Pikova bolest

Pikova (Pick) demencija


Bolest se zove i lobarna Pikova atrofija, jer je reč o asimetričnoj fokalnoj atrofiji sive i bele supstance frontalnih ili temporalnih reženjeva ili oba. Atrofija kore i bele mase je veoma izražena, tako da girusi imaju oštre ivice.
Uzrok bolesti
Uzrok bolesti nije poznat. Radi se o degenerativnoj demenciji. Bolest se češće javlja u žena.

Klinička slika
Demencije predstavljaju sekundarna oštećenja inteligencije u osoba u kojih je postojao njen uspon ili se razvoj završio. Osnovni elementi u kliničkoj slici su oštećenje pamćenja, shvatanja i orjentacije. Bolest počinje između 40 i 60. godine života. Vrlo postepen i tih ulazak u demenciju je ovde kombinovan sa fokalnom simptomatologijom, zavisno od zahvaćenog lobusa. Tako se kod frontalne atrofije nalaze dezinhibicioni fenomeni (refleksi sisanja i hvatanja), apatija, abulija (gubitak volje) i poremećaji stajanja i hoda (frontalni Pik). Kod temporalnog Pika dolazi do postepene deterioracije govora sve do potpune afazije (nemogućnost govora). Mogu se javiti poremećaji seksualnog ponašanja i bulimija. Postoje određene razlike u ponašanju ovih bolesnika. Dok su jedni bezbrižni i veseli, živahni, govorljivi ili anksiozni, stalno u pokretu, dotle su drugi pasivni, bez inicijative, tihi, emocionalno tupi.

Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma, testiranja bolesnika prema dijagnostičkim kriterijumima (gubitak intelektualnih sposobnosti dovoljan da omete socijalno i profesionalno funkcionisanje, smanjenje pamćenja, smkanjena sposobnost apstraktnog mišljenja, smanjena sposobnost rasuđivanja, očuvana svest i dr.) i patohistološkog nalaza (gubitak neurona, dok se u preostalim mogu videti otok i tau pozitivna, ubikvitin pozitivna Pikova tela u citoplazmi, gubitak vlakana u beloj masi i astroglioza).

Lečenje
Lečenje ne postoji. Bolesnici zahtevaju negu.

Sta me ponukalo na ovu temu:

Imamo prijatelja koji je na zalost zrtva ove bolesti.
Covjek je u 50tim godinama. Poznajemo ga vec skoro 20. Za to vrijeme se vrlo, vrlo aktivno bavio sportom. Organizator utrka, i sam je maratonac. Dnevno pretrci najmanje 10tak milja. Zdrava ishrana, nikad nije pio, pusio, etc. etc.
Da bi prije nekoliko mjeseci poceo da pokazuje znakove. Slaba koncentracija, zaboravio bi gdje je posao, i sl. Prvo su svi mislili da je Alzehaimerova, ali pokazalo se drugacije.
Gornji clanak ne opisuje sve, kao npr. da je bolest prilicno galopirajuca, da se smrt ocekuje u periodu od 5-7 godina.

Ali sta me stvarno ponukalo je cinjenica da porodica moze da iskoristi takvu zrtvu.
On je samac. Ima brata, sestru, koje je uvijek on pomagao, mada nije bilo potrebe. Medjutim, sta se desava je da je sestra uzela punomoc, i polagano rasprodaje njegovu imovinu, koja nije mala.
Posto smo mu mi najblizi prijatelji, a i to je jos jedino sto zna, kako da dodje do nas, skoro svaki dan dodje, i trazi da ga odvezemo do sestre. Nije vise sposoban da vozi, tako da su mu oduzeli vozacku dozvolu, a sestra lagano prodaje njegove automobile, jedno po jedno.
Sa imatkom koji posjeduje, mogao bi da napravi deal sa nekom specijalizovanom ustanovom za tu bolest.
Ali ne, porodica zeli da sve rasprodaju, i da on na kraju padne na teret drzave, koja bi ga smjestila u neki prinudni smjestaj, bez njege za tu bolest, cisto da umre tamo.

Danas me recimo isprepadao; srela sam ga na ulici, stopira,,,Pokupila sam ga, kaze hoce kuci, a stopirao je u pogresnom smjeru,,,,Dok smo se vozili, igrao se vratima, prozorima,,,pred kcerkinom skolom je samo izasao iz auta, i uputio se unutra, morala sam ga polako vratiti nazad,,,,

Zabrinuti smo za njega, i mislim da cu pokusati da pronadjem adekvatnu pomoc. Jos uvijek radim research.
Ali znam da nesto moramo uraditi.

Wally je umro prije nekoliko sedmica,,,,Spasio se sto kazu, patnja je bila grozna. Covjek se pita mnoge stvari kad vidi tako nesto,,,,

Sestra polako rasprodaje sve sto je imao. Napravila je nekidan i tag sale ispred njegove kuce. Nismo imali snage da odemo, ni ja ni Sareni. On bi je zadavio da je vidio,,,,Ali zet je otisao. Izmedju citave istorije jednog bica poredane na stolovima, sa cijenama zakacenim, od 10c do 5 dolara, nasao je nekoliko cd's, AC/DC, kupio ih i donio Sarenom. Ne znajuci istoriju iza toga.

Wally i Sareni vole istu muziku, heavy metal izmedju ostalog. I posto Sareni ima ogromnu kolekciju rijetkih ploca, i cd's, Wally je trazio da mu presnimi neke, ili ako nadje duplikate da mu da. Guess what, svaki od ovih cd's sto je zet donio je iz te kolekcije sto mu je Sareni dao.
Drago mi je da imamo makar nesto od njega. Mada, sto Sareni rece, dobri se ljudi tesko zaboravaljaju.

Nadam se da ce njegovoj sestri Bog podariti bolju pamet.

Zao mi je dobrih ljudi kad imaju takvu okolinu,rodjake  imate bar secanje na lepe dane koje ste proveli zajedno,a on smirenje koje donosi kraj.

Hvala Lakota,,,Stvarno je tesko gledati kako bas oni koji ne zasluze zlo nicim, budu osudjeni na takvo okruzenje.
Nadam se da je na boljem mjestu sada.

Aaaaaaaaaaaaa, sad mi je jasno zbog čega me zovu Pikova dama  

Malo smeha da ne mračimo, ne daj Bože nikome. Kažu stariji ljudi: Bože udri samo ne u glavu!

Stvarno ne daj Boze nikome. Nesto najtuznije sto sam ikad vidjela.

Okrutna bolest. Moj otac boluje od jedne vrste demencije (vaskularna demencija) već treću godinu. Ne zna se za koga je gora, da li za bolesnika ili njegovo okruženje.

Demencija je verovatno najstrašnija stvar ,pored nekog kancera propraćenog bolovima ,koja može da pogodi ljudsko biće .Znam za dva slučaja ,i što je najstrašnije -radilo se o izrazito jakim ličnostima sa velikim ličnim integritetom .Nema pomoći . Ako mogu da biram -ja bih odabrao solidan infarkt ,to je ipak dostojanstvena smrt .