DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5 ... 7, 8, 9 ... 18 ... 29  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySre Okt 03, 2012 7:33 pm

Enesa Mahmić: Nikome nisam pričao o ratu

Jednostavno želio sam da sve zaboravim, sve ružno a i ono malo lijepog. Uglavnom svi ratovi su isti – čisto sranje. Na vojnika vrše od samog početka obuke, najveći duševni pritisak, samo da bi bio sto više „naš“, da se ne bi ni u dnu duše usudio da pomisli kako nešto nije u redu, da bi se na najmanju sumnju u samom sebi osjetio izdajnikom. U tu svrhu služe vojničke pjesme:
„Ne bi sjala ovako jako
Ova naša lijepa avlija
Ja bi svjetlo zvao mrakom
da te nije Alija“

Suprotna strana ima zadatak da da odgovor:

„Jebem li te Alija
Zato što si balija
Nosila ti Drina
Sto muhadžedina
Svaki dan“
Hrabrost. Hrabrost je za vojnika nešto krajnje relativno. Kakve smo sve tikvane vidjeli kako neustašivo jurišaju. Prvi put se skoro usrao od straha, drugi put je je išlo već lakše, a treći put isti klipan bez mašte zaključuje odprilike ovako: ako me dva puta nije pogodilo, neće ni sad.
U suštini, ipak, svaki vojnik tačno osjeća da je sve čemu su ga učili laz. Da su odnosi među ljudima sasvim drugačiji nego što to piše u lijepim knjigama, da je život u suštini sasvim drugačiji, da se čovjekov život nalazi u rukama slijepih, bezumnih sila koje ga gone tuđim putevima.To osjeća svako, osjeća sve jače. I kad dvojica osjete isto: počinje da se događa nešto sasvim novo, ne usuđuju se da kažu šta osjećaju, samo namiguju jedan drugom, ostvaruju odnos preko crnog humora, ali među njima nastaje tajno saučesništvo, veoma tajno.
Moja sebičnost se spajala s Gagijevom u našu sebičnost. Pušili smo naše cigarete, jeli naše suhe korice, pili iz naše čuture našu vodu , išli našim putem, a istovremeno nijedan od nas nije mogao više ni za trenutak da bude sam, samo on, samo s jednom voljom, i vlastitim ciljem. Ti dani su nas tako zbližili da više nije on tamo, a ja ovdje, postali smo mi, nekakva nova jedinica. U tom osjećanju bilo je nešto prijatno, oba osjećamo da smo prošireni, ali u tome postoji i neki novi pritisak.
Jednom, ležali smo na mirišljavom lišću dok nam je mjesec bacao srebrnu svjetlost na noge. Bio je to trenutak kad mi se činilo da osjećam sve do posljednjeg lista ispod nas, pitao sam se zašto ne sretnem ženu poput Gagija, da se sporazumijevam bez glupih i izmišljenih rijeci?! Naravno Gagi je vrlo egocentričan, nemaran, voli da se dopada, osjetljiv, agresivan, a i komunikativan. Njegovu prirodu ugraditi u lijepo žensko tijelo, a?
Dođavola sve te misli. Previše razuma imamo da bismo mogli biti sretni, tupi, automatski, a premalo da bismo se mogli izdići iznad želje za srećom… ili za bilo čim. Bilo je bučno u daljini, pitao sam ga da to nije kraj rata? Nije, rekao je, jer će tada ljudi naprosto preplaviti drumove i izgubiti razum. To neće izgledati nimalo lijepo. Svi ce žderati, piti i vrištati, samo zaista pametni ljudi biće zamišljeni i puni slutnji. Budale uvijek misle samo na ono što se završilo, a mudri na ono sto će doći. Odkud to zna, upitao sam ga. Nasmijao se. Mnogo puta sam počinjao nešto, a još nikada ništa završio, reče. Ta njegova izjava imala je dublje značenje u kojem se moglo naslutiti poređenje sa mnom i s mojim načinom života, kako ga je on vidio.
Samo da se razumijemo, nisam gey. Nisam.
Pored Gagija, bio je tu i Crni. Volio je da čangriza. Imao je u sebi nagomilane energije dovoljno da pokrene elektranu. Pored njga smo svi mi naouruzani i nenauruzani bili blijede pojave. Rijetko je ko prošao pored nas da mu Crni ne bi prilijepio nešto na svoj način, u znak pozdrava. Najviše mi se dopadalo kod njega što je bio isti, pijan ili trijezan, uvijek jednako brbljiv, bučan i neobuzdan. Jednom je pukovniku Šahbazu rekao: „Šahbaz, ti si isti ko golubovi na Baščaršiji : dok su dole jedu ti iz ruke, a kad se podignu u visine, seru ti na glavu.” Nakon tog događaja svi smo ga vadili , te bio je pijan, te ratni stres, te ovo, te ono. A znali smo da je on takav bio i prije rata i da mu nema pomoći.I dalje je išao od jednog do drugog vojnika i svima pričao istu priču. Slali su ga do đavola, umirivali, psovali, molili da ih pusti na miru. A on je i dalje razvijao svoje teorije: Da su ovaj rat namjestili američki pederi koji su imali previše vremena, da kurve ne idu u rat je im je hrana loša, da čovjek cijelog života uči, a ipak crkne glup. Onda mu iz dupeta izraste djetelina, zec pojede djetelinu i postane pametan. Po čemu se to vidi? Jer bježi od čovjeka glavom bez obzira.
-Onda i ti bježi od mene.- rekao sam mu jednom
- Neću.Ti nisi čovjek. Ti si stoka- reče mi.
Možda i jesam.
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySre Okt 03, 2012 8:39 pm


by Клинац Из Јунковца

Цеп


Полутаму дискотеке додатно је омађијавао дувански дим са којим вентилациони систем никако није могао да изађе на крај. Лајт-шоу је појачавао утисак нестварне лепоте ишчекивања неког обећавајућег погледа девојке којој би се поклонило све што постоји тамо негде иза решетки ребара што брижно чувају душу да не напусти сигурност тамнице тела.
Принц је ромињао своју ''Пурпурну кишу'', а ја сам са својих 182/64 испијао своје једино пиво за које сам имао паре тог суботњег Цепелин матинеа. То пиво ми је било сасвим довољно да се осећам онако за шта ми је касније било потребно неколико бутељки вина и понеко пиво са пола кила ''скендербега'', наравно, џумле...
Седела је за шанком са двојицом трокрилних шифоњера и била нестварно прозирна и плава, са уснама које су некако као лебделе, а преко којих вероватно никада није прешла псовка. Чуперак на десном оку скривао је његово плаветнило тачно онолико колико је нормалном човеку довољно да уђе у стање потпуне опчињености и невладања собом. Коштичаво голо раме јој је мазно додиривало образ приликом окретања на страну, баш онако како то неке жене генетски знају да изведу како би нагласиле надмоћност своје нежности над сировом снагом младих мужјака.
Био сам потпуно беспомоћан. Није ме погледала ни једног јединог момента. Остао сам нем и бескористан, кривоноги мршави сељачић из Тополе у окружењу аждаја београдског асфалта... Тада сам први пут осетио како изгледа кад самог себе доведеш у мисао да се налазиш негде где ти није место и сигуран си да си потпуно неинтересантан неким људима који такође говоре српски, али те не разумеју, смеју се неким стварима које теби нису смешне... Много сам научио тог поподнева у ''Цепу''...
Срео сам је пар година касније у бифеу СКЦ. Била је са неким момком и брзо сам закључио да јој је то колега са факултета, седели су за суседним столом, па сам могао да чујем разговор. Пришао сам, извинуо се и рекао да морам да јој кажем како због ње недељама нисам спавао у неко тамо време. ''Седи мало са нама'', рекла је. Тако сам дошао у прилику да излечим све оно због чега сам пљувао на себе оног поподнева у ''Цепу'' - јеботе. ''Био сам у Цепу јеботе'', тако се тада говорило по београдски.
Пар ситних борица око очију је говорило да је имала неку муку у животу. Када ме је одвела код себе у стан, прво је морала да успава клинца. То је била та мука. И срећа... Затим ми је пустила ''Парпл рејн''...
Три месеца сам лебдео изнад мајчице Земље. Три месеца нисам умео ни са ким да разговарам осим са њом, сви остали су ми били досадни. Три месеца сам је држао за руку и губио парче душе увек када смо се растајали.
Три месеца је ишла на сваку моју утакмицу. Утрчала је на терен и љубила ме када смо освојили Куп Југославије на паркету спорског центра у Шумицама, а ја заборавио да бих и са саиграчима требало да се радујем...
Три дана је затим није било. Онда ми се јавила телефоном из Минхена. ''Морала сам због детета, расла сам без оца и знам како је то. Молим те да ме разумеш.''
Разумем... Разумем да толика срећа није могла више да траје.
Јебежга...
Конобар!

Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySre Okt 03, 2012 8:43 pm

Fusnota

Jovan M. Ružić, muzičar...
Tamnoputi violinista sa špic brčićima i talasastom frizurom gleda zamišljeno u daljinu i priseća se svih onih noći koje je podario boemskim dušama gladnim dobre pesme i trenutaka u kojima su, zatvorenih očiju, plovili skupa u neki bolji, veseliji svet...
Nešto dalje je moj drug Borke...
Borivoje Škrbić, otišao 1997. godine, nije stigao zagrabiti slatki deo života, dugo se mučio sa bolešću koja ga je odnela...
Žuća...
Dobacio do tridesete, kao i većina momaka sa Voždovca koji su živeli brzo i jako...
Deda Mile...
Mile Breberina, porodični prijatelj, vazda veselog duha i tople reči, jedna od legendi beogradskog ugostiteljstva...
Simo...
Simo Čakić, otac koji me gleda sa slike iz šmekerskih dana kada je žario i palio kafanama u kojima se skupljala socijalistička elita...
Centralno groblje u Beogradu, skup keramičkih slika i zlatnih slova iza kojih su nebrojene priče, davno ispričane i većinom zaboravljene...
Koliko je svako od tih ljudi u životu osmeha podario, koliko je smelih koraka napravio, koliko je i kome pomogao...
Toga se više niko ne seća, a neki novi klinci prolaze uređenim stazama, tihim mimohodom pored nakrivljenih spomenika, razmišljajući o svom rasporedu i boji sutrašnjeg jutra...
Poneka skvrčena starica bledunjavog lica i usahlog pogleda na klupi ispred groba, sa slikama iz života voljenih, tiho priča onome sa kojim je život provela novosti kojih je sve manje, kao i ljudi koji je posećuju...
E, moj ćaća...
Ništa ti mene o ovom usranom životu naučio nisi, kučka je to neopevana koja ti šamare udara kada i gde se najmanje nadaš, a svaki trenutak sreće moraš debelo platiti, dok se miru i spokoju raduješ...
Sve manje se čuje – da bude bolje, a sve više – samo da nije gore...
Svako vreme nosi svoje breme, istina je...
Žalopojke ne pomažu, očaj nikome dobar drug bio nije...
Da, rat je bio zlo...
Da, posle rata se sumanuto radilo na „doborovoljnoj“ bazi...
Da, valjalo je izgraditi državu iz ničega...
Da, otkako je sveta i veka za komad hleba na stolu se valjalo krvavo boriti...
Ali...
Nisi mi rekao...
Da dolazi vreme kada čovek čoveka gazi zbog jebene kruške, loše procenjenog pogleda ili metar zemlje na zaparloženoj njivi...
Da se vrline o kojima si toliko pričao, rad, poštenje i čestitost, tope i gube u cirkusu koji potencira snalažljivost, krađu i podlost...
Da je važnije imati nego biti...
Da više nema skladne krajiške ojkalice zajapurenih prijatelja i rođaka, svi su pomrli, dok njihova deca nemaju vremena ni volje da se prisete svojih korena...
Da će jedine vesti na tom dnevniku koji ti je bio svetinja, a koje vredi čuti, biti sportske, i ne, fudbal i dalje ne valja za buđav glog...
Jovanka je još živa, Tita se sete samo Slovenci kad dođu na par dana u Beograd...
Ne, nisam bolji čovek nego što si ti bio...
Nisam baš pomogao ni sebi, ni svojima...
Nisam uspeo decu naučiti ništa pametno što bi im u životu pomoglo, nisam stvorio ništa do praznih reči i nekoliko pošalica koje mali osmeh nakratko izvuku...
Da li sam zbog toga tužan...
Ne, nisam...
Razočaran, svakako...
Neko gore je čudne fusnote na marginama velike knjige pisao...
Da li me je dešper zarobio...
Ne, nije...
Hoću, iz inata, da se radujem svakom danu, satu i trenutku u kome mogu pokloniti osmeh drugima i sebi, hoću da pevam i pričam, hodam i gledam, slušam i pišem...
Niko mi ne može uzeti uspomene, niko mi ne može ofarbati maštu u sivo, niko me ne može naterati da plačem, ako to sam neću...
Ne računam ni na bolje ni na gore dane, računam da će svakako listovi iz kalendara opadati, a na meni je da sedim na šamlici dok ih brojim ili da to vreme potrošim na recharge baterija i neke nove dogodovštine kojima ću dopisati još par simpatičnih redova u tu veliku knjigu...
Haj sad, odoh ja lagano, nek su ti mirni snovi, nemoj da si mi se žalio kad dođem, siguran sam da si mi i tamo spremio neku lekciju o tome šta je definicija valjanog čoveka...
A ja ću da ti objasnim nešto o PHP-u i web dizajnu, ako budeš imao strpljenja slušati...



Објавио Vronsky
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 04, 2012 7:02 pm


Pitam
se kako da dođem do odgovora koje toliko tražim, ali oni su u mojoj
duši. U srcu. U svemu onome što ja jesam i tek sad vidim koliko je
odricanja i povređivanja potrebno, pa da se čovjek okrene samom sebi i
potraži spas. Najteže je priznati poraz i krenuti putem bez otpora,
onako kako život sam diktira i pratiti korake mnogih koji su tim putem
već prošli. Međutim, kad ne bi bilo teško, ovo ne bi bio život i ja ne
bih bila žena koja voli...







[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Okano
Somborska Ruža
Okano

Godina : 44
Datum upisa : 06.01.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySub Okt 06, 2012 10:01 pm

Još samo pet minuta

Jednog dana u parku uz dečije igralište jedna žena sede na jednu klupu pored jednog čoveka.

“Ono tamo je moj sin”, reče žena pokazujući prstom na malog dečaka u crvenom džemperu koji se upravo spuštao niz tobogan u pesak.

“Imate divnog sina”, odgovori muškarac. “A ono tamo na biciklu u beloj haljinici je moja ćerka.”

A zatim, pogledavši na sat, pozva svoju ćerku: “Je li vreme da krenemo kući, Melisa?”

Devojčica je negodovala, “Još samo pet minuta, tata. Molim te, još samo pet minuta.”

Otac je klimnuo glavom i Melisa je na svoje opšte zadovoljstvo nastavila da vozi biciklo.

Minuti si prošli i otac ju je još jednom pozvao: “Je li sada vreme, Melisa?”

I Melisa je opet negodovala: “Još pet minuta, tata. Još samo pet minuta.”

Otac se samo nasmejao i rekao, “Ok.”

“O bože, vi ste sigurno jedan jako strpljiv otac”, reče žena koja je posmatrala njegove reakcije.

Čovek se okrenu prema njoj i reče joj: “Njen stariji brat prošle godine vozio je biciklo u blizini ovog parka. Pijani vozač je naišao, udario u njega i ubio ga. Nikada nisam provodio mnogo vremena sa Tomijem…a sada bih dao sve na svetu za još samo pet minuta sa njim. Zakleo sam se da neću ponoviti istu grešku i sa Melisom.”

“Ona misli da ima još pet minuta da vozi biciklo, a ustvari ja imam još pet minuta da je gledam kako se igra.”

tesim te
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 11, 2012 10:21 pm

Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!
Tagore - Gradinar
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
meseceva rosa

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyPet Okt 12, 2012 10:33 am

U SUMRAK

U sumrak pjevaju djevojke. Njini su glasovi meki i dahnu svježinom
cvijeća i ljubavi. Njina pjesma blaga, kao behar opada. Ona ima nešto
od mojih ljubavi: davno, toplo i lijepo. Ona podsjeća na sarajske
sumrake, kad jablanovi sjaju u crvenom zlatu, kao vitke ponosne
žene.
Kao rumene latice zasiplju me glasovi. Pjevaju lijepo. To liči na
pozdrav od starih prijatelja, na spomen onoga sto proživjeh u
ljubavi i zanosu. One pjevaju, u suton, kao sreća moja da mi rupcem
mase.
Ali srce je moje tamno jezero koga ništa ne diže i u kome se
niko ne ogleda.

(Prva Andrićeva objavljena pjesma u "Bosanskoj vili"
30. septembra 1911. godine)
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyPet Okt 12, 2012 4:02 pm

SVAKI čovek bi trebalo jednom mesečno da stane pred ogledalo i postavi sebi pitanje: - Kad nisam bio u pravu? I da pokuša, iskreno da odgovori na to pitanje, bez straha od posledica i bez nekog velikog kajanja. Ono što je bilo pa prošlo, može da nam pomogne da ne pravimo iste greške ubuduće. A greške, pa čak i greščice, neke sitne nepravde, mogu da budu opasne rane na duši, ako se ne leče. A lek za te rane je, zapravo, taj autoportret u ogledalu, i ta autoterapija od iskrenosti, i spremnosti da shvatimo naravoučenije. Uostalom, i život oko nas pun je lekovitih primera. U tramvaju broj sedam, na zadnjoj platformi, grupa veselih devojčica razgovara. Svaka druga reč im je psovka. Jedan stariji čovek ih opominje, a devojčice uglas opsuju i njega: - Fuck off, matori, verujući možda da ih neće razumeti! Zbunjen, čovek se okrene ostalim putnicima, tražeći podršku: - Zar nisam u pravu? - Jesi, ali i one su! - odgovori mu spremno jedan mladić. Devojčice, ipak, utihnuše, stvar se relativizova i smiri.



Psovke su odavno nešto normalno, deo srpskog folklora, kako u selima, tako i u tramvajima, pa i u skupštinama i javnim medijima. „Ocem svih psovki“ smatra se Terzit, lik buntovnog vojnika pod Trojom. Samo njegovo ime znači „Bezobraznik“. Izmislio ga je Homer u Ilijadi kao „protivnika kraljeva“, čoveka iz naroda koji ima smelosti da svašta kaže čak i kraljevima. Odisej ga je mučio, a Ahilej ubio. Da su imali uza se psihijatra, on bi im rekao da su pogrešili, da psovanje smiruje snažne, rušilačke emocije, i da je Terzit ventil za narodni gnev. Ispalo bi da su psovke korisne, jer čine suvišnim fizičko nasilje, i da je Terzit „pašče koje laje, ali ne ujeda!“ Helenski junaci bi rekli da se zna ko ima a ko nema pravo da psuje. I bili bi i oni u pravu. I Napoleon je psovao kad bi se razbesneo, ali na italijanskom jeziku! I njega je, možda, dok je bio mali, kao što je običaj i u Srbiji, srećni otac učio da psuje i pije rakiju.



Zanimljivo je, takođe, da su psovke prve reči stranog jezika koje naučimo. Psovke su postojale još u sanskritu: „Idi u pakao“, „Jedi pepeo“, „Nek te nabiju na kolac“! Šiler je, u svojoj drami „Fiesko“ obogatio nemački jezik psovkom „Donner und Doria“ („Grom i Doria“!). Doria je bio admiral iz Đenove, kojeg je Fiesko hteo da uništi. Nije mu to pošlo za rukom, ali je nadživeo vreme, od njegovog prezimena nastala je reč - fijasko. Ipak, najlepšu definiciju psovačkog, šatrovačkog, govora dao je američki pesnik Karl Sandberg: „To je jezik koji je skinuo kaput, zasukao rukave, pljunuo u šake i bacio se na posao!“


Ljubivoje Ršumović
Nazad na vrh Ići dole
meseceva rosa
Magična
meseceva rosa

Location : u jutrima koja sanjare
Datum upisa : 02.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySub Okt 13, 2012 5:03 pm

Момчило Настасијевић - Траг

Чудно ли ме слободи ово,
чудније ли веза.

Букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.

И траг путањама твој,
па ме пали.

А чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?

Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.

Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.

И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.

Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?
Nazad na vrh Ići dole
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySub Okt 13, 2012 5:44 pm

.“Pre nego što sam se vratila na Zemlju, nekoliko trenutaka sam zurila u zatvorena vrata na koja je upravo izašao.Dobro, sviđa mi se. Eto, priznala sam sebi. Ne mogu više da se skrivam od svojih osećanja. Nikad se nisam ovako osećala. Privlači me, mnogo me privlači. Ali znam da je to izgubljen slučaj i uzdahnula sam od gorko-slatke žalosti. Njegov dolazak ovamo je samo slučajnost. Ali svakako bar mogu da mu se divim izdaleka. To ne može da škodi. A ako nađem fotografa, moći ću sutra ozbiljno da mu se divim. Ujela sam se za usnu od iščekivanja i shvatila da se kezim kao školarka. Moram da pozovem Kejt i dogovorim fotografisanje.“
“Pedeset nijansi – Siva”
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyNed Okt 14, 2012 5:24 pm

Vratio mi se muž


Ubilo me kad je otišao. Nazvala sam je. Rekla sam joj da moj muž ima staru majku kojoj će ona prati plastične zube, mijenjati pelene, da on ne smije jesti masno jer od toga podriguje, da je razlika u godinama između njega i nje nepremostiva, petnest godina je mnogo godina.

On voli našu djecu, kad plati alimentaciju postat će crkveni miš, dok dođe do svog dijela bračne tečevine proteći će mnogo vode ispod nekog mosta i još sam joj rekla da je kurvetina kojoj ništa sveto nije… Spustila mi je slušalicu.

Njegovoj majci nisam odlazila, djecu sam mu svakog vikenda slala na ručak, kći je često znala i prespavati kod njih. Rekla je da je ženska sasvim okej i da odlično kuha. Osjećala sam da me kći izdala.

Konačno sam ga otpisala onoga dana kad sam krenula na manikuru? Cura mi je gelom za samo sto kuna oblikovala nokte i i premazala ih žarkocrvenim lakom.

Odjurila sam frizeru, naravno da je mali peder ali čitav grad, i muško i žensko koje drži do sebe svoje dlake prepušta njegovim škarama. Druga žena!

Zbog korote sam izgubila deset kila pa navukla na sebe traperice šest brojeva manje. Krenula sam u kino. Preciznije, u Art kino. Tamo čovjek može vidjeti filmove u kojima su glavni likovi najnesretnija bića na svijetu pa onda veselo otići doma.

Jedne me večeri zgodan muškarac pozvao na piće. Super. Slobodna sam žena i mogu se ponašati kako me volja. Doma mi djeca ne plaču, muž torba kurvetinu, njegova je majka možda zabunom progutala zube, ne moram misliti na baku svoje djece.

U kafiću sam popila punč. Čovjek je mlađi od mene, svi su mlađi od mene, ostavila ga žena, provjerila sam, nije zbog moga muža, ipak vjeruje u ljubav…

Ne kažem da me oborio s nogu ali sam se dobro zabavila. Ispričao mi je vic, lik urla u slušalicu, alo, alo, alo, da li je to Energo? Ne, ovdje Elektroprimorje. Nema veze, i vama jebem mater!

Možda nije smiješno ali meni je punč krenuo kroz nos jer zaista čovjek ne zna dokle će ti kreteni dizati cijenu struje. Naručila sam drugi punč, treći, onda je on pitao, kod mene ili kod tebe, ja sam rekla, kod tebe.

Bračni seks i vanbračni seks, nebo zemlja. Skupa smo pijuckali u kadi punoj pjene, voda mu se ne grije na bojler pa nismo drhtali nakon deset minuta.

Pjenušavi smo krenuli u spavaću sobu, posteljina je bila čista, tko zna zbog koga, nije mogao znati da će naletjeti baš na mene ali me nije bilo briga.

Punč na punč, punč na punč, šampanjac u kadi, vrištala sam onako kako sam sa mužem vrištala sedamdeset i devete. Ujutro me probudio miris kave. Sve kao na filmu.

Dok sam spavala Ivan je skočio do Mlinara i kupio za mene francuski, hrskavi kruh sa maslinama, luda sam za njim, debelo ga namazao putrom, vruća kava, pogled sa balkona na gradske krovove, ogromna terasa, toplo, nitko nas nije mogao vidjeti osim perverznjaka iz okolnih kuća koji vole buljiti kroz dalekozor.

Već godinu dana jednom tjedno uživam poput praseta u prljavoj vodi. Doduše, najnovija istraživanja govore da prasad voli čistu vodu ali nije to poanta.

Prošle smo subote bili u Klagenfurtu. Kupio mi je prekrasne blijedozelene Silit padele. Ne kuham. Otkako sam napuštena jedem vani, ali Silit padelama ne mogu odoljeti. Imam tri kompleta, jedan boje antracita, drugi crveni i sad ovaj zeleni. Dobila sam i tamnosive vojničke čizme i Palmers, svilenu spavaćicu.

A onda mi se sinoć na vratima ukazao muž. Žut, izgleda da ima neku frku sa jetrima. Pogriješio je, neka sjednemo kao ljudi. Zamolio me da mu skuham biljni čaj, donio ga je sa sobom, skuhala sam.

Voli me više nego ikad, izgledam odlično, gdje mu je bila glava, kurvetina ga je iskoristila i ispljunula onako kako njegova bezuba majka iz ustiju ispušta sažvakanu koricu kruha…Zamolila sam ga da ne bude previše slikovit i da mi da tjedan dana vremena. Poslala sam ga na ultrazvuk abdomena, doktor Banić je najbolji u gradu.

Djeca su presretna, tata se vraća doma. Nazvala sam onu ženu i preklinjala je da se pomire. Rekla mi je neka se jebem i ja i moj muž i njegova mama i moja djeca…Gospođa je bila strašno neugodna.

Što ću učiniti? Jedna sam od rijetkih žena kojoj se muž vratio. Sjedim u onoj kadi punoj pjene i gledam u blistave smeđe oči, među nogama mi se meškolji želja moga ljubavnika.

A doma me čeka Masna Jetra. Što ću učiniti?! Pomognite mi ako me volite.

Vedrana Rudan










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Sikret

Sikret

Location : dreamland :)))
Humor : :D
Datum upisa : 02.08.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyNed Okt 14, 2012 8:20 pm

Postoji li jedna ljubav? ili ljubavi mozemo imati toliko, da nam svaka naredna bude kao prva? naravno, uvijek malo zrelija od prethodne. Da li kad kazemo voljenoj: VOLIM TE, ovo znači kraj? Kad se izgovore ove riječi zvuče kao kraj nečemu za šta misliš da će trajati vječnost. I onda? šta onda? Tražiti onu iskru ponovo u svom srcu i njenom, ili sačekati da tu iskru neko drugi ponovo zažari? Da li se ljubav svodi na tu iskru, iskonsku, koja ti u jednom trenu upali sva čula, sve nervne završetke tvog tijela? Ili je možda tačno da ljubav treba gajiti, njegovati, čuvati? Da li vatru možeš vječno imati? Možda ona u jednom momentu treba da predje na neki veći nivo, bestjelesnog, bezobličnog... il' je treba non stop potpirivati? Pitanje je samo čime?????? Mislim da ovdje prvo treba naći rečenicu koja će definisati ljubav, pokušati naći se u njoj i opet ti ostaje samo tren, suza i žal. Ne mari ljubav puno ni za koga. U zagrljaju njenom možeš samo izgoriti, pretvoriti se u prah i iz nje nikad nećeš se uzdići kao Feniks. Uvijek će ostati sjeta i žal, bez obzira što tvoja nova ljubav postoji u tebi. Ona dodje samo kao blijeda kopija nečega što osjetih jednom, nekad davno. Sam se sebi gadim u ovim mislima. Sa nevjericom posmatram samog sebe i ono što mi se izdešavalo. Kad ljubav umire jedno uvijek zna... jer vatra se ugasila i teško ju je ponovo napraviti na pepelu. Jel sve to vrijedno tolikog truda? Vrijedno je. Vrijedno svakog trena provedenog u njenom zagrljaju. I opet bih, ako ikad ponovo ta iskra odnekud zavarniči. I opet mi duša sve o tebi sanja, I kida se srce i za tobom gine, A nevjera tvoja daleko se sklanja, Kao tavni oblak kad sa neba mine. I opet si meni čista, sjajna, vedra, Iz prizraka tvoga blaženstva me griju, Pa bih opet tebi panuo na njedra I gledô ti oči što se slatko smiju. Tako vita jela koju munja zgodi Još u nebo gleda i života čeka, I ne misli: nebo da oblake vodi Iz kojih će nova zagrmiti jeka... 27. augusta 1896. ALEKSA ŠANTIĆ
Nazad na vrh Ići dole
Djulieta
Nights of Cabiria
Djulieta

Datum upisa : 13.07.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyNed Okt 14, 2012 9:22 pm

"- Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.


- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?


- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."

Odlomak iz romana "Derviš i smrt ", Meša Selimović
Nazad na vrh Ići dole
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyPon Okt 15, 2012 9:02 pm

“Pre nego što sam se vratila na Zemlju, nekoliko trenutaka sam zurila u zatvorena vrata na koja je upravo izašao.Dobro, sviđa mi se. Eto, priznala sam sebi. Ne mogu više da se skrivam od svojih osećanja. Nikad se nisam ovako osećala. Privlači me, mnogo me privlači. Ali znam da je to izgubljen slučaj i uzdahnula sam od gorko-slatke žalosti. Njegov dolazak ovamo je samo slučajnost. Ali svakako bar mogu da mu se divim izdaleka. To ne može da škodi. A ako nađem fotografa, moći ću sutra ozbiljno da mu se divim. Ujela sam se za usnu od iščekivanja i shvatila da se kezim kao školarka. Moram da pozovem Kejt i dogovorim fotografisanje.“
....siva...
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyUto Okt 16, 2012 10:01 am

Бранислав Нушић назвао је неку госпођу кравом и због тога доспео на суд.
Судија му је одредио новчану казну коју је он, наравно, платио.
Пре него се разиђоше он упита судију:
"Господине судијо, а када бих ја крави рекао да је госпођа, да ли бих и онда био кажњен?"
"Наравно да не бисте били кажњени у том случају", одговори му судија.
"До видења, госпођо", поздрави Бранислав Нушић дотичну госпођу и напусти просторију.
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 18, 2012 12:24 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
AstrinaKomsinica
Master Spamer
AstrinaKomsinica

Location : Daleko
Humor : :)
Datum upisa : 22.01.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 18, 2012 12:37 pm

Nije tekst, ali vrijedi milion rijeci:

"Svi vi, divni ljudi, sjetite se dok se prezderavate nad Thanksgiving stolom, da postoje oni koji to ne mogu"
Nazad na vrh Ići dole
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 18, 2012 12:38 pm

AstrinaKomsinica ::
Nije tekst, ali vrijedi milion rijeci:

"Svi vi, divni ljudi, sjetite se dok se prezderavate nad Thanksgiving stolom, da postoje oni koji to ne mogu"


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
AstrinaKomsinica
Master Spamer
AstrinaKomsinica

Location : Daleko
Humor : :)
Datum upisa : 22.01.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 18, 2012 12:39 pm

:(
Toliko mozemo, a necemo.
Nazad na vrh Ići dole
Okano
Somborska Ruža
Okano

Godina : 44
Datum upisa : 06.01.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyČet Okt 18, 2012 3:37 pm

"Većini ljudi život je prejak. I zato ga ne mogu izdržati bez opojnih sredstava. Vrlo je teško piti čisti život. Čovjek postaje melankoličan od toga, ili podivlja ili posrće. Samo ga najsnažniji podnose bez krivotvorenja, s cjelokupnim mirisom, samo najjači znaju u životu nadiruću opijenost trezveno i čisto živjeti.
Radi što hoćeš. Ali ćeš uvijek znati čega si se bojao. Bojati se isto je što i umrijeti. Isto kao i propustiti. Isto kao i nikada. Nikada više. Shvati, nikada, nikada više."

B.Hamvas
Nazad na vrh Ići dole
http://farytalenakit.mojsajt.rs/
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyPet Okt 19, 2012 6:12 am

Mi smo se sreli na zvezdi što se zove Zemlja. Naš put kroz vreme u ovaj čas (čas svetli kao cilj ) stoji za nama dalek, gotovo beskrajan, da smo već zaboravili naš početak odakle smo pošli.
Sada stoji ruka u ruci, pogled u pogledu. Kroz naše ruke, i kroz naše poglede zagrlile su se naše duše.
O kad se opet rastanemo i pođemo na naše tamne putove kroz beskraj, na kojoj ćemo se opet sresti zvezdi?
I hoće li pri novom susretu opet naše duše zadrhtati u tamnom sećanju da bejasmo nekada ljudi koji su se ljubili na nekoj zvezdi što se zove Zemlja?
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyPet Okt 19, 2012 9:34 am

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySub Okt 20, 2012 7:18 am

Šobajić: Kriza morala gora od sloma Volstrita


Slikar o našim raskršćima, unutrašnjim ratovima, novoj renesansi, avangardnom kiču: "Da je blagostanje političari bi bili u drugom planu. U ovoj tranzicionoj Srbiji najviŠe mi smetaju laži"

CRVENO. Onda preko toga ponovo crveno - zbog naše stalne napetosti, tragedije, bola, pogrešnog hoda, ali i zbog graditeljskog duha uprkos svemu.

Veliki slikar Miloš Šobajić maše zamišljenim kistom i u vazduhu nam „slika“ univerzalni srpski predizborni plakat. Nikada poznati umetnik nije bežao od politike, pa ni sada kada partijski talambasi zaglušuju košavu, koja se igra sa njegovom lavovskom kosom u ubijenoj industrijskoj zoni na Dorćolu.

U prizemlju potamnele zgrade majstor ekspresije u keramici i gipsu pokušava da podigne otuđenog čoveka koji jedva dolazi do daha. Dok ta muška tela, pridavljena gajtanima, priprema za izložbe u Italiji, sa Šobajićem razgovaramo o biografiji nove Srbije, tranzicionim boginjama i ubojitosti.
* Kako se kao čovek „koji voli da mu sole pamet“ nosite sa ovim političkim parolama koje će nas kljucati sve do Đurđevdana?

- Ne pridajem im mnogo značaja. Da je mir i blagostanje političari bi bili u drugom planu, a druge vrednosti bi bile u žiži. Ovako, sve što se dešava i kod nas i u svetu najavljuje kataklizmu, za koju vi i ja svakako nismo krivi.
ARALICA
* Je li pokojni Aralica ikada naučno „atestirao“ svoju teoriju da slikarima terpentin produžava život?
- I pušači kažu da duže žive (smeh). To je Araličina dosetka, pošto se terpentin pravi od borovih iglica. A, ko diše u borovoj šumi taj je zdrav. Zašto mu ne bih verovao?

* Kako kao čovek koji je tri decenije živeo u Evropi doživljavate sudar koncepata u Srbiji? Jedni misle da je EU opsena, a drugi da je klica srećnije budućnosti...

- To što sam u Evropi bio 33 godine i što sam Evropljanin u duši ne donosi mi nikakvo novo saznanje o tome kako će Srbija iskoristiti svoj ulazak tamo, koji je još na dugom štapu. Ali, poprilično sam siguran da će jedino profitirati političari ako Srbija uđe u EU. Najmanje njih stotinu otići će da radi u briselske kabinete, gde će imati ogromne plate i beneficije. Narod ni najmanje neće osetiti neki bolji život.

* Zar nas baš ništa lepo tamo ne čeka?

- Italija je lepa sa svojim renesansnim gradovima. Volim i Francusku i Englesku. Sve su to države koje su napravile relativno udoban život svojim građanima. Nemam ništa protiv Evrope, ali mi recite šta je imala Bugarska od ulaska u Uniju? Nemojte me ubeđivati da oni i Rumuni danas fantastično žive.

* Slikate i vajate prelaze iz jednog prostora u drugi, iz dobrog u loše i obratno. Jesmo li posle 5. oktobra prešli u bolje ili u gore?

- Pre smo bili gori zato što smo bili pod sankcijama i jedini logor u Evropi. Vrata tog logora razbili smo petog oktobra, ali ja zaista ne vidim da se mnogo toga promenilo. Štaviše, kultura je zaista pala na najniže grane. U ovoj tranzicionoj Srbiji najviše mi zapravo smetaju laži. I političke izjave onih kojima uveče telefoniraju šta da kažu, a oni to isto, onako uobraženi, gromoglasno ujutru prenesu narodu. Siroti narod vidi te laži, ali je u anesteziji. Zato ovu Srbiju jedino sportisti i umetnici guraju napred.

* Po vašem proročanstvu, ostale su još četiri godine do dolaska na vlast nevladinih organizacija. Ako zagospodare, hoćete li se vratiti u Pariz?

- Više mi prija da živim u Srbiji. To je bučno, trusno područje. Pariz mi je dosadio onako miran. Čak i ako dođu ti nevladini, boriću se protiv njih zato što ovde godinama svi strepe od toga šta će reći neka baba iz tog kružoka.
GVARDIOLA KAO HANIBAL
* Francuski selektor Blan tvrdi da njegov tim igra mnogo bolje bez crnaca. Koji recept, kao veliki ljubitelj fudbala, preporučujete našem savezu? - Morali bismo da promenimo mentalitet i da što duže zadržimo mlade igrače u Srbiji. Nisam siguran da je to moguće, jer ovde ima mnogo prečih stvari za menjanje. To me ne sprečava da sa velikim žarom gledam fudbal. Volim ga zato što je dinamičan i liči na bojeve iz antičkih vremena. Evo, danas mi Gvardiola liči na Hanibala.

* Jesu li NVO zaratili sa vama samo zbog trača da vam je Arkan svojevremeno došao na izložbu u Narodnom muzeju ili zbog desničarskih stavova koje niste nikada krili?

- Ma, kakav Arkan. To je gnusna laž. On se pričinio ondašnjim „nezavisnim“ medijima. Pored mene su tada sedeli princ Tomislav Karađorđević i patrijarh Pavle. Srž konflikta sa njima je što ja manje mrzim Srbiju od njih i što je ne delim na prvu i drugu. Šta mislite, da li je jedan dobar Englez nacionalista? Ili Rus? Zašto bi to bio ekskluzivitet Srba? Kada takvi kažu da sam nacionalista, oni u stvari misle da sam nacista. Gotovo ceo život proživeo sam na Zapadu dok su oni bili članovi Titove partije. Volim crnce, Arape, Kineze, Ruse... a sumnjam da te male hulje mogu uopšte da vole čoveka.

* Francuzi su vas često pitali zašto Srbi slikaju samo smrt i ratove. Je li za to kriva konstanta naše vratolomne istorije?

- Objašnjavao sam im da je to zbog toga što Srbi imaju nešto pogibeljno u dušama. Ali, kada se pogleda samo naših poslednjih dvadeset godina, shvatio sam da tu nije u pitanju podsvest. Rat je kao nekakav usud koji nam se prilepio poput čička još od pradedova. Nekako sam se u slikarstvu, ipak, izvukao iz toga. Moje slike i skulpture govore u unutrašnjem ratu sa samim sobom.

* Prva vaša skulptura je „Pad anđela“, a pre neki dan bila je godišnjica onog „Milosrdnog“ iz 1999. Još Zapadu niste zaboravili bombardovanje Srbije?

- Ko to može da zaboravi? Osim NVO i onih koji uporno traže oproštaj od onih što su nas zasipali bombama. Zatrovali su nam zemlju uranijumom, postavili nas na vrh lestvice po broju obolelih od raka. Tukli su nas sa ciljem da nas više nema. Citiraću pokojnog Bogdana Tirnanića: „Zahvaljujem savezničkim pilotima, koji su me bombardovali 1941, 1945, i 1999, što su me promašili“.

* Pada li vam teško što je vaša „ljubavnica“ Francuska na čelu pohoda na naftna polja? Izgleda li ovaj novi svet kao monumentalni štafelaj za novu krvavu sliku?

- Francuzi, Nemci i Englezi sve su učinili da imaju mač u ruci. Tim mačem vitlaju još od 12. veka i ne ispuštaju ga do danas. Zahvaljujući njemu obezbedili su svom narodu komfor i veliku umetnost, a to se ne ispušta lako. Njihov nastup u arapskom svetu pokazao je da igraju na ivici žileta. Nama malima preostaje samo nemo da gledamo.

ODOSMO U HAJDUKE
* Jeste li se pokajali što ste Pariz zamenili Beogradom, koji se, po mnogima, kulturno provincijalizovao?
- Taman posla. Beograd je čudo od grada. Tu imate festivale džeza i filma, koncerte na svakom koraku. On ima veliku želju da bude moćan. Pun je talentovanih ljudi. Jedino mi smeta što se nikako ne spušta na Dunav i Savu, a sve zbog pruge kojom prođe jedan voz za Bukurešta. Bežimo negde u brda kao hajduci.


* Na vašim slikama čoveka uvek nešto vreba. Je li veća opsanost po njega nedostatak stida od nestašice hleba?

- Kriza morala je gora od sloma na Volstritu. Moral je promenio trasu koju su nam ucrtali antički Grci i evropski filozofi. U tom novom nakaradnom ustrojstvu umetnik je postao nepoželjan i strogo kontrolisan kao u doba Staljina.

* Preterujete li? Rekli ste i da komesari razoružavaju slobodne strelce...

- To je decenijski plan svetske vlasti. Umetnik kao samostalni mislilac je nepotreban savremenom društvu, koje ne trpi kritiku. Umetnost je pod komandom državnih komesara pretvorena u servis vlasti.

* Ide li moderna umetnost više ka provokaciji nego ka suštini? Imate li štit protiv avangardnog kiča i „uvozničkog lobija“ u umetnosti?

- I provokacija može da gura napred. I Pikaso je šokirao sve kada je 1908. napravio prvu sliku kubizma. Tada su svi pitali: gde joj je perspektiva? Ali slažem se da su današnji postdadaisti, koji se zovu konceptualnim umetnicima, u zaostatku barem sto godina. Sve je to - već viđeno. To je teški levičarski kič.

* Verujete li u novu renesansu bez renesansnih ličnosti?

- Priznajem da mi nedostaju renesansne ličnosti poput Mome Kapora. Toliko me je zabavljao i oduševljavao. Handkea retko viđam, ali me uvek oduševi svojim ludilom. Tu je i legenda likovne kritike Alen Žofroa koji je već obamro od starosti. Obožavam te pozitivne ludake. Iz njih uvek može da se izvuče ono najbolje što čovek ima.

* Jeste li, posle toliko godina, saznali da je od slikarstva mučna zarada i da je možda bolje da radite za platu kao profesor?

- I dalje živim od vajanja i slikanja, a to što sam dekan na Fakultetu za umetnost i dizajn čini mi veliko zadovoljstvo. Želim da vidim kako razmišljaju mladi ljudi. I da ne budem skroman, otkriva i moj skriveni talenat za menadžment. Slikarstvo je izuzetno težak put. Nikome ne želim to što sam u životu pregazio.

* U maju u Italiji imate seriju izložbi pod nazivom „Gušenje“. Upozoravate nas da će nam ponestati i vazduha?

- Ukratko: ja se gušim, ti se gušiš, on se guši, mi se gušimo, vi se gušite, oni nas guše!
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptySub Okt 20, 2012 9:40 am

KAD GOD POMISLIM

Kad god pomislim - više ne ide,
Pogledam u ogledalo, nasmiješim se,
namignem sam sebi i - gle - opet ide!


Kad god pomislim - više ne ide,
Zapjevušim pjesmicu, onako za sebe,
Zazviždim s vrapcima,
zacvrkućem s pticama i - gle- zaista opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide;
uzmem toplu kupku, pa se čvrsto istrljam,
obrišem i dobro namirišem
I - gle - već opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide,
posegnem za dobrom knjigom,
sav joj se posvetim, onako po mome
I - gle - uskoro opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
pođem na dugu šetnju, kroz šumu,
po zelenoj livadi, uzduž riječne obale,
I - gle - stvarno opet ide!

Kad god pomislim - više ne ide -
Poslušam najmiliju ploču, zaigram prstima po klaviru
ili tek udaram takt po stolu
I - gle - baš opet ide!

Kad pomislim - više ne ide,
popričam blisko s Bogom, o njemu i o svijetu
i - gle -opet... ide!

Adalbert Ludwig Balling
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 EmptyNed Okt 21, 2012 2:21 am

Žena ..♥
Neželim više pričat , govoriti zlobno,
moje su riječi pravi uzor kratkoće
Ponekad govor pamtim, ako je pun jasnoće
Iako je Ljubav mala, u njoj je tuga golema.
Mnoge velike riječi nisu bolu ni sjena.

I od velikih često bolja , riječ je neizgovorena.
Hladna bez ljubavi zbori samo uistinu povrijeđena.
Jedna tužna usamljena žena ...

Jadranka Balatinac
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 8 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 8 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 5 ... 7, 8, 9 ... 18 ... 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: