DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 19, 20, 21 ... 24 ... 29  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPon Sep 26, 2016 10:40 am

Listam ovi' dana neku knjigu o vinovoj lozi i pravljenju vina,i da vidiš,nismo mi ljudi toliko različiti od biljaka koliko si laskamo.U toj knjizi nema slike Ivana Tasovca na "Fergusonu" al' lepo piše šta je to kultura.Kultura ti je moj bato,pšenica,vinova loza,kukuruz,krastavac...Ako to malo dosolim,kultura je mučan proces borbe prsa u prsa sa korovom,da od travuljine i vrzine stvorimo 'leba,'ranu za stoku,vino...i salatu.A korov,k'o biljni k'o duhovni,uvek je u prednosti.Nikaka mu nega nije potrebna.Džiglja sam od sebe.Na štetu kultivisanog rastinja.Ako se korov još zaliva Farmom,Grand produkcijom,Ludom kućom i TV novelama Meksičke,Turske ili Indijske produkcije,dobijemo parlog i šikaru,u kojoj se gnezde bulutini,akrepi i zmije.Nevolja je u tome što se stanje kultivisanosti nije dalo jednom za svagda.Pa i ako rođenu ženu ne kultivišeš jednobraznim plugom i pritkom,ode u komšijsko ko lozni kalem"gotovanke".Dovoljno je da jednu sezonu ne podriješ i okrešeš pa da se "šardone" pretvori u korovište.Upravo se to,tamo negde krajem sedamdesetih,desilo našem kulturnom vinogradu.Posao selekcije smo poverili kukolju.I palamidi.Drešimo kesu da suzbijemo Ambroziju a ona nam raste ispred kuće.Jebežga.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Kica/Praja
El virtuoso
Kica/Praja

Godina : 81
Location : Ladna Morava
Humor : Filmovi Veljka Bulajića
Datum upisa : 04.12.2009

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPon Sep 26, 2016 12:11 pm

"Putujem često u Mađarsku i primećujem, a ja po pravilu dobro primećujem, da Mađari napreduju, za razliku od većine zemalja i naroda. Pored toga na čemu možemo da im zavidimo, vidno je otopljavanje odnosa sa nama Srbima. Već neko vreme nas gledaju sa razumevanjem, pa skoro da se može govoriti o toplini, mada ne volim da takav odnos dižem na međunacionalni. Realno nismo mi ni bliži ni daljni rođaci, jezici su nam različiti, moglo bi se reći i još mnogo šta ali još je realnije da smo komšije i da manje više kroz istoriju nismo imali većih sukoba i problema, više smo sarađivali nego se tukli. Razmišljao sam šta nas je to odjednom povezalo da smo počeli jedni drugima da se osmehujemo i ne želimo da nam pocrkaju krave. Odgovor je evroskepticizam, odnosno shvatanje pre drugih da ovakva eu i ovakav svetski poredak ne služi nikom normalnom na korist. Sve u svemu osećaj nije loš i bilo bi lepo da ga neko ne kvari bar još koju deceniju."


[You must be registered and logged in to see this image.]










Jedan poziv menja sve !
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPon Sep 26, 2016 1:06 pm

Kica/Praja ::
"Putujem često u Mađarsku i primećujem, a ja po pravilu dobro primećujem, da Mađari napreduju, za razliku od većine zemalja i naroda. Pored toga  na čemu možemo da im zavidimo, vidno je otopljavanje odnosa sa nama Srbima. Već neko vreme nas gledaju sa razumevanjem, pa skoro da se može govoriti o toplini, mada ne volim da takav odnos dižem na međunacionalni. Realno nismo mi ni bliži ni daljni rođaci, jezici su nam različiti, moglo bi se reći i još mnogo šta ali još je realnije da smo komšije i da manje više kroz istoriju nismo imali većih sukoba i problema, više smo sarađivali nego se tukli. Razmišljao sam  šta nas je to odjednom povezalo da smo počeli jedni drugima da se osmehujemo i ne želimo da nam pocrkaju krave. Odgovor je evroskepticizam, odnosno shvatanje pre drugih da ovakva eu i ovakav svetski poredak ne služi nikom normalnom na korist. Sve u svemu osećaj nije loš i bilo bi lepo da ga neko ne kvari  bar još koju deceniju."


[You must be registered and logged in to see this image.]

Dopada mi se izraz"Evroskepticizam".
Ne želim da ulazim u istoriju i rađanje Evropske unije ali mi se čini da je iole obrazovanom i pismenom čoveku jasno da IVReich ne funkcioniše baš najbolje.
Ovde još uvek prodavci magle dobro zarađuju.
Hajrá Magyarak


rasta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyČet Sep 29, 2016 10:05 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Gothic
Gothic
Gothic
Gothic

Datum upisa : 21.04.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyČet Sep 29, 2016 10:44 pm

“Kada covek dublje zagleda u dusu sveta, lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja ceka onu drugu, bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada... I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste, sva proslost i sva buducnost gube svaki znacaj... i samo postoji taj trenutak”

Paulo Coelho
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Nov 06, 2016 8:03 pm

OTISCI UTISAKA SA NETA
Kad li i kud li prođe toliko vreme?
Ima otprilike 15 godina kako se družim s ovom napravom i ’’malim zelenim’’ unutra, s nekima čak i uživo, oba poluvremena te utakmice sam odigrao, naučio koliko sam mogao i umeo... Ma ne, nije to bilo bogznašta, poprilično toga sam i zaboravio, ali da je nešto od toga bilo zanimljivo – jeste, bilo je. Bar meni, a samo se to i broji.
Sada smo na produžecima, a koliko ćemo još i koji je rezultat – ne zna se.
U stvari zna se, samo se ne govori, nije pristojno, a nije ni ’’politički korektno’’.
Ali sada ne bih o politici, malo sam se sam sebi ogadio, verovatno i drugima, mada ni o tome ne bih. Jednostavnije, bila bi to velika najebotina ponovo pominjati skupštinske kreature od kojih danas, po mom mišljenju, samo Čomićka nosi mozak na posao, a drugi ne nose ili ga uopšte nemaju...
Pa o čemu onda govoriti?
Ne znam, u stvari nikad ne znam unapred, nego tako to krene i negde ipak stignem. Neki malo idu sa mnom, skoro do fajronta, a oni pametniji batale već kod naslova, znaju da će samo dangubiti...

Da kažem ipak, da sam se često mučio da shvatim čime to ’’društvene mreže’’ privlače ljude... i... možete me jebati ako znam.
Verovatno time što se ljudi nekako prepoznaju, grupišu po nečemu ali po čemu, ne znam ni to. Dobro, postoje ona poznata i opšta mesta po kojima su lepe žene uvek privlačne, a pametni muškarci uvek zanimljiviji od budala ali to, takoreći, nije ništa jer ovde se sve i svako lako dotera i stavi u vinkl, pa se za lepotu koriste najbolje i fotošopirane, pa i pozajmljene fotografije (upoznao sam još jednu Šeron Stoun... iz Gajdobre), muškarci koriste blisatve misli Žida, Andrića, Markuzea...itd, pa su svi lepi i pametni... u početku. Samo su pederi oni koijih se trena čuvati, a oni ’’drugi su naši’’.
Posle, stvari su malo drugačije, ali se i teže napreduje.
Ukratko, ovde mali broj ljudi boravi ’’onako’’, nego je u nekoj vrsti lova, dakle lovi se iz potaje, samo to retko ko priznaje... Pa dobro, ljdski je koji put slagati sebe, a za druge se podrazumeva.
Neko će reći da je tu zbog druženja, neko zbog igrica, neko da nešto sazna i nauči... Oni koji su naučili da pišu, svakodnevno će pridavljivati okoliš svojim opservacijama o svemu i svačemu, a kao nije im važno ali eto, jbg, znaju, pa da se ne baci. Tako kao ja sada...
Za početak vidim podelu učesnika u dve grupe od kojih jedna širi informacije, a druga prikuplja. Naravno da niko ne radi samo jedan posao, ne ide to, a i providi se, nego oba - ali jedan malo više.
’’Ako ćemo pošteno’’, kako je govorio majstor Ljuba, podgrupa ima sijaset, u cilju usavršavanja i sistematizacije ovo je tek glavni orijentir, a za resto šta sve ima - ima tek da vidimo.
I evo, to je ta ideja vodilja, a kako će mi ići razrada, opet ne znam. Možda neće, a možda neće uopšte.
’’Pa čoveče, vi baš ništa ne znate!?’’ More m’rš bre!


by O2
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Mima65

Mima65

Godina : 55
Location : Beograd
Humor : volim
Datum upisa : 08.08.2016

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Nov 06, 2016 10:51 pm

SEKS ZA PAMĆENJE 
„Ne sećam se čoveka uopšte. Znam da smo se nešto kratko zabavljali kada sam bila na fakultetu. Čini mi se da je bio nešto malo niži od mene, ali čoveče, ne mogu da se setim face. Ma i ime sam mu zabravila dok me ova nije podsetila na njega. Ali sex je bio odličan. Toga se sećam. Kuku meni.“ Slušam i oduševljen sam šta žena priča totalno otvoreno, bez ustručavanja, dok svi za stolom padaju u nesvest od smeha. 
A onda standardna srpska pitanja na granici bezbraznog prostakluka u stilu: „A ne sećaš se kako je izgledao u faci? Pa dobro, ako je sećaš da je sex bio dobar sigurno, se sećaš najvažnijeg“, kaže momak od 5 banki oduševljen pravcem u kome se kreće tema.  
„Ma koga je briga kako je izgledao ako je dobro radio“, uz vrisak smeha komentarišu dve ženice u srednjim četrdesetim dok cirkaju radžu od prošle godine jer ovogodišnja nije sazrela. Odlično izgledaju za svoje godine, muževi pored njih, totalno opušteni i spremni za svaku vrstu šeretluka - za stolom. Odlično se zabavljaju. 
Deluje mi na početku kao okupljanje sfingera, i pomalo me radi urođen malograđanski duh koga bih najradije da spakujem na onaj svet zauvek. U stvari to je ekipa jako dobrih i prisnih prijatelja koji se ne ustručavaju da razgovaraju o svemu i svačemu. Kaže mi prijateljica koja me je dovela da je to uvek tako. Počnu da se okupljaju u dvorištu, pristižu jedan za drugim. Za to vreme počinje da se sprema klopa, pali se roštilj i žurka traje celu subotu do kasno u noć. Odličan, opuštajući vid zabave, ako mene pitate u ovim našim godinama. 
Bez opterećenja, kuda, sa kim, kako odeven, ko će još biti tamo? Ove subota kada sam i ja tu, razlog za okupljanje veoma ozbiljan. Peče se paprika za ajvar. Savršen povod, da se pored smedereca u dvorištu postavi i roštilj, a tu su i baloni sa tom famoznom rakijom, u ostavi gde stoji i posuđe za spremanje zimnice, ogromne šerpe, vangle zapremine 100 litara, tegle, neizbežno crevo sa česme i okolna uredno podšišana trava u koju se prosipa voda sa odbačenim semenkama i ljuspicama od pečenih paprika. Ma ceo ciklus „zdravog“ života zaokružen. Sve, skoro pa organiski.  
Elem, sedi pored mene junaknija sa početka priče. Pitam je o kome se zapravo radi. Poznajem je prilično dugo. Ona kaže: „Ma stvarno nemam pojma. Neki lik sa kojim sam se zabavljala na fakultetu. Bili smo nekoliko meseci zajedno. Toga se sećam. Ni ime mu ne bih zapamtila da me ova sada nije podsetila na njega, kad mi je rekla da me još pominje. Kada sam čula njegovo ime setila sam se kao kroz maglu. Sve čega se jasno sećam je dobar sex, ostalo je u magli.“     
Odem od stola za kojim svi sede da malo ja okrećem paprike na smederevcu. Dobra prilika da porazmislim. Jednom sam pokušao, zabave radi jer nisam imao preča posla, da sastavim spisak svih svojim seksualnih susreta. Negde posle par sati štikliranja „TO DO“ listi, odustao sam iznerviran, jer sam shvatio, da polovini ne mogu da se setim imena, a neke su totalno i zaboravljene. Setio sam se par njih sa kojima je sex bio odličan, ali kao i moja  junakinja, ni ja ničeg drugog nisam mogao da se setim; ni kako smo se muvali, ni kako smo se smuvali, ni kako smo završili u krevetu, ali se sećam da je poneki sex bio od onih ludih i nezaboravnih, kada u vrhuncu zanosa osećate golicanje u nožnim prstićima kada ubrzano i nekontrolisano rade na putu do klimaksa. Golicanje u nožnim prstima tokom vatrometnog orgazma je isto što i leptiri u stomaku kada sretnete osobu u koju ste vatrometno zaljubljeni. 
Nismo samo mi muškarci jedina ljudska bića koja suprotni pol posmatraju kao seksualne objetke. To rade i žene. Dobro, znali smo to oduvek. Otkrovenje je kada žene otvoreno govore o tome. 
Nikakvi feministički pokreti, drage moje čitteljke i poštovani čitatelji, nikakva politička korektnost, nikakvi zakoni o cenzusima koliko žena mora procentualno da bude zastupljeno u javnom i političkom životu, nikakva borba za izjednačavanje zarada nema takvu moć, kao izjednačavanje mogućnosti da se o sexu i sexualnim iskustvima priča otvoreno i ravnoprvno.
Ako smo mi muškarci dali sebi za pravo da merkamo obim grudi, struk i kuk, kao i visinu zadnjice žena i proždiremo ih sexualno, zašto nam žene ne bi vratile? 
Nisam siguran da neću izazvati prekor čitateljki, ali siguran sam da i drugima kao i meni nikada nije smetalo da budem sexualni objekat. Pa to je nama kompliment. Ženama je uvreda. Jasno je svima. Potrebno je još malo vremena da se dođe i do te vrste konsenzusa. 
Ipak, najvažnije je da se situacija polako izjednačava u ovom novom svetskom poretku zaraćenih polova, ali i sa dolaskom modernih vremena u napaćenu nam Srbiju. Ako ništa drugo, možemo da pričamo o sexu otvoreno i da se tome svi smejemo i dobro zabavlljamo, ali i ozbiljno razgovaramo. Pominjanje sexa i to sexa kao čistog svrsishodnog zadovoljstva, izvan konteksta uvijanja u oblandu malograđanskih normi, sada se odigrava bez rumenosti u obrazima i „padanje u nesvest“ od sramote.
Ljubiša Boretov


[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPon Nov 07, 2016 5:09 pm

Sanja Cvijovic

"...i jeste, sve se promenilo, nisam mogla ni da sanjam da ce sve ovako da bude...
Neka, odlicna je, pijem bez secera!
Cerka je lepo crtala, svi su se divili, profesorka govorila da ide na Akademiju, ali ja nisam dala - da prodaje posle mindjuse na Zelenjaku?
Nek zavrsi neku normalnu skolu, moze da crta kad ima vremena!
I tako...zavrsila, posle se udala, razbolela, nije ni prozivela kako treba...
A sin je voleo fudbal, i sad ponekad igra sa drustvom, ali bili oni ratovi, neki tip ga zvao da ide na Maltu da igra, kazem - sta ces tamo? Ako ti se nesto desi, nema nikog da ti pomogne, a za par godina kad prestanes da igras, na ulici si!
Bolje dovrsavaj studije, od toga se zivi!
I, sad ceka posao, teski ti Kanadjani za nase diplome, a on razvozi pice i trenira decu u nekoj skoli...
Evo, jos jednu cigaretu i necu vise!
Prosle godine i tata umro - tu sam mozda pogresila. Kad je ostao sam, neke babe htele da se udaju za njega, ali da im prepisemo imanje, a one ce da ga neguju.
Kazem - ne moze, otrovace ga, nece brinuti o njemu. I tek posle nedelju dana ga je brat nasao, a sa imanjem ionako ne znamo sta cemo - niko nece da kupi..
Da, sama sam - muz je otisao kad sam ostala bez posla i kad se ono sa cerkom desilo, kaze - ne moze vise!
...nego, da li da danas operem prozore samo obicnom vodom, da ne trosim te skupe tecnosti za staklo?
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyUto Nov 08, 2016 2:48 pm

Carlo Zagorac

Malo sam iziritiran od gluposti ljudi.
Prvo, Novak Đoković tj pljuvanje po najuspešnijem Srbinu današnjice, više govori o vama.
Drugo, ljudi biraju da li će jesti životinje ili ne, njihov izbor i apsolutno pravo izbora svake osobe, isto je i u svemu ostalom pa i u veri, praznicima...
Treće Imam bradu najlepšu u gradu vol2, posle velikog uspeha, dolazak stranih takmičara, ne bilo kojih, vice šampion sveta i prvak Austrije. Beograd je ovim stavljen na listu svetskih takmičenja u bradama, a dobijemo od domaćih komentare;" Hipsteri, pederi, travestiti, gde su pare od takmičenja, što spominjete rak prostate jeste li pomogli nekome?"

Koji je vama jebeni kurac?

Na našem takmičenju ili bilo kom, internacionalni žiri tj sudija je neko sa prevelikim znanjem, iskustvom, dokazanim uspesima, oni imaju pravo da ocenjuju i daju komentare takmičarima, a vi, vi ste samo nesrećni, tužan sam pomalo zbog vas.
Mrdni dupe stoko, uradi nešto od svog jebenog života, kada vidiš uspešne i dokazane smeš samo reći " Poštovanje".

p.s.Bolje da izbacim ovde nego da nosim sa sobom vašu glupost.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Mima65

Mima65

Godina : 55
Location : Beograd
Humor : volim
Datum upisa : 08.08.2016

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySre Nov 09, 2016 11:09 am

[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPet Nov 11, 2016 12:33 am


Milan Kamponeski

Koliko se ljudima na svetu popelo na kurac
bombardovanje licemernom demokratijom,
nasilnom tolerancijom,
političkom korektnošću koja je doterana do Pajtonