DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16 ... 22 ... 29  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Feb 24, 2015 2:26 pm

Bili smo jako socijalni pre Fejsbuka i Tvitera. Pre Interneta. I sad smo, donekle.

Pojavila su se ova sranja koje je mnoge ili podiglo ili spustilo na dno. Ali i dalje komuniciramo slovima, rečima, kamerom, preko Interneta pre svega.

Suština društvenih mreža je biti društven, ne asocijalan! Uglavnom se sve odigrava slovima.

Svaku novu osobu upoznaješ, odnosno dodaješ na listu prijatelja uglavnom jer ima zanimljiv tajmlajn - izbacuje svoje stavove, razne tekstove, filmove, pesme, knjige i ostale pičkematerine.

Ali...

Pojaviše se skoro razni stikeri koji me mnogo nerviraju i od čoveka prave majmuna!

Zamislite umesto svakog stikera čoveka - majmuna (babuna crvenoguzog, na primer) i, sad:

- Ćao, super mi je bila promocija! Jako zanimljivo veče. Muzika, hrana, ljudi, atmosfera, prosto sam oduševljena! Hvala ti puno i drago mi je što si me zvao.

Sad tipičan i sve masovniji odgovor na ovo:

*stiker koji se plazi*, *stiker koji guzi i pored njega He-He-He*, *PALAC*

- Ljubim te. Laq noć! :**

*stiker koji ljubi*, *stiker koji maše*, *stiker koji je srećan*, *stiker koji drži tablu BAY*

Takođe i sve češći odgovori, mišljenja, pohvale ispod nekog teksta, članka, štagod.

*stiker AWESOME!*, *stiker koji prdi*, *stiker koji izražava nezadovoljstvo*, *mrgud stiker*, *bogotac si stiker*, *PALAC*, *smajli*

- Oh, hvala puno!

*smajli*, *stiker koji ljubi*, *PALAC*

Postadoste asocijalni i na društvenim mrežama.

Ljudi, stvarno je jadno! Svi znate da kucate. Reči su jako moćne i ljudi će više obraćati pažnju na vaše: hvala, super si, drago mi je, u pravu si, bitan si mi, sviđaš mi se, vaše mišljenje od 500 karaktera, vaš stav od 1000 i više karaktera, i sve je to genijalno dok se reči koriste nego jebeni palac ili neki stiker koji skače od sreće.

I još nešto, stvorio sam sliku ljudi koji stavljaju konstatno stikere i ljudi koji ih izbegavaju:

Dakle, to je kao da čovek priča sa majmunom. Govoriš majmunu nešto, a on se samo kezi, skače, smeje, kikoće i pokazuje ti palac.

Još gore kada se nađu dva majmuna (dve osobe koje obožavaju stikere): dakle, razgovor dva majmuna izgleda potpuno isto kao i kada dva čoveka razmenjuje jebene stikere umesto reči!

(ovo inače treba snimiti u RL-u kako bi vas nasmejalo a i vizuelno prikazalo na šta liči kada samo razmenjujete stikere - odnosno kako dva čoveka izigravaju majmune)

Ne pamte ljudi komplimente u vidu stikera. Niti će neko da tumači vaš stav na osnovu nekog idiotskog stikera što ste mu postavili kao repliku.

Ljudi ste, pobogu! Pišite, govorite, ko boga vas molim! Jedna reč je bolja samo da nije faking stiker.

I, nemojte da se uvredite zbog ovoga ako boga znate. Malo sam besan zbog svega ovoga (a džabe se nerviram), no, prihvatite ovo kao dobronamerni savet, sugestiju da ne koristite preterano ta sranja. Okej, smešni su, zanimljivi, ali reči su lepše i srpski jezik je jako lep - koristite ga.

Svojeručni potpis: Дабетић Иван










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Feb 24, 2015 2:51 pm

Ovo bih potpisala ...sve od prve do zadnje rijeci....ali djaba majmunima objasnjavat.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
cojle

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptySre Mar 04, 2015 10:20 pm

ЛИКА I

Пише: Богдан Пантић
 
Никада нисам био у Карловцу. Никада нисам био на Коранском мосту и никада се нисам купао у истоименој реци… Лажем, био сам у Карловцу док ме је мајка носила у стомаку. Ишла је да препозна леш мртвог ми оца. Тетка је била у шоку, она то није могла да уради, не би поднела тај бол. Довољно је било што је гледала рођеног брата како се дави у реци, како млатара рукама док бесупешно покушава да исплива на површину и како се та борба завршава поразом. Покушавали су да га оживе на обали где су га спасиоци извукли, а затим га је хитна помоћ одвезла у градску болницу на реанимацију, међутим спаса није било. Умро је три сата након пријема, вештачки су га одржавали на апаратима док није испустио душу. У чекаоници, трудна жена је стоички подносила вест да је муж мртав и да сада мора да уђе у собу да га препозна.

Мајка ми је умрла на порођају, искрварила је до смрти. Када сам ја први пут заплакао, она је последњи пут ухватила дах. Сахрањена је у Карловцу, тако су њени родитељи желели, а мој отац је остао да почива сам у Лици, у родном селу Суваји. Не идем им на гробље. Често запалим свећу, поготово на задушнице, али им на гробове не идем, поготово не сада када живим у другој држави. Када плачем због њих у ствари плачем због себе. Не плачем јер је судбина била сурова према њима, плачем јер је била сурова према мени да први дан живота дочекам без оба родитеља.

Одрастао сам у очевом селу, са бабом и дедом. Ја сам им био једина утеха, једини смисао живота. Чували су ме и подизали најбоље што су знали и умели. Друга, старија тетка је често долазила родитељима и мени у посету са својим мужем и синовима, они су ми били повремено и једино друштво у оној забити. Због те забити, и још неколико хиљада сличних, у Крајини је почетком деведесетих, тих чувених деведесетих, избио рат. Тетка из Београда је желеле да ме извуче одатле већ првих дана рата, када су пушке опалиле, но деда није дао:

- Неће нама нико ништа, ми ништа нисмо згрешили – говорио је, а тетка је вриштала и јецала молећи га да ме одведе. Ја сам се играо рата са браћом, несвесни да је рат био свуда око нас. Безбрижно смо ловили бабине кокошке по дворишту уз помоћу зрна кукркуза привезаног за канап, који је био завезан за штап, који је пак подупирао дрвену гајбицу за воће. Оног тренутка када би нека од кока кљуцнула то зрно, канап би повукао штап и гајбица би је заробила. Пуштали бисмо избезумљену кокошку тек када би неко од старијих почео да виче на нас, шта то радимо, како се то понашамо, а игру бисмо настављали одмах када би се тај неко вратио своме редовном послу. Нисмо схватали да детонације које су се чуле у даљини нису громови, како су нас лагали, него гранате топова и тенкова. Неколико година заредом тетке су на лето долазиле код нас и сваки пут би се уплакане враћале својим кућама, једна у Војнић, друга у Београд.

Десетак дана пре него што ће пасти Крајина моји тетка и теча су отишли назад за Србију. Са собом су понели килограме меса два заклана телета и две заклане овце. Деда је знао и осећао да ће све отићи доврага. Сви су плакали у дворишту док је он уларом вукао уплашено теле иза штале. Само смо се браћа и ја уз осмех, дреку и вику лоптали на гувну. Брат и сестра од друге тетке још увек су били мали да нам придруже, једва су знали да ходају. Таман када се моја породица лагано опорављала од једне несреће, над нама се надвијала друга.

Остао сам са бабом и дедом у селу, иако су моје тетке до последњег тренутка преклињале деду да ме једна од њих поведе са собом. Мене наравно нико ништа није питао. Баба је одавно желела да ме склоне, али деда је остајао неумољив на сваки помен мога одласка.

Када сам са Тука, нашег брда на ком смо живели, шестог августа 1995. године, неколико дана пред пад Крајине, гледао колоне аутомобила и трактора како беже испред усташког ножа, коначано сам разумео да нешто није у реду, да је ђаво завладао и дошао по своје. Током рата сам неколио пута слушао о покољу усташа над Србима у Суваји у Другом светском рату и осећао сам страх међу људима да се то тај злочин не понови. Из друге просторије прислушкивао бих разговоре старијих, јер нама нису давали да будемо у соби када се о томе говорило. Слали би нас напоље или у суседне собе да не бисмо сазнали како су нам убијали рођаке, комшије и сународнике тих дана 1941. године. Баба је знала да смо их моја браћа и ја прислушкивали, али нас у томе никада није прекидала, јер је желела да знамо њихову судбину, да је не заборавимо и да не дозволимо да се нама никада таква судбина не догоди. Причали су да су усташе једног дана упале у село и побили преко двеста Срба свих узраста,  само зато што су били Срби, само зато што су били друге нације и друге вере. Само! Преживели Срби, још увек неподељени на четнике и партизане, скупили су се и осветили своје очеве и мајке, бабе и деде, синове и ћерке, своју браћу и сестре, своју нејаку децу. Као што то често бива, убили су оне Хрвате који тај злочин нису починили, већ њихове рођаке у селу Бротињи. Кажу да је шест кућа Ивезића тог дана затрто. Осветници их нису ни сахранили, већ су их бацили у неки бездан на неком од околних брда. Око за око, зуб за зуб, закони Старог Завета су нам у крви. Слаби смо ми хришћани, било православни, било римокатолици, када не умемо да опраштамо. Ни ја не бих опростио.

Осмог августа били смо међу реткима у селу који су остали, већина комшија је претходних дана напустило своје домове. Још само пар стараца, старица и ја нисмо били отишли. Тог дана се пред нашом кућом појавио један војник, тада сам мислио да је био српски. Носио је калашњиков, био је необријан, неуредан, прљав…

- Ви још нисте побегли? – упитао нас је полу љутито, не пожелевши нам ни добар дан. Тада је било мало таквих дана. Мој деда је наставио са старом причом о нашој невиности:
– Ми никоме ништа нисмо урадили, остајемо овде, а они ако ће да нас убију нека нас убију.
– Лепо је газда што си спреман да лудо изгубиш своју главу, али та глава – показујући на мене пушком – још треба да живи. А видим да се и газдарици не умире!

Деда се ућутао, а онда опет наставио:
– Ако ти нешто треба реци, ако не бежи и ти, ускоро ће доћи.

Војник је подигао откочену пушку и уперио је у мене:
– Радије ћу вам свима сам прекратити муке, него да дозволим оним псима да вас дуго кољу. Спремај се да бежиш или се спреми да умреш! – уперио је пушку у мене и откочио је. Прст му је био на окидачу.

Деда је погледао у мене, па у бабу. Колебао се и размишљао док сам ја запишавао гаће од страха. Изненада, баш у оној секунди за коју сам мислио да ми је последња, викнуо је баби:
– Маро, спремај ствари! Милане, пођи са мном!

Деда је ушао у шталу и пустио све краве на испашу. Исто је учинио са овцама. Чак је и свиње и кокошке пустио да тумарају по дворишту док смо се спремали. Косачицу за сено је сакрио у шуми, надајући се да је усташе неће наћи. Трактор је брзо био спреман за наш полазак уз велику помоћ непознатог војника. Понели смо мало суве хране, одеће и обуће. Мислио сам да ће и он да крене са нама, али је само рекао:
– Бежите ви, ја ћу још мало да будем овде.

Из мајице му је испао ланчић за који је било закачено латинично слово U. Вративши га назад унутар кошуље, осмехнуо се и намигнуо ми, знао је да сам још увек био клинац који није знао шта то слово значи.
Кућа нам је била запаљена, сва стока је била заклана или отета, а једино косачицу нису нашли. Баба и деда су три године лутали по Војводини, док коначно нису решили да се врате у Лику. Вукао их је родни крај, без обзира што на своју земљу више нису били добродошли. Вукао их је синовљев гроб, зарастао у коров, који нису обишли три дуга, чинило се бескрајна лета. Три године његов гроб нико није чисто, три године нико на њему није запалио свећу.











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
cojle
Zaštitnik seljačkih prava
Zaštitnik seljačkih prava
cojle

Location : Kumova slama
Humor : smešan samom sebi
Datum upisa : 09.08.2009

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptySre Mar 04, 2015 10:23 pm

ЛИКА II

Пише: Богдан Пантић  

Ја сам остао код старије тетке у Београду, пошао сам у основну школу. Родну Лику сам заборавио, а једино ми је у снове долазио војник који ми је увек намигивао док је враћао слово U  испод мајице. У његовим очима је било нечег доброг, иако сам касније од тетке сазнао шта то слово значи. Никоме нисам рекао ко је он био, ни теткама, ни баби, ни деди, оставивши их у уверењу да нас је спасао Србин, а не Хрват, човек коме су били захвални, а за кога више никад чули и чију даљу судбину нису знали. Растао сам са млађом браћом, која су свима говорила да сам им рођени брат, такви смо тада били, такви смо и данас. Постао сам право градско дете, које као да најраније године детињства није провело у селендри од стотинак становника, чувајући краве и овце.

И бомбардовање сам преживео. Моја тетка није. Погинула је у бомбардовању РТС-а на свој рођендан 23. априла 1999. године. Теча јој је поклонио нову торбу, у сред рата потрошио је паре на наизглед небитну ствар само да би је мало орасположио. Била је срећна тај дан, насмејана од ува до ува и поред свих срања која су се дешавала око нас. Ја сам на ливади играо фудбал са браћом тих дана и месеци. Шта смо друго могли, него да некако скренемо своје мисли са рата. По други пут сам, ни крив ни дужан, био у једном. То вече тетка је отишла, а у два је зазвонио телефон да нам јаве да не могу да је нађу, да она није међу људима који су изашли из зграде. Теча је био будан када је зазвонио телефон. Мене је пробудио и рекао да пазим на браћу док он оде до Абердареве. Опасност је и даље трајала, а он је прелазио Бранков мост југићем. Нашли су је затрпану испод тоне шута, теча ју је препознао по торби.

Деди нисмо могли да јавимо шта се догодило, јер у оној забити није имао телефон. После две недеље звао нас је из Доњег Лапца, јер у Србу није било телефона, да чује ћеркин глас. Теча није био ту, изгубио се из куће након теткине смрти, ни сам се не сећам шта смо тих дана јели буразери и ја. Ваљда су нам комшинице доносиле храну, углавном рибље конзерве и сув хлеб, не сећам се најбоље, ти дани су ми магловити и нејасни. Ја сам био тај који се јавио на телефон:

- Јел` жива Милена? –  то је било једино што је деда питао. Нисам имао снаге да му одговорим, само сам кренуо да плачем. Са друге стране слушачице први пут сам у животу чуо врисак мушкарца.

