DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17 ... 22 ... 29  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySub Jul 18, 2015 8:26 am

Priča o iskustvu.

Kazu mi da imam iskustvo.
Imam ga.

Brz život. Brzi ljudi. Brzi prolazi, brza moda, brzo prolazna vrednost.
Imala sam sreće (ili pak nesreće? je l' ) da provedem vreme sa raznoraznim ljudima.
Sa ovakvim i onakvim u ovim ili onim okolnostima, sa profi i amaterima, sa gubitnicima i pobednicima, sa top i flop. Nisam ja nikada bila stvarno deo njih – ni gore, ni dole- uvek sam „strčala“, ma koliko da sam se trudila da budem sastavni deo...nečega. Odavao me uvek skeptičan pogled, pogled u srž, potraga za jezgrom, za apsolutnim smislom. Potraga za onim čega nema – ni na dnu, ni na vrhu – apsolutno.

Gledam temu “vaša iskustva ovde”.
Svašta se ispisalo. Kao što život piše – euforično pozitivno i apatično negativno.
Istina, ah ta istina… je negde u razmacima, u neizrečenom, u naslućenom, promašenom, ambivalentnom, dobijenom u gubitku i izgubljenom u dobitku….
Kažu ljudi da tek kada nekome pogledaš u oči znaš na čemu si.
Kažu ljudi da striktno dele realu i virtualu.
Ehhhh…koja varka, koja varka dragi ljudi!
Znaš …malo morgen!
Jedno je ubeđenost u to da veruješ realnom dojmu vizuelne varke.
Drugo je to da neko ume, a neko ume malo manje...realnu varku, govor tela, mimikriju misli, okršaj manifestacije duha u telu i kontrole duha nad telom....

Ljudi lucidnog duha i nadprosečne emotivne & kognitive inteligencije su neuhvatljivi ljudi o kojima nikada ne znate koliko različitih faseta života žive i iz kojih poriva. I ljudi zaslužno definisani kao kontroversa…

I ja grešim.
Čak i nakon svega grešim.
Izdaje me uvek duh…duh u limitiranom telu.

triViALna
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySub Jul 25, 2015 10:17 pm

Ivana Karalejic

Provela sam noć na Keleti železničkoj stanici i shvatila zašto je važno biti čovek

Negde početkom jula morala sam poslovno da putujem u Budimpeštu. Voz i autobus nisu dolazili u obzir, avion mi nije odgovarao zbog termina i jedina preostala opcija je privatni mini kombi, sto u teoriji izgleda kao super opcija, pokupe te sa tvoje adrese, voze na adresu u Budimpesti i povratak i sve to 50 evra. Ali u teoriji.

U praksi to je izgledalo ovako.

Ja: "Dobar dan, rezervisala bih jedno mesto na relaciji Bg-Budimpesta povratno, ali mi je izuzetno bitno da u Budimpeštu ne stignem pre 8 ujutru, da li imate neki takav polazak?" (S obzirom da mi je sastanak počinjao u 9.30, racunam sta bih dodjavola radila sama u Budimpešti ako stignem u 3 ujutru tamo)
Operater: "Naravno gospodjice, mi imamo svakodnevne polaske u raznim terminima i imamo bas to sto vam odgovara, bili biste u Budimpesti u 7.30 ako to nije problem".
Jedno zilion i jedan put sam pitala da li je sigurno da u Budimpeštu necu stići oko 2-3 ujutru i nakon ubedjivanja da ne postoji ni teorijska šansa da se to dogodi, ja rezervišem.

Dan polaska, oko 16h (a moj polazak je bio planiran u 2h ujutru)

Operater: "Gospodjice, mi se zaista izvinjavamo, ali moram da Vas obavestim da je vas polazak pomeren za 21.30h uvece, što znači da ćete vi ipak biti u Budimpešti oko 3 ujutru, javite nam do 18.30 h da li cete putovati".

Većina vas me zna kao prilično ok i taktičnu osobu, e taj operater je upoznao i moju drugu stranu a la poznati političar na vanrednom zasedanju Vlade kada ga snima kamera.

Zovem druge agencije i sve je to manje vise isto sa dolaskom oko 2-3 ujutru u Budimpeštu. Zovem jedno 30 hotela sa booking.com liste nijedan nece da radi check in u 3 ujutru i check out u 8 ujutru.

I shvatam sledece: "Biću sama noću u Budimpešti i moram da smislim mesto gde ima ljudi, koje je noću otvoreno i gde ima policije za svaki slučaj".

Nakon grozničavog isčitavanja raznih sajtova zaključujem da ja jedino mogu da idem na Keleti železničku stanicu. I kroz glavu mi prodje "narkomani, beskućnici, prostitutke, narko dileri, perverznjaci ... hej ali tu sigurno mora da ima i policije". Znate da putujem često i takodje mi nije strano da putujem sama, ali pomisao da ću biti sama na železničkoj stanici noću u Mađarskoj mi je bia poprilično zastrašujuća.

U toku puta upoznajem saputnicu sa kojom sam cavrljala tih par sati puta. Madjarica iz Budimpešte, zove se Vera po prabaki Srpkinji. Vera, kada sam joj iznela svoj genijalni plan o noci na Keleti stanici, uplašeno kaže da to ne dolazi u obzir i poziva me da budem kod nje u stanu dok ne podjem na sastanak.
Nije li to nesto tako čovečno i plemenito? Devojka koja me nikada pre nije videla mi je, meni potpunom neznancu, ponudila da budem kod nje da ne bih bila sama noću u stranom gradu.
Iako me je zaista duboko dirnula ova ljudskost, moje lepo vaspitanje mi nije dozvoljavalo da u neciju kucu udjem u 3 ujutru. Vera i ja smo razmenile brojeve i Vera mi je slala poruke na svakih 40tak minuta do jutra da se uveri da li sam ok.

Draga Vera, hvala ti sto si mi potvrdila da ljudska dobrota nije u nestajanju, štoo postoje ljudi koji i dalje veruju da je čovek čoveku brat, a ne vuk.

I tako 2.30 ujutru (naravno Marfijev zakon - granicni prelazi su bili pusti nigde zive duse i naravno da sam imala vozaca manijaka koji je jurio kao muva bez glave po autoputu), ja u poslovnom izdanju sa lap top torbom ispred Keleti stanice oko mene grupa arapskih momaka koji spavaju ispred na klupama držeći pod glavom sve svoje bogatstvo, malo dalje 3 prostitutke, a sa druge strane dva muskarca, beskućnika rekla bih, koji u neverici gledaju s koje planete sam ja pala.

Ulazim unutra kad tamo brojne arapske i afričke porodice sede i spavaju po klupama i podu, držeći cvrsto izmedju sebe svoju imovinu koja je stala u par zavežljaja.

Malo dalje madjarski beskućnici, neki narko dileri koji vrbuju par engleskih pijanih turista koji i ne znaju gde se nalaze i non stop vrište kako je Beč fenomenalan grad i da su "ovde" najbolji ljudi (i dalje se nadam da su ipak potrefili posle voz za Beč, ako su uopste i želeli da idu tamo) i par prostitutki koji gledaju da nadju klijente.

Smestim se na jednu klupu, pustim Brejkerse i molim Boga da što pre svane. Prilazi mi čovek i pokušava da mi nešto objasni na madjarskom i nakon mog dobro veče na engleskom vadi svoju legitimaciju - madjarski policajac u civilu koji mi posle na savršenom engleskom kaže da želi da vidi moju voznu kartu i pasoš. Jer logično ja sedim u 3 noći na želežnickoj stanici, normalno je da putujem negde. I još "logicnije" ja tu kartu nemam, jer ja i ne putujem nigde.

