Faberzeova Jaja...

First topic message reminder :

Једна од најпознатијих ускршњих јаја су свакако
она које је израђивао петроградски јувелир Карл Фаберже. Пажњу тадашње
царске породице у Русији је привукао већ првим радовима који су били
изложени на Сверуској изложби у Москви 1882. Од тада почиње да ради за
потребе двора; у пероду од 1885. до 1916. сваке године за Ускрс је на
двор доносио своја уметничка дела у облику ускршњих јаја, а израђена од
злата и других скупих материјала. Наручиоци његових дела били су руски
цареви, отац и син; Александар Трећи и Николај Други.

Яйцо "300-летие дома Романовых", 1913

ПОСЛЕДНЕЕ ПАСХАЛЬНОЕ ЯЙЦО КАРЛА ФАБЕРЖЕ, НАЙДЕННОЕ НЕДАВНО В МУЗЕЕ ИМ. А.Е. ФЕРСМАНА



ПАСХАЛЬНОЕ ЯЙЦО «АЛЕКСАНДРОВСКИЙ ДВОРЕЦ». 1908 ГОД



ПАСХАЛЬНОЕ ЯЙЦО «ПАМЯТЬ АЗОВА». 1891 ГОД

_________________

Ако хоћеш, можеш... (Мт. 8; 2).

EPOHA FABERŽE
Pupoljak ruže, oružje za obračun
Počelo je tako
što je ruski imperator Aleksandar Treći, 1885. godine, poželeo da svojoj
ženi pokloni „originalan“ poklon za Uskrs. Faberže je napravio belo
jaje sa zlatnim žumancetom u kome je bila mala zlatna kokoška. „Epoha
Faberže“ se ponavlja. To je epoha i današnjih ruskih oligarha, koji isto
kao ruski carevi mogu sebi da priušte sve što poželeo

Faberžeove minijature
u Muzeju Puškina u Moskvi

Moskva
– Ako se s mojim delom uporede dela takvih firmi kao što su „Tifani”,
„Bušeran” ili „Kartije”, onda oni sigurno imaju više dragocenosti nego
ja. Ali to su trgovci, a ne juveliri–umetnici. Mene malo zanima
skupocena stvar ako je njena vrednost samo u tome da je u dragoceni
metal usađeno mnogo brilijanata ili bisera – govorio je svojevremeno
Karl Faberže. Verovatno je zato njegov juvelirni biznis nadživeo i njega
i njegove direktne potomke, a čitava jedna epoha dobila njegovo ime. Na
aukcijama, remek-dela juvelirnice „Faberže“ se, uprkos krizi, i danas
plaćaju „suvim zlatom“, a interesovanje za njegove minijature potvrđuju i
redovi na svim izložbama u svetu gde se one pojavljuju. Muzej Puškina u
Moskvi u kome je izloženo oko 300 Faberžeovih minijatura posetilo je za
tri nedelje više od 30.000gledalaca.
Drago kamenje, filigranski
juvelirski radovi, mehaničke tajne uskršnjih jaja, maksimalni luksuz u
najminimalnijoj mogućoj formi – to su nesporni kvaliteti najboljih
komada kolekcije Faberže. Tabakere, satovi, okovi za ikone, pomalo
naivni cvetići u čaši s „vodom“ od planinskog kristala, poslužavnici,
dugmad za košulju, minijaturne pudrijere, pribor za nokte... Tu je sve
što se u običnom životu koristilo, i što nije, ali se nekome dopadalo –
uključujući raskošne ramove za fotografije i drške za kišobrane... u
renesansnom stilu, s poznavanjem moderne (uzgred, među autorima skica za
minijature bio je i čuveni Aleksandar Benoa) i s akcentom à la russe.
Faberže je danas slavniji nego što je bio za života. Možda i zato što se
„epoha Faberže“ ponavlja. To je epoha i današnjih ruskih oligarha, koji
isto kao ruski carevi mogu sebi da priušte sve što požele. Uostalom,
jedan od njih, Viktor Vekselberg, zaslužan je što se kolekcija nalazi u
Rusiji.



Porodica
Faberže doselila se u Rusiju u sedamnaestom veku bežeći od francuskog
kralja Ludviga Četrnaestog koji je progonio hugenote. Sredinom
devetnaestog veka Gustav Faberže otvorio je juvelirnicu u Peterburgu,
ali će ona postati poznata tek kad je nasledi njegov sin Karl. A počelo
je tako što je ruski imperator Aleksandar Treći, 1885. godine, poželeo
da svojoj ženi pokloni „originalan“ poklon za Uskrs. Faberže je napravio
belo jaje sa zlatnim žumancetom u kome je bila mala zlatna kokoška.
Carici se toliko dopalo da je poželela da svake godine dobija takva
iznenađenja. Od tada počinje slava Faberžea. Za nešto više od 30 godina
napravio je za carsku porodicu oko 50 uskršnjih jaja od najrazličitijih
materijala i dragog kamenja. U jajetu je uvek moralo biti iznenađenje –
minijaturni dvorac, jahta, voz ili figura ptice ili životinje. Poslednji
proizvod iz te serije bilo je jaje „Orden svetog Đorđa“ koje je Nikolaj
Drugi, poslednji ruski car, poklonio svojoj majci Mariji Fjodorovnoj u
proleće 1916. Majstor je beležeći u minijaturama najvažnije događaje
ruske istorije i ličnog života carske porodice – imendane, godišnjice
krunisanja, carevanja – napravio svojevrsni istorijski kaleidoskop.

Ali
proizvoda sa čuvenim pečatom ima daleko više – bilo je to vreme kad u
svetu niko nije bio ravan ruskim juvelirima, pa su narudžbine pljuštale
sa svih strana.
Posle svrgavanja monarhije, Karl Faberže je zatvorio
svoju radionicu u Peterburgu i napustio Rusiju. U jesen 1920. je umro.
Domovinu su napustili i njegovi radovi. Sovjetskoj vladi je bio potreban
novac, a ne remek-dela juvelirske umetnosti. Veći deo uskršnjih jaja
bio je prodat u inostranstvu. Najveću privatnu kolekciju (devetcarskih
uskršnjih jaja) uspeo je da sakupi medijski magnat Malkolm Forbs. Posle
njegove smrti odlučeno je da ih proda aukcijska kuća „Sadebi“, ali je
Viktor Vekselberg, osnivač kulturno-istrijskog fonda „Veze vremena“,
nakon dugih pregovora uspeo da otkupi čitavu kolekciju i vrati je u
Rusiju. Zvanično nije objavljeno koliko je za to platio,ali se govori o
najmanje 100 miliona dolara.



Centralno
mesto na izložbi u Muzeju Puškina zauzima najpoznatije jaje u svetu
koje je dobilo ime „krunisanje“. U njemu je smeštena minijaturna kopija
imperatorskih kočija kojima su se vozili na krunisanje ruski carevi od
18. veka. A prave kočije nalaze se u muzeju Ermitaž – zanimljivo je da
su se, kad ih je trebalo restaurirati, majstori orijentisali prema
minijaturnoj Faberžeovoj kopiji. Pored njih je jaje „visibabe“ koje je
Nikolaj Drugi poklonio svojoj ženi Aleksandri Fjodorovnoj. Iz njega, kad
se otvori, izlaze tri medaljona sa portretima cara i njegove dve
starije kćeri – Olge i Tatjane. Smatra se da je carica to jaje najviše
volela. Tu je još jedno remek-delo – jaje „lovorovo drvo“. Svaki listić
je napravljen od nefrita,a unutra je smeštena ptičica. I „pupoljak ruže“
koji je, prema legendi, kasnije dopao jednom Englezu,a ovaj njime gađao
svoju ženu...
Minijaturna bombonjera u obliku jajeta pripadala je
grčkom kralju Georgu Prvom, rođenom bratu ruske carice Marije
Fjodorovne, a u kolekciji „Safara“ sakupljeni su satovi, ramovi za
fotografije, mastionice, pera, pečati, upaljač u obliku samovara... koji
su pripadali evropskim carevima i kraljevima.
Tu su i drugi radovi
svetski poznatog brenda,ali i remek-dela kojasu urađena u drugim
radionicama. Posebna sala posvećena je „Svetim likovima“ – ikonama u
dragocenoj opremi koje su napravljene u firmama Ovčinikova, Hlebnjikova,
Morozova – ramovi od zlata, oreoli od dragog kamenja, a odeća od
bisera... I još – dijamanti, nefrit, ahat, čuveni „emajl Faberže“ koji
se dobijao u nekoliko etapa. Majstori su pronašli 140 nijansi i uspeli
da izmisle posebnu tehnologiju „gijoširanje“ – specijalni način obrade
metalnog predmeta posle čega se na njemu formira uzorak koji izbija kroz
površinu od emajla.
Nisu svi smatrali da su Faberžeovi proizvodi
visoke umetničke vrednosti, neki su govorili da je to kič, ali umetnost
Karla Faberžea nadživela je i njih.

http://www.sevenstarsandstripes.com

_________________
Прилог за Манастир Свето Јовање-Овчар Бања