесарке и у кошеви да не истече сок, а д'нске ги турају у најлон џакови , па узбрдо се носе или на грбину до пут па у кола говеђа.
Куде нема путеви онда се носило на грбину праву у вреће и турало у каце у подруми.

Најбоља ракија се пекла од „маџарке“(јесењке)-неки ги вику и „модрице“, а у Шумадији „пожегаче“.; па ондак од „белице“(које сазревају негде у август), а „остале у јуни и јули месец (има ги разне врсте: жуте, црвене, црнице, шарене, пепељасте (крупне и ситне по величини).

Ете ћу ви с'г казујем какој се пече ракија од овеј шљиве.
Сви су били мајстори, ал од твују мајку Мару неје имал по бољ' мајстор за печење ракије од шљиве.

Она гу жутеше сас лисје од ора' или од липу или од неке миришљаве лековите травке, па тај ракија је била увек сас мирис и имал добар „шмек“.

Шљиве се оберу и сипу у кацу да сташу, да буде врење. Тој траји од 10-15 д'на.
К'д на вр' кацу комине ги увате „ситне мушице“ и чорба буде „кисела-тој ти је знак да треба да се туру комине из кацу у казан и пече ракија од шљиве.
Онда се приступа да се пече ракија.
Напраји се казан код мајстора казанџију, као гвоздена посуда у којој се турају комине и куде ће под јаком ватром да се пече ракија. Тај казан се добро сазида, а испод се остави огљиште куде се турају дрва и ложи ватра.

Казан се напуни сас комине од шљиве.
Одозгор се на казан тури „капак“, а около казан сас блато се „повеже“ сас „капак“ да к'д се „испарава“ не одлази напоље пара, која се збира унитра у „капак“(који је шупаљ и има „продужерну“ шупљу цевку , а све је тој напрајено од иловаче и испечено куде грначари а нек'д је тај капак бил од дрво), а горе на вр' на „капак“ има малко широко ко паниче куде се сипа вода да се 'лади.

Тај продужетак капака иде у кацу која је пуна сас воду, а онда преко луле се дестилацијом пара претвара у течност и на „лулу“ из кацу потече ракија као течност.

К'д се ложи казан прво се почне сас „тију“ ватру, јер ако је ватра јака може да се „избљује“ казан, односно да потекне одма'' комине уместо ракије. „тија“ ватра се „држи“ све док не потекне ракија на лулу. Па к'д потекне ракија онад се ватра постепено стабилизира , да не „избљује“ казан.

Ватра мора да буде таква да на лулу ракија тече као вода на извор, а смањује се к'д почне да се завршава печење ракије.

К'д оће да се ракија „жути“ тура се шумка од јабуку на цедиљку, која стоји на БУЧУГ (дрвена посуда у којој се сакупља ракија)
Задњи део течности код печења ракије се зове ПАТОК, то је веома слаба ракија, која се скупља и после поново ставља к'д се пече други казан ракије од шљивовице.

К'д почне да слабо тече ракија на лулу, онда се БУЧУГ изм'кне, ел је ракија слаба и тој иде „паток“, који се збира у другу посуду и врта у други казан к'д се пече ракија.

За мерење колко је литра испечено од казан од шљиве, служила је справа РАБУШ.
Тој је била дрвена мерка, која је била нарезана на штапу:“1кг(литра),2кг(литра),5кг(литра),15кг(литра)....“.


Такој од ситне шљиве највише од јед'н казан искочи „мека“ ракија до 10 литара, а љута од „три казана“(30 литара меке ракије) искочи до 15 литара.
Од шљиве (сливе) „маџарке“(„модрице“-плаво затворене боје) или „јесењке“ (пожегаче), могло је да искочи „мека ракија“ од 14-15 литара, а „љута ракија“(3.15=45 литара меке) да искочи 25 литара „љуте“ ракије шљивовице.

Од шљиве „белице“ мека ракија ако су добро зреле , је „средина“ између „ситница“ и „маџарка“ шљива у печењу ракије.
Тој зависи од зрелост, крупнпоће, годину какој су родиле по крупне ил' по ситне или дал' су имале више „шећер“ или су сазреле по кишу и киселе или зелено обране, па је и ракија по квалитету и количини туј негде на „средини“ по јачини и количини од „ситница“ до „маџарки шљива.

Твоји су имали млого добру ракију од „белице“, а твоја матер Мара је била мајстор над мајсторима за печење ракије и од шљиве „белице“ а твој башта Благоја је пекао више ракију „крушковачу” од које се зими грејала добра ракија за славе и свадбе,а и љута ракија се пила за свадбе , славе и светковине а и к'д се работило у поље и тешка печалбарска работа.
Она ни је била ,лек за добро здравље и расположење и дуг живот у планину.

К'д се пекла ракија, обавезно под казан у огњиште се пекло зелено класје од царевице а и пекли се планински компири у пепел.
К'д се пекла ракија јесени, појало се и пила ракија, па се нек'д и претеровало.

К'д се пече ракија најопаснији је први млаз од ракију, 'ел је она најљута.
Туј кој пије одма се опије, а она вата ко „жива ватра“.
Млоге су песме испеване од казамџије и од ракију, које се и данас поју на славама и свадбама овога краја, па се с'г поју и по градови куде су се наши из села иселили по Србију.

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *
Поставио Аутор: Мирослав б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 19. октобар 2013.г. Власотинце југ Србије, република Србија

vlasi veruju da ako zena umaze neki manji predmet sa izlucinom {spermom}od psa i drzi ga kod sebe prati ce je sreca i pare

vlajna ::

vlasi veruju da ako zena umaze neki manji predmet sa izlucinom {spermom}od psa i drzi ga kod sebe prati ce je sreca i pare

Bolest  

Pronadjoh ovo, zanimljivo je, a Vlasi su verovatno retka etnička grupacija koja ume da svaku pojavu stavi u funkciju egzorcizma i magije.

"Ptica kukavica kod Vlaha se vezuje za veliko prokletstvo. Davno, neki Vlah je čuo za devet sestara koje su bile toliko žalosne zbog smri svoga brata da su od Boga kukajući zatražile da im daruje krila kako bi mogle da ga pronađu i budu sa njim. Bog im je uslišio molitve i pretvorio ih u ptice koje nikada nisu prestale da kukaju. Zato se danas na grobljima sa ovih prostora neretko na spomeniku može videti urezano onoliko ptica kukavica koliko je i sestara u porodici.

Vlasi veruju da suze ptica kukavice izgledaju kao sitna jajašca leptira, a onaj ko ih pronađe biva sposoban štošta da uradi s obzirom da poseduje predmet od neprocenjive magijske moći. Mnoge vračare smatraju kukavičje suze najbitnijim elementom svojim magičnih napitaka.

Kada osoba pronađe suze ptica kukavica i ako poželi da proriče, onda je potrebno kada čuje ovu pticu da se oglašava da desnom nogom prokopa malo zemlje i čuva je pod jastukom zavijenu u belu ili crvenu hartiju. Na taj način, veruju Vlasi, svake noći u snovima će je posećivati budući događaju vezani za njen ili nečiji drugi život.

Vlasi veruju da kukavica koja se pozicionira na dimnjak i odatle ispušta svoje krike u stvari najavljuje smrt. Međutim, za razliku od one koju najavljuje gavran, ova smrt se može sprečiti i kukavica samo upozorava da je potrebno zatražiti pomoć od neke vračare koja će skinuti moguće čini i oterati zlo."

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије



НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ:


- Кад жишка изилази из ватре у огњишту, онда ће доћи до пролепшавања времена.

- Ако на Светилију (2.августа) загрми, верује се да неће имати ораси и лешњаци.

- На верски празник Еремија деца носе гвоздену лопату и куком лупају обилазећи око куће и певају:“Еремија у поље, безите змије у море-верски празник на који се преазнује од змија

- Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године.

- Кад се мачка окрене истоку и шапатом се умива, биће киша.

- Ко носи изврнуту кошуљу или чарапу, биће заштићен од уроци.

- Кад неко умре ваља га чувати да га мачка не прескочи да се не би увампирио.

- После преображења (када се преобрне земља и небо, 19. августа), некупа се јер се преобразила вода.

- Велики је грех да се извор замути и птичје гнездо растури.

- Када ласте ниско лете, биће киша.

- Ако се у сну обријеш, онда се скидају велике бриге.

- Када говече зими отриса ноге, онда најављује снег.

- Кад дете прохода и за који се прво предмет ухвати, онда се сматра да ће му то бити његово занимање.

- На Младенци треба палити ђубре, да не би целе године имали буве у кући.

- Девојка која дуго седи на прагу, одвраћа од себе момке.

- Ако дође туђе куче (пас) и лаје поред куће, и лаје поред куће, значи да је дошла срећа у кућу и не треба га терати да оде.

- Воће се не сади на преступну годину, јер ће једне године родити а друге не.

- Ако се жели да се утврди да неко лаже или вара, онда се узме мачка и глади од врха према репу и изговара „Мацо моја лепа лепа мацо, кажи ми да ли тај и тај лаже или вара“. Онда ако мачка заврти репом, значи да потврђује истину лагања или варања.

- Када неко умре, после опојања попа и поласка мртваца из авлије, потребно је за њим бацити шаку бусења земље да не би још ко умро из куће.

- Не ваља да се у кући преврћу чиније (тањири), да не би било глади-нарочито од деце.

- Када неко иде на пут у печалбу, обавезно за срећу иза њега, сипа се вода.

- На нежељену особу приликом изласка из куће се баца камен, да се никада више не враћа у кућу.

- Кад се сретне баксуз на пут, онда се пљуне у страну, верујући да се неће ништа лоше десити кад се пљуне на земљу.

- На бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена -а кашике се крију и на свети тривун-када су зими вериге-да се некуса да пилитија (вране, сојке и друге) летине кљују царевицу-кукуруз, кад је посејана на њиву-а игле и вретена се крију,кад се жње да трстика не рчне(боде) у око.

- За бадње вече троше се ораси да се види каква му је срећа, здравље, а када се изломе бацају се по ћошкама собе, да квочка изводи пуно пилиће-а ако се бацају цели онда ће јаја бити мућак-а бацају се на све стране, да се играју јагањци.

- После вечери на бадње вече се сви целивају(љубе) да овце чувају јагањци.

- На бадње вече жена ргне(муне руком) мужа у слабину а муж жену-да буде целе године кућа весела, да буде здрав домаћин-газда куће.

- На бадње вече ко први види прегорел бадњак, први ће да види теле када се отели крава.

- Од бадње вече вода од воћке ставља се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа- а кртица копа што се на астал тура грне.

- Гламња (жар) од бадњака се чува од беснило, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.

- Шумке од бадњак стављају се у оџак да престоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.


- Ко све једе, треба да „ухвати“ теле (ко је јешан) кад се отели крава, а ко није јешан, несме да иде да га „ухвати“ кад се крава тели.

- Крава кад се отели, жена се гола скине и са јајце је зађе и удари је у главу да се не хватају мађије и онда је на рогови веже трачку са кичицом( алена и бела) а на реп конац (црвен).


- Куде се неједе ’леб, туј се тура вретено и клувче, а куде се једе ’леб туј се не тура.

- Кад појде поп на опело(певање)-попадија врља копач што више људи да умиру. Породиљи се носи кравајче, да к кад то дете одрсте се лакше уда(ожени).

- На крстопутину се прекртсе црвени конци, па кој наиђе да куне од ништа вајду да нема, ништа добро да нема.

- На бадњи дан се закоље прасе и девојка узме и напрај дрво и обрне цревца и кад изађе на игранку-сабор, она с оној дрво пипне или муне момка и он гу мора узме као што се обрту црева.

- На бадњи дан посеје девојка овас на дрмник(место где се секиром секу у двориште дрва) и кад никне овас, на кога нарекне, за тога ће се девојка уда.

- На бадњи дан -’лебац од бадњи дан се стави под главу, онда се момку у с’н прикаже коју ће девојку да узне.

- На бадњи дан се закоље кокошка и прасе на ражањ-па се стави лећа (сочиво као грашак) и метне се у кокошку и у прасе и тој се испече на божић и кад се потроши прасе, тој се остави за лек за свињу.

- Самовилке(тешке болести-шлог)-верује се да од самовилке се треба чувати, кад ветар дува, па се врти на земљу у круг-лишће, слама и прашина. То је самовилка( болест) и кад врти де пљује:“ пљу, пљу.....“-па се изговара на глас:“ја сам усран и умочан(попишан)“-јер се верује да код чисти дооде самовилке(болести), а код умочани(нечисти) усрани и умочани не дооде.

- Кад се с’ња момче први с’н-ће се удаде девојка прву годину, ако с’ња други с’н(око пола ноћи)-ће се девојка удаде другу годину, а ако се с’ња трећи с’н(предзору)-ће се девојка удаде трећу годину.

- У пролеће девојке беру травке-цвеће Обртен (као бела рада-жута цвећка, пушта лист као млеч травка) и праве се колцетија-колце(венчић) и кроз колце момак проглеђује девојку и обрнуто-да се момак и девојка обрну, да се воле.

- Ако се дете задоји левом сисом биће левак.

- Ако неко сретне на пут и пљуне онда се сматра да те мрзи..

- Не ваља да се сретну двојни сватови јер ће да се погледају младке и једна од њих неће имати деце.

- За божић се пече прасе а не живина, зато што прасе рије унапред, а живина чепрка уназад-па ће тако да буде током целе године.

- Ако те сврби длан онда ће бити паре; ако те сврбе уста онда ће да се љубиш с неким- ако ти се лацка онда те неко спомиње.

- На бадње вече закоље се кокошка и стави се верига и стоји док пројде божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом да бајаги спи.

- На Божић узне се крст из воду -кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву. кад појду да зајду цркву кад изваде крст из воду на водице(крст се тура на божић до водице су некршћени д’нови).

- Кад писку пилитија –тој су некрштена деца, што су се родила од божић до водице-и које умре оно отиде под ведро небо и дете писка.

- Крст стоји у цркву у воду-од к’д се одсече крст, напрај се и после куј оће плати, он носи крст-а крст носи куј неје са здравје, а носи крст да оздравеје.

- Кладанац се кити на водице(зима-полсе божића) и пије се вода кроз босиљак на водице да буде за здравје.

- Тај пилитија су никакава, несу косови а црна су и живе у браниште, личе на косови а несу косови.

- Девојка млого туговала уа момче, жто гу њени несу дали за њега. Отишла ноћу од туге и ујанула (ујахала) камен, туј осамнула и скаменила се, па се верује да је тај камен добио назив Девојкин камен.


Запис: од 1970 до 1981 године села:Крушевица, Равни Дел, Доње Гаре, Преданча(Горњи Дејан), Јаворје, општина Власотинце

Казивачи: Из село Крушевица(1976-1981): Смиљка Ивановић(1928),Ружа Ранђелоцић (1912), Ржа Стаменковић (1910), Роска Ивановић(1903-девојка из Р.Дел)), Олга Лепојевић(1923.г), Руска Вељковић(Грујић-1906.девојка из с Гаре) и Преданча(Г:Дејан):-Марица Младеновић (1925.г), Љуба Стојановић(19003), Наталија Станчић (1910.г-девојка из Јаворје))

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац (1948.г) родом из махале Преданча(Г.Дејан) општина Власотинце; наставник математике у ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

*

НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ-печалбара:

- Кад се пође у печалбу, код излазних врата стави се жар на лопатицу, стовна(тестија) с водом и „препречи“ секира сечмице окренута нагоре.

- Печалбар прерипи (прескочи) жар на лопатици, затим секиру, па воду или обрнутим редом При скоку, сваки пут изговори:“Прерипи огања, не изгоре се, прерипи секиру, неисеко се,, прерипи воду, не удави се“.

- Кад се печалбар шаље у печалбу, тог дана кућа није смела да се мете, да се печалбар негдне не смете.

- Кад се пође у печалбу није пожељно да ха прво сретне женско дете или може да буде пресритач ако носи пуне тестије(стоне) са водом,како би печалбарске кесе биле пуне са новцем.

- Кад се пође у печалбу, престретач мора да буде батлија, како би била боља печаловина.

- Кад се пође у печалбу, пожељно је да пресретач не каже:“ Добра ти срећа“-већ мора рећи:“Ако Бог да“.

- Постојало је веровање, да ако печалбар сретне баксуза при поласку у печалбу или ако му се не одговори и назове Бог-враћао се кући и поново кретали, како би их пресрео неки батлија. неки су збох тог веровања и ишли рано у зору када су путеви били пусти.

- Када се полазило у печалбу, жене печалбара су су ломиле гранчице и њиме китиле кућу , са веровањем:“Колико гранчица, толико иљадарке да запечали“-а сакупљале су и букове треске(иверје), да печалбар заради паре „како треске“.

- Често су у неким селима брдско планинског дела црнотравско-власотиначког краја-млде жене ломиле гране глога, или било којег трна који се лако закачи за одело, како би се и муж печалбар „закачио“ за своју жену и „да јој се врне“.

- Постојало је веровање да се печалбару могу правити мађије све док не прође неку водућреку, поток-па су их испраћали сведок се не прође поток.

- Постојало је веровање да се печалбару метне трн на рукав капута и изговори:“ нека се паре ватају за тебе како овија трн“.

- Када се испраћао печалбар, обавезно се на дно у флашама враћала ракија или вино, како би се понудила оним који се сретну на пут, који нису смели да одбију да не пину и наздраве за печалбаром-а онај ко одбије веровао се да је баксуз.

- Када жена испрати печалбара у печалбу, успут ископа са бусеном(земљом) пољску траву звану вртипоп (белу раду) и односи кући и намењује свом мужу печалбару. Негује је и залива, па ако буду кржљави цветови, онда зарада не иде добро а ако је цвет добар, леп и велики, значи да му иде добро печалба и у кући настаје права радост.

Референце: Цигларство у нашем крају, Аутор Мирослав Младеновић Мирац Власотиначки Зборник број 2 , 2006. године Културни центар Власотинце
8.април 2007. године Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар Власотинце

*

КРСТОПУТИНА(ВЕРОВАЊЕ):

-Место где се путеви у селу састављају зове се Крстопутина, а на њој се често праве мађије. ко коме жели да подвали у неком злу према веровању старијих људи.

Тако ако је неко болестан, онда жена која баје, она узме доњи веш(фустанче а код мушкарца најчешће кошуља или појас), затим га болесдтан обуче на крстопутину, да би оздравио носећи, верујући да ће болест напустити болесника и отићи на некој другој страни(путу) негде у планину где кокошке не креку, петлови не певају, псета не лају, деца не плачу.

Верује се да када се стави „жива“ у појас(жене или мушкарца) или бепчићима у навојке-узме се „жива“ и стави у љуспу лешника, причвршћена у црвеном воску и то се носи за здравље верујући да неће да до човека дође никаква болест, поготову код новорођенчета.

Ако жена врачарица пронађе направљене мађије код људи на косу (мађије направљене да се девојка не уда, момак не ожени, болест у кући, да неиде напредлак у кућу), на веш-то се стави на крстопутину, верујући да се човек ослобађа од мађија.

Код стоке се на крстопутину се спали кош за сено и друго, где врачарица пронађе мађије(да се овце не јагње, краве не теле, да липсује све живо у штали).

Не мокри се на крстопутину, испод стреје куће, испод шипка, зато што се ту растурају мађије и верује се да да ће оне отићи за оним ко мокри на ова света места.

Запис 1980.г село Крушевица, Власотинце

Казивач:Олга(Стоиљковић) Лепојевић(1923),рође село Крушевица Власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац наставник математике ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

*

МАЂИЈЕ:

- (1) Кад муж да се врне, жена стави грне, па узне његови опанци, па ги кува и вика:“ грне крчи, а Влајко муж по мене трчи“.

- (2) Жена сабере камење стави у панталоне или у кошуљу и укачи ги на клин, па вика:
„Колко камење што тежи, толко мој муж мене да тежи“.

- (3) Кад буде Ђурђевдан и увече онда девојка у долину куде је зука(у бару са водом и травом-мочвара) па узне три струка па ги стави и пресече једнако и нарекне момци:“ овој сам ја, овој знано момче, овој незнано момче. Па кој струј за једну ноћ највиже нарасте, тој ће бити њено момче. Обистинило се тетка Олги Лепојевић (Крушевица-казивачу веровања-мађија).

- (4) На бадње вече узне девојка па посеје ов’с и каже на ов’с:“Да дојде кноћи њон мом’к да узне да жњу”.

- (5) Кад се омеси на б’дње вече кравајче, па такој кад се узне па подели на сва децу по парче и узне девојка па онија залок облизне па га остави под јастук и огледало и чешаљ и једно влакно од косу-куј је мој момак да дојде код мене кноћи да се умијемо, да се начешљамо, да се огледамо, кој је поубав од мене и њега и да дојде да вечерамо и ја ћу му напрајм од косу ћуприју и да дојде код мене(истинитост мађије у махалу раденковци у село Крушевица-у с’н је дојде она га не волела и он гу наметне на рамо и однесу)

- (6) Кад жена неће мужа и однесу па јој изврну кошуљу, па гу узну и однесу у воденицу и даду на воденичара, па гу воденичар пушти кроз буку(цев где вода протиче и обрће воденично коло) и доле гу вате и па гу окрену што је на лице на наопако и даду гу на жену да гу обуче-такој да га заволи.

- (7) Крстопутина- је место где се „укрстају“ путеви и где се састају, сабирају и жене и деца и старији да се прича, оговара, чују новости у село, где се праве ноћу у време јесени седењке за младе момке и девојке, где се деца састају и играју често у прашини. такво место је погодно за прављење мађија у село. Ако неки болестан предпоставља да су му направљене мађије, скида неки део свог веша-а обично се праве мађије на фустанче(доња сукња жене) и тој се запали на крстопутину. Затој се не мокри на крстопутину.

Запис: 1981.године село Крушевица, Власотинце

Казивач: Олга(Стојиљковић) Лепојевић(1923), 1981.године село Крушевица, Власотинце

Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац наставник математике ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица и локални етнолог и историчар Власотинце

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија

*

www.вокабулар.орг/форум/индеx.пхп?топиц=1547.0 - Кеширано - Слично
НАРОДНА ВЕРОВАЊА (ЗАВЕТОТИНЕ) У ВЛАСОТИНАЧКОМ ... референце: Цигларство у нашем крају, аутор Мирослав Младеновић Мирац ...
хттп://www.вокабулар.орг/форум/индеx.пхп?топиц=1547.0



*

НАПОМЕНА: Постоји још сакупљени етнолошки материјал када сам радио као наставник математике у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломноица, општина Власотинце; где су у прикупљању народних умотворевина учествовали моји ученци (од петог до осмог разреда од 1994 до 2013) из суседних села: Средор, липовица, Црна Бара, Гуњетина, Комарица, Скрапеж , Горња и Доња Ломница и Шишава.
Када се буду створиле нормалне околности за публиковање етнолошког материјала у коме ће министарство просвете и кутуре и локална средина са српском академијом и науком имати слуха за ИСТРАЖИВАЧЕ који су посвећени својој културној бнаштини и традицији без „уплита“ дневне полтике и употребе и злоупотребе традиције у неке друге сврхе-онда ћу тај материјал публиковати на свим форумима у бившој Југославији и ЋИРИЛИЦОМ и ЛАТИНИЦОМ, јер смо сви ми део словенске културне баштине на Балкану.

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија



* * *


Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама И прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 16.септембар 2013.године Власотинце, република Србија

www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

*
Obiaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ...mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom kraju:(sa ...
http://getjobsnscholarship.com/obiaji/obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html

*

Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...
http://www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people


biaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...

Recept za pogacuecept za pogacu
36.cyejzk.pp.ua/30e - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...


Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...

Ko Umro - Free People Check with News, Pictures & Links - Yasni.com
www.yasni.com/ko+umro/check+people
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

Ogradi Za Dvorovi | JobScholarship.com
www.jobscholarship.com/tag/ogradi-za-dvorovi/ - Кеширано
Narodni Obiaji I Verovanja U Vlasotinakom Kraju 12 Miroslav Mladenovic NastaNARODNA VEROVANJA ZAVETOTINE U VLASOTINAKOM KRAJUsa ...


Jelena soska - Onlineobchody.com
www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena%20soska - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

Za Slavu Po Obicaju - Lyrics & Videos
dlyricsvideos.com/go-5OBWif5mP4M/za-slavu-po-obicaju.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Narodni običaji i verovanja u ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...

veruje se da vlahinje dok sede u mraku i trljaju genitalije svog psa stite kucu od uroka i madzija bajalica dok njegova sperma priziva srecu i pare

Vlajna,nesto mi se cini da ti cesto imas neku vezu sa psecom spermom...zelis li ti to nama nesto reci.

vlajna ::

veruje se da vlahinje dok sede u mraku i trljaju genitalije stite kucu od uroka i madzija bajalica dok njegova sperma priziva srecu i pare

Lekovito bre.  

sonia ::

MAĐIJE.
- Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž po mene trči“.


- Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž mene da teži“.

- Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).


-Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju.


- Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)


- Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.


-Krstoputina je mesto gde se „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja žene) i toj se zapali na krstoputinu. Zatoj se ne mokri na krstoputinu.


Kazivač Olga lepojević, 1981.godine selo Kruševica

NAPOMENA: Kada se navodi etnološki zapis, obavezno se piše ZAPIS i vreme zapisa(mesec i godina) i selo ili grad; onda posle  KAZIVAČ: Ime i prezime godina rođenja(ako je ženska osoba devojačko prezime i selo) selo ili grad i na kraju ZAPISIVAČ:Ime prezime (može etrnolog) ili zanimanje, godina rođenja i mesto.

Ovakav redosled ZAPISA može da posluži etnolozima ili drugim istraživačima iz drugih oblasti koji se bave određenom materijom u zapisu.

Konkretno ovde je NEPOTPUNO prenet ZAPIS(pa je moguća intelektualna krađa, koja se događa nažalost u svim sferama istraživača svih oblasti pa i u etnologiji).

Evo kao AUTOR  Zapisa o NARODNIM VEROVNJIMA U VLASOTINAČKOM KRAJU, sugeriram ovde AUTORU prenetog teksta da na kraju teksta ovako upotpuni:
"
Zapis: 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

Kazivač: Olga(Stojiljković) Lepojević(1923), 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince "

* * *
Autor: Miroslav b Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

29.oktobar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

veruje se i dalje se koristi sperma od konja protiv upale misica ,reume zglobova kao i kod ledznih bolova tako sto se upravo dobijena sperma sva iscedi i dok je jos pod svojom temperaturom nanese na sva obolela mesta i ostavi da se osusi 10 do 15minuta a posle toga normalno isprati

prica vodi iz daleke proslosti  nesto pre 7veka nase ere kada je faraonova zena zateuta koristila konjsku spermu kao njen vlastiti zastitnik a ujedno i kao svoju tajnu kupku za njeno telo

"Dajem kraljevstvo za konja!"

U njemu je eliksir života i zdravlja, hvala, vlajna, na ovom otkriću!
 

Hestija ::

vlajna ::

vlasi veruju da ako zena umaze neki manji predmet sa izlucinom {spermom}od psa i drzi ga kod sebe prati ce je sreca i pare

Bolest  

Nije bolest nego glupost!!!

vlajna ::

veruje se da vlahinje dok sede u mraku i trljaju genitalije svog psa stite kucu od uroka i madzija bajalica dok njegova sperma priziva srecu i pare

Ma daj molim te ne piši gluposti!!

Astra ::

Vlajna,nesto mi se cini da ti cesto imas neku vezu sa psecom spermom...zelis li ti to nama nesto reci.

sa psa na konja

Astra ::

sa psa na konja

Fali magarac...

Svak si ima svoj zemljOtres!!!
 

СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ- ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

Свадбени обичај је заузимао важно место у животној заједници. За њега се спремало читавога живота. Живело се за тај дан-још када се дете роди, потом одрасте и досегне зрелости девојке за удају и момка за женидбу.

Мајке су још од времена почетка детињства, до девојаштва -училе своје ћерке да преду, ткају и везу и спремају дарове за свадбено весеље.

Према даровима се ценила спремност девојке за удају и богатство њене породице за давање мираза.
Даровима су даровани свекар, свекрва и најближи у мушкој и женској родбини.

Дарови у Горњем Повласињу су на Видовдан износени напоље-ткане черге(ћилими), везани јастуци, везане чарапе, везане кошуље, везане рукавице, тканице, самије(везане мараме), везани бечелаци, везани чаршави у дворишту девојке на виђење-окачени на конопцу или жици.

Наравно да се у дар тада стављала лековита биљка Ивањдан - да неби дар јели мољци.

То су тренутци радости посебног доживљаја у животу родитеља и њихове деце. За тај дан се живи целога живота. Очеви су одлазили у печалбу да зараде новац да се припреми мираз-дарови, а касније и направљени намештај у ковчегу за дар, потом и дрвени кревети и дрвени кухињски намештаји.

Очеви момака су такође ишли у печалбу са својим сином и спремали новац за свадбу. Морало се водити рачуна да се годинама сачува ракија,

Да се у кацама стави кисели купус, парадајс и паприка, да се сачувају овце-двиске, младе овце са којим су се у котловима правио купус свадбарски, који се садио у градинама. Н село

Свадбарски купус у времену сиромаштва и животне оскудице - на свадбама био је једино јело, а после је тек 70.година 20. века, када се постало богатије, спремало се и предјело, печењеод прасетине, колачи и друге ђаконије.

Наравно до 60.година 20. века као предјело се као „мезе“ за употребу ракије шљивовице – су била као предјела само:сир, кисео купус, паприке из трошију каца и џигерице од овце и ништа више, али се знало веселити и пити ракију и вина по три дана и три ноћи.

Занимљив је био обичај саме женидбе и удадбе. Тако се после гледања момка и девојке по саборима иде на просидбу-прошевину .

Са момком иду отац, мајка, стрина, чичеви и ужа рдбина- код девојке. Тада се родитељи девојке и момка „пријатеље“(тако се зове тај свадбени ритуал) односно дају сагласност за заједнички живот момка и девојке у брачној заједници.

Тако на просидбу-прошевину увек се недогађа да родитељи момка и девојке се сагласе, па се некада просидба-прошевина заврши и неуспешно.

Отац момка пита оца девојке:““Пријатељу“, даваш ли ти овуј твоју ћерку, за нашега момка“? Тада отац девојке одговара:“Ако се деца воле, дајем и ако млого мираз неискате, да си дадем колка ми је черга-а ја и ми јој небранимо ништа да дојде у вашу кућу“.


Некада настаје натезање и погодба око мираза, даровница, али се изглади и на крају се изврши „пријатељење“-прошевина. Наравно без ценкања и увеличавања момкове и девојкине доброте, вредноће и лепоте, са мало задиркивања у шали и смеху-неможе да прође ниједна прошевина-просидба.

Онда се “пријатељи“ изљубе, честитају прошевину-просидбу једни другима, размене се даровнице и тако се озваничује веза између момка и девојке за заједнички будући живот у брачној заједници.

Тако тада будућа свекрва(мајка момка) носи везани бечелак, у коме се умота погача, баница, марама и купена китка(цвет) за просидбу-прошевину и на њој стави дукат.

Приликом „пријатељења“-прошевине(просидбе), будући свекар(отац момка) даје „пријатељу“(оцу девојке) ракију и тако се „пријатеље“, а будућа свекрва на девојку даје(забради гу) мараму и стави ве китку на главу и дукат на китку.

Потом китку стави на десну стр'ну мараме на главу будуће снаје(јер на леву страну китку носе неудате девојке).
После ги девојка изрукује-сас сви се пољуби.

Такој будућег свекра, свекрву, оца, мајку и момка пољуби у руку. Кад се изврши просидба-прошевина, каже се да је девојка испрошена-запроси се девојка.

Т'г се сас пушку пуца код девојку а после к'д се дојде код момка, поново се пуца из пушку и у село означава прошевина и такој се саберу комшије и село да се пије на весеље-крчма у кућу момка.

На крчму се поздравља сас девојку и она сваког цуне(пољуби) у руку, а њојм се дају паре(новац) приликом поздрављања, ко колко има. Сас празне руке се непоздравља сас девојку на „честито“-крчму испрошене девојке. У село се позове гајдарџија или хармоникаш да провесели све на крчму. Игра се у коло, пева све до касно у ноћ.

После тога се организује свадба.
Некада је просидба-прошевина била без довођења девојке код куће момка-то је кажу била старинска свадба, а касније када је девојка испрошена долазила кући момку, тако је у очи свадбе долазила код родтеља да се тамо направи млада невеста и да се код ње организује гађање јабуке и да се сватовима иде по њу на свадбу.

Догађало се да они који су најсиромашнији-да би избегли трошкове око давања мираза на пршевину(просидбу)-намерно се организује да девојка наводно „побегне“ или је момак „украде“ са игранке или из куће-са неког сабора. Наравно у прошла времена је било и насилних сурових „крађа“ девојака, па је често долазило до туче ножевима, па чак се пуцало и из пушке или из пиштоља.

Често су браћа девојке често на почетку 20. века хтели да заштите сестру од насилне крађе неког момка
-па се са сабора често потезало ножевима, како би се одбранила част девојке на насилну удадбу. Често је било насилних крађа девојака када су чувале овце-па је често долазило и до пушкарања по селима.


Ако се догоди да родитељи девојке недају пристанак удаје девојке за неког момка, кога они нежеле за зета, онда настају свађе и непријатељства, па се тако често иде и на „мирење“-које некада и неуспе, али на крају се опет попусти, али девојка губи да добије мираз јер није добила „руку“(сагласност) од родитеља за удају за одређеног момка.

Тако су често браћа девојке, па и читавог села родбина „добро“ чували неку лепу девојку да небуде украдена у неко друго село за неког момка ван села кога нежели фамилија девојке.

Пред свадбу на један дан се ките момкови дворови, скупљају се девојке да праве-плету „зелени венци“ од китке(цвећа):босиљак, шишмир(зеленика), здравац, зелени папрат.

Венцин се стављају на капију-на врата, на собе са ратишкама(разнобојним хартијама-највише црвена боја на радост)-купљеним у бојама се праве „увијене“ дугачке –дужине „дијагонале“ соба са дебљином неколико сантиметара, унакрс се стављају и на капију са зеленим венцима. Од црвене хартије и китки се направи венац и стави се црвена јабука на средину капије.

На малу капију(вракњицу) се стави(тури) клип(клас) кукуруза и црвена паприка и кромпир на венац-са јабуком на средини велике капије.

Са искитеном капијом у облику полулука, који се прави од зеленог бршљана и младих шибљи дрвета, са папратом навалом-зеленим и цвећем-киткама, уз песму и музику свирача се окити капија и направе „зелени венци“ за свадбено весеље.

Киткари-то су они што носе премену(одећу и обућу) девојци а чине их: свекар, свекрва, младожењски(зет код момка) и најближи из родбине.

Ручник-стављају га жене на главу(капа,вес-беретка са репом) носиле младе(ален-црвен) вез са китком (црном свилом) на врху главе.

Ујутру првог дана свадбе, у дворове младожење скупљају се сватови, мало замезе, попију по коју ракију и крену по девојку. Када се полази за девојку, онда се момак бричи и девојке му певају:

“Бричете добро, бричете Павла,
Викните мајку да види,
Викните татка да види
..........................................“.

А када девојке премењују девојку момка, онда оне певају песму:
“Викајте мајку да види,
Мајка носи бел погачи,
Викајте татка да види,
А татко си точи:
Рујно вино па не виде
.......................................“.

Када се девојка премељује често се певала и македонска песма:
„Црешња се од корен корнеше,
Девојка се од мајке делеше
.................................................“.

И данас на крају 20. века ови обичаји још делимично постоје. Облачење момка-младожење и девојке-младе невесте, разликовало се од века до века-у зависности каква се ношња носила у 20. или 19. веку на село и у вароши. На пожутелим фотографијама у црно белој боји с краја 19. и почетком 20. века могу се увидети ношње младожење и невесте на свадбама.

У данашње време у другој половини 20 века и на почетку 21. веку момак купује готово одело у бутику, кошуљу, кравату-ципеле у продавницама, а исто то чини и девојка, која купује или изнамљује готову венчаницу.
-наставиће се

-наставак
Средином 20 века и 70.година су младе саме код шнајдера шиле венчаницу и често се то чувало па се предавало са колена на колено-као и ципеле куповале се у продавницама.

Свадбени обичаји су нажалост изгубили ону старинску драж у много чему-негде су у начину одевања, онда у позиву гостију и у много чему прешло у престиж-јер се плаћају и луксузна кола, која ће младе да одвезу до кафане-луксузног хотела.

Некада су сватови све ишли пешице по младу невесту, веселили се и тако малдунци били предмет пажње свих људи, поред чијих се кућа весело пролазило са музиком, са сватовима и са младом невестом.

Кад се пође за девојку са сватовима, онда се јабука накачи(стави) на високу мотку-букову младицу више десетина метара дужине(што вишље), на врху са малом „дивљачком“ жицом увезаном јабуком.

Тако се постави високо јабука да се постави „препрека“ момку да је што теже погоди пушком. На капији обавезно стоји неки „бркајлија“ са кожним капутом од јагњета-кожуком, па „дрвеноном сабљом“ тако прети и показује где треба да се погоди јабука- па ће тек онда момак и сватови да уђу у авлију и узму девојку.

Наравно са момком у „помоћ“ је ишао и барјактар или најбољи стрелац из сватова.
Наравно овде око гађања јабуке, момак треба да покаже да има добро око соколово -стрелца и покаже знакове јунаштва, које је било на цени код мушкараца у времену владавине под турцима, а што је остало као леп обичај на сећање тих дана мушкости у одбрани свога огњишта.

Док сватови улазе у авлију, онда се поздрављају, ките се „киткама“, онда момак преко њему „скраћених“ путева крадом треба да крене и домогне се до девојкине собе и да тако „краде девојку“-али обавезно треба надмудрити „чуваре“ девојке-њеног брата, кога наравно обавезно замајују младе девојке испред куће брата девојке, да би момак несметано се прикрао кроз прозор и ушао код млатку(невесту ).

Наравно да се све то ради кроз смех и шалу-а тај обичај са јабуком и уласком момка да краде девојку и данас се врши у многим селима.

Кад се уђе у авлију онда се у девојкину кућу погача кити-пола момкова а пола девојкина родбина, са парама, онда се она ломи са смехом и шалом-пољубе се момак и свастика(сестра девојке-невесте) девојка или нека друга млада девојка из фамилије, а могуђе су и „крађе“ пара од погаче од те девојке од младожење, уколико је момак младожеља необазрив, па се поново плаћа.

Момку се дају пржена јаја у тањиру да поједе од његове бабе-будућуе таште, па се то све са смехом и шалом пропратило од свих присутних гостију у соби девојкине-невестине куће.

Овај обичај се и данас изводи на свадбама у околини Власотинца. Онда се руча, а сватови уђу у авлију, а ако сви немогу да уђу, онда пију и играју у авлији невесте.

Онда се спрема дар и ставља у ковчег, товаре кола запрежно воловска-рабажијска, која оду пре сватова у девојкине дворе. Када се иде за дар са сватовима, обавезно се кити јарам волова са венцем и стави(тури) се једна тканица на јарам.

Са рабаџијама за дар обавезно иду:залва, зет, тетка, стрина-са ковчегом, а то је направљен сандук за девојачки дар са поклопцем. Девојачки ковчег често бива ишаран разним шарама и са резом за катанацем да се затвори.


Махом за девојачки дар се одабирају рабаџије са најснажним воловима у село, који се обавезно заките. Данас се обичај задржао у погледу китења кола, трактора и даровања девојке својој родбини уз музику у авлији пуне сватова. Капија и код девојке и момка је окитена и на средини је венац са црвеном јабуком.

Онда се девојка растаје са својом фамилијом, уз плач најближих-мајке, тетке, стрине и другарица. Кад се крене са сватовима и свирком свирача-трубача(плех музике) или хармоникаша или гајдаша-зависности од врмена у коме се изводио свадбени обичај, младожења и невеста се попну на рабаџиска кола са даром, па им се даје по једна чаша да попију са вином и празне чаше баце преко главе, а брат стоји на капију и тражи да се дар плати од оних који воде волове са даром-од будућег зета, па се у шали пазари и онда после смеха и шале се те паре ставе у ковчег са даром за девојку.

Онда се пусти рабаџијуа са даром, младожења и невеста и сватови да изађу из авлије. У песми и весељу се напуштају девојкини дворови.


После одласка сватова из дворова девојке, онда се састави мала групица момака и девојака(непаран број од 5-7), па се иде испред сватова у такозвану „Пооду“. Тамо се траже многе ствари у шаљивом тону-да се послуже од стране момачке послуге, например тражи се да се донесе „буре са ракијом без данцета“.

Онда у шаљивом тону послуга момка донесе „главицу црног лука“-па се смеје и одговара да је то тражено „буре без данцета“. Некада се поломи и чаша за срећу-али се плати у новцу. Та шаљива групица девојкина обавезно бежи из девојкине авлије- чим наиђу сватови са малдожењом и невестом.

И сам сам одлазио у Пооду и смишљао многе шаљиве смицалице послугама код куће младожење, као члан групе девоке из моје уже родбине или из роднога села негде 60-70. година 20.века у Горњем Повласињу.

Пре другог светског рата сватови са младком(невестом) су ишли да се венчају у цркву, да би потом се тај обичај насилно укинуо у време кумунизма после 1945.године, да би се ето сада на почетку 21. века тај обичај почео поново да се упражњава.


Када девојка дође са сватовима у авлију момка, испред куће је дочекује свекрва са ситом и житом-пшеница или раж и јабука, па се то жито баца преко главе, а јабуку млада невеста баца преко куће.

После када уђу у кућу-свекрва ги састави заједно да стоје на праг и кој улегне први у кућу, тај ће да командује у кућу. Данас се тај обичај са јабуком, ситом и житом и јабуком и даље изводи у другој половини 20. и почетком 21. века у скоро свим селима-а махом младожења преноси младку(невесту) преко прага.


После се вечера-износе шевови(поклони за младе)-махом посуђе и ствари које ће им бити потребно за заснивање новог дома у брачној заједници. То је први дан свадбе. Данас се при крају 20. века и на почетку 21. века ствари-поклони дају све у једном дану, јер се и свадба прави само један дан.

Приликом давања шевова-поклона(ствари), увече на први дан свадбе, давају се и банице, погаче, ракија, воће и после девојка „прође“ да се поздравља са гостима-најпре иде момак(младожења), поздравља се, а онда за њим и младка(невеста)-старије пољуби у руку, а са младима се у образ љуби и рукује, а то исто чини и девока за њим.

Свако од гостију приликом „поздрављања“(руковања) даје паре (новац) младкој (невести) онолико колико се има и према близини родбинске везе-за поздрављање(руковање).

После ноћног весеља, кум и старојко(побратим-стари сват) се испраћају музиком до места где ће отићи на спавање. Некада у свој дом, а некада у неку другу кућу где ће отићи на спавање-ако су из далека дошли на свадбу.

Другог дана свадбе-ујутру када девојка устане са свирачима иде на воду са тестијом на сеоски кладанац-извор.

Наравно њу води „младоженски“ -то је махом зет момка-који са китеним кондиром обавезно зове госте за свадбу, иде са китеним кондиром по кума, старога свата и увек иде први са кондиром и даром-пешкиром и везаном кошуљом све док траје свадба.

Од младожењине авлије до извора-кладенца, прати их музика-често свирачи трубачи, аи некада и хармоникаш или у прошлости су то биле гајде или зурле са тупаном или дудуком.

Ујутру наравно негде се задржао обичај да ујутру свекрва из свадбене постеље износи „бели чаршав са мрљама крви“-као знак „поштења“(невиности) -на вратим собе и свима показује, а музика свира том радосном тренутку свекрве, да јој снаја долази у кућу као честита девојка. Било је и пошалица да се у неким селима свирала и музика док су млади, имали прву брачну ноћ у постељи.

Кад девојка дојде од воду, момак је згрејао ракију и девојка дава на сви да пију који су ишли сас њу на воду. После момак и малодоженски(зет момка) иду по кума и по старејка са свирачима.

Младоженски(зет)-кондиром зове родбину момка за свадбу и тада се новцем кити кондир, наравно и са цвећем. Младоженски обавезно носи преко рамена пешкир и кошуљу као дар и то све док траје свадба.

Тај обичај и данас траје, само делимично. Младоженски са китеним кондиром првог дана са музиком срита(сусреће) кума и старојка када пооде на свадбу.

Другог дана када долази родбина девојке у авлију младожење-ките се „пријатељи“ и новац се ставља за китење, а то ради нека млада девојка из родбине момка-а новац за китење остаје тој девојци.

Када се седне за столом од стране девојкине родбине, онда се „пријатељу“ даје грејана ракија-ако је девојка „поштена“-невина.Постојао је и обичај


Ако је девојка „поштена“-невина, онда се то исказивало тако што је „младоженски“(зет момка) када је звао(викао) „пријатеље“-девојкину родбину у „Великим гостима“- и то врућом ракијом.

Док ако је била „непоштена“ – онда се „пријатељ“ вика се(звало се) се „хладном ракијом“-то су били „Велики гости“.

Кад другог дана стигну „пријатељи“-родбина девојке у гостима код младожење-тада се постави ручак и девојка издарује кума, старога свата, свекрву, свекра, девера, јетрву, залву и сву ужу родбину. После ручка је весеље за столом и игранка у дворима момка или данас пред кућу момка.

До пред крај 20.века махом свадба се правила два дана-један дан се ишло по девојку а други дан се позива родбина девојке у гостима.

После се прешло на један дан заједничког свадбеног весеља. „Пријатељи“ се испрате музиком, као и кум и стари сват(побратим-старејко).

Трећи дан свадбе је била „Патарица“-где је гостовала послуга на свадби-послуга(послушачи)-, подрумџија,конобари и кувар из села, вични том послу.

„Подрумџија“ је водио рачуна у свему што се издавало из „подрума“ куће момак-алкохол, каце са сиром и трошијом, печење, мезе, даровнице, а био је одређен да води рачуна и о „стругарима“.

То је била група момака која је долазила из суседних села да се провеселе уз ракију која им се даје на свадби од стране „подрумџије“ у ноћним сатима када се доведе девојка са сватовима у момкову кућу.

Било је и незгодација када су „стругари“ крали сирење (сир) из каца, месо(шушенице-сланину) а и уз алкохол често оргијали и ломили плотове и обарали стогове сена, ако нису били „почаствовани“ на свадби од стране „подрумџије“ и послуге-где их је један обавезно послуживао.

Они су служили и да се о свадби препричава-као „гласници“ или по доброј или лошој направљеној свадби домаћина куће младожење.
-наставиће се-

-наставак
Данас се свадбе при крају 20. века у приградским селима праве под шаторима-да би се на почетку 21. века прешло на један дан по кафанама и хотелима, где госте служе професионални конобари и кувари.

Наравно изводе се неки обичаји попут гађања јабуке, онда „бријања момка“, „ спремање девојке“, онда „куповине девојке од стране момка“, онда размена дарова и погаче и „ракије“-„пријатељење“ уз размену здравица из „укитених“ флаша-негде се још китеним кондиром зове за свадбу.

Остао је обичај да музика иде по младу са сватовима-па онда се колима пребацују сватови до хотела. Остао је обичај са китењем капија, онда са ситом и јабуком и преношењем младе преко прага.

У хотелима негде младе се „поздрављују“(рукују се са гостима и свако даје „на руку“ новац младој невести, а поклони- ствари малдунцима-младожењи и невести)се негде износе у хотелу и дају се уз музику, где се сакупљају и односе колима у дом младожеље, а негде се то само ставља са стране, а неки само напишу на поклон име и презиме и само сеодлази на заједнички ручак момкове и девојкине родбине у неки приватни хотел или кафану.

Уведен је један нови обичај да се „сече“ торта у хотелу и то направљена на више спратова уз плех музику-трубача, где се уз угашено светло и уз свеће улази у свечарски део свадбеног весеља, где се на торту одлази по парче само ако сте у ближој родбини или неудата девојка. Онда се одиграју неколико народних кола и после тога се нставља у весељу уз кафанску музику са певачом уз микрофон.

Остао је обичај да се после „размена“ прстења-венчања уз „потпис сведока:кума и старојка“ у општини приликом венчања- када млада невеста изилази испред општине, кум баца „ситан новац“ и деца га сакупљају, а некада је и млада невеста бацала „букет цвећа“ преко главе-а данас се баца у хотелу или кафану, па по веровању - која девојка га ухвати онда ће она да се прва уда.

Неки брачни парови-а сада је то на почетку 21. веку и постао ставр „престижа“- се венчавају у цркву, док је то некада пре другог светског рата постојао прави ритуал венчавања у црквама у власотиначком крају.

После свадбе негде до 60.година 20. века младе снајке у селима Горњег Повласиња су крштевале децу-дечаке и девојчице милостивим именима(наденуле имена):“Брацо, писаре, убавенко, голубе, грађанине,писаре, вилдане,грлице, славујке, вилданке, голубице, грађанке и другим милостивим називима који су били жељени да се буде у том времену.

Често се младост и лепота поистовећивала са најлепшим птицама које лепо певају, неком младом дрвету које је танко, витко и лепо, као и са жељеним статусом живота о неком бољем начину живота у граду. Често су биле жеље да се и досегне величина писмених варошана у градовима, где се маштало о бољем животу без сиромаштва и беде.

И писац овог текста као дете је од милостивних снајки добијао милостиве називе:“Брацо, писаре, господине“-што се ето можда и његовг сан остварује да и заиста постане „писар“-просветни радник, па и бави се писањем.
Наравно да су младе снајке добро чуване од стране деце.

Тако смо им „повраћали“ стада оваца и говеда на пашу, брали смо им прве прве заруменеле дивље јагоде у топкама , прве зреле дивље трешње, прве зреле дивље шљиве и „гулили“ букову мазгу(течност испод коре ) у котаркама-а за узврат добијали њихову нежност- исказану љубав према дечацима и девојчицама од младих снајки на село у времену када су младожење и наши очеви одлазили лети у печалбу.

Запис 1976-2008. године села: планински засеок Преданча село Горњи Дејан- село Крушевица, општина Власотинце

Казивачи:Мара Младеновић(1925.г) махала Преданча село Горњи Дејан и лична сећања из младости(учесник свадбених обичаја) у своје родни планнски засеок Преданча села Горњи Дејан; Олга Лепојевић(1923.г) село Крушевица-општина Власотинце

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић локлани етнолог Власотинце

*

Записи старих свадбених обичаја:

Планински засеок-махала ПРЕДАНЧА, село ГОРЊИ ДЕЈАН:
Деда Владимир Илић(1881.године) у запису из 1975.године-причао је како се женио Милија(Гаврилов отац-Гаврил учесник балканских ратова из фамилије Младеновић) који је живео у Г.Дејану, махали Левеново, који су се касније као овчари доселили у Преданчу.

Тада на његовој свадби свирало се само у дудук свиралку, а ишао је за баба Станију(тада младу невесту) са сватовима по девојку са коњима у Попазикинци села Јаковљево, близу реке Власине до Горњег Ораха. Тада се са барјаком ишло напред у сватовима по девојку .

Његов деда Пејча је украо девојку(одвео је без питања њених родитеља-без договора девојачких и момачких родитеља). Кад се девојка украде –у суботу увече се неспава(кад се девојка украде) и у недељу се иде у цркву, кад се измире родитељи девојке и момка.

Онда се ишло на „испит“ код попа-питају да ли се сам жениш, пита се у цркву, да ли си род, волиш ли га-кад неби га волела, неби ни дошла са њим, тако су одговарале девојке пред попом. Наравно за испит се плаћало у напионима. Момак плаћа за девојку 10 напалиона, а попу следује 3 напалиона.

Најбољи свирач у временму 19. века зурлама је био Златко циганин из село Залтићево, а у првој половини 20. века у Преданчу је био најбољи свирач Трајко Андрејевић гајдаш-јер су севе свадбе тада правиле са зурлама и тупаном, а касније са гајдама.

Често се свирало заједно са зурлама и гајдама на свадбама. Свако село је имало своје гајдаше, а у село Добровиш кажу да је било и преко 30 гајдаша у село – а гајдаша у то село је било све до краја 20. века.

Андрејевићи су имали кумове из Власотинца од фамилије Ристић(Поповић- насељени из села Бориног Дола)-који су на свадбе као кумови у Преданчу долазили само са једним балоном(картом) власотиначкога вина.

Запис 1975.године махала Преданча село Горњи Дејан, Власотинце


Казивач: Владимир Илић(солунац, ваљач) махала Преданча село Горњи Дејан

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *
СЕЛО СРЕДОР:
Баба Риска Станојевић(има око 100 година, чувала овце у село), запис из 1977.године.
Као девојка-млада невеста њена мајка носила је ален свилен превез, свилен кушак преко леђа, бојелек као млада невеста носила испод вутарице, имала ципеле и шарапе.
Татко и мајка су ишли по девојку када је требало да се жени и удаје.

На свадбама се користили музички инструменти гајде и зурла. Баба Риска се удавала око 1900.године. У прошлом веку (19. веку) неки Илија звани Дрангулија био познат као препродавац девојака.Био много леп и просио девојку за њега(иако је био ожењен) и после је препродавао за другога, а девојка се није смела више враћати својој кући.

Запис из села брдско планинског дела Горњег Повласиња:1970-1976-1998-2007.године,
забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

-наставиће се-