Već mi je scenario u glavi, sad će da me privede, neću stići na sastanak, platiću sto odsto neku kaznu jer "poznato je da Madjari ne vole Srbe i uvek pišu nama neke kazne, jer nas mrze".

Ništa od toga se nije desilo. Ispričala sam mu sta ja to zapravo radim na železnickoj stanici. Da li je on bio dobre volje ili se sažalio sve u svemu ili je samo dobar čovek, on se samo nasmejao i pitao da li mozda želim čaj ili kafu (ponovicu madjarski policajac, ja strani drzavljanin) i rekao da će me obici on ili njegov kolega za pola sata da vide da li sam ok i poželeo mi uspeh na poslovnom sastanku. Usput se sagnuo i pokrio jednu baku koja je spavala na klupi i ostavio čokoladicu. Na svakih pola sata je prolazio tuda i mahnuo mi.

Dragi madjarski policajcu, hvala ti sto si dokazao da policiju ne čine samo korumpirani policajci i nezainteresovani pojedinci. Ne, niste svi isti.

Vozovi su dolazili i prolazili. Pitala sam se kako to izgleda spavati na podu železničke stanice uz pisak sirena na svakih pola sata. Odgovor mi je došao neočekivano u obliku male, skakutave, preslatke devojčice.
Bilo je oko 3 ujutru, ona je bila budna a njeni roditelji i ostatak porodice je spavao u uglu.
Dotrčala je do mene i nesto veselo krenula da prica na arapskom, a kako je moje znanje arapskog svedeno na 20-30 izraza koji su mi ostali u secanju, nismo bas nesto mngo mogle da komuniciramo, ali nas dve to nije sprecilo. Ona je sela pored mene i nastavila da prica, uhvatila me za ruku i gledala moje nalakirane nokte i veselo cavrljala. Bila sam smesna sebi kako na nekoj mesavi arapsko-turskog pokusavam da je pitam odakle je, pa onda na engleskom i tek onda se setim da ne komplikujem i na cistom srpskom kazem Irak ili Sirija. Malena se trgla, tuzno me pogledala i rekla Sirija. Verovatno je i ona mene pitala odakle sam i sama donela zakljucak da mora da sam iz Turske, ukoliko sam je dobro razumela. Na pomen Beograda veselo se nasmesila i klimnula glavicom, a tek kad sam izvadila Plazmu ihh te srece „smile“-Emoticon Sad kako objasniti detetu koji ne govori nijedan jezik koji ja znam da ide i pita mamu da li sme da uzme keks. I onda shvatite koliko je zapravo lako sporazumeti se cak i kada ne govorite isti jezik. Najjednostavnije prstom, ono sto se smatra nekulturnim i primitivnim za "razvijeni i civilizovani svet", pokazes keks pa mamu i klimnes glavom. Otrča ona, probudi mamu, koja je prvo uplašeno reagovala misleći sta se dogodilo. I tačno se video izraz olašanja da je u pitanju samo keks, da je niko nije napao, povredio... Majka se nasmešila klimnula glavom i pogledala u mom pravcu i opet se nasmesila, stavila ruku na grudi blago povila glavu u znak zahvalnosti. I povuce dete za rukav kada je malena krenula ponovo prema meni i tacno mogu da zamislim sta je rekla "Nemoj da budes dosadna teti, to nije lepo", ali mala se otrze i dodje kod mene.

I tako nas dve drugarice, jedna od 32 godine i jedna od 5 godina, jedna se zove Ivana, druga Nur sedele su 4 ujutru na Keleti stanici i jele Plazma keks. Svaka je pricala na svom jeziku. Nur je uzela da crta, crtalo je dete svoj zivot, crtalo je kuce razrusene, tenk jer ona samo za to zna i ja sam pocela da placem. I onda je dete od 5 godina tesilo zenu od 32 godine, onako cisto decije i ljudski, uzela je moju ruku u svoju i mazila je.

I bas zbog toga, ne mogu da dozvolim da neko arapsku decu i male azilante posmatra kroz prizmu budućih terorista, jer to su deca. Obicno dete koje voli Plazmu i kao svaka petogodisnja devojcica voli nalakirane nokte i voli da igra crvene rukavice.

I Keleti stanica se polako budila, a Nur je vec bila pospana i otisla je kod svoje mame, pri odlasku mi je nesto sapnula, nazalost razumela sam samo hvala.

U toku je bio Sveti mesec Ramazan, a meni je prisla jedna baka i krenula da prica. Cesto mi je u Turskoj ili arapskim zemljama desava da me tako identifikuju kao "svoju", pa je i baka mislila da sam njihove gore list. Kako nismo mogle da se sporazumemo u pomoc nam je pritekao mladić sasusedne klupe. Mladi Sirijac sa odlicnim znanjem engleskom.

Baka je inace baka male Nur i gledala je kako ja pricam sa njom i kako se igramo i pitala me da im se pridruzim za sehur odnosno ramazanski dorucak koji se jede pre svitanja.

I dodje ti da places, kada shvatis da te na dorucak zove osoba koja je docekala da svoju starost provodi po zeleznickim stanicama zbog gramzivosti i pohlepe svetskih politicara. Koja je docekala da neka evropska balavurdija skrece pogled na drugu stranu kada ih vidi jer "im ruze grad". I kada shvatis da ta osoba jos uvek cuva dobrotu u svom srcu, porazi te cinjenica kada shvatis koliko malo takvih ljudi imas u svom okruzenju i koliko su vecito nezadovoljni i nezahvalni za sve to imaju. I dodje ti da u 5 ujutru pozoves sve ljude iz svog telefonskog imenika i da im kazes, kada ustanete budite zahvalni jer ste spavali u svom krevetu.

I hvala Nur i njenoj baki jer su mi podarili mogucnost da ovu pricu napisem i da ponovo osetim istinsku zahvalnost za sve ono sto mi je zivot pružio i čega me je poštedeo. Nadam se da njih na kraju ovog puta ocekuje ono sto i znači ime Nur - svetlost.

I jutro je svanulo, ja sam napustila Keleti stanicu, oni su ostali tamo. Nadam se srecni barem koliko i ja, jer sam za par sati ucvrstila veru u ljude. I prestaka da se bojim nocnih boravaka na zeleznickim stanicama, jer ponekad nije lose suociti se sa svojim steahom i predrasudama.

A vi dragi prijatelji (koji ste pre svega imali strpljenja da ovo pročitate do kraja) ne skrećite pogled kada ih vidite na ulici, a ne skrećite pogled ni od svojih siromašnijih i nemoćnih komšija. Ako im je već život oduzeo puno toga, nema razloga da im neko oduzme i gazi ljudsko dostojanstvo. Ako možete trudite se da ljudima budete braća i sestre, ako ne možete nema potrebe da budete ni vukovi.

Ivana










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyNed Jul 26, 2015 9:12 am

Kratka prica moje drage prijateljice sa OAZE-Sanje Vilus

Kutija

Sanja VILUS / Montenegro


Skidaju mi kapuljaču s glave, sedam na stolicu kao u filmovima. Oko mene mrak. Tračak svetlosti obasjava samo moje okovane ruke. Ne vidim ništa sem ruku, ne čujem ništa sem srca u grlu, ne znam otkud ja ovde sem što sumnjam. Uhvaćen sam...
Konačno neko ispred mene progovori:
„Vidim došao si da priznaš?“
Umesto odgovora upitah:
„Šta da priznam?“
„Ubio si nekoga rečeno nam je.“
Znači uhvaćen sam.

Siguran pogled ne odaje da se kajem.
Vidim samo svetiljku koja je na vrh visokog plafona i slap svetlosti koji mi se razliva po rukama. Srebrnkasti okovi bacaju čudan sjaj. Pokušavam kao dete da odigram igru ‘uhvati svetlost i pošalji ga u neosvetljen kraj sobe’…
Uspelo je… u mraku zasjaše dva oka i besna i začuđena. Preko okova veza mi u čvor maramu. Imala je lep miris neke grešne dame koju su kao i mene, verovatno, doveli ovde na ispitivanje.
Čovek sa besnim očima progovori:
„Priznaj koga si ubio i zašto, sudija će biti blag.“
Sudija? Već mi sude?
Počinjem ono čega se sećam:

„ Ubio sam Malog princa.“
Besne oči sevnuše u mraku.
„Nastavi“,reče mi.
„Ubio sam ga jer me naučio da volim, da čeznem, da patim ali onom slatkom patnjom iščekivanja. Ja sam moju ružu volio ,a ona mi srce iščupala.“
Čujem zaprepašteni uzdah neke gospođe u sobi. Znači, Besno oko i ja nismo sami.

„Ubio sam Ćorkana.“
„Nastavi“, reče tiše.
„Gurnuo sam ga s Ćuprije. Dok je, onako pijan od ljubavi i nedostaka razuma, plesao po ivici života, ivici mosta.”
Žena se meškolji, nije joj prijatno. Besno oko ne reaguje.
„Ubio sam Ahmeta Šaba. Dao mi je svoju Tvrđavu, a ja ni sa ovom mojom ne znam šta ću i kuda. Savila mi pleća pa samo zatvara jedna vrata za drugima i ostavlja me samog sa samim sobom. (Priznaćete nisam neko društvo.)
Nije očekivao ovo priznanje. Čujem trlja dlan o dlan,nervozan je. Ima „premiju“ – serijski ubica.

„Ubio sam Fausta.“
„Mein gott“! vrisnu gospođa u sobi.
Osećam pogled do kosti i čujem neizgovoreno pitanje: “Zašto? Kako ti je dozvolio onaj što mu je dušu zarobio zarad znanja i zadovoljstva?“
Nasmejah se tom nemom pitanju.
„Ubijen je da do razmene ne dođe. Da sačuva bogatsvo duše kad drugo nije imao pa makar ceo vek proveo u neznanju.“
Nije ga oduševio ovaj čin,valjda Besno oko ima posla s istim Poslodavcem.

„Ubio sam Anu Karenjinu, lično.“
Besno oko se nakašlja, žena pušta suzu za suzom, čujem ih kako klize u maramicu.
„Došla je na stanicu i dugo se dvoumila da li da skoči pod voz ili ne. Kad je pustila drugi voz da ode, prišao sam i gurnuo je pod sledeći, da je htela da živi ne bi se dvoumila.“
„Vode! Dajte vode!“ Viknu Besno oko.
Osetljiva gospođa izgleda je pala u nesvest, a ja... nastavio bih dalje. Kad su me već doveli moraju da čuju.
Pauza...čekam da vidim da li nastavljam ili prekidamo ispitivanje.
Gospođu su izneli nije mogla da izdrži više.

“Ubio sam kneza Miškina.”
“On je bio dobar,a i aristokrata zašto ga ubi, nesretni čoveče?”
“On je bio i ostao idiot. Ko će mi reći da dobrota prolazi u svetu nekažnjeno? Da dobar i lud nisu braća rođena?”
“Hoćeš da kažeš da si dobar?” upita Besno oko.
“Ne, samo hoću da kažem da je on bio idiot.”

„Ubio sam J.J.Zmaja“ rekoh tiho.
Besno oko se nakrivi , osećam kao da ne veruje, što mi potvrdi i njegovo pitanje:
„Zašto njega?“
„Podjem, klecam, idem, zastajavam,
Šetalicu satu zadržavam,
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti,
Zborim reči, reči bez pameti:
"Ne, ne sme umreti!"… “
“Umrla je ,znaš…I poslednja nada da sve ono što smo učili nekad nešto vredi.”

Besno oko se razvedri. Zasja u mraku i osvetli celu figure ozbiljnog, visokog i vitkog čoveka.
“Došao si ovde zbog jedne stvari. Tražio sam da mi priznaš svoj zločin i ti si to uradio. Samo jedno mi nije jasno... Gde su leševi?”
Kakvo glupo pitanje?
“Zakopao sam ih.”
“Gde? Priznaj još to pa te vodim kod sudije.”
Tražio sam da mi odvežu ruke. Besno oko me pogleda, razmisli pa klimnu glavom “OK”.

Odvezanih ruku uhvatih dugme košulje. Čekao je da izvadim kartu, dokaz mojih nedela. Otkopčah tri najgornja dugmeta i otvorih košulju.
“Tu sam ih zakopao”, rekoh pokazujući rukom na srce.
“Tu sam ih ubio, zakopao i ožalio.”
Besno oko se okrenu ka zidu, zavuče ruku u džep od sakoa i izvadi mi jedan papir.
Drhtava ruka mehanički pođe za papirom. Otvorih ga, a na njemu je bila nacrtana samo figura, nešto kao kutija. Besno oko reče:
“Ovo je kutija.” Zaista ličila je na onu iz Malog princa. “Učini mi uslugu i u nju složi sve ono što te muči.”

Tako sam počeo da pišem..










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
sunrise
NaughtY
sunrise

Godina : 34
Location : Tu negde...
Humor : A sta je to :))
Datum upisa : 15.04.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyNed Jul 26, 2015 9:21 am

Hiljadu pitanja mi prolaze kroz glavu... Gde je moja konacna destinacija? Kojim putem se zaputio moj zivot, ako i mogu zivotom tu bedu da nazovem? Moj zivot je knjiga. Pogledom prelazim preko stare stranice zivota i uvidjam da sam sporedni lik i okrecem novi list, netaknut, beo i cist koji ceka da bude ispisan nekim novim redovima, inspirisan nadom... Zelim da zapocnem novu pricu, da promenim sadasnjost i ulepsam buducnost. Ali buducnost ne postoji ako se uporno gleda u proslost, a moja proslost...tuzna pesma. Ja sam lutalica,lutam praznim ulicama moje duse i trazim toplinu koja bi me ugrejala makar na tren. Tako je hladno... mracno.... zar je moguce da niko ne zeli da pomogne lutalici?!
Stojim na raskrsnici zivota, i ne znam kojim putem da krenem. U daljini cujem otuzne jecaje osoba slicnih meni. O Boze... kako bolno zvuci?! Ne zelim da poverujem da sam jedna od njih, i zato trcim sto brze i sto dalje! Trcim kroz trnje, koje me grebe i zabada se pravo u srce!
Bolno padam niz liticu smrti i ponizenja, na dno, ali zadrzavam se za neku usahlu grancicu koja je bez lisca,suva i koja kao i ja ceka da je neko voli i pruzi joj neki lepsi zivot.. Odjednom ugledam svetlost koja mi se priblizava i daje mi nadu.
Ta svetlost se polako uoblicava i tu prepoznajem lice koje me neodoljivo smiruje i lici na andjela cuvara.
Govori mi da je on dosao da me spase od ove nocne more, da se ne brinem, jer gde me on vodi, tu je mnogo bolje.. Lagano me uzima za ruku dok ne skida pogled sa mojih bolnih i beznadeznih ociju. Zelim da mu se zahvalim, ali ne mogu rec da izustim,a on kao da zna sta pokusavam da mu kazem, samo me nezno pomilova po glavi i rece:
,,Ja sam tracak svetlosti iz tvog srca koja je uspela da se spase, ne zahvaljuj meni vec volji da se sacuva ta nada u tvom srcu, i zapamti samo jedno-
Ti nisi lutalica, niti izgubljena dusa i ne dozvoli da te tudje reci povrede nego oprosti i voli i postaces vecna...
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyUto Avg 04, 2015 10:53 pm

Ljubav jedne žene.
Nije greh voleti i ne mašite joj pred očima tim papirima koje je potpisala.
Nije potpisala da prestaje živeti, pobogu ljudi.
Ako je jednom zavolela, ne znači da ne sme opet da zavoli.
Nema pravo niko da je osuđuje, pogotovo ne vi kojima je papir svetinja.
Vi koji živite po zakonu hartije najmanje imate prava da osuđujete one koji žive po zakonu srca.
Kažete kukavice beže od tog komada hartije i odgovornosti?
A čega se vi to plašite kada ste sve podredili jednoj jedinom papiru?
Sve svoje snove, nadanja, želje, ma sve ste ubili jednim potpisom.
Ili se plašite šta će ljudi reći?
Bojite li se da će vas osuđivati zato što ste se zaljubili ili ste zavoleli?
Ili vas je sramota što sebe terate na silu da volite nekog samo zato što ste jednom izgovorili pred nekim DA?
Ne mašite moralom vi koji ste svoj život sveli na puko moranje.
Živite pod ugovorom, poštujete glupi ugovor umesto da poštujete život.
Ne držite predavanja onima koji su naučili da ljubav može bez braka, a da brak ne može bez ljubavi.
Vi to još ne znate, pa kao da sebe ubeđujete da može, da tako mora, da je to ljubav.
U ljubavi se ništa ne mora, ljubav nije potpis na papiru, ljubav je pečat na srcu.
Al' šta vi znate šta je srce kad ga ni ne slušate.
Voleti se može samo jedanput, ali i 101 put.
Nema tu pravila i nema tog zakona koji će odrediti koliko i koga ćemo voleti.
Sem srca, svi ostali sviraju kurcu.
Ne sudite joj vi koji ste sami sebe osudili na papire i paragrafe.

I opet odlican Igor Čobanović










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Avg 05, 2015 12:11 pm

Sjajan tip!!! Od skoro ga pratim na FB.

Negde, ne sećam se tačno gde, sam pročitao sledeću rećenicu - Ukoliko mora da se objašnjava, onda to nije umetnost.,

Onda sam se malo zamislio i shvatio da isti taj princip važi i za ljubav, jer ljubav i jeste umetnost. Svi u sebi imamo talenat za voleti i da budemo voljeni, razlika je u tome što neki od nas žele da spoznaju koliko su zapravo talentovani, a neki smatraju da u životu ima bitnijih stvari kojima se treba posvetiti.

I zaista nije bitno tu bilo kome šta objasniti, tu nešto ili osetiš ili ne. Na primer, nas dvoje stojimo i gledamo u istu sliku, ili sedimo jedno pored drugog i slušamo istu pesmu. Ja to interpretiram na svoj način, ona na svoj, različite stvari nas zasmeju, različite rastuže, ali imamo isti katalizator emocija i isti cilj - ljubav.

Ja imam tu sreću da sam sreo osobu pored koje sam naučio kako da se oslobodim strahova i da volim onako kako bi trebalo da se voli - ne ziheraški, ne na pola, ne proračunato, nego svim silama, i sve jačim intenzitetom. Neko kaže da takva ljubav ume da uplaši drugog, ali ko se takve ljubavi plaši, taj je i ne zaslužuje.

Zato, ne puštajte da vam utuve u glave da je ljubav danas privilegija, jer nije. Svi možete da volite i da budete voljeni, to je jedan od retkih izbora koje imate a na koje niko osim vas ne može da utiče. I ne dozvolite da vam to uprlja okruženje, država ili bilo ko treći, jer je to samo vaše i osobe sa kojom rešite to da podelite.

I nije sramota voleti nekoga, sramota je praviti se da voliš nekoga.

Nemanja Cvijetić, iskreno voljen čovečuljak.










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Avg 05, 2015 12:33 pm

Svidja mi se i pisanje Nemanje....zasto komplikovano,kad moze i jednostavno.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyČet Avg 06, 2015 10:37 am

UDRI, JER ŠTA DRUGO SLABIĆI UMEJU?
Tako je, rođače!
Nema veze što je 21. vek i što je žena odavno priznata kao biće, za razliku od vremena tvog kurđela, kada je bila nešto više od stoke koju rodbina mladoženje uzme uz miraz, da rađa i služi. Nema veze što te niko ne uslovljava da živiš s njom, ako ti ne odgovara.
Nema veze, udri!
Udri, jer što bi se razvodio kad to košta? Aj' što košta, nego ti je nečim ujebala ego, a to se ne prašta! Rešava se šamarima, pesnicama, šutiranjem, neretko i ubistvom, što? Pa ti si jači, pater familias, ima, bre, da te sluša!
Nije skuvala ručak na vreme? Udri!
Nije o'ladila trinaest nego samo deset piva? Udri!
Rek'o ti neko da te vara? Oooo, udri, gde tako da te ponizi?!
Udri, jer šta drugo slabići umeju?
Izvini, rođače, ali govedo si planinsko-brdsko.
Nema tog razloga koji ti daje za pravo da primeniš zakon jačeg.
Ako neće da kuva, nađi neku koja hoće, ima ih onoliko. Ako ti ne izigrava kućnu pomoćnicu, ima i za to rešenje! Otpusti je prostim potpisom u nekom sudu. Oduzmi joj svoje cenjeno prezime i nalepi ga u ličnu kartu neke koja jedva čeka da ti 'ladi ta piva dok ti 'ladiš jaja. Ima i takvih, ne sekiraj se!
Vara te? Pa šta? Neće to, rođače, samo od sebe. Pre nego što digneš ruku, spusti ton, obrati pažnju gde si omanuo, kad si je i čime izdao. Šta si obećavao pa nisi ispunio, da li si je slušao dok je pričala, u šta si zevao dok je molila za malo pažnje? Jesi li pomogao u kući, jesi li zaradio za 'leba, jesi li joj bio podrška? Ako jesi, a ona je, kao što obično kažeš, fuksa, jbg, sam si birao! Pogrešio si, nije smak sveta, oprosti se od nje i nađi sebi sveticu. Pa, baja si, možeš ti i bolje. Ona te ne poštuje? Ima koja će te poštovati, gle koliko je žena svuda okolo!
Odakle ti pravo da biješ?
Potpis na parčetu 'artije nije vlasnički list. Nije ti ona komad nameštaja niti deo očevine. Ne mora ona ništa kao što ne moraš ni ti. Ni da ti kuva, ni da ti titra, ni da ti bude verna. Da si bio njen heroj, ne bi ona primetila ni da postoje drugi muškarci.
Ako već nisi bio heroj, nemaš prava ni da budeš dželat.
Udri, rođače, al sopstvenom glavom u zid!
Kad si govedo, logično je da imaš i rogove.
Jelena Milenkovic Mladenovic











Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyČet Avg 06, 2015 11:05 am

Gornji tekst kopirati i davati nasilnicima, dok su daj bože u zatvoru, da ga svaki dan čitaju po 10 puta, nauče napamet i recituju izražajno i sa razumevanjem, pre puštanja na slobodu!










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyUto Avg 11, 2015 7:19 pm

Autobus broj 16, šest sati popodne, špic, svi se vraćaju kući, ludnica.
Jedan od putnika koji udobno sede je crnac, neodređenih godina.
Autobus staje na stajalištu, ulazi žena, trudna je, što se lako vidi, nosi pune torbe. Tu je i jedna baba i još nekoliko ljudi.
Crnac, videvši trudnu ženu: "Izvolite, sedite", ljubazno joj govori na solidnom srpskom jeziku i ustaje.
U tom trenutku autobus kreće, a onba baba, videvši u magnovenju slobodno mesto, jurnu ka njemu, odgurnu trudnicu u stranu i sede na sedište. I sedi tako ona, sva srećna što je "osvojila" prazno mesto, kad joj crnac ljubazno reče:
"Oprostite, ali ja sam ustupio mesto ovoj gospođi, jer je trudna i nosi ove torbe. Mislim da se vama ništa loše neće dogoditi ako budete još malo stajali, a nju pustili da sedne."
Na to baba odgovara: "Ne znam iz kojeg si ti plemena, mladiću, ali ovde, u civilizovanoj zemlji, ustupa se mesto starima i bolesnima, a ne mladima i zdravima!"
Crnac, očigledno pogođen ovom rasističkom primedbom, i dalje ljubazno, sa određenom primesom sarkazma, odgovara babi: "Ne znam iz kog ste vi sela, gospođo, ali u mom selu takve stare i zajedljive babe jedu za večeru!"
(autor statusa nepoznat)










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyUto Avg 11, 2015 11:42 pm

Boris Dežulović, o tome što je HRT prekinuo prenos dodele medalja posle finala u vaterpolu.

[You must be registered and logged in to see this link.]










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyUto Avg 11, 2015 11:52 pm

Sa "sveticama" sam se uvek osećao kao mučenik.
Kažem mučenik jer muke su to.
Hajde što su dosadnije valjda i od same smrti već što su muke žive živeti sa takvim ženama.
Sivilo, nema talasanja, život samo eto da se živi.
Ma, nema tu ničeg što bi se moglo nazvati radost života.
O strasti da i ne govorim, mislim da više strasti ima u onim glupim turskim i španskim serijama nego u zajednici sa sveticom.
Svetice su nekako više za zid nego za krevet.
Više za onaj život posle života nego za ovaj život pre smrti.
Ja razumem da ljudi vole kada im je neko veran, kada ih sluša, poštuje i igra po pravilima.
Ok, sve je to u redu, ko voli tako.
Ja ipak više volim ženu koja je puna života.
Ženu koja ume da me digne i da mi ga digne.
Isto tako, da se i drugima diže na nju.
Muškarcima ona stvar, a ženama kosa na glavi od zavisti i ljubomore.
Ženu sa kojom ću se osećati kao dete na vašaru koje ne zna šta će bre da uzme ili da lizne, a ne ženu sa kojom ću imati osećaj da sedim u crkvi i da ne smem ovo, ne smem ono.
Ma, hoću da sve smemo!
Da ništa ne moramo i da sve hoćemo.
Hoću da se volimo, a ne da se molimo.
Hoću da živimo, a ne da živi umiremo.
I nema tu greha.
Ako je greh voleti, onda se dobrovoljno javljam da gorim u paklu 24h dnevno.
Ako je greh flertovati, igrati razne igrice, osetiti uzbuđenje i život, onda jebeš ti ovaj svet i onaj koji je kao neka nagrada za odricanje života na ovom svetu.
Ja neću da se odreknem života.
Svaka čast onome ko može i ko želi svetice u kući i kraj sebe.
Ja sam više za ženu koja ima sveticu na lančiću ili na zidu, na ramenu kao tetovažu.
I zato kada mi se pojave svetice, ja im lepo i kulturno kažem:
Idi sestro s milim bogom. Idi i budi verna nekom drugom.

Hoću da živim u smelosti ljubavi, a ne u njenom strahu.

Igor Čobanović










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Avg 12, 2015 12:44 am

Igor car.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyPon Avg 17, 2015 2:12 am

Joj kad se sjetim kad sam ka mulac osniva nekvu bandu... bilo nas je točno troje u bandi. Vodili smo i dnevnik. U njega samo pisali koliko smo koji dan ukrali šljiva, jabuka i kukuruza. Bili smo jedina banda koja je svoj plijen jela i pekla. Nismo imali konkurenciju i mislili smo da smo opasni. Mislili smo da smo i dobro organizirani i da nam nitko ne može ništa... ipak smo svi imali 10... 11 godina, bili smo “veliki“. Naša banda je trajala točno tri dana, koliko je “antiterorističkoj jedinici MUPa“ predvođenoj mojim ćaćom trebalo da nas ulovi u garaži dok smo za taj dan zaključivali dnevnik. Ova moja dva člana bande su odma utekli, a ja sam se osta natezati sa ćaćom čupajući dnevnik iz ruke jer unjem je pisalo sve, i kome smo lomili grane na šljivama, na kojim pozicijama smo na prugu stavljali ramu od bicikla i zapisivali posljedice nakon prolaska vlaka, kome smo lijepili selotejp na zvono, kome smo sa auto tablica skidali “mačje oči“, na kojim lokacijama smo ondašnju miliciju gađali jabukama... itd.itd... no bezuspješno... antiterorist ćaća ga se dočepa, sve pročita... a onda kad me rukom primio za uho i odljepio od zemlje, sve zvijezde vidjeh. Normalno, uz to sam dobio i klasičnu ličku izjavu “Saću ti jebat majku!!!“, dok je paralelno iz hlača izvlačio kaiš. Ja te batine pamtim dan danas. To je pucalo sa kaišem ka Fabijan Šovagović kandžijom u “Sokol ga nije volio“. Svaki ćaćin zamah su značila 2 skoka u zrak. Kakav plavi telefon, guzica je u to vrijeme bila plava. Razjeba mi ćaća bandu u roku odmah. Nikad je više ja neoformi. I ova moja dva što su utekla, i oni su najebali od svojih ćaća... ćaće antiteroristi su očito bili umreženi.
Jednom odem kod bratića, obojica ujebemo... reko, aj bar me ujak neće tući, nije mi ćaća... sunce ti jebem, on je ima drugu metodu, on je nas obojicu šlapom isperja ka volove u kupusu... a ćaća kad je doša po mene, reko sad će popizdit što me ujak tukao, a veli on ujaku “E neka si ga!!! Samo deri!!!“... pu jebem ti sreću, opet umreženi!
Prije... prije bi ti jednom rekli NEMOJ... pa još jednom ponovili NEMOJ... treći put je tukla “artiljerija“ po guzici. Bogami, nisi sranja ponavlja. Jesi druga, al ista nikad... normalno, ako bi bio ulovljen u ovom drugom sranju, opet je tukla ona ista artiljerija... ali nikad bez razloga... nikad!
Tako daaaaa... Doris... samo ti opleti!

Bloger Krule










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Avg 19, 2015 9:14 pm

Ljudi su uglavnom ubedjeni da su osobe sa hendikepom nesrecne sto nisu "zdrave". Medjutim, ja jako volim svoj zivot, i nebi ga menjala ni za ciji, jer sebe ne poznajem drugaciju. Od rodjenja nit" mogu da hodam nit" sam bila visoka. Da, rastuzuje me kad ne mogu da negde dodjem, ali nisam tuzna sto JA ne mogu da hodam, vec sto mi nije omoguceno rampom ili vec necim da bi dosla na odredjeno mesto. Frka mi je kad ne mogu uci u neki wc, ali sam tad besna sto javne ustanove nemaju dostupne toalete. Cak i kad negde postoji rampa, ne znaci da je dostupno (ili je previse strmo i sklisko, i napravljeno je samo da bi se reklo da je forma ispunjena).

Isto tako, verujem da ljudi sa autizmom, recimo, nisu nesrecni sto ne mogu komunicirati,oni ni ne znaju nas nacin komunikacije. Kao dete koje guguce i place kad nesto zeli, jer drugacije ne zna.

I ljudi koji ceo zivot ne vide ili ne cuju, verovatno sve ovo dozivljavaju jednako kao i ja.

Zato, nemojte nas sazaljevati i u svojim mislima menjati, jer sve i da zelite, to je nemoguce, vec pokusajte menjati okolinu, da bude dostupna svima.

Snjezana Jolic

Sneža je devojka sa hendikepom ali toliki borac da je mene sramota što kukam na neke stvari. Na Blogu B92 piše pod nickom Malasneki i verujte vredi pročitati neke njene uratke.










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Avg 19, 2015 9:23 pm

Varljiva iluzija LINK

Inspirisana gornjom pricom,evo jedne istinite a divo opisane zivotne price djevojke rodjene sa hendikepom....tekst jeste malo duzi,zato i nisam kopirala,vec ostavila link sa bloga Vere Uzelac,ali vrijedi procitati.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyNed Avg 23, 2015 11:58 am

Momo Kapor

“Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.

Devojčica kaže majci: “Nema…“

Ima li kraće i strašnije reči u našem jeziku od tog večnog „nema“? Ta reč predugo traje.

Majka kaže: „Pogledaj još malo…“ i dete ponovo iščezava u đubretu.

Stojim zapanjen tim prizorom. Moj prijatelj, i sam siromašan, nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću. Glad ima četvore oči.

Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.

Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu. Zaboravljen, kao i stara reč – zadužbina.

Stari beogradski trgovci, proglašeni posle rata okorelim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadužbine. Danas ima mnogo bogatijih od njih, pa opet, niko ništa ne ostavlja. Stisli se i ćute.

Naši, koji su uspeli u belom svetu: naftaši, bankari, industrijalci… niko da pokloni gradu česmu, javnu zgradu, skulpturu, stipendiju, topli obrok za sirotinju… Kome će sve to da ostave? Svojoj deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija koja stiče, i ona druga, koja rasipa. Niko neće ništa poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio.

Izgubljene su sve vere, sem religije sticanja.

I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicijašili, stari trgovci, tadašnji kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavljali otačestvu, da nekako iskupe grešnu dušu. Šta mi da ostavimo? Šta su naše zadužbine? Možda treba početi od nečeg malog, gotovo nevažnog? Svet se ne popravlja velikim gestama, već sitnicama. Možda, za početak, treba ostavljati stari hleb u plastičnu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele viršle, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadužbine! Mogu sasvim lepo da stanu u plastičnu kesu.

Ostavljam je pokraj kontejnera i okrećem se posle par koraka. Nestala je! Ta naša mala zadužbina nekada se zvala sevap.

Šta je sevap? To je kad činiš dobro delo, a ostaješ nepoznat. Nečija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospoda, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupljaju lišće kupusa, poneki otkotrljani krompir, zaboravljenu šargarepu, dva lista zelene salate… Prevrću po kontejnerima i izvlače novine i nedopušene cigarete. Zovu ih – đubroselektori!

Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavlja moj pokojni prijatelj, Hilandarac, otac Mitrofan: „Naše je samo ono što poklonimo drugima“.

A iz đubreta ponovo izlazi tamnoputa devojčica blistavih očiju i kaže majci: „Nema!“ I pored svega, lepa i nasmešena, ona izlazi poput zaštitnog znaka za nadu. U tom trenutku, nekome, ko zna zbog čega, zastaje zalogaj u grlu.”










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyPet Avg 28, 2015 2:47 pm


Boris A. Trivan
3 сата · Belgrade ·

Poštovani gledaoci,
Ove jeseni kreću Farma, Veliki Brat, Parovi, Tvoje lice zvuči poznato, Pinkove zvezde, Pinkove zvezdice, Više od igre, Zvezde Granda, Zvezdice Granda, Seniori Granda, ali i najprljaviji rijaliti na ovim prostorima - predizborna kampanja. Kako će se snaći takmičari? Ko će više lagati, Zorica Marković ili ministar Gašić? Ko ima manje škole, Maca Diskrecija ili predsednik Nikolić? Ko je veći nasilnik, Vlada Stanojević ili Velja Ilić? A ko je nebitniji, Milić Vukašinović ili Boris Tadić? Ko će preko kreveta ostvariti bolju poziciju, Tijana Ajfon ili Savetnica u Vladi? Ko će igrati prljavije za pobedu, Stanija ili Premijer? Da li je Kristijan Golubović zaista najveći kriminalac među učesnicima?
Svakako, veliki pozdrav porodici Mitrović jer je po ko zna koji put zaključala Maju Nikolić u Lisovićima i na taj način omogućila Srbima da mogu bezbrižno da izađu na ulicu.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
debilko
Pogrešila roda
debilko

Godina : 57
Location : Moskva
Datum upisa : 22.06.2009

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySub Avg 29, 2015 8:39 am

Danubius ::

Boris A. Trivan
3 сата · Belgrade ·

Poštovani gledaoci,
Ove jeseni kreću Farma, Veliki Brat, Parovi, Tvoje lice zvuči poznato, Pinkove zvezde, Pinkove zvezdice, Više od igre, Zvezde Granda, Zvezdice Granda, Seniori Granda, ali i najprljaviji rijaliti na ovim prostorima - predizborna kampanja. Kako će se snaći takmičari? Ko će više lagati, Zorica Marković ili ministar Gašić? Ko ima manje škole, Maca Diskrecija ili predsednik Nikolić? Ko je veći nasilnik, Vlada Stanojević ili Velja Ilić? A ko je nebitniji, Milić Vukašinović ili Boris Tadić? Ko će preko kreveta ostvariti bolju poziciju, Tijana Ajfon ili Savetnica u Vladi? Ko će igrati prljavije za pobedu, Stanija ili Premijer? Da li je Kristijan Golubović zaista najveći kriminalac među učesnicima?
Svakako, veliki pozdrav porodici Mitrović jer je po ko zna koji put zaključala Maju Nikolić u Lisovićima i na taj način omogućila Srbima da mogu bezbrižno da izađu na ulicu.
BRAVOOOOO!
Moram da kažem, da je od vremena prvih izbora, Sloba igrao na kartu, da su izbori bespotrebni, da je on bogom dan i slično. Sećam se, radio sam tada u školi, u maju mesecu (mislim da je bila 90-a), primaju se mladi članovi u SKJ. Hvalospevi, kako moraju biti svesni, napredni, da se od mladosti bave politikom. Zatim se posle 2 meseca registruju političke stranke. I, ploča se okrenula. Ne treba politiku u školu, šta će mladima politika, pa su čak oni koji su ulazili u stranke i kažnjavani.
Tako je i sa predizbornom kampanjom. Kao opozicija traži izbore, oni su skupi, uzima se od usta ljudima, ali eto, moramo da damo. I tako se na neki način stvarao revolt prema onima, koji umesto da rade, idu na izbore.
E sad ovo što se dešava, kao da sanjam. Definitivno, došli su oni, koji se samo i biraju i ne rade ništa drugo. Od kad je sveta i veka što reče moja baba, ovako nešto nije viđeno.
Neko ko ima apsolutnu vlast i više od toga po bilo kojim merilima, ne zna šta će sa sobom, čeka poplavu ili neku drugu ellementarnu nepogodu, a kada se Bog najzad smilovao pa nas mimoizšao jednom, onda slede izbori. Izbori su danas definitivno u Srbiji jednako vremenska nepogoda.
Plačemo nad nepismenim ministrima, onim sa kupljenim diplomama.
Da li primećujete, da ova vlast osim svakodnevnih komferencija za štampu ništa drugo ne radi. Vučić stiže iz Brisela, ali replicira nekome ko mu je nešto napisao na društvenim mrežama.
Da li se ovo sa nama neko igra.
Da li je ovo još jedno iskušenje za Srbiju?
Rekao bih da jeste.
Videćemo šta će biti na izborima, hahhaaha










[You must be registered and logged in to see this image.][You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySub Avg 29, 2015 10:33 am

LJUBAV
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako beskrajan…Ljubav je izvanredan cvet, ali treba imati hrabrosti ubrati ga na ivici užasnog ponora…Itd, itd…O ljubavi je, ponekad, opasno čak i govoriti. Naročito u malim mestima. I zato, kada se u malom mestu govori o ljubavi, za onoga ko takvu priču otvara, najpoštenije je da počne od sebe.
Moj sin i moja ćerka potajno misle da sam ja samo dobro prerušeni Deda Mraz. Jedan običan donosilac mlečnih čokolada i sokova na rastvaranje, finansijski obveznik njihovih dukseva, farmerki, patika sa vazdušnim đonom i snalažljivi nabavljač sirupa i antibiotika kad dobiju temperaturu u 23,30. Ubeđeni su da sam oduvek ovakav, sav od 7 do 3 - izgužvan, smrknut, proćelav, debeo i panično zagledan u Drugi dnevnik – TV sapunicu snimljenu na bazi istinitih događaja…
U stvari, klinci misle da se ovakav kao ja nikada ni sa kim nije držao za ruke, tu u separeu kod Lulice.
Misle da, na Kosturnici, nisam brojao zvezde od sumraka do svitanja, prilično nesposoban da zaspim posle onoga što mi je šaptala u uvo, dok smo se zagrljeni rastajali na bezbednom odstojanju od njene kuće.
Ne znaju da sam ovde, u školskom, zaradio upalu pluća, zato što sam pred njom glumio Tarzana na – 7, pa primio 14 kristal-penicilina koji su, sećam se, boleli kao ujedi Napuljskog mastifa.
Da sam ono onda, opraštajući se od ženske ekskurzije iz Splita, zakasnio na voz, pa mi, na nesreću, pobegla garderoba sa sve novčanikom, u kom, na sreću, nije bilo ni žute banke…
Da sam jednom pao godinu (ih, jednom) jer sam se, između apstraktnog Ustavnog prava i konkretih beogradskih lokni koje mirišu na jabuke, jednoglasno i bez prava žalbe, odlučio za ovo drugo…
Da sam se zamerao jačima, bežao sa nastave, vozio bez dozvole, preskakao ograde, krio u mraku, kupao obučen, dizao tegove, gladovao i opijao se bivajući joj , kako kad, Princ na belom konju ili Zvonar Bogorodične crkve.
Da sam neke dobre lagao, da sam nekim lošim govorio istinu, da su mi i novembarske kiše bivale tople, i decembarski snegovi ružičasti, sve u ime ljubavi i sve na sopstveni račun. I da se moje vreme, u stvari, oduvek delilo – na ono pre i na ono posle nje…
Ja, sve što znam o ljubavi jeste – da je ljubav sve, da je svugde oko nas i da čezne da progovori, samo se ne usuđuje jer je plašljiva (u tome je tragedija sveta). Znam za jedan zid na kom je godinama stajala najkraća ljubavna drama ikada napisana, sastavljena od tri reči jarko crvenih slova: „UBIĆU SE, SVETLANA !“. Da život ne znači ništa ako u njemu ne postoji neko za koga bi ga dao.
Ja se sada, pomalo veteranski, skoro posthumno, stidim svakog trenutka u kom sam se stideo da priznam koliko sam voleo. Kakva sam budala bio, krio sam ono čime je trebalo da se ponosim:
jednom na Divčibarama, kada zavejana kafana nije imala drugu audio-kasetu sem Juritmiks sa ošišanom Eni Lenoks;
jednom u Beogradu, kada je padala kiša samo kod Vukovog Spomenika, i nigde više;
jednom u vozu za Bar koji, verovatno, samo tad nije kasnio ni minut;
jednom za Novu Godinu, na klizavim stepenicama hotela „Tamnava“;
jednom u njenoj sobi dok su Rolingstounsi svirali „Endži“, a ja umesto maternjeg govorio nemušti jezik (i to riblji);
i jednom u vojsci, u kafiću sa najlepšim imenom - „Celtis“...
To više ne mogu da ispravim. Ljudi nisu izmislili vremeplov, a baš su mogli zbog ovakvih pokajnika kakav sam ja…
Zato sada, kada u malom mestu govorim o ljubavi (što je, inače, veoma opasno), ja svakoj od mojih, čak i onim čijih se imena i lica više ne sećam, poručujem, garantujem, kunem se – da ih još uvek volim! Ja nikada i nisam prestajao da volim sve one koje sam ikada zavoleo.
Jer, što se mene tiče, ljubav koja je mogla umreti i nije bila ljubav.
Radovan Puletić










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyNed Avg 30, 2015 11:43 am

Nedavno sam imala priliku da priustvujem dirljivom rastanku na aerodromu. Majka i ćerka stajale su zagrljene, kada se začuo poziv da se svi putnici ukrcaju na avion.
Stojeći u blizini sigurnosnih vrata, zagrlile su se još jednom i majka je rekla: „Volim te i želim ti dovoljno“, na šta je ćerka odgovorila: „Mama, naš zajednički život bio je više nego dovoljno. Tvoja ljubav je sve što mi je ikad trebalo. Želim ti takođe dovoljno, mama.“
Poljubile su se i ćerka je otišla. Majka je prišla prozoru pored kojeg sam sedila. Stajala je tamo i izgledalo je kao da će svakog trenutka da zaplače. Iako sam želela da priđem i zagrlim je, mislila sam da je bolje da je pustim da bude sama sa sobom. Međutim, baka me je iznenadila pitanjem: „Jeste li ikad rekli zbogom nekome, znajući da bi to moglo biti zauvek?“
„Jesam,“ odgovorila sam. „Izvinite što pitam, ali zašto je ovo zbogom zauvek?“
„Stara sam, a ona živi veoma daleko. Očekuju me izazovi u budućnosti, a stvarnost je da će sledeći njen povratak biti zbog moje sahrane“, rekla mi je baka.
„Kada ste govorile zbogom, čula sam da ste rekle ‘Želim ti dovoljno.’ Smem li da pitam šta to znači?“
Baka je počela da se smeje. „To je želja koja se prenosi mnogim generacijama. Moji roditelji su je govorili svakome…“ Zastala je na trenutak i pogledala u vis kao da pokušava da se setiti svakog detalja. Zatim se još lepše osmehnula. „Kada bismo rekli ‘Želim ti dovoljno’, zaželeli bismo drugoj osobi život ispunjen sa taman onoliko dobrih stvari koliko možete lepo živeti i podneti sve nedaće.“ Nakon toga se okrenula prema meni i napamet izrecitovala:
„Želim ti dovoljno sunca da osvetli tvoje raspoloženje i svet.
Želim ti dovoljno kiše tako da možeš ceniti sunce još više.
Želim ti dovoljno sreće da održi tvoj duh živim i večnim.
Želim ti dovoljno boli tako da ti i najmanja zadovoljstva u životu izgledaju veća.
Želim ti dovoljno dobitka da zadovolji tvoje želje.
Želim ti dovoljno gubitaka tako da ceniš sve što poseduješ.
Želim ti dovoljno pozdrava koji će te dovesti do konačnog zbogom.“

Baka je po završetku recitovanja počela da plače, okrenula se i otišla.
Kaže se da je potreban samo minut kako bismo pronašli posebnu osobu, jedan sat da počnemo da je cenimo, dan da je zavolimo; a nakon toga celi život da bismo je zaboravili.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
brdjanin
peskovit je put do zvezda
brdjanin

Datum upisa : 13.09.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyUto Sep 08, 2015 5:20 pm

[You must be registered and logged in to see this link.]










Nizbrdo je lakše. Ali uzbrdo je avantura!
[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyČet Sep 10, 2015 7:07 pm

Otvoreno pismo jednog studenta Mašinskog fakulteta u Tuzli. Vjerujem da se na cijelom Balkanu mogu naći studenti koji dijele njegovo mišljenje.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptyPet Sep 11, 2015 9:02 am

...  ....…

….perioda puberteta se maglovito sećam….ali i tada sam slovio za samotnjaka…mada je činjenica da se u tom uzrastu svi osećamo neshvaćenim i posebnim….

…u vojničko doba…desi mi se vojna služba namenjena, gotovo isključivo, samotnjacima…vrlo verovatno da su vojni psiholozi tog doba bili upućeni u svoj posao…izviđač…..specijalistički kurs za …u se i u svoje kljuse i kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati….

…studentsko doba….dal sam ja tu bio svestan svoje nesvesti pojma ne znam….ali znam da sam sa svim devojkama živeo u istom stanu, sobi, garaži, pod istim drvetom u parku….sve u svemu ….sve su to bile veze koje su imale ful kapacitet braka…ma kako definisali brak….isključujući momenat roditeljstva naravno…..

….kasnije je došao brak sa sve roditeljstvom….

…potom opet potpuno samotnjaštvo…..

…sećam se kolbija na doktoresinoj temi….oni koji su unutra žele van i obrnuto….o paru je reč….

….ne, ja nikada nisam želeo ni jedno ni drugo….ustvari, ja nikada ništa ne želim….prijatelji kažu, to je zato što si vaga i ne možeš da se odlučiš….ne, ja to doživljavam….ako poželim ostvariće mi se i šta kada mi se ne posviđa…ja sam uvek znao samo šta neću….

….sećam se i sentence…da strah od samoće čini ljude komunikativnim…mene nije strah samoće…valjda za to nisam komunikativan….ili ipak zato što sam glupan…..ne bitno u svakom slučaju….nije me strah samoće…..naprotiv….čini mi se da bi mi prijalo da zadnje trenutke svog kratkog i dosadnog mačećeg života provedem samo sam….

…biti u paru…po meni….sledi….biti bezrezervno u paru…do ende šlus….bez bilo kakvih limita i obzira….

…i tu mi se negde ukazuje kvaka 22….

….mlad…sa relativno kratkom istorijom….sećaš se dosta pojedinosti….svaka naredna devojka je bolja od prethodne….teško da možeš da se zadovoljiš sa isto dobrom… goru je suvišno komentarisati….

…..spreman živeti snove sa tom sa kojom si u tom trenutku….

….i tu se negde desi prelomni momenat….počneš živeti snove roditeljstva sa odabranom…sa najmudrijom od svih…sa najlepšom od svih…..sa naj naj naj devojkom na kugli zemaljskoj, a i šire….

…iživite zajedničke snove….niste više zajedno….

….narednoj devojci reći…ti si najlepša od svih devojaka….?????....ok…

…ali….postao si svestan u međuvremenu da je lepota, između ostaloga definisana i vremenom njenog postojanja….ali njoj kao ženi to nije dovoljno…njena ženska priroda zahtijeva da je lepša od svih pre i od svih posle….ogledalo ogledalce najlepši na svetu ko je….

…prećutkivanje ili pakovanje u oblande ove činjenice…nema nikakvoga smisla…u osnovi protivi se osnovnom postulatu…za dati pojam,istina je samo jedna….

….ti si najbolja ljubavnica na svetu….to je sasvim ok….činjenica je da sa iskustvom raste kompetentnost za ocenu ljbavničkih tehnika, znanja, umeća…..

….ti si najbolji čovek na svetu…..potcenjivanje kvaliteta pedigrea tvog deteta….udarac na ličnu sujetu….sa jedne strane…..sa druge strane….sa iskustvom postajemo sve nekompetentniji za suđenje o nečijim ljudskim kvalitetima….između ostaloga i zbog: nedostatka vremena za detaljne provere nekoga, nedostatka volje za testiranja u ekstremnim situacijama, moć opažanja je već popustila…i svašta nešta….

…..elem kvaka 22….liči mi da je…. bilo singl, bilo u paru….razvojna faza u životu svake individue ponaosob….koliko će ko razvojnih faza proći i gde će se i kada zaustaviti…i da li će se ikada zaustaviti…..stvar je talenta…

CA Blues
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 EmptySre Sep 16, 2015 3:40 pm

Jednom me je neko upitao ’’kad sam poslednji put zaplakao?’’ Trebalo mi je vremena da se setim... i setio sam se...
Sada mi ne treba vreme, sada znam.
Ima dana koji su ono što je danas, ima onih koji su vera u ono što bi moglo biti sutra ili uskoro, a ima onih koji su sećanje na ono što je već bilo...
Tih poslednjih je najviše i oni su zaista naši, istinski, ma kakvi bili... I kako smo uglavnom aljkavi, nesmotreni i neuki, teško da na vreme to uočavamo i cenimo život i prilike koje imamo. Ima vremena, sutra ćemo, pa nije sablja za vratom... Takvi su često i ti naši dani.
I tako, u izgovorima i odlaganju, ti dani, prolaze ... dok jednom ne uvidimo da je kasno, da je gotovo, da ’’nema više’’, a da pritom ni polovinu onoga što smo imali da uradimo i kažemo nismo rekli, a trebalo je, itekako je trebalo, želeli smo i mogli smo, mada često nismo ni počeli da o tome govorimo.
Nekada bi bilo dovoljno samo pružiti ruku, dodirom pokazati, reći nekoliko reči ili samo one dve najvažnije... samo to i samo toliko... pa bi onih dana koji su uludo prošli - bilo manje...

By O2


Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 16 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 16 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 9 ... 15, 16, 17 ... 22 ... 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: