Sveti Ilija Gromovnik

2. avgusta / po starom, 20. jula



Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba. Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvanije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti. Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.

Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.

Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.

Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna

Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.

Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu "Poješćeš me" a od ovoga dana "Čeprkaću te" jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.

sonia ::

2. avgusta / po starom, 20. jula



Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije ...

ODLIČAN POST SONJA!
Ja bih još dodao ...

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastanakom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca, ali je obnovljena 1992. godine.

Ilija (ili Elaja; hebrejski: אליהו, Eliyahu) je bio prorok Izraela u 9. veku pne. Pominje se u Talmudu, hrišćanskoj Bibliji i Kuranu.



Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene.



Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji.



Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.



"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo". Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo.

Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli - društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.

Sveti Ilija kao Perun Gromovnik.



Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.



Dan Svetog proroka Ilije se obeležava 20. jula po julijanskom kalendaru (2. avgust po gregorijanskom kalendaru).

wikipedia

Srecna slava svima koji proslavljaju.

Пророче Божији Илија,
Богом изабрани да ослободиш Израиљ од преваре Ваалове, страшни
изобличитељу неправедних царева, који си просијао пламеном ревношћу
према Богу Сведржитељу, светошћу живота и чудима, који си узнет телом на
небо и који ће
ш претходити Другом доласку Христовом, теби певамо
похвалне песме; а ти, како имаш велику слободу пред Господом, од сваких
зала и невоља ослободи нас који ти побожно певамо:
Радуј се Илија, велики пророче, славни претечо другог доласка Христовог.

Бре, кад припече звезда око Светог Илије, па мислиш изгоре све, па тек ће једне ноћи киша, летња, плаха, к'о ова, а ја кажем мом Проки: Проко, киша буразере! Па изиђем напоље па постојим тамо међу шљивама, оно пада к'о Бог да плаче, а ја мокар већ ал' још ко не верујем да пада, па дигнем руку те пипнем оне шљиве над главом а оне мокре, па све капље од њих, низ руку ми цури.

Srecna Slava svima koji proslavljaju danas

I da se ne omrsite il će Vas kresnuti. 

Podvodna bića rikom dozivaju žrtve
MOSTARSKA LEGENDA: Na Svetog Iliju ne ulazi u Neretvu!

Planeta, 16:54, 02.08.2013.

Autor: Nova sloboda,Foto: Reuters

Stanovnici obale Neretve znali su da se svakog 2. augusta, ne smeju kupati i tražiti osveženja u njenim dubinama jer reka svojim čudnim šumom, neki se zaklinju da je to rika, doziva svoje žrtve

MOSTAR - Stara legenda kaže da jednom godišnje, u noći između 1. i 2. avgusta, reka Neretva svojim čudnim šumom, neki se zaklinju da je to rika, doziva svoje žrtve. Iz dubokih virova i brzaca tada dopire rika čudesnih podvodnih bića, koja se okupljaju i odabiru svoju žrtvu.
Stanovnici njenih obala znali su da se svakog 2. augusta, posebno u vreme podnevne molitve, ne smeju kupati i tražiti osveženja u njenim dubinama.Roditelji su brižno pazili da im djeca toga dana ne idu na Neretvu na kupanje. Ta je rika u toploj i mirnoj letnoj noći dopirala do ušiju samo onih koji su reku voleli i poštovali njena pravila.
Priča o čudnom strancu stiže iz davnih vremena, kada je Mostar bio sasvim maleni gradić. Jednog takvog 2. avgusta u grad je došao naočit mladić, žute kose i obrva. Nije se znalo od kuda je došao, ni kako se zove, a ni on o tome nije govorio.
Hodao je Mostarom, obilazio dućane, razgovarao je s ljudima. Plenio ih je svojom uglađenošću, dobrotom i obrazovanjem. Stanovnici Mostara nisu primijetili kada se, umoran i pregrijan od nesnošljive avgustovske vrućine (ćelopeka), ne znajući za legendu, spustio na obalu reke, pažljivo odložio svoju odeću i skočio u blagotvornu svežinu i plavetnilo reke. Više se nije pojavio.
Danima posle, vešti plivači sa Neretve tražili su njegovo telo u virovima, po pećinama uzduž i poprijeko modre rijeke. Uzaludno. Stranac je nestao kao što je i došao.
Jedini trag njegovog boravka bile su haljine, pažljivo složene na steni. Niko ih nije dirao. Zazirali su od njih, osećajući neku čudnu tajnovitost, kao da su u to upleteni prsti neke nerazumljive više sile. Nekoliko dana prepričavalo se po kafanama, po kućama, na ulicama kako se „Žuti”, tako su ga nazivali po boji njegove kose i obrva, utopio i kako je to neka čudna rabota.
Neki su se čak zaklinjali da svake noći oko njegovih haljina neka čudna bića igraju kolo, vesele se, a već s prvim znacima zore nestaju u reci. Oni učeniji su na to samo odmahivali glavama, ali se niko nije usuđivao to protumačiti.
I dosadilo narodu prepričavanje, a i svakog čuda za tri dana dosta, pa se već zaboravio taj događaj.
A onda, iznenada, jednoga jesenjeg dana, „Žuti” se pojavio na ulicama grada. Ljudi su se u strahu sklanjali pred njim. On je samo tumarao bez određenog cilja i ništa nije govorio. Najodvažniji mu priđoše, pitajući ga što mu se to dogodilo, ali ne dobiše nikakav odgovor.
Stranac je samo ćutao i kao da ih nije ni video, zurio u prazno. Beše obučen u istu onu odeću, koja ga je čekala na obali reke. Danju je tumarao ulicama grada, a noću se skrivao po pećinama uz reku. I tako prođe nekoliko godina, a onda se jednoga dana zaputi negde prema severu uz reku i niko ga više nikada nije vidio.
Ostao je samo prisutan u pričama na selima, i to u onim kasnim satima, kada se i započinju prepričavati one najzagonetnije stvari.
Jedan od mudrijih i viđenijih građana jednom dade objašnjenje čitavog događaja. 
„Žutog” su podvodna bića, vilenjaci, povukli u svoje dubine i tamo ih je služio kao rob sve dok se jedna od vila nije zaljubila u došljaka.
Saznavši od njega da je bio stranac u gradu, te da nije znao za pravila reke, jer bi ih inače poštovao, sažali se nad njegovom sudbinom. A iako ga je volela, znala je da ne pripada njenom svetu. Zato zamoli svoga oca da ga vrati među ljude, kamo i pripada.
Ovaj na to pristade, ali pod uslovom da mladić ostane nem kako ne bi odao tajnu reke i njenog vilinskog sveta. Kažu da je iz toga doba nastala i izreka: „Nadrljao je k'o Žuti”.
Možda je to bilo baš ovako, ali je, možda, i iz neke druge priče, ne znam.

Danas je veliki praznik Sveti Ilija gromovnik


Sveti Ilija, starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj, veoma poštovan u pravoslavlju, slavi se 2. avgusta kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera.Sveti Ilija, starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj, veoma poštovan u pravoslavlju, slavi se 2. avgusta kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera.

Sveti Ilija je prisutan u Starom i u Novom zavetu kao prorok, čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo, vezujući ga za nastanak nove vere i za novi Hristov dolazak. Smatra se da je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova, u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske vere i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja i novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.
Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa Enohom, starozavetnim prorokom, i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje covečanstva.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena, takođe, slika na prazničkim ilindanskim ikonama.Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju - da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Sveti Ilija je slava srpskih vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine, a posle obnavljanja rada Jugoslovenskog aero-kluba "Naša krila" 1993. godine obnovljena je njihova slava Ilindan.