Није прошло ни шест месеци од теткине смрти, а баба и деда су отишли своме сину и ћерки. Смрт је била свуда око нас те 1999. године. Теча се некако повратио у живот, радио је као коњ да би нас прехранио и облачио, али и да би скренуо мисли са своје покојне жене. На крају је довео другу жену, није могао све да постигне сам. Убрзо је на свет дошла мала Јована. Подигла су се и моја браћа. Сестра и нова мама били су њихов нов живот. Ја сам живео у тој кући све до своје четрнаесте године, када сам постао свестан да сам у њој вишак. Преселио сам се код друге тетке. И тамо сам био вишак. Никада им нисам замерио, биле су то усране године, ни данас нису, да будем искрен, ништа боље.

Та средња школа за мене је била школа живота. Док су се моји вршњаци зезали по дискотекама, у кафићима и на екскурзијама ја сам радио свакодневно у једном магацину у Земуну за ситне паре. Углавном сам јео паштету и хлеб, а посебним данима и месо, носио старе ствари које сам добијао у Црвеном крсту, туширао се и спавао на разглављеном душеку у истом магацину у којем сам радо. У трећој години Бог је коначно и мене погледао. Милош, мој најбољи ортак из одељења, ме је позвао да живим код њега:

- Матори, моји имају брда кеша, станчину, знају те, воле те. Разговарали смо и сви желимо да дођеш живиш са нама – нисам био лажно скроман и одбио позив, већ сам покупио своје прње и отишао из магацина. Посао нисам напустио. По први пут сам имао своје паре, нису биле Бог зна шта, али сам могао да их трошим на нешто друго осим на јефтину и неквалитетну храну. Нисам се расипао, штедео сам новац, али сам с времена на време себи могао да купим мајицу, патике или панталоне. За осамнаести рођендан Милош и његова сестра су ми направили журку изненађења. Нисам могао да издржим, плакао сам као кишна година у купатилу, мислећи на оца, мајку, бабу, деду, тетку. Те вечери први пут сам се напио у животу, први пут сам тада љубав водио.

Када сам уписао факс пребацио сам се у Студењак. Милош и ја смо остали браћа до гроба, али нисам више желео да зависим од других, нити икоме да сметам. Једне од тих студентских година собу сам делио са Гораном, избеглицом са Косова, из Пећи, који је доживео сличну судбину као и ја. Нисмо се много дружили, ал смо се једанпут заракијали у соби, причајући о проклетим годинама када смо губили своје најимилије, када смо напустили своје домове. Плакали као деца, чисто и искрено, разбијени од његове шљивовице и емоција.
Давао сам годину за годином, био сам међу најбољим студентима у генерацији, добијао сам неколико стипендија, бесплатан дом, радио сам разне послове, од магацина, преко конобарисања, до гардеробе у дискотекама. Увек сам имао неку кинтицу у џепу, коју сам често делио са себи блиским људима.

– Матори, ае идемо на Златибор сада на зиму, моји су купили кућу тамо – позвао ме је Милош.
– Брате, само реци датум и ко иде? – живот је кратак и пун туге, да би човек пропуштао задовољства.
– Наша екипа из средње, а Маша иде са другарицама. Идемо да се спрдамо и пијемо.

– Миланче – Маша ми се увек обрадује, загрли ме и изљуби. Цела екипа ми је била мање више позната, само једну девојку нисам знао:

- Ово је Лика, ово је Милан – укочио сам се на помен тог имена. Пружио сам руку плавушици, нешто мало нижој од мене. Погледао сам је у очи боје мора, насмешила ми се исто као онај усташа који ми је спасао живот, и пружила руку. Њено име и њен осмех су ми били довољни.

Не морате да погађате да је она постала моја девојка, а касније и моја жена. Купили смо кућу у Земуну, где ће Крајишник, него тамо. Радили смо обоје, ја као инжињер у једној великој грађевинској фирми, она као бабица у породилишту. Родила ми је две ћерке и једног сина, а онда је једног дана тихо умрла… Од чега? Као да је битно.
Смрт је поново ушла у мој живот… booored











Seljak sam pa umem i reč da probiram!
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyNed Mar 08, 2015 1:22 am

Ženska prava i po lule duvana*

Mi žene rođene u drugoj polovini XX veka smo prva generacija žena ikada rođenih, a da su nam unapred bila namenjena prava po kojima smo mogle biti smatrane ljudskim bićima, jednakim pred zakonom kao i muškarci. Hiljadama godina ranije nikome nije palo na pamet da bi to moglo biti tako, da nije normalno da muška polovina čovečanstva smišlja sva pravila, a da se ženska polovina tim pravilima bespogovorno i ćutke povinuje, da tim pravilima služi i da živi svoj jedini život bez prava da se pita i odlučuje sviđa li joj se išta od tog života. Ćuti, slušaj i radi, „ja te 'lebom 'ranim“, tako je bilo.



Odakle nam ta prava?



Izborile se i za njih ginule prethodne generacije žena, bezimene, često zaboravljene, hapšene, progonjene, streljane, vešane samo zato što su htele da žive svoj ženski život kao ljudska bića.



Šta su tražile?



Pravo na školovanje, na rad, na imovinu, na račun u banci, pravo da putuju same kud žele, da glasaju, da učestvuju u javnom, političkom životu, pravo da žive svoj život bez nasilja, da biraju hoće li se udati ili ne, hoće li rađati ili ne. Pravo na slobodan izbor o tome kako će, s kim i gde da provedu svoj život.



I ne bismo mogle imati ta prava zapisana i pre nego što smo se rodile da neka muška većina nije o tome odlučila, a zbog jasnog zahteva tih generacija žena na čijim ramenima danas stojimo pripremajući svoja ramena za sve one koji dolaze posle nas, da žive bolje i da zaista uživaju sva svoja prava.

Jer se često u svakodnevici dešava da nam naša zapisana prava ne vrede ni po lule duvana zbog dubine i snage naslaga predrasuda o tome da je svaka žena roba, a ne osoba, da se prema svakoj ženi možeš ophoditi kako ti se ćeifne, da je možeš omalovažavati, ponižavati i uvredama „stavljati na njeno mesto“.



U tome je, uglavnom, razlog zašto obeležavamo 8.mart, zašto imamo akciju „16 dana borbe protiv nasilja“, zašto neprekidno moramo da dokazujemo da smo dostojne prava koja su nam garantovana 1948 Deklaracijom UN i svim kasnijim zakonima i propisima.



Zabranjeno je da te pri primanju na posao pitaju o bračnom statusu i „hoćeš li imati dece“, zabranjeno je da te neko mlati kad god mu padne na pamet, zabranjeno je da ti plata bude manja nego muška, zabranjeno je da ti se rugaju samo zato što si žena, da te ućutkuju, omalovažavaju i smatraju robom i svojinom, a ne ljudskim bićem, ravnopravnim i jednakim sa muškarcima.



Ipak, sve to se dešava mnogim ženama, sve to unesrećuje mnoge žene u raznom životnom dobu bez obzira na zapisana prava.



Zašto je tako teško u život pretvoriti sve te zapisane reči? Zašto tako sporo teče proces prihvatanja zakonske obaveze zabrane ponašanja zasnovane na predrasudi da se svega toga i „ne moramo držati k'o pijan plota“ samo zato što je o ženama reč?



Šta su objašnjenja pretvaranja ženskih prava u „po lule duvana“? Duga je i maštovita ta lista, lako se prepoznaju, s lakoćom izgovoraju svuda.

Ako dobija batine „sama je to tražila, provociranjem, a i bio je pijan i nesrećan, jer ga ona psihički maltretira“.



Ako je odbiju zaposliti, to je zato „šta ću s njom, udaće se ima dete, stalno bolovanje, nemam ja para za to, nek' je izdržava neko“.

Ako želi u politiku onda čuje „pa šta ćeš, nije to za žene, nema kvalitetnih žena, a i same žene nisu zainteresovane, u stvari“.

Ako želi auto, zemlju ili kuću na svom imenu pitaće je „jeste li udati? kako niste, zašto niste?“

Ako sama sebi bira šta će obući obratiće joj se „eto kako se izazovno oblačiš, a posle kukaš što ti zvižde“ ili „oblači se k'o da je sama sebi mama“, ako je ružna to je najvažnije što se o njoj treba znati, ako je lepa zna se šta joj sleduje, da zavodi i da joj se nadevaju imena razna.

I najgora uvreda koja joj se može uputiti je – da je feministkinja, što je naravno „sačuvaj bože!“.



Ako stojite dok ovo čitate – sedite, jer imam nešto da vam kažem. Ako ste na rečima za sva ženska prava, za jednakost i ravnopravnost , onda ste i feminista, čak i ako ste ubeđeni da niste.



I zato vam čestitam 8.mart.



* tekst je objavljen u listu Nedeljnik, 5.03.

Gordana Čomić










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyNed Mar 08, 2015 12:52 pm

..i meni se svidja.. :948208144: hvala
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyNed Mar 08, 2015 4:49 pm

Međunarodni dan žena – spomen na borbu koja još uvijek traje

Međunarodni dan žena ili u našoj zemlji još iz vremena Jugoslavije poznatiji kao „8. mart“, koji se svake godine obilježava 8. ožujka, sigurno je jedan od najdugovječnijih „praznika“. Svoje korijene ima u Sjedinjenim Američkim Državama još od sredine 19. stoljeća, kada su radnice tekstilne industrije izašle na ulice i tražile bolje uvjete rada i veće plaće.

Od te godine najčešće oko tog datuma žene diljem SAD-a, a kasnije Europe i Rusije, okupljale su se tražeći svoja temeljna ljudska prava, a najpoznatija demonstracija održana je 1908. godine u New Yorku na kojoj je marširalo više od 15 tisuća žena za bolje plaće i pravo glasa. Dvije godine poslije u Kopenhagenu „Socijalistička Internacionala“ ustanovila je Međunarodni dan žena koji je sljedeće godine obilježen u brojnim državama Europe. U SAD-u se 30-ih godina prošlog stoljeća prestao obilježavati taj dan, zbog njegovog komunističkog nasljeđa, dok je s druge strane u komunističkim zemljama taj dan postao jednim od simbola komunističke borbe protiv kapitalizma. U našoj zemlji nakon osamostaljenja „Dan žena“ relativno je marginaliziran. Ipak, taj dan svakako je simbol borbe žena za ravnopravnost u svim segmentima života i rada, koja i dan danas traje u svim zemljama svijeta na različite načine i putem raznih sredstava.

Zbog toga, povodom Međunarodnog dana žena izdvojili smo inspirativne citate poznatih žena diljem svijeta, koje su utjecale ili utječu na promicanje ravnopravnosti žena, svaka na svoj način.

„Ekstremisti su pokazali što ih najviše plaši: djevojka s knjigom.“ Malala Yousafzai (dječja politička aktivistica i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2014. godine)

„Žene su najveći neiskorišteni rezervoar talenata na svijetu.“ Hillary Clinton (bivša prva dama SAD-a, kandidatkinja za predsjednicu SAD-a i Ministrica vanjskih poslova SAD-a)

„Uspjeh jedino ima značaj i možete uživati u njemu ako imate osjećaj da je vaš.“ Michelle Obama (prva dana SAD-a)

„Ako želite da nešto bude rečeno, zamolite muškarca, ako želite da nešto bude učinjeno, zamolite ženu.“ Margaret Thatcher (bivša premijerka Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije)

„Humor je jedan od najboljih sastojaka preživljavanja.“ Aung San Suu Kyi (burmanska političarka i dobitnica Nobelove nagrade za mir)

„Ne možete se rukovati sa stisnutom šakom.“ Indira Ghandi (bivša indijska premijerka)

„Ne mogu reći jesu li žene bolje od muškaraca, ali mogu reći da sigurno nisu gore.“ Golda Meir (izraelska političarka)

„Kada se radi o dostojanstvu čovjeka, ne možemo raditi kompromise.“ Angela Merkel (njemačka političarka i kancelarka)

„Neke od nas postaju muškarci za koje smo se željele udati.“ Gloria Steinem (američka novinarka, feministica i politička aktivistica)

„Žena se ne rađa, žena se postaje.“ Simone de Beauvoir (francuska književnica i filozofkinja)

„Nisam niti muškarac, niti žena, nego autorica.“ Charlotte Brontë (engleska književnica)

„Žene su prave arhitektice društva.“ Cher (američka pjevačica i kantautorica)

„Nema efektnijeg oruđa za razvoj od osnaživanja žena.“ Kofi Annan (bivši glavni tajnik Ujedinjenih naroda)

IZVOR-ŽENA.HR
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptySre Mar 11, 2015 7:34 am

Da se zna!

Znalo se kadgod kako se svet oblači. Šubara se nosila od Mitrovdana do Djurdjevdana, resto je bilo za šešir. Danaske ni šeširdžije posla nemaju. Muški su nosili kožnje čakšire, štrikane debele čarape, klompe pune slame, pršnjake gore, nakurnjake dole, rukavice od reslova od čakšira, opaklije preko, ako je baš bilo zdravo ladno il ako su terali konje u sonicama. Bili su brkati pa im ni nos nije mogo odole da ozebe. Niko se u to doba zime nije bojo. Zimi se tuklo po masnoj i jakoj rani, belom luku, vinu i pitijama, hurkama, švargli, kobasicama, kiselom kupusu, krompirači, pečenim bundevama i bundevari, vrućom mleku i s prsta skorupa, vrućim čvarcima, vrućom krompiru u čakšira. Ako se baš kogod malko i razbole, lečili su ga spram godina, šerbetom, dumstom il kuvanim vinom.


Dugačke gaće u to doba nosili su svi i muški i ženske, miški duže a ženske kraće, da ne vire ispod aljina, tu nije bilo šale. Ovo što danaske zovu ženske gaće, te ni protiv komaraca nisu dobre, tolko su retke i providne. Take mogu da ugrejedu samo onog što u nji gleda. Žene su kadgod zimi sedile nuz peć na šamli, grejale i čuvale to što imadu. Sotim nije bilo sigre, u svakoj kući je bilo puno dece i navek treba još koje, bilo je posla za sve. Oblačile su se žene zimi u debele aljine, povezivale su debele marame, s ledja oko krsta rogalj od debele vunice i jedan taki preko glave, na maramu, ako baš izlaze digod napolje.


U peć se ložilo zajutra, kad je dobro ukade išle su tepsije il lebac, zavisi koji je bio dan i šta su naumile, dal da cvrči il da šapuće u šerpenji. Cela kuća je mirisala na vruć lebac, frišku ’ranu, kupus il beli lukac. Toj dečurliji niko nije kupovo vitamine u dućanu, niko ih nije nutko i moljako da jedu. Znalo se kad se šta radi i šlus. Ko ne je’ taj ostane gladan do ručka il večere. Tek mlogo godina posle neki stručnjak je izumo apetit. Dok to nije izumo, sve je pucalo iza ušiju kad je čeljad sedila za astalom i kad se jelo. Posle je bilo i ribljeg ulja i kojekakvih špecija za taj apetit, da nam deca bolje jededu. Što više špecija to lošija ’rana, valda im zato i pišedu to za apetit. Danaske svet ide šorom i jede. Posle ni ne znadu dal su jeli il nisu, te pazi na limuzine, te pazi na grbav asfalt, te pazi da ne budeš musav gleda te narod, te pazi da ne zakasniš, pazi di ćeš baciti štaniclu kad pojedeš i do kraja nit znaš kolko nit šta si jeo. Izeš taku ’ranu. Kadgod ni konjima nisu dali da jedu u hodu. Dobili su šta im sleduje u jasle a posle, kad se radi, taj što je teo da žvakne štogod s nogu, dobijo bi korpu od žice na njušku, da ne pravi štetu na kukuruzu il kakvom drugom zelju. Reda je bilo za sve.


Nije kadgod bilo ni radija ni televizije ni termometara. Toplomer su imali lekari a vrućinu i ladnoću narod u to doba nije merio. Kad je vrućina raskomote se i razgaće a kad je zima obuku se kako treba. Trajala je zima nekad zapravo. Kad stegne s početka, ne popušta do proleća. Taki je bio i zimski raspust za djake, da ne idu u školu kad je najladnije. E, ondak se neki što je zimovo nuz radijator setio da treba djacima drukčiji raspust pa sad kad zaiveri kad mu je vreme, deci ukidaju školu zbog zime.


Kad je prava zima ondak se gvoždje lepi za prste, ko da ima lepka na njima, a nije, samo je ladno. Kad je tako bilo ondak se i divanilo da je ladno i da je napolju dobro steglo. Al se ni ondak niko zime bojo nije, ta di bi, zma dodje i prodje. Lepili smo kadgod i jezik za oluk. I oluk je bio gvozdeni pa kad kogod nasloni vrčak jezika a on se oma zalepi od ladnoće. Bilo je i onih neveštih pa kad malko jače stisnu i duže drže jezik na ladnom, zalepi se zapravo. Ej, to je bila muka da se posle odlepi. Bez jezika čeljade ne ume da divani. Ondak taj samo mlatara rukama, mumla i pokazuje prstom na oluk i jezik. Puštali su ga malko da nauči kako treba i upamti, ondak neko otrči po vodu iz lonca što stoji u kraj šporeta, jedna cimenta od po litre bude dosta da se ugreje to parče di se onaj zalepio, da vrati jezik di mu je mesto i da upamti grešku.


Kanda zato danas niko ni ne pruža jezik, boje se da se digod ne zalepi na ladnoći. Džandare i korbače ukinula demokratija, narodu ogadili zimu oni što svaki čas javljaju da je ladno i gadno, da niko nikud ne ide. 
Gledam kako nam je sad sve lepo, čisto i ravno. Nigdi nema djubreta nuz put, nema rupa na putu, nema parloga i neuzorane zemlje, nema vagaša u ataru. Samo belina, milina i tišina. E, al neće dugo, ne pada sneg da pokrije breg neg da svaka zverka ostavi svoj trag.

Bora Otić










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Apr 21, 2015 9:46 pm

Ne znam da li je ovo pravo mjesto, ali u moru nikakvih članaka meni se ovaj članak jako dopao ne zbog teme koju obrađuje nego kvaliteta samog članka.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Apr 21, 2015 10:00 pm

justicija ::
Ne znam da li je ovo pravo mjesto, ali u moru nikakvih članaka meni se ovaj članak jako dopao ne zbog teme koju obrađuje nego kvaliteta samog članka.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Da,članak je zaista realan .I mi zaposleni živimo od plate i "dozvoljenog minusa " na kreditnim karticama ,niko više nema ušteđevine niti je može imati .
Uzmite nam platu -Srbija je na kolenima ,jer smo dovedeni u status "proletera" .
U mnogim porodicama zaposlen je samo jedan član ,ili žive od primanja penzionera .
Nema plate i penzije -svi smo na prosjačkom štapu .
Ima još jedan apsurd .Vučić trijumfalno najavljuje "povećanje plata i penzija " ako se "pozitivni trend" nastavi .
Taj "pozitivni trend" je u stvari -visoka stopa smrtnosti ,niti je privreda "procvetala" niti se desilo masovno zapošljavanje .
Mene lično nervira što su mnogi zaboravili da će to "povećanje" biti u stvari samo ono ,ili deo onoga što su nam ,mimo svakog zakona -oteli .
Konkretno ,zdravstveni radnici nisu dobili povećanje plate sada već 10 godina ,a troškovi života su skočili bar 5 puta .
No ,ne vredi ni govoriti o tome ,masovna amnezija ,kao obično .
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Apr 21, 2015 10:07 pm

Razumijem Dani. Situacija u Srpskoj se ne razlikuje bitno, barem ja tako mislim, ali ono što se meni dopalo u članku je što je neko istraživao i na osnovu istraživanja pisao članak. Više mi je muka od rekla-kazala, od prepisivanja, od starleta, navijača, kvazi biznismena i političara. Neko se bavio običnim čovjekom.
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptySub Jun 06, 2015 2:45 pm

“Ти се нећеш сећати оне ноћи када сам сама лежала у болници, у настрашнијим и уједно најдивнијим боловима, посматрала месец и тихо шапутала, теби и себи: “Можемо ми ово!”
Ти се нећеш сећати како си ме погледао само неколико секунди након што си дошао на овај свет, као ни мене која те привлачим на своје груди и шапућем ти на увце “Здраво, душо.”
Ти се нећеш сећати како си, као чаробним штапићем, излечио мој сломљени дух. Како си зацелио моје срце. Испунио мој живот. Била сам тако изгубљена пре него што сам те добила, а ти си ме поново саставио.
Ти се нећеш сећати како сам те поносно гледала где год да смо ишли. Мени си увек био најлепши дечак у просторији. Увек и свуда.
Ти се нећеш сећати како су ме, као ништа друго на свету, засмејавале све глупости које си правио. Још кад си био скоро беба видела сам како дивно срце имаш.
Ти се нећеш сећати како сам ти чешљала косу и склањала је с чела и како би ме тада гледао. Без иједне речи, наше душе су се додиривале и једна другој говориле оно што речи никада не би умеле да кажу.
Ти се нећеш сећати ни бескрајних игри голицања које смо највише волели, ни тога како сам увек варала да бих те држала што ближе себи и могла да то слатко лице прекријем пољупцима.
Нећеш се сећати свих оних ноћи када сам одлазила на спавање и осећала бескрајни страх због тога што сам мајка. Да ли сам довољно добра? Да ли сам забрљала безброј пута већ до сада? Да ли сам ја у стању да будем онаква мајка каква је теби потребна, какву заслужујеш?
Нећеш се сећати како ми је срце сваки пут треперило, и сваки пут по мало расло када би ти прошао неку важну прекретницу. Ни сањала нисам да се нечијој срећи и успеху могу толико радовати!
Ти се нећеш сећати како сам твоја сићушна стопала држала у рукама и замишљала како ће једног дана порасти, постати већа од мојих, и како ћу морати да их пустим да оду…
Ти се нећеш сећати, али ја хоћу…. чуваћу те успомене у свом срцу за нас обоје.”










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sunrise
NaughtY
sunrise

Godina : 34
Location : Tu negde...
Humor : A sta je to :))
Datum upisa : 15.04.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Jun 23, 2015 2:26 pm

Od mog prijatelja....

Volim te kao što Balašević voli Oliveru, kao Šantić nekad Eminu.
I svejedno mi je gde te volim.
Da l' u Novom Sadu, Parizu, Beogradu il' u mom Šidu.

Želim te kao što je Jesenjin želeo isidoru.
I baš me briga gde sam i šta sam sa tobom.
Prosjak u kolibi ili kralj na dvoru.

Borim se za tebe kao Puškin za Nataliju, čak i onda kad znam da si kriva.
Moja ljubav prema tebi ne poznaje ljubomoru.
Ti si moja voljena, koga god da si ljubila, s kim god da si bila.

Mislim na tebe, baš kao što je Bećković mislio na Veru.
Kada je očaran njenom ljubavlju, napisao i poklonio joj jednu od najlepših pesama na svetu.

Pišem za tebe, možda ne baš "Santa Mariu" kakvu je Kostić napisao za Lenku svoju.
Al' pišem onako kako umem.
Iskreno i iz srca.
Ja u stvari i pišem za ljubav tvoju.

I na kraju, priznaću da Šekspira baš i ne volim mnogo, iako se Romeu i Juliji na neki način možda i divim.
Samo, ja ne želim kao oni da za ljubav umirem.
Ja hoću da za ljubav i za tebe živim.

Igor Čobanović
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Jun 23, 2015 5:02 pm

Igor ima dobrih tekstova,volim ga procitati.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sunrise
NaughtY
sunrise

Godina : 34
Location : Tu negde...
Humor : A sta je to :))
Datum upisa : 15.04.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Jun 23, 2015 5:05 pm

Astra ::
Igor ima dobrih tekstova,volim ga procitati.

Da, da... Moj drug, ima prelepe stvari...
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyUto Jun 23, 2015 5:35 pm

Često sam putovao.
Na stanicama sam se nagledao vozova koji su redovno kasnili i ljudi koji su redovno žurili da na njih stignu.
Zanimljivo je to da su svi ti ljudi, uvek uspevali i pored svih tih kašnjenja da odu tamo gde su želeli da budu.
Često posmatram ljudske sudbine.
U životu sam se nagledao ljubavi koje su kasnile i ljudi koji su žurili da u njih uđu.
Nažalost, ljudi su imali više sreće sa vozovima.
Njih su strpljivo dočekali.
Ljubav nisu mogli da dočekaju, požurili su i ulazili su u nešto što su mislili da je ljubav.
Brak ih je vešto zavarao.
Ljubav je ipak stigla, ali njih je put odveo na sasvim drugu stranu od one na koju su tako želeli da odu.
I ljubav i voz, znaju da zakasne, ali ipak stignu kad tad.
Ne trčite.
Jedna legenda kaže da je Bog svima odredio koliko koraka će napraviti za života.
Eto, a neki požurili da ih sve potroše.

Takodjer od Igora.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jun 29, 2015 8:25 pm

Dvoumila sam se da li da ovaj tekst postavim ovdje ili na temi "o čemu razmišljate" obzirom da sam se itekako zamislila nakon čitanja.

"Doktor na psihijatrijskom odeljenju, divan čovek…
Gostovao sam u njegovom gradu, saznao sam gde i šta radi, i umesto u obilazak grada zamolio sam ga da me odvede u obilazak pacijenata.
Nije bilo lako, ali sam ga ubedio.
Dugi hodnici, prozori sa rešetkama, i puno mladih ljudi, od petnaeste do trideset i neke.
Lepi, prelepi, puni života koji se rasipa iza tih zidina…
Neke devojke, k’o manekenke, kao da nisu svesne svoje lepote, momci koji ne mogu da pronađu smisao, sredovečni u večitom traženju. Sve pomešano, kao kartaški špil, i povezano nepovezivo od svih mogućih ljudskih profila i sudbina.
Dijagnoze različite – anoreksija, bulimija, opsesivni i bipolarni poremećaji, depresije, psihoze, i ostalo.
Volim te ljude jer se ne skrivaju, oči u oči su sa problemom, spremni su da idu do kraja, samo da ga se reše. Priznaju da imaju problem, što znači da su na tragu rešenja, ne svi, ali su u potrazi…
Zainteresovao sam se za njih, istinski, ne da bih pisao o njima, nego da bih preko njih bolje razumeo sebe. Proveo sam sate sa onima sa kojima mi je bilo dozvoljeno da budem, i video sam u njihovim očima potrebu za druženjem, pažnjom, razumevanjem.
Neki su me prihvatili više, neki manje, neki ni najmanje. Bilo je smeha, radosti, otvorene su sve moguće teme. Osećao sam se nekako blaženo među njima, oduvek sam tražio sagovornike spremne da se na prvu otvore, i da mi pričaju o svemu.
Oni se ne leče, oni tragaju za smislom, zato sam ih gledao kao sabraću a ne kao ludake…
Dok sam sa nekima od njih razgovarao činilo mi se kao da su u bolnici na godišnjem odmoru, opušteni, rasterećeni porodice, obaveza, svega onoga što ih guši. Nisam znao šta ih tačno muči, znao sam samo da igra koja se dešava u njihovim glavama prevazilazi mnogo šta što može da se sretne van tih zidina.
Nakon toga smo drug lekar i ja otišli u noćni život, u noćne klubove gde se kreću nazovi normalni.
Prvo su nas na ulaznim vratima članovi obezbeđenja pretresli do gole kože, a onda smo upali u buku kakva se retko sreće. Svi pijani, u svom filmu, gde svako vuče na svoju stranu.
Ono što običan svet naziva ludnicom pružio mi je mnoge odgovore, razgovori, ispovesti, savetovanja, zapitanosti, osećaj pripadnosti negde i nekome, dok sam se među normalnima osetio gore nego ikad.
Normalni me uopšte nisu primećivali. Plašili su me njihovi pogledi, pokreti, prividna opuštenost… Polumrak, polusvet… ćiako si okružen stotinama mladih ljudi čini ti se kao da si bačen u nešto gde ti nema spasa, osim da se napiješ, i da vrištiš, urlaš.
- Doktore vrati me u ludnicu – šaputao sam drugu – vrati me tamo gde sam mnogo opušteniji, gde nema buke, alkohola, smrada kojekakvog, možda tamo neću naći srodnu dušu, ali ću mnogo lakše naći razumevanje, prijatelja, smisao. -
Vraćala su mi se sva ona lica iz bolnice, upoređivao sam ih sa ljudima iz diskoteke, koliko je sve pomešano, koliko toga se tu krije ali kako razmrsiti to klupko?
Ko je, u stvari, normalan?
I da li ima normalnih?
Da li su normalni oni koji pokušavaju da nađu sebe, i na tom preosetljivom putu stradaju, ili oni koji se isključe iz svega i glume sreću, ispunjenost, dok, u stvari, sve kipi u njima…?!
Da li se treba obratiti za stručnu pomoć, ili se prepustiti moru prepuštenih, i sakriti u masi?
Izašao sam na svež vazduh, pogledao nebo, prošao još jednom pored bolnice, poželeo da svratim unutra i nastavim razgovor, ali vrata su bila zaključana.
Narod se slivao u diskoteke, noćne klubove, svi su išli tamo, a ja sam bežao glavom bez obzira i čeznuo za “ludnicom” da nastavim priču sa onima kojima je do priče.
Vrata su zaključana.
I još mnoga vrata su zaključana?
I još mnogi ljudi su zaključani?
A ja bih da ih otvorim…
A ja bih da se otvorim…
Samo što ponekad ne znam kome, toliko ludnica oko mene, samo nisam siguran u kojoj mi je tačno mesto. Ljudi, nažalost, nisu svesni ludnica koje ih okružuju, i umesto da beže od njih, spremni su sve svoje da žrtvuju da bi bili i pripadali tamo.
Da ne nabrajam šta sve, i ko sve, shvatiće te već i sami…"

by Stefan Simić
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jun 29, 2015 8:41 pm

Odličan tekst Justi.
Zapitah se i ja u kojoj je "ludnici" meni mesto . 55555
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jun 29, 2015 9:21 pm

Kijara-brm ::
Odličan tekst Justi.
Zapitah se i ja u kojoj je "ludnici" meni mesto . 55555

Svi se smjeste prije ili kasnije, naći ćeš već i ti sebi mjesto :948208144:
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jun 29, 2015 9:26 pm

justicija ::
Kijara-brm ::
Odličan tekst Justi.
Zapitah se i ja u kojoj je "ludnici" meni mesto . 55555

Svi se smjeste prije ili kasnije, naći ćeš već i ti sebi mjesto :948208144:
Nadam sa da hoću,i da će se zvati Mirna luka.   s40
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPet Jul 03, 2015 9:38 am

Moj slatki ludi brat...

... imao je šest godina kada su Rusi ušli u Avganistan. A svoj protest je izražavao tako što nije hteo da jede rusku salatu :o)
Moj slatki ludi brat oženio se u nedelju.
Obožava rusku salatu.
Obožava i Ruse.
Nataša kao da je izašla iz "Vasilise prekrasne".
Dušom.

Greenisgoodforeyes
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyNed Jul 05, 2015 11:50 pm

U ovom tekstu ću napisati sve što je bitno da znate kada su u pitanju posledice današnjeg Grčkog „NE“ paketu mera koje im nameće Evropska unija.

Sve što treba da znate o tome je . .

. . ništa

Bora Đorđević je svojevremeno, tokom najžešćeg rata između Iraka i Irana, izrekao jednu jako mudru stvar – Boli me dupe za Irak i Iran, oni se kokaju, a ja sam miran!

Znači,

kao prvo, ne znate ništa o „srpskoj krizi“ osim da postoji, tako da je bavljenje Grčkom krizom u najmanju ruku groteskno.

Drugo, kao mi smo odgovoran narod, pa razmišljamo o tome kako će da nas pogodi loš raspelt sranja sa Grčkom, u fazonu „biće još gore“.
Meni bi bilo frka kad bi ovde nešto krenulo na bolje. Građani ne bi znali šta ih je snašlo, panično bi trčali po ulicama, prevaranti po raznim firmama bi se vrišteći bacali kroz zatvorene prozore svojih kancelarija.

Kao treće, neki kažu ovo je uvertira za Treći svetski rat.
Pa?
Šta to nas bole kurac? Je l su Tarabići lepo rekli da će u „Trećem sveci“ da se piče Talijan i Rus i da će padati zapaljeni ljudi s neba i da će doći ljudi sa žuticom da zagade Moravu, al Srbija ovaj put ne da ratuje.
Jok, berba šljive nam ne gine kad se sve završi.
Jedne šljive.
A možemo i da čekamo da sama otrese svoje plodove. Da je sačekamo k’o Njutn jabuku.

Kao četvrto, leto je. Pola Fejsbuk prijateljica se već slikala u kupaćim kostimima, na plaži, u bašti, pored bazena, a vi mi zatrpavate njuzfid Iksi i Oksi sranjima, te vašim i tuđim, stručnim i laičkim tumačenjima krize u Grčkoj.
Mal mal, pa moram da skrolujem do slika s plaže zgodnih cica koje su mi prijateljice na Fejsu.
Nije u redu.
Nije.

Kao peto, počeo je novi rijaliti Maldivi, a Mimi Oro ga je već napustila i umesto da se bacamo u nesvest oko toga, ne moš se živi od sukoba neoliberala i neokomunista ovih dana, može li u ovom društvu, jednom da neka stvarno važna tema bude ispred medijskog sranja za ispiranje mozga?

Dakle, sve što treba da znate o Grčkom NE paketu Evropskih mera je to da ne treba da znate ništa o tome!
Kad vas već boli kurac za sopstvenu državu, ne vidim razlog zašto vas ne bi boleo kurac i za Grčku i Nemačku.

Leto je, nedelja veče, sad će sa sumrakom malo i da zaladi, pirne vetrić, otvori se pivdžan, ako se ima za taj čudesni napitak, okrene se na Maldive da se pogleda da l se neka starletistutka hvali pušenjem nekog kurca za koji nikad ne bismo rekli da je pušen.

Da prilagodim Borin stih od pre tri decenije aktuelnoj situaciji

Boli me kurac za Nemačku i Grčku, u telefon vičem „meni Kaprićoza“ nekom u Potrčku.

or samtin lajk det.

Amitz Dulnliker
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jul 06, 2015 2:15 am

Nikada nisam imala dilemu u vezi sa tim da pesnik-samoubica koji je napisao ono "ubi me prejaka reč", nije mislio na reči drugih. I uvek me je iznenađivalo to što bi me gledali sa čuđenjem kada bih ih pitala: "A čija prejaka reč ga je ubila?". Kao da se podrazumeva da je za moje stradanje kriv neko drugi, ne ja sam(a).

UBI ME MOJA SOPSTVENA PREJAKA REČ.

I čak i to je u redu, kada si u pitanju ti sam(a), na svašta imaš pravo (nažalost da); činjenica da je pesnik postao pesnik-samoubica meni govori da je, kao u onim matematičkim relacijama (sećate li se principa refleksivnosti? ), nasilje bilo usmereno prema njemu, ne prema nekom drugom. Katastrofično i morbidno, ali, grubo rečeno, u redu, u nekoj putanji za trenutak ili večnost izbačenoj iz ravni svesti.

Ali slučaj kada se prejaka reč kao bumerang vrati tebi... Kao bumerang ili rikošet ili zamka, pa si u nju stao/stala pripremajući je nekoj "beslovesnoj ovčici". Ubiće te prejaka reč što si je odapeo/odapela a znao/znala si da će biti prejaka. (Oni koji su sposobni da odapnu strele sa smrtonosnim šiljkom obično, gotovo uvek, uvek, jesu oni koji "beslovesni" nikako nisu. Kakav paradoks. I traćenje snage. I zločin čak.) Ubiće te i ako te "konkretno" ne zakači. Ubiće te u istom onom trenutku kada je odapneš, možda nanosekundu kasnije, u momentu tvoje metamorfoze iz romantika u cinika (cinici su razočarani romantici, ni u to ne sumnjam). Ako je odapneš i ona ne ubije nEšto u tebi, nIšta u tebi, ako se ne promeniš nimalo... na takve neću ni da mislim, o takvima neću ni da razgovaram, neću ni da hodam pored njih...

Da, mogu mnogo. Ne, neću sve, jer sve i ne treba. Zašto? Ako svet stvarno jeste postao anitutopija... Misliš li da će tuđa patnja tvoju učiniti bleđom, i ako izvučeš ružno iz drugog, hoće li tvoja ružnoća postati manja? A što ne pomisliš da će te možda svetlost drugog učiniti svetlijim?

U poslednje vreme postala sam ekstremno netolerantna prema onome što subjektivno-nadobudno smatram nepravdom i nasiljem (što bi rekao neko, faking horoskop drvenog advokata i Mahatme Gandija). I samo u tim slučajevima moje rušilačko MOGU poklopi se s mojim rušilačkim HOĆU. I samo u tim slučajevima razbijala bih bejzbol palicom! Bar.



Greeny

Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyČet Jul 09, 2015 1:18 pm

(23.10.2007. 19:09)
.........klub 27......



….perioda puberteta se maglovito sećam….ali i tada sam slovio za samotnjaka…mada je činjenica da se u tom uzrastu svi osećamo neshvaćenim i posebnim….

…u vojničko doba…desi mi se vojna služba namenjena, gotovo isključivo, samotnjacima…vrlo verovatno da su vojni psiholozi tog doba bili upućeni u svoj posao…izviđač…..specijalistički kurs za …u se i u svoje kljuse i kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati….

…studentsko doba….dal sam ja tu bio svestan svoje nesvesti pojma ne znam….ali znam da sam sa svim devojkama živeo u istom stanu, sobi, garaži, pod istim drvetom u parku….sve u svemu ….sve su to bile veze koje su imale ful kapacitet braka…ma kako definisali brak….isključujući momenat roditeljstva naravno…..

….kasnije je došao brak sa sve roditeljstvom….

…potom opet potpuno samotnjaštvo…..

…sećam se kolbija na doktoresinoj temi….oni koji su unutra žele van i obrnuto….o paru je reč….

….ne, ja nikada nisam želeo ni jedno ni drugo….ustvari, ja nikada ništa ne želim….prijatelji kažu, to je zato što si vaga i ne možeš da se odlučiš….ne, ja to doživljavam….ako poželim ostvariće mi se i šta kada mi se ne posviđa…ja sam uvek znao samo šta neću….

….sećam se i sentence…da strah od samoće čini ljude komunikativnim…mene nije strah samoće…valjda za to nisam komunikativan….ili ipak zato što sam glupan…..ne bitno u svakom slučaju….nije me strah samoće…..naprotiv….čini mi se da bi mi prijalo da zadnje trenutke svog kratkog i dosadnog mačećeg života provedem samo sam….

…biti u paru…po meni….sledi….biti bezrezervno u paru…do ende šlus….bez bilo kakvih limita i obzira….

…i tu mi se negde ukazuje kvaka 22….

….mlad…sa relativno kratkom istorijom….sećaš se dosta pojedinosti….svaka naredna devojka je bolja od prethodne….teško da možeš da se zadovoljiš sa isto dobrom… goru je suvišno komentarisati….

…..spreman živeti snove sa tom sa kojom si u tom trenutku….

….i tu se negde desi prelomni momenat….počneš živeti snove roditeljstva sa odabranom…sa najmudrijom od svih…sa najlepšom od svih…..sa naj naj naj devojkom na kugli zemaljskoj, a i šire….

…iživite zajedničke snove….niste više zajedno….

….narednoj devojci reći…ti si najlepša od svih devojaka….?????....ok…

…ali….postao si svestan u međuvremenu da je lepota, između ostaloga definisana i vremenom njenog postojanja….ali njoj kao ženi to nije dovoljno…njena ženska priroda zahtijeva da je lepša od svih pre i od svih posle….ogledalo ogledalce najlepši na svetu ko je….

…prećutkivanje ili pakovanje u oblande ove činjenice…nema nikakvoga smisla…u osnovi protivi se osnovnom postulatu…za dati pojam,istina je samo jedna….

….ti si najbolja ljubavnica na svetu….to je sasvim ok….činjenica je da sa iskustvom raste kompetentnost za ocenu ljbavničkih tehnika, znanja, umeća…..

….ti si najbolji čovek na svetu…..potcenjivanje kvaliteta pedigrea tvog deteta….udarac na ličnu sujetu….sa jedne strane…..sa druge strane….sa iskustvom postajemo sve nekompetentniji za suđenje o nečijim ljudskim kvalitetima….između ostaloga i zbog: nedostatka vremena za detaljne provere nekoga, nedostatka volje za testiranja u ekstremnim situacijama, moć opažanja je već popustila…i svašta nešta….

…..elem kvaka 22….liči mi da je…. bilo singl, bilo u paru….razvojna faza u životu svake individue ponaosob….koliko će ko razvojnih faza proći i gde će se i kada zaustaviti…i da li će se ikada zaustaviti…..stvar je talenta…  


CA Blues
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 EmptyPon Jul 13, 2015 5:27 pm

Žena smaragdnih očiju...

Postoji žena čiji pogled dvaju smaragda oboji svojim zelenim sjajem svaku misao čovjeka koji ih s žudnjom gleda
I svaki put, bio daleko, bio blizu, bio udaljen tisućama ispraznih sati površnosti, on im se bezrezervno preda,

Jer te oči nebeski su izvori njegove želje, njegove tihe i konstantne boli, njegovi svjetionici u iskonskoj radosti duše,
Kada ih nema tu, na jedan životni pogled blizu, svi njegovi snovi, maštanja i bez njih beskorisne jave bespovratno se ruše,

Čarobne oči, čarobne žene, u svakom koraku, u svakom pokretu, u svakom satu, u svakoj prokleto dugoj minuti
Utisnute su plamenim žezlom ljubavi i neopisive potrebe, u osjećaju, u intelektu, u samom tkanju njegove uzdrhtale puti,

U blatu prolaznosti, zavisti, i svih pogrešnih snova za kojima milijuni izgubljenih bezglavo tumaraju tražeći ispunjenje
Jedan čovjek smaragde čuva kao najveće blago i ljubavlju uvijek sjaj im vrati, uz zakletvu, osmijeh i bezgranično strpljenje

I kada bi ga anđeli na svršetku svih svršetaka pitali: "Koji je razlog zbog kojeg mu se usne u kutcima zavijek smiju?"
Uz posljednji uzdah odgovorio bi: "Ah, ta jedinstvena žena smaragdnih očiju".

Autor: Darko Balaš
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 15 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 15 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 14, 15, 16 ... 22 ... 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: