DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 ŠTA JE SVE VOJVODINA

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći
AutorPoruka
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: 95 godina prisajedinjenja Vojvodine   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyPon Nov 25, 2013 12:13 pm

First topic message reminder :

Годишњица присаједињења Војводине Србији
НОВИ САД -

У Новом Саду данас ће свечаном академијом бити обележено 95. годишњица Дана присаједињења војвођанских области - Срема, Баната, Бачке и Барање - Краљевини Србији 1918. године.

Осим министра правде Николе Селаковића, присутнима ће се обратити и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, као и бројни представници политичког, верског, културног и научног живота Новог Сада и Војводине.
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Prisajedinjenje-vojvodine_660x330

muzejvojvodine.org.rs


Очекује се и присуство амбасадора и представника земаља савезника Србије у Првом светском рату, саопштено је јуче из Министарства правде.

"Подсетимо да је 25. новембар најзначајнији датум у модерној историји Српске Војводине, који има свој културно-историјски и политички значај. То је дан када су сви словенски народи који живе на овим просторима преко својих народних представника и првака на Великој скупштини заједнички прогласили отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији", пише у саопштењу.

Челници Новог Сада данас ће положити цвеће на месту где је одржана Велика народна скупштина, а где је сада седиште Војвођанске банке, као и на гробове српских лидера из тих времена, Светозара Милетића и Јаше Томића, на Успенском гробљу у Новом Саду.

Након тога, на великој сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, биће уприличена Свечана академија, на којој ће се, како је најављено, поред градоначелника присутнима обратити и Селаковић.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
podbarac

Godina : 64
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 21, 2014 11:49 am


ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Mx0qvp
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 21, 2014 12:08 pm

Arteski bunar
Izvor: Wikipedia

Arteski bunar sa pozitivnim hidrostatičkim pritiskom. Voda se nalazi između dva vodonepropusna sloja tla .
Arteski bunar (arteški bunar) je izbušeni dubinski izvor vode (bunar) pod hidrostatičkim pritiskom. U starom vijeku bio je poznat u Kini i Egiptu, a prvi arteski bunari u Evropi buše se u 12. vijeku u provinciji Artoa (Artois), odakle potiče ime.

Arteska voda se nalazi na određenoj dubini između dva vodonepropusna sloja tla. Da bi se došlo do vode buši se tlo na dubinama od nekoliko desetina metara do 2.000 metara. Kod pozitivnih arteskih bunara, voda sama izlazi na površinu pod hidrostatičkim pritiskom, a kod negativnih ili subarteskih bunara voda se pumpa iz bušotine.

U bivšoj SFRJ arteska područja su u mlađim geološkim slojevima: Panonska nizija (dubine vode 40-600 metara) i obodni tereni (Mladenovac, Šabac, Beograd, Obrenovac, Vršac, Sisak), u Timočkom basenu, u skopskoj i veleškoj kotlini u Makedoniji i na Kosovu.
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 2Q==
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Bunar

Na onim seoskim pojila se stoka u povratku sa ispase,nosila voda ako nisi imao iskopan svoj,sluzio kao mesto za razmenjivanje prica,dogovarali sastanci,gledali se momci i cure...a u ovim kucnim se hladila lubenica,pivo,rakija..
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 21, 2014 12:51 pm

KLUPE NA SOKAKU

- Divan pod otvorenim nebom -

Pre neki dan dok sam u smiraj vrele subotnje večeri sedeo sa jednim mojim poznanikom u jednom restoranu u misili mi dođeše neke davne slike života. Na te misli me je podstakla jedna rečenica koju je moj poznanik te večeri sasvim slučajno izustio dok je prepričavao događaje iz svoje rane mladosti. Postojalo je nešto što je mesta u Banatu činilo tako posebnim, tako ljudskim, tako neposrednim U koje god mesto tog dela Vojvodine da ste došli tu posebnost ste mogli jednako da primetite. Tu posebnost je imala i Jaša Tomić. To su bile klupe na sokaku. Da, klupe na sokaku. Danas klupa na jašatomićkim sokacima skoro da i nema a ako se po koja i nađe onda ona deluje ili prazno i napušteno, ili na njoj sedi po koja usamljena duša koja zagledana u beskraj današnjice kao da lebdi između sna i jave.
klupe-5Nekada nije bilo tako. Nekada su klupe bile sastavni, skoro neizostavan deo okućnice na kojima se rado sedelo i divanilo. Okupljanje na klupama je bio deo rituala koji se nije smeo propustiti. Ljudi su se na klupama družili. Neke od tih klupa su bile lepe i sređene, neke su bile napravljene onako jednostavno tek da mogu da prime svoje goste, dok su neke klupe vlasnici iznosili na sokak a po završenom divanu ih vraćali u svoje dvorište. Nije bio redak slučaj da je neki stari balvan bio korišćen kao klupa. Kada popusti letnja žega, kada se teški paorski poslovi pozavršavaju ljudi su izlazili na ulicu i sedeli na klupu. Na svoju, ili na komšijsku nije bilo bitno. Bilo je bitno da se uz koju reč pokaže da je čovek društveno biće. Tu su se vodili svakojaki razgovori. Tu se bistrila ozbiljna politika, vodili se razgovori o životnoj svakodnevnici, muški deo društva pričao je o fudbalu ili rukometu ženski o ženskim poslovima, šalilo se na svoj i tuđi račun ali isto tako vodili su se i seoseki abrovi bez kojih jedno selo jednostavno nije moglo da se zamisli. Sa tih klupa dok je razgovor tekao upitni pogledi okupljenih ljudi su kao po pravilu leteli ka prolaznicima iza kojih su se krila razna pitanja na koja su u isto vreme traženi i odgovori. Baš ti pogledi su umeli da budu nekada i smetnja prolazniku pogotovu ako je prolaznik mlađeg uzrasta bio, javljala se određena doza nelagodnosti zbog silnih očiju koji su ka njemu bili upereni. I baš tada se kao po pravilu kod prolaznika dešavao kakav peh ili maler što je mladalaču zbunjenost učinilo još većom a znatiželjne poglede skoro nepodnošljivim. Bilo je skoro nezamislivo da prolaznik prođe pored ljudi koji su sedeli na klupi a da se ne čuje „Dobar dan“ ili „Dobro veče“. Kućno vaspitanje se skoro svaki dan javno proveravalo. Stariji prolaznici su često koristili priliku da zastanu i da se bar nakratko priključe razgovoru koji se vodio na klupi. Da kažu svoje mišljenje ili da čuju nešto što već nisu imali priliku da ranije čuju. Čak ni uporni i dosadni komarci nisu mogli da te razgovore završe pre nego što to nisu hteli da učine sami akteri druženja. Kada su se razgovorili za taj dan istrošili ljudi su se povlačili u svoje kuće i prepuštali klupu nekom drugom.
klupe-4Kada je Jaša utonula u san a noćni život počinjao da se budi i tada su klupe imale svoje goste. Tada su po pravilu gosti na tim klupama bili predstavnici mlađe generacije. Tada su se na klupi šapatom vodili sasvim drugi razgovori. Na mnogim klupama su počinjale, ali i završavale se ljubavi. Mnoge klupe su pod plaštom noći sakrivale mladalačke tajne, prikrivale mnoga mladalačka razočarenja, mnoge poljupce učinile skrivenim od strogih očiju javnosti. Isto tako bile su klupe i mesta na kojima su se kovale nekada naivne a nekada ne, male ili velike mladalačke pakosti i osvete. Kada je razgovor iz šapata prelazio u zvonak govor nije bio redak slučaj da se iza otvorenog prozora od spavaće sobe oglasi domaćin ili domaćica kuće strogim glasom „Ajte deco bešte odatle!“. Bio je to nedvosmisleni znak da se ode sa klupe. Tad bi se mladi svet nevoljno povlačio sa tog mesta vidno nezadovoljan što se razgovor tako grubo prekida, mrmljajući sebi nešto u bradu.
klupe-3Život na klupama na jašatomićkim sokacima prestajao je tek u ranim jutarnjim satima kada su prvi petli nagoveštavali dolazak novog dana. Tada bi se zapravo cela Jaša napokon odmorila od svih dešavanja koja su se u tom mestu tokom dana desila. Tih dešavanja je baš bilo. Međutim, sa novim danom dolazila su nova druženja i novi razgovori. Klupe su čekale nove, stare goste nove, stare razgovore. I tako u krug sve dok ne počnu prohladni i sumorni kišni jesenji dani. U tim danima kao i u vreme zime klupe su bile mesto na koje se nije svraćalo. Jedino tada razgovora na njima nije bilo. U to vreme i klupe su tonule u zimski duboki san sve do proleća i prvih suncem okupanih prolećnih dana.
Danas u Jaši retko gde možete videti ne samo da ima klupa ispred neke kuće nego retko možete videti da ljudi sede ispred kuće i da razgovaraju. Tek, tek ponegde možete videti nekog starca ili staricu kako sami sede i misli o Bog će ga znati o čemu. Izgleda da je novo vreme sa sobom donelo novo ponašanje i nove odnose. Da je novo vreme donelo i probleme koji su postali jači od čovekove želje da pokaže da je društveno biće.
R. Zubac

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Klupe

Zamenite ime sela u ovom članku bilo kojim imenom sela u Banatu i niko neće ni primetiti razliku.










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 21, 2014 12:57 pm

Lakota ::
Arteski bunar





Istine radi -voda iz arteskog bunara ume da bude jako "tvrda" a pomalo i slankasta ,no kada nema drugog načina ....
Recimo ,Sombor je bio zavistan od ovog načina snabdevanja vodom ,dok se u Apatinu mirno mogla piti voda iz Dunava ili plitkih bunara sve do ranih 60 tih (sada već prošlog veka)
Prosta verzija arteskog bunara (somborskog) je ovo

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 1256

...dok su bogatiji somborci "dali ozidati" ovakve (arteske ) bunare

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Z
Najtačnije :

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 9k=

Dok se to nije desilo ,Sombor je imao i specijalno zanimanje "vodonoša" Siromasi koji su imali kola i konja su u  velikim buradima razvozili pijaću vodu (i naravno ,prodavali je )
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Stare_vodar4
Bogatiji somborci su imali svoje bunare ,a takvu vodu su eventualno koristili za pranje .Za piće -vina i piva ,a kao što se vidi na ovoj slici -samo su zastali da operu ruke  na "arteckom" .

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Stare_bunar4
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 21, 2014 1:31 pm

Jedna zanimljivost o bunarima iz istorije Banata. Mudri urbanisti Carstva su u težnji da što više poboljšaju poljoprivrednu proizvodnju i tako dignu materijalno stanje Carstva predvideli da se po ataru na svake tri duži (duž merna jedinica od približno 440 metara) iskopa bunar i uz isti postavi i valov za pojenje stoke. Na ovaj način se štedela stoka za rad koja nije morala da vuče i vodu za sebe. Jednostavno u podne kad je bilo vreme da se volovi ili konji napoje bili bi odvedeni do valova u koji je neko od ljudi đermom izvadio svežu vodu da piju. Obaveza je bila i da se posadi i drvo šire krošnje u kraj svake njive. Ovo je štitilo stoku od vrućine pri kopanju ili žetvi gde nije direktno učestvovala ali i ljudima obezbeđivalo malo hladovine u trenucima predaha. Znam da u susednom selu recimo postoji deo atara koji se zove Ćesarski bunar* iako više nigde u okolini nema nikakvog bunara.

* Ćesar - Cezar ili Car - Ćesarski odnosno Carski bunar

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 166107621490634204741426
Oni prvobitni bunari nisu imali betonske valove već drvene, izdubljene od stabla nekog drveta.










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Dec 23, 2014 3:15 pm

Prodajem!!!

Ako vas put nanese nekad kroz Banat vozite polako sokakom. Pogledajte levo i desno. Videćete možda i nešto što ćete poželeti da kupite.

Stari bataCki običaj je da se stvar koja se prodaje iznese ispred kuće i na nju zakači ili veže stara metla korovuša (korovača kako još kažu). Tako mimoprolazeći znaju da domaćin ima sena, tulaja, kukuruza ili štogođ drugo naProdaj. Pa kad vidiš digođ ono što ti treba samo na avlinska vrata vikneš "Oćel kera Domaćine?". I već će neko od ukućana izaći.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 106722201020386205214313
Dugačka kola naProdaj negde u Banatu.

One sitnije stvari ko što su orasi, mak, pasulj se stave uPendžer sa sokaka pa ko god prođe sokakom vide šta koja kuća ima na prodaju. Ako ne treba njemu može da bude "usmena reklama" jer već će negde reći da je "kod Verice Miline u pendžer vidio šareni pasulj".

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Sloglasavanjeivb

Oni koji nemaju vremena da svaki dan budu za pijačnom tezgom lepo iznesu hoklicu il' kakvu manju klupu pa na nju stave lubenicu, dinju, koji paradajz, kotaricu s graškom il' šta već ima za prodaju. Samo vikneš domaćicu i začas obaviš nabavku svežeg voća i povrća










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Dec 23, 2014 4:38 pm



ČARDA

Reč čarda je persijskog porekla i označava potkrovlje na četiri stuba. Takva svratišta nastajala su na drumovima između i na kraju naseljenih mesta, ali i duž vodenih puteva. U njima su obedovali, odmarali i konačaili ljudi i konji koji su, u davna vremena, uzvodno vukli dereglije i lađe.

Čarde su danas svratište za odmor i opuštanje, gde se i dalje dobro jede i pije. I gde se veseli!
Dunav je moćna reka. Na putu od Švarcvalda do Crnog mora, dugom skoro 3.000 kilometara, ona nosi mnoge tajne: buja, preti, ruši i razara, kroji nove obale i ostrva, ali i stvara široka prostranstva i slike za nezaborav!

Na obalama Dunava, ova ogromna količina vode traži priliku da se rastereti, da zađe u rukavce, da zaviri u ritove i prašume u kojima naprosto buja vegetacija i gde se rado legu ptice i mresti riba.

Na putu kroz deset država, velika reka spaja milenijume, povezuje narode i približava različite kulture.

Ljudi na obalama Dunava u našoj zemlji održavaju i neguju mnoge tradicije. Jedna od njih su i čarde.U njima se neguju posebni jelovnici i običaji, a gotovo su nezamislive bez muzike tamburaša.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Neb6kk
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Kucerak_kod_cesme_00009
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 >folder=demo&image=IMG_218039-A01700-BDDFFF-96875A-1C8194-524CA3

Jedna od poznatijih kazu da je carda u Kovilju.Dva kilometra od bačkog sela Kovilja, putem pored manastira, na jugoistok, stiže se na mesto odakle se dalje nigde ne može otići. Odatle - pravo, levo i desno šire se staze i bogaze kroz neprohodne močvare i rukavce Dunava, ali se nigde ne stiže. Može samo nazad, na čardu "Arkanj", u ambijent iz 19. veka. Zbog takvog položaja, boemi su smislili da se nalazi "nakraj sveta".

Čarda radi decenijama, a zgrada u kojoj je smeštena stara je blizu dva veka. Na čardi nema struje, a vodom se snabdeva iz bušenog bunara, što joj pruža neobičnu draž. Leti, ispod nadstrešnice od trske i pod krošnjama dudova, a zimi u potkrečenim sobama, naspram svetla fenjera i lojanica, gost ima priliku, uz muziku tamburaša, da se provede - do nezaborava.

Ovde se služe isključivo jela od rečne ribe. Tradiciju je započeo pokojni vlasnik Pera Varenika, a nastavlja njegov sin Đoka. (Da ne grešim dušu, mislim da sada porodičnu tradiciju Varenika nosi Steva.)

Sveža riba iz Dunava u čorbi ili pržena na masti u tiganju, uz vino, rakiju i pivo ohlađene u bunarskoj vodi, privlačili su i privlače znane i neznane goste. Dolaze političari, biznismeni, glumci, ambasadori i drugi stranci sa svih strana sveta. Pored svakodnevne ponude, nude se i retka jela. Ako poruči bar dan ranije, gost može da jede škembiće od soma i belu alasku čorbu. Škembići ko škembići. Samo što su od somovskih želudaca. Sakuplja ih Đoka kada mu ribari donesu rečne nemani od 15, 20, 30 i više kila. Čuva ih u zamrzivaču (nalazi se kod kuće, jer na čardi nema struje), pa kad zatreba isecka na rezance, prokuva, pripremi začine i onda stavi u kotlić i kuva dok ne budu gotovi. Prste da poližeš.
A bela riblja čorba? Kuva se onako kako su to radili nekadašnji alasi. Samo se umesto dunavske koristi bunarska voda. Stavi se osam vrsta ribe: šaran, karaš, deverika, manjov, protviš, krupačica, kesega, mrena, štuka i kao deveti - bandar! Đoka Varenika kaže da je ta deveta riba kao začin, jer pored soli i sveže paprike daje poseban ukus ovoj čorbi. Rezanci ne idu, ali može da se razmuti jedno jaje, što su i ribari radili pre stotinu i više godina, kada su bili u prilici da se dohvate nekog kokošinjca.

Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Dec 23, 2014 6:16 pm

Pa kad vidiš digođ ono što ti treba samo na avlinska vrata vikneš "Oćel kera Domaćine?". I već će neko od ukućana izaći.
E sad i boldovano da objasnis...to bi bilo hoce li PAS domacine....a to bi znacilo???
(Ona kola bi ja kupila)










.
zvezda 1 zvezda 1 zvezda 1
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Dec 23, 2014 10:10 pm

Oćel kera? Ili duža varijanta - Oćel kera Domaćine? je tradicionalno dozivanje na avlinskim vratima kuće gde ne poznaješ nikog. Ili ih i poznaješ ali nisi redovan posetilac te kuće. Tako se proveravalo dal je pas tj ker pušten s lanca, dal je besan tj da li ne voli strance. A i nije trebalo da ih voli jer keru je posao da čuva kuću i ne dozvoljava svakom ulazak. Danas se ovo sve ređe čuje pa sam ga "učačkala" u onaj tekst gore čisto da se ne zaboravi.










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySub Dec 27, 2014 3:01 pm

Bunjevački običaji za Badnji dan Božić.

BADNJI DAN- 24.decembar

Badnji dan je velik radni svetac, po bunjevačkom redu i običaju, na ovaj dan strogo se posti (suši), cio dan dok zvizde ne izađu sve do posne al bogate večere, uz znak pokore za ljudsku grišnost.
Viruje se da se ne smi niko udarat jer će se na tom mistu javit čir, onom ko udara. Ništa se iz kuće ne iznosi da se srića ne bi iznela.
Obavezno se iđe na groblje i nosi zeleno žito na grobove, bližoj rodbini.
Badnji dan je za žene, kadgod počinjo je rano u zoru, oma posle Rorate. Pripravljale su puno ila, završavale spremanje, pekle su božićne kolače med kojima posebno se ističe kolač '' božićnjak'' koji je karakterističan i svojstven po izgledu samo kod Bunjevaca. Pripravljale su bogatu posnu večeru, ukrašavale kuću po bunjevačkom redu i običaju.
Muški svit u kući na Badnji dan samo namiriva josag i pripravlja ogriva. Najstariji –muški ima za obavezu da zamedlja rakiju.
Simboli Badnjeg dana i cilog Božića su: slama, božićnjak, božićna grana grana, zeleno žito, žito, med, zamedljana rakija, bili luk, jabuka, vino i Betlehem.
Slama- Isus se rodijo u štalici na slami. Božićnjak je kvasni kolač koji simboliše zajedništvo i viru u stvoritelja i rođenje otkupitelja. Božićna grana- drvo ko simbol života, danas jelka. Zeleno žito- simbol obnavljanja života. Žito- simbol opstanka. Bili luk –simboliše čovčiju grišnost i gorčinu duše. Med- potire oštrinu luka, to su riči sv. Otkupitelja..
Zamedljana rakija- ima zajednički simbol meda i luka. Uzimanjem, potvrđiva se spremnost za Isusa neugodnosti trpiti.
Svića- koja gori cilu noć je simbol Isusa Krista koji je svojom naukom posto svetlost svita. Jabuka- simbol zajedništva i siče se na toliko kriški koliko je čeljadi za astalom. Slika ljubavi i zajedništva što je Isus dono rođenjem med nama. Vino- se isto nazdravlja i pije iz iste čaše u znak zajedništva i ljubavi, sa ostatakom vina trne se svića, posli večere. Što pridstavlja da ćemo svi umriti i da smo u smrti svi prid Bogom jednaki.
Betlehem - štalica sa Isusom i drugim likovima po tumačenju sv. Pisma, izrađivana od slame, kukuružnje, tista a kasnije gipsa, keramike i porculana zauzima glavno misto ispod grane.

Pripravljanje astala

Za Badnje veče astal se pripravljo bogato i svečano, što simboliše Božije darove, kojim je obdarijo čovika, pa se od svi plodova pomalo meće il na pod il na astal, da se ove noći zafali Bogu na tim darovima.
U srid sobe, obično ispod slimena prid pendžerima postavlja se dugačak astal da mogu sist sva čeljad. Pod njega se prostirala slama, mećale su se i kose, motike, grablje, amovi, zobi, kuruza, sina i žita. Na astal, prije neg se prikrije svečanim bilim čaršapom raspe se šaka slame il sina, na čelu astala stoji ''božićna grana'' ukrašena vatom, vilinom kosom, krep papirom i salonskim šećerom. Ispod grane stoji velik plitki svečani tanjir u kojem je ''božićnjak'' oko njega dvi-tri lipe jabuke, orovi u ljuski, suve šljive i smokve. Pored se meće isklijalo zeleno žito, u kojeg je zabodena na sredini svića. I čaša sa zrnevljem žita u kojoj je bila velika svića koja je gorila cilu noć. Kadgod su se pravili i jaganjci od vate.
U boci zamedljana rakija, zdilica sa medom i očišćenim orovima, bilim lukom i jabukom isičenom na kriške ( koliko je čeljadi ima za astalom). Astal se postavlja naj svečanije, koliko je moguće. Početkom XX vika postavlja se i mali betlehem.

Večera na Badnje veče

Morala je bit kako su satri Bunjevci kazali ''po bunjevačkom redu i običaju'' .
U kuću prija same večere dolazio je položaj koji prvi čestita: "Faljen Isus, čestitam Vam Badnje veče!". On se čeka na nogama , odpozdravljaje svi: ''Navike faljen bijo! Ti živ i zdrav bijo!''. Položaj uzima badnjaču sa ognjišta i s njom udara u prag el dovratak, i blagosiva ričima:" Koliko varnica toliko pilića, pućića, prasića, ovčica, ždrebadi teladi..., nek da dragi Bog!". Vrati badnjaču na ognjište pa ćućne iza vrata pa ponovo poželi domaćici: ''Ajd nek vam ove godine kvočke side, nek vam da dragi Bog'' . Ukućani na sve uvik odgovaraju :'' Nek da dragi Bog! Živ ti i zdrav bijo!''
Prije nego se i sidne za astal, otac izađe prid kuću i pukne iz puške u znak da je vrime za večeru. Sida se za astal, položaj uzima sviću iz žita i nosi je na ognjište da je užeže, vraća se u sobu i pozdravlja ponovo: ''Faljen Isus, čestitam Vam Badnje veče!'' i sida za astal, di ima posebno misto pored najstrijeg - strešine kuće. Na pozdrav mu svi u kući odgovaraju:'' Uvik Isus faljen bijo, i ti živ i zdrav bijo!'' Domaćin ga za to vrime blagosivlja zrnevljem žita. Na redu je zajednička molitva naglas. Viruje se da je molitva divan s'Bogom, čin zafalnosti i ljubavi. Nakon molenja domaćica unosi posnu gravom čorbu uz isti pozdrav: ''Faljen Isus čestitam, Vam Badnje veče!'', domaćin je blagosiva zrnevljem žita. Prvo starešina kuće ustaje i nazdravlja sa podignutom bocom zamedljane rakije, uz zdravicu: ''Čestitam Vam Badnje veče, nek nam dragi Bog dade i na godinu vako svi zajedno nek se skupimo u zdravlju i veselju i još boljem blagostanju!''. Svi redom popiju gutljaj, posli svi uzimaju prvo luk, orove i jabuku s medom.
Posli čorbe na astal se dodaje papula (nagusto gra), nasuvo s makom i orima, riba i pleten kolač. Na kraju se pije vino iz iste čaše po starosti, s vinom se na kraju gasi svića. Stari su obično kazali na koga dim ode taj će prvi umrit. Sa astala cilu noć ilo se ne sklanja, jel to veče niko ne smi bit gladan ni slučajni prolaznik, ni josag, ni ker, ni mačka pa ni ''tice nebeske.''
Posli večere obično se zabavilo s dicom: izvlačila se slamka ispod čaršapa, čija je bila najduža taj će najduže živit. S dicama se valjalo u slami i bacalo njim se ora. Dica bi ji lupala i ila, ko simbol zdravlja i čvrstine, ljuske od ora su se bacale pod astal da bude više pilića. Pivale su se božićne pastirske pisme: ''Hajde braćo da iđemo'', ''Marija Divica sinka rodila.'' Dica su ostajali spavat na slami dok čeljad i veći iđu na ponoćnicu.
Mlađi posle večere iđu čestitat Badnje veče, kadgod davno išli su Betlemari a kasnije su se održavale Vašange.
Božićnjak je kvasni kolač koji se samo kod Bunjevaca pripravlja za Božić u ovom obliku. Božićnjak ima simbol zajedništva svega živog na zemlji. Od Betlehema do prikazivanja svega živog na salašu koje bi tribalo bit za astalom kad se moli Bogu. Čeljad su oko astala a sve živo što ji okružuje je prikazano na Božićnjaku. On se pripravlja od dobro zakuvanog kvasnog tista, u tri dila (lepanje) u koji se metne novac, posložu se jedan na drugi i obaviju pletenicom, priko gornje pribaci se dva usukana tista u obliku križa, kojim su krajevi razdvojeni da bi se namistila ružica, ko i na sridini. Onda se slažu druge figure već napravljene od beskvasnog tista: Misec, Sunce, cvitovi, žitno klasje, loza, bure, grančice, tice, kokoška s pilićima, pućka, krmača s prasićima, ovce jasle i volovi.... Najvažnije misto ima Majka Božija povezana s maramom na dva kraja (povezana bunjevački) s malim Isusom i mali anđo ko čauš, Božiji navistitelj Božića. Tako napravljen kolač Božićnjak se peče.
Običaj je da se za velike svece, sva čeljad budu uvik u svojoj kući, baš zbog simbola zajedništva. Za Božić peku se obični pleteni kolači bez ukrasa koji se idu umisto kruva.

Položaj i badnjača

Položaj najčešće bude mlađe muško dite, drag deran u gostma, mož bit i slučajni gost namirnik, koji najčešće ostaje cilog Božića i bude najvažniji gost kojem se posebno udovoljava. On nosi badnjak, pali sviću i čestita Božić. Položaj je simbol ljubavi čovika prema bližnjem svom. [9]
Badnjak je komad tvrdog drveta ko simbol svitla i topline. Spomen na ognjen stup koji je gorio i pokazivo put Izraelcima kad su izlazili iz Egipta.
Posebna pažnja posvićena je bunjevačkom običaju prija same večere na Badnje veče kad '' položaj unosi badnjaču''.

Betlemari

Ovaj običaj je skoro zaboravljen, ima podataka da je postojo u vrimenu dok su Bunjevci većinom bili rasuti po salašima na nepriglednim ravnicama di nisu imali u blizini crkvu. Umisto ponoćnice u crkvi, sami sebi su upriličili običaj u kojim su ukazivali na veličinu rođenja malog Isusa. Okupljeni u grupe, pravili su male crkvice, koje su pridstavljale mali Betlem, štalicu di se rodio Isus. Crkvice od daščica postavljene na nosiljke, nosili su od salaša do salaša. Muškarci i muška dica, kad bi ušli u salaš svi zajedno bi pivali božićne pisme, domaćini bi ji častili i darivali a oni bi posli išli dalje.
Bogica

Zabiluženo je da su strija čeljad obučeni u bile čaršape priređivali za svoju malu dicu šalu, da im Bogica donese poklon. Dica su se kadgod plašila nepoznati, pa su dugo virovala i pripovidala doživljaje. Na selima i danas dolazi Bogica dicama.
Vašange

Pamti se ko stari običaj i kod niki Bunjevaca, a postoje i danas. Većinom slučaja pokupi se duštvo od 3-5 pari čeljadi sridnji godina, namaškarani u krpe, umazani čađom i kojekakim farbama prave veliku larmu s loncima i poklopcima, obalaze komšije, poznate i nepoznate.
Zbog prikomirnog pića nerado se primaju u kuće, pa običaj lagano nestaje.

Ponoćnica

Vrime ponoćne mise, za Bunjevce znači svečano okupljanje sviju koji mogu otić u crkvu da dočekaju vrime rođenja malog Isusa. Porid pridike i molitve svi pivaju božićne pisme ''iz srca''. Kod Bunjevaca vrlo pripoznatljive su:
"Hajte braćo da iđemo", ''Spavaj mali Božiću'', ''Marija Divica sinka rodila'', ''Zdrav budni, mili gost.''
Nakon mise isprid crkve se pozdravlja sa: "Čestitam Vam Isusovo porođenje!"Vrativši se s ponoćnice domaćini, budili su i naranili josag, oslovljavajući ji s imenima. Crvena lipa jabuka baca se u otvoreni bunar, iz kojeg su napajali josag sve do Tri Kralja. Kad izvade jabuku, ako je lipa biće zdravi, ako otrune biće bolesnog josaga.
Na ponoćnici uvik je puno svita i gužva, pante se šaljive zgode da su huncuti u gužvi pozašivali svitu odila jedno za drugo pa kad krenu ne mogu se razdvojit. Tako se zbijala šala i veselje. Posli ponoćnice iđe se kući i idu se pača. Veliki dio običaja se i danas drži, prominjen u onom dilu u zavisnosti od sridine življenja (na salašu el u varoši).
Spomenuti simboli ni danas nisu zaboravljenni. Poslednji godina organizuju se izložbe narodni rukotvorina pa i pozorišne pridstave u kojima se prikazivaje bunjevački običaji na temu Božića.

BOŽIĆ 25. decembar

Na Božić se slavi spomen na rođenje Isusa Sina Božijega. Iđe se na sve tri svete mise u crkvu, u spomen trostrukog rođenja Kristovog. Sva čeljad se ispovide da bi se pričestili na Božić. Oblače se svečana zimska ruva, posle sv. mise iđe se kući na užnu. Na ovaj veliki dan, obavezno se pozdravlja sa svakim:''Faljen Isus, čestitam vam porođenje Isusa!''
Red je da se do Božića izmire dugovi, kod Bunjevaca kaže se:" Ko je dužan - na Božić je tužan!" , i još se oprosti svima za uvride! Na Božić se svečano svetkuje, nikakog posla se ne laća, samo se kuva i rani josag.
Važno je da cila familija zajedno za astalom bude na užni koja se pripravlja na poseban način.
Užna počinje palenjemsviće, blagosivanje, molitvom, nazdravljanjem, unošenjem ila, gašenjem sviće (isti tok običaja ko za Badnje veče).
Za Bunjevce vikovima se poštiva tradicijonalna ''pečena pućka'' za Božić. Za užnu se spremalo tradicionalno ilo: zlatna friška čorba od pivca il morkače, kuvano meso sa sosom od višanja, pečena pućka sa duncom (šljive, višnje i briske), kiselim (krastavci, paprike). Na kraju iđu sitni kolači, puno fela.
Bukarica je ukrašena boca s vinom, pokadkad u šali i pečenim batakom nosila se obično na Božić posli podne, u rodbinu i komšijama, kumovima u znak poštivanja i prijateljstava uz čestitanje Božića. Domaćin prima bukaricu, i svi piju to vino, u znak poštivanja običaja i prijateljstva.
Vino iz bukarice znači prvu mučeničku krv prolivenu za spasitelja svita. Bukarica se morala popit u svakoj kući a domaćin u čijoj je mora bukaricu ponovo napunit, livalo se najbolje vino.

Marta Andjelic Goretic

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Bunjevci










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyNed Dec 28, 2014 1:18 pm

Danas bez mnogo priče. Samo slike - sankanje u Vojvodini.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 106206791504744673123320

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 137864410204400171397323

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 103834871497076273890160

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 108479491505412163056571

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 108583991570539813183135

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 108919931020319446976675










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
podbarac

Godina : 64
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyPet Jan 02, 2015 6:41 pm



Poslednji izmenio ZoxZoja dana Pet Jan 02, 2015 6:44 pm, izmenjeno ukupno 1 puta (Razlog : decentrirano da ne razvlači stranu)
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyPet Jan 02, 2015 9:21 pm

I ovo je Vojvodina -i to ona starosedelačka .
Pomalo humora ,pomalo zbilje ,po vojvođanski

Празнична трилогија link

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Praznicna-trilogija-696x130_696x130

O Srbima i Mađarima,običajima, porodicima ,prijateljstvu i mešanju ....imate ovde sva tri nastavka .
Možda i prvi put da se ovako nešto napravilo -nije epohalno "zanatski" ,ali sa dosta istine ,i kroz humor ...pogledajte .

Ispravka ...nema trećeg nastavka (sutra u 13 h na RTV 1 ,repriza .Na Y Tube su samo trejleri (za sada))
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySub Jan 03, 2015 2:30 pm

..gledala..i dopalo mi se top88 nije naporno, isfolirano,nego onako,bas kao sto je u stvarnom zivotu..duhovito..
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySub Jan 03, 2015 7:04 pm

Muzej hleba - Pećinci

Muzej u slavu hleba, u sremskom selu Pećinci u Vojvodini, osnovan je 1995. godine i nazvan Jeremija je po imenu svog idejnog tvorca Slobodana Jeremića - Jeremije. Muzej hleba Pećinci je rezultat je dugogodišnjeg istraživačko - sakupljačkog rada slikara Jeremije, koji je problematici evharistijskog hleba posvetio dobar deo svog života. Muzejski fond Muzeja hleba čini 2000 predmeta, razvrstanih u etnografsku, arheološku i likovnu zbirku. Uz Muzej hleba u Ulmu u Nemačkoj, Muzej hleba u Pećincima je jedinstven u svetu, budući da čuva bogatu dokumentaciju o obrednom hlebu kod Srba, od neolita do današnjih dana i posetiocima predstavlja zbirke originalnih alata i načina kojima se obrađivala zemlja u Srba. U Muzeju hleba u Pećincima su izložena originalna oruđa za obradu zemlje, predmeti za preradu pšenice i kukuruza, predmeti za pripremanje hleba, rekonstruisano ognjište oko koga se okupljala cela porodica, furuna, zanimljiva zbirka obrednih hlebova...

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Beafs










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySub Jan 03, 2015 7:37 pm

ZoxZoja ::
Muzej hleba - Pećinci

Muzej u slavu hleba, u sremskom selu Pećinci u Vojvodini, osnovan je 1995. godine i nazvan Jeremija je po imenu svog idejnog tvorca Slobodana Jeremića - Jeremije. Muzej hleba Pećinci je rezultat je dugogodišnjeg istraživačko - sakupljačkog rada slikara Jeremije, koji je problematici evharistijskog hleba posvetio dobar deo svog života. Muzejski fond Muzeja hleba čini 2000 predmeta, razvrstanih u etnografsku, arheološku i likovnu zbirku. Uz Muzej hleba u Ulmu u Nemačkoj, Muzej hleba u Pećincima je jedinstven u svetu, budući da čuva bogatu dokumentaciju o obrednom hlebu kod Srba, od neolita do današnjih dana i posetiocima predstavlja zbirke originalnih alata i načina kojima se obrađivala zemlja u Srba. U Muzeju hleba u Pećincima su izložena originalna oruđa za obradu zemlje, predmeti za preradu pšenice i kukuruza, predmeti za pripremanje hleba, rekonstruisano ognjište oko koga se okupljala cela porodica, furuna, zanimljiva zbirka obrednih hlebova...

Slučajno mi je ovo poznato ,jer je moj kum ortak sa Jeremijom ,pa shodno tome ,ima  i desetak pastela na temu hleba i peći za pečenje hleba .
Dodao bih samo da ovaj slikar ,u samom muzeju ,ima i prilično veliku postavku dela na temu "salaši" i "vojvođanska polja" .

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Muzej%20hleba3
Inače je Jeremija Srbijanac iz Šapca ,njegova porodica se bavila muškim frizerajom ,a on je potpuno samouk ,i sem eksponata -sam je osmislio i ozidao i čitav muzej (nekih 1200 kvm prostora )

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Srem1
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyPon Jan 05, 2015 2:46 pm

Posle muzeja posvećenog Hlebu nekako samo se nameće

Muzej pčelarstva i vinski lagum porodice Živanović, Sremski Karlovci

Praunuk profesora Jovana Živanovića, gospodin Žarko Živanović, sledeci tradiciju svoje porodice, učestvuje u formiranju školskog pčelinjaka Bogoslovije karlovačke. Obnavlja preko dvesta godina satru tradiciju svoje porodice, i čijim su podrumima spravljena i negovana najplemenitija karlovačka vina, ausbruh, bermet, rizling služena i na dvorovima.
Svoje oduševljenje ovim sitnim Božjim stvorenjima, pretočeno u pesmu u prozi, prof. Jovan Živanović (1841-1916) preneo je na svoje potomke, te porodičnu tradiciju nastavljaju njegov sin Žarko (1875-1933) i unuk Borivoje (1914-1997). Danas, praunuk Žarko objedinjuje iskustva svojih pradaka, koristeći savremene metode pčelarenja, pa u ovoj kući i dalje teče med.
U Karlovcima, u roditeljskoj kući i prostranom dvorištu sa preko 200 košnica i stotinak predmeta, kojima je pčelario njegov deda, Borivoje Živanović je 1968. godine osnovao Muzej pčelarstva porodice Živanović. Izložio je predmete, koji se danas zaista retko mogu videti i trudio se da uz zanimljivu priču o njima, zaiteresovani posetioci osete miris voska i propolisa iz minulih vremena.
Danas, možemo videti nekoliko tipova košnica i mnoge predmete, koji su se upotrebljavali prilikom rada oko pčela i njihovih proizvoda: meda, polena, voska, propolisa. Tu su: istresaljka iz 1876. godine, parni topionik za vosak iz 1881. godine, dimilica i dr. Najatraktivniji eksponat je svakako košnica u obliku crkvice iz 1880. godine. Ona je godinama ukrašavala veliki pčelinjak Jovana Živanovića, a danas joj je, pošto je veoma stara, sigurnije pod krovom.
Pošto stalno pristižu novi predmeti, koji svedoče o ljudskom bavljenju pčelama kroz istoriju, u planu je modernizovanje i proširenje stalne izložbene postavke. U ovaj Muzej, jedinstven u našoj zemlji, pored pčelara, često navraćaju mladi ljudi, naročito učenici Karlovačke bogoslovije i studenti poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Zemunu.
Praunuk profesora Jovana Živanovića, gospodin Žarko Živanović, sledeci tradiciju svoje porodice, učestvuje u formiranju školskog pčelinjaka Bogoslovije karlovačke. Obnavlja preko dvesta godina satru tradiciju svoje porodice, i čijim su podrumima spravljena i negovana najplemenitija karlovačka vina, ausbruh, bermet, rizling služena i na dvorovima.
Dvorište muzeja pčelarstva i pčelinjaka, baštu porodične kuće Živanović, milošću Božjom, materijalno podiže i snaži podižući etno-park, da bi pokolenja spoznala kako su naši preci u znoju lica gradili Srpski Sion i Sremske Karlovce.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Pcelarstvo










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Jan 06, 2015 7:40 pm

Za današnje Badnje veče poklanjam vam priču mog komšije.

Na Badnji dan, o „komađima”

Badnji dan se u mome detinjstvu mogao prepoznati po mirisu peći koje su se kadile. Već od ranog jutra, po mraku, žene su palile vatru u paorskim pećima, čulo se šuškanje kukuruzovine i ogrizina, njihovo lomljenje, a dim se vijorio iz odžaka sa velikim badžurama iz kojih se osećao miris dimljenog mesa. Selo se šezdesetih godina odupiralo ideologiji koja se protivila i nipodaštavala tradicionalne religiozne praznike, jer ih je shvatala kao deo folklora koji napredno društvo, a pogotovu ono koje stremi komunizmu, treba da odbaci. Narod je ideologiju shvatao samo u površinskom delu, spolja, i koji se morao, kao što su se neki zakoni morali, poštovati: od obaveznog služenja vojske i plaćanja poreza, pa do puštanja stoke na ispašu. Oni koji su u Banatu bili rođeni početkom prošlog veka, u svojim paorskim kućama pamtili su i pridržavali se pravila i običaja koje su kao deca naučili. Jedan od tih praznika koji je za decu oduvek bio svečan i poseban po mnogo čemu je i Božić, pre njega Badnji dan koji je nagoveštavao i govorio o rođenju Bogomladenca, a takođe je i deci nudio obilje radosti. Dakle, na Badnji dan, od ranog jutra, stariji ukućani su sve poslove užurbano radili kako bi na vreme sve završili i dospeli da, kad dođe veče, čekaju korinđaše. Žene su, čim dobro ukade peć i učine da soba bude topla, odmah posle doručka, koji je bio uglavnom postan, počinjale da tegle testo i pripremaju česnicu. Dok se to radi, ostali ukućani, da ne bi smetali, sklanjali su se iz dobro ugrejane sobe jer su se po krevetima stavljali beli čaršavi na kojima se sušilo istegljeno testo. Ja sam kao dečak voleo da prisustvujem tegljenju testa i zadivila bi me preciznost sa kojom su majka i baka sinhronizovano i uvežbano to činile. Usput sam i ja dobijao zadatak da krckam čekićem orahe i da ih stavljam u posudu kako bi se docnije samleli i pomešani sa suvim grožćem i sitnim šećerom stavljali kao fil između listova testa. U česnicu se obično na jednom kraju stavljao dinar koji je, verovalo se, posebno donosio sreću onome ko ga nađe. Kuće koje su slavile Božić, nisu mogle da zamisle taj praznik bez česnice, koja se, kad je napravljena, rezala na komade. Za svakog ukućanina spremao se po jedan komad, a takođe i komađe koje se pravilo i za one koji su izašli iz kuće. Tako je moja baka pravila komađe i namenjivala ih za dedine tri sestre, koje su otišle pre gotovo četrdeset godina iz naše kuće, a takođe i za dedinog brata, a i za mog strica, koji je bio oženjen i živeo je u gradu. Svaki od ukućana imao je svoj komad česnice i još prilikom pravljenja i prilikom sečenja česnica se namenjivala i komađe je namenjivano, pa je baka govorila: ...Jedan komad za Macu, komad za Ljubicu, komad za Boju, komad za Jeftu, komad za Ljubu, i to komađe smo mi, deca, nosili, ili se čuvalo, pa kad bi se išlo kod tih rođaka koji su otišli iz kuće, nosilo se njima. Moj deda je tada imao oko šezdeset godina i bio je pravi starešina koji je znao starinski red i poštovao ga je sa pažnjom i posvećenošću kako i dolikuje pravim domaćinima. Pred Božić, kad su žene gotovile česnicu, voleo sam da gledam i slušam kako moja baka namenjuje komađe ukućanima koji nisu živeli sa nama. Svi koji su bili mome dedi, kao starešini, najbliži po krvnom srodstvu, imali su pravo na komađe česnice kao Tela Hristovog koje su dobijali simbolično iz kuće odakle su potekli. Sad, četrdeset godina docnije, kad moja supruga pravi česnicu od kora iz prodavnice, taj lepi običaj namenjivanja komađa česnice izgubio se, ali ja i dalje volim da krckam orahe na Badnji dan i da sa nestrpljenjem čekam korinđaše.

Radovan Vlahović

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 386046940696311777217772
Komađe česnice baš onakve kakvu Radovan opisuje










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Jan 06, 2015 8:04 pm

Da pričamo o Vojvodini -a da ne pomenemo dunavske alase ? 

(halász -ribar ,mađarski ,skraćeno po vojvođanski, alas )



Da ne stavljam ceo tekst i gomilu fotografija ,evo linka -tu je sve



Vojvođanski alasi link 
(i kakve li slučajnosti -Apatinski zlz


ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Apatinskiribari
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Jan 06, 2015 8:22 pm

Božić i korindjanje

U većini kuća, na sam Badnjak ujutro rano očekivao se prvi čestitar, kojeg bi domaćica posula mešavinom žita i kukuruza, a ako je bio stariji, domaćin bi ga ponudio i kuvanom rakijom kako bi se malo zagrejali. Na Badnjak se inače postilo. Za to je domaćin morao da obezbedi neku vrstu ribe. Najbolji je bio pravi dunavski šaran ili som, a u nekim kućama se našla i suva štuka.
Domaćice su dovršavale po kuhinji božićne kolače, zadnje poslove oko čišćenja kuće i priprema za božićni sto, a domaćin je po dvorištu dovršavao i priređivao sve što treba za blago koje poseduje, jer se stoka samo hranila a štala i svinjci su se, kao i sama kuća, čistila tek treći dan posle Božića.
Domaćin je pored toga što je morao da pripremi božićno drvce tj. jelku, morao da pripremi i slamu koju će pred veče uneti u sobu u kojoj će se ukućani većinom zadržavati tokom božićnih praznika.
Došlo bi i veče.
Domaćin bi uneo slamu i rastirivši je po kući, ukućanima bi, uz prigodnu čestitku, čestitao nadolezeći Božić. Domaćica bi na prekriveni sto, ispod već okićene jelke koja je imala istaknuto mesto na čelu stola, iznosila božićnjak tj specijalno ispečeni oblik hleba, kovrtanje (pletenice), mlado zeleno žito kao ukrase na stolu, pa prikladnu posudu sa mešavinom žita i kukuruza u koju su bile zabodene tri sveće. Kada bi sve bilo spremno, na sto bi se donelo i jelo. Oko tako pripremljenog stola, okupila bi se porodica, zapalile sveće, molitvom bi se zahvalilo Bogu za sve što se uspelo spremiti, pa tek onda bi se krenulo sa večerom. Nakon večere obično su se pevale božićne pesme, a deca su se vrlo rado valjala po prostrtoj slami. Stariji su znali da namerno bace u takvu slamu i pokoji orah, kako bi deca mogla da ga traže. Najveseliji je bio onaj koji bi našao najviše oraha. Kad se tako malo zabavilo, moglo se krenuti u čestitare - korinđanje
deca korinđaju-pevaju božićne pesmice, idući od vrata do vrata kod prijatelja, komšija... Domaćica ih dočekuje i dariva sa voćem, sitnim kolačima, bombonama sitnim novcem zabodenim u jabuku. evo nekoliko lepih pesmica koje sam ja naucila od svoje prabake i pevala na badnje vece.
Dobro vece Gospodaru
Danas nam se Isus rodi
U stalici
U jaslici
Doletese dva andjela
Donesose dva kamena
Sazidase slavnu Crkvu
U toj Crkvi sveti Stipan
Sveti Stipan i Nikola
Sveta Lena svece pali
Sveta Klara progovara
Dajte nam dajte
Sta cete nam dati
Jednu krajcaricu
U casicu
Hvaljen Isus
ustajte pastiri
Ustajte pastiri,
na Betlemskoj gori
u stali
porodila Diva
prava Boga ziva
Isusa
Cedo bozanstveno
svima navisteno
Bozji sin
On za nasu ljubav
doso jeste uprav u Betlem
On se ne ponosi
svima dare nosi
u stali
na slamici lezi
i u ruci drzi
svo nebo
a ima novijih iz mog detinjstva, koje su vise saljive a manje verske. imali smo i bezobraznih i te baba zna ali bi me izbacili sa foruma ako bi vam i njih pisala

ja sam mali pera
Ja sam mali Pera
ujela me kera
za nogu, za ruku
daj mi gazda jabuku
ako nemas jabuku
daj mi krusku
ako nemas krusku,
razbicu ti njusku....

ja sam mali korindjas
Ja sam mali korindjas
daj mi gazda sta imas
vina, rakije
Bozic ti je ispred kapije
Ako neces dati
ja cu Bozic oterati.

Ja sam mali Iva
Ja sam mali Iva,
trcim preko njiva
njiva se zeleni,
gazda se veseli.
Daj gazda vina
soka il rakije,
Bozic je kod kapije.

Ja sam mala Nata
a sam mala Nata,
otvorte mi vrata,
ja vam zelim puno srece
i najlepse Badnje Vece.

Ja sam mala Kata
Ja sam mala Kata
otvorite mi vrata
da se popnem
na stolicu
da dovatim kobasicu
kobasica smrdi
gazdarica pr*i.

Ja sam mali bata
a sam mali bata
Otvorte mi vrata
Da vam vidim jelku
I poljubim cerku

I tako pevajući i veseleći se približilo se i vreme polaska u crkvu na Ponoćku. I u samoj crkvi ugođaj je bio poseban. Okićene jelke, Vitlejem i prizor štalice s malim Isusom, a tom ugođaju su pridonosile i najveselije božićne pesme.
Nakon Ponoćke, na povratku kući svakome se čestitao Božić...
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Korindjanje
izvor net
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyUto Jan 06, 2015 8:27 pm

Korinđe i korinđaši


Korinđanje je stari vojvođanski običaj da na Badnje veče deca idu od kuće do kuće i čestitaju Badnje veče i Božić rođacima, komšijama, prijateljima ali i potpuno nepoznatim ljudima a ovi ih daruju orasima, bombonama, voćem i nekim sitnijim novcem.

Kad se završi Badnjačka večera i kad deda prekrsti sobu orasima nastaje spremanje za korinđanje. Kape, šalovi, gumene čizme da ne mora da se pazi kuda se ide. One najmlađe neko od ukućana povede po komšiluku dok se malo stariji organizuju u grupice i kreće se u Korinđe.

Prvo se obiđe najbliži komšiluk a onda se zaređa po okolnim sokacima. Tamo gde “primaju korinđaše” avlinska vrata su odškrinuta. Čuvarkuća je vezan pod slamom il zatvoren u štali da slučajno ne ujede neko dete. Upaljeno svetlo “u kraj kuće” prosto poziva korinđaše da viknu “JEL SLOBODNO KORINĐATI?” Tad obično domaćica izađe i rečima “Jeste, jeste” poziva korinđaše u kuću.

Poređani u kraj vrata kreće “korinđanje” odnosno svako od dece odrecituje neku prigodnu pesmicu spremljenu za taj dan. Oni koji znaju otpevaju “Roždestvo” ali ti su bili retki kad sam ja išla u korinđe.

Najčešće su se korinđele one kratke kao što su:

Ja sam mali Jaša
Jašem na čilaša
Čilaš kleče
Ja vam reče
ČESTITAM VAM BADNJE VEČE

Ili

Ja sam mali korinđaš
Daj gazda šta imaš
Jel vina il rakije
Evo Božić kod kapije
Ako nećeš dati ja ću Božić oterati
Nazdravlje gazda večera

Ili

Ja sma mala Jana
Idem iz dućana
Posl’o me je Bora
Da mi date ora
Il kolač da čekam
Il žarač da begam
Nazdravlje gazda večera ….

I meni najlepša koja se korinđa u kući gde je mlad bračni par

Mi smo došli na taljige
Da nam date mamaljuge
I po čašu crnog vina
Da vam snajka rodi sina
Da vidimo vašu jelku
Da vam snajka rodi ćerku
Da vidimo vaše koke
Da vam snajka rodi dvojke

One najmlađe ali isključivo dečake su stričevi ili ujaci učili i nekim “golicavijim” tekstovima koje su strogo korinđali samo u određenim kućama i određenim ljudima.

To je ona čuvena "ja sam mali poštar ...." koju ću preskočiti jer kao lepo vaspitana devojčica TO nisam korinđala.

Kad se svi korinđaši izređaju domaćica iznosi unapred spremljenu činiju i svakom daje po nekoliko oraha, jabuku, narandžu, bombone, krem bananice ili šta je već spremila ali orahe obavezno. Sve to završava u torbi koja je od kuće poneta. I tako do duboko u noć dok se polako ne krenu zaključavati vrata i gasiti sveta po kućama. Danima smo se posle hvalili “plenom” koji je sakupljen za korinđe. Bila je to prilika da i oni kojima noćni izlazak nije bio dozvoljen (oni od 7-14 godina recimo) izađu “u provod” i to do duboko u noć.

Ono po čemu najviše pamtim korinđe je moja baba-Vida, mamina mama, koja nije baš zarezivala Novu godinu i Deda Mraza već se od nje poklon dobijao za Badnji dan tj za korinđe. Najlepši i najveći koji pamtim je žuti hula-hop koji sam dobila tamo kad sam imala nekih 10-12 godina. Možda je bilo pre njega skupljih ali za mene vrednijeg nije bilo. Tu negde prestaje moja korinđaška karijera i svodi se samo na odlaske kod babe da joj se čestita Badnje veče i kao uzdarje dobije “dinar” i par oraha.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 155165969774433359976795
Moji korinđaši

Danas sedim kod kuće, čekam korinđaše i uživam gledajući ih onako zarumenele i slušajući korinđe koje sam i ja onomad korinđala. Običaja radi ako baš moram nekom u kuću na badnji dan ja pitam “jel slobodno korinđati” i dobijem orah dva kao uzdarje što sam čestitala Badnji dan i Božić.

Priča sa mog bloga ovdašnjeg. Danas me podsetili na još jedno korinđe i ako uspem da ga "ukradem" postaviću i video.

Ja sam mali Bata
Otvorte mi vrata
Da vam vidim jelku
I poljubim ćerku.



Ovu su korinđali dečaci i to vrlo mali i samo tamo gde je bilo udavača. Naravno da se "prozvana" odmah saginjala da dobije poljubac od korinđaša.










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySre Jan 07, 2015 10:22 pm

Još jedna priča mog komšije. Mislila sam da vam ja opričam ovaj običaj ali lepo ga je pročitati iz sećanja onog ko je Božić pratio nekad. Još jednom moj komšija Radovan.

Božićni jahači ili kako sam pratio Božić

Običaj praćenja Božića na konjima u našem narodu datira od davnina, a ja sam prvi put pratio Božić na konju kad sam imao četiri godine, ili možda malo više, ali sećam se da još nisam išao u vrtić. Otac je vodio kobilu koja se zvala Sigma glavnim drumom, a ja sam jahao. Na roglju kraj naše kuće s balonom vina stajali su ljudi, malo su napijali, razgovarali i pratili drumom kako momci jašu. Otac je, vodeći kobilu sa mnom do roglja, malo trčkarao tako da sam prvi put osetio konjski kas, i sav sam se tresao, a činilo mi se da strašno jurimo. Zaustavio se kod ljudi na roglju, sad kao da ga gledam, i malo je spustio glavu, sad znam da se smejao i da je sakrivao smeh da ja ne vidim i pustio je da me komšije zadirkuju i da im ja odgovaram na njihova pitanja. Ja sam, naravno, bio veoma ponosan na svoje jahačko umeće, a na njihova pitanja kad ću naučiti sam da jašem bez pomoći oca, odgovarao sam: Dogodine. I kad su me ponudili vinom, prihvatio sam čašu i napio do polovine, ljudi su se smejali i još su govorili da imam i na koga da volim vino, a ja sam im odgovarao da je Božić i da se vino pije kad se Božić prati. Svi su se smejali, a ja sam, kad smo se vratili kući, osećao malu vrtoglavicu. Baka je, videvši da mi nije dobro, grdila oca što je dozvolio da radim to makar šta. Nekoliko godina docnije već uveliko sam sa drugarima pratio Božić, s pesmom od kuće do kuće, a svake godine su se moje granice sloboda proširivale, a i moji drugari iz generacije su želeli da prave posebne vratolomije na konjima, jer smo generacija koja je odrasla uz američke vestern filmove. Sećam se... Jedne godine smo se penjali, jašući na konjima, na terasu Kaštilja. Bilo je to veoma smelo s naše strane, a Kaštilj je u tim godinama bio prazan. Poslednji put na konju sam pratio Božić u Sremu, početkom osamdesetih, sa krušedolskim momcima. Jahao sam manastirskog konja i zajedno s momcima sam išao po blagoslov kod igumana Damaskina koji se pre nekoliko godina upokojio. Jahali smo laganim kasom i, kako smo išli sokakom, tako su se otvarale kapije i domaćini su nas primali i nudili pićem i kolačima. Bilo nas je dvadesetak jahača s prelepim konjima od kojih je svaki bio okićen peškirom, a na mom, koji se zvao Soko, iguman Damaskin je naredio da se veže starinski izvezen pamučni peškir, što je sestra Melanija, inače najmlađa monahinja, i učinila. Prelepa krušedolska tradicija je da božićni jahači pevaju u svakom dvorištu Roždestvo Tvoje, Hriste, Bože naš. Ozbiljnost koju su jahači pokazivali prilikom ulaska u dvorište i neko posebno vojničko držanje činili su da se, zaista, svaki od domaćina kod kog su ulazili osećao počašćenim. Tog Božića moj pokojni otac je bio gost kod mene u Krušedol Selu. Nije poznavao običaje u Sremu i kad smo se s konjima postrojili i poskidali kape i počeli da pojimo Roždestvo, otac je počeo da plače zadivljen prizorom: da skinutih kapa dvadeset momaka sa pogledima uprtim u nebo, svi kao jedan, pevajući pronose glas, i donose ga u njegovo dvorište, o rođenju Spasitelja sveta − Gospoda našeg Isusa Hrista. Otac je čitavo vreme služio plačući i pevajući, a bile su to suze isceljenja i iskupljenja koje same krenu kad lepota slatkog pravoslavlja dotakne nam srce. Od tada je prošlo više od četvrt veka i danas se na konjima prati Božić, ali onaj trenutak u Krušedol Selu kad dvadeset momaka s postrojenim konjima, skinutim kapama i pogledom uprtim u nebo poji Roždestvo, i otac koji ih služi i poji zajedno s njima i plače, bio je zaista malo čudo. Tad sam osećao da se Božja blagodet sliva na nas, da Boga oca doživljavam kroz mog oca, a da je Bog ljubav.

Radovan Vlahović
iz knjige „Džems Bond u kratkim pantalonama: Facebook beleške II“

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 109209364380840130115491ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 109235224380841430115368ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Dsc06869ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Dsc06872ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Dsc06871

Prve dve fotografije su današnje i pozajmila sam je od moje mlade prijateljice Milane čiji brat je jedan od jahača. Ostale su moje od pre par godina.










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
podbarac

Godina : 64
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptyPet Jan 09, 2015 6:54 am

Somborski bođoši ...

Pričamo danas o drvetu bođoš ili ti po latinski Celtis occidentalis L a po srpski Američki koprivić , nije reč o dođošima , to neki drugi put .

Citat :
Drvo visoko do 25 m, u starih primeraka karakteristične, debele i nepravilno plutasto-hrapave kore. Alohton je, porekolom iz severne Amerike. Neugledni žućkastozeleni cvetići izlaze u aprilu i maju. Plod je mala okrugla mesnata koštunica, jestiva kao i kod autohtonog koprivića (Celtis australis). Plod i listovi obe vrste izgledaju gotovo identično osim kore, koja je kod košćele ravna (nalik na bukvu) i kod starijih primeraka.
Zbog velike otpornosti u novije vreme ovaj koprivić se sadi na velikim prostorima, u parkovima, drvoredima pa čak i kao šumska monokultura. Hraniteljka je koprivićevog leptira (Libythea celtis) nedavno otkrivenog u Srbiji, a koji se javlja lokalizovano u zavisnosti od prisustva i brojnosti drveta. Ovaj koprivić je naročito omiljeno drvo za sadnju u severnoj Vojvodini, računa se da Subotica – gde ga inače zovu "gelegunja" – ima najmanje 10.000 stabala! Drugi grad ne manje poznat po popularnosti ove egzote je Sombor, gde ga zovu "bođoš" (= na mađarskom znači drvo sa bobicama). Gelegunja ili bođoš ima važnu ulogu u zimskom othranjivanu ptica, jer ga jedu sve ptice pa i gradski golubovi. A tek su deca pomenutih sredina navikla jesti ove ne baš izdašne ali za njih interesantne i ukusne plodove.

Posebno je zanimljivo da u Somboru svako to drvo ima svoj zdrastveni karton u koji se upisuju sve promene na drvetu .

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Vmzqip

Listovi , krošna drveta izvrsno upija prašinu , gasove i buku . U Somboru je posebno poznat Fijakerski plac gde je svojevremeno posađeno drveće da bi fijakeristi i njihove mušterije imali hladovinu za vreme letnjih dana.
Lepa je vest što su u Somboru odlučili o podmlađivanju , stari bođoši su već počeli posustajati pod teretom godina . Bođoša ima po celoj Vojvodini ali su somborski ušli u istoriju .

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 35akwtg
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySre Jan 14, 2015 8:56 pm

KOTOBANJE - GOLUBINCI

Kotobanje su po definiciji, pomoćni privredni objekti nastali u XVIII veku. Potreba za njima javlja se u vreme kada je poljoprivreda počela toliko da se razvija da ostaju viškovi koji nisu mogli da budu potrošeni ili prodati na vreme, pa su morali biti negde uskladišteni. Tada su počele da se grade kotobanje i ambari, prvo manje zapremine, a kasnije sve veći i veći. Kako se poljoprivreda intenzivirala ostajalo je sve više viška proizvoda, pa su i kotobanje dobijale sve lepši i veći izgled. Građene su odmah do ulice da se vide, i bila je stvar prestiža da domaćin ima veću i puniju kotobanju.
Golubinci su karakteristični po kotobanjama, koje predstavljaju remek-delo narodnog graditeljstva. „Lepšanovića kotobanja“ ušla je u katastar evropske kulturne baštine. Nazivaju je i čardak, zbog vanredne lepote, a ima istovrsne kible na zabatu kao i glavna kuća.
Kotobanje su ambari, koji su u Sremu jedinstveni zbog svoje višestruke funkcije. Na ovom području ambar, kao spremište za kukuruz, žitarice i drugu hranu kombinovan je sa prostorom za stanovanje mlađih članova domaćinstva. Vrlo često su kotobanje pravi festival narodne drvorezbarske umetnosti, zbog čega neke od njih uživaju status spomenika kulture od velikog značaja.

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 153161040497138965723185ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 103466144049711929905841ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 103470704049713329905708ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 104233114049712363239137
ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 103938744049712896572417










Došla je tiho i ušla u legendu  zlz
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 EmptySre Jan 14, 2015 9:21 pm

..letnja kujna obavezno ispod ambara,zatim je tu i odeljenje za zimnicu,a ispod podrum..divne uspomene i mirisi detinjstva vezu me za njih...

ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 58951_135969469782174_800431_n
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: ŠTA JE SVE VOJVODINA   ŠTA JE SVE VOJVODINA - Page 2 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
ŠTA JE SVE VOJVODINA
Nazad na vrh 
Strana 2 od 10Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: GEOGRAFIJA PREBIVALIŠTA/ETNOSI :: DRŽAVE :: REGIONI I POKRAJINE :: VOJVODINA-
Skoči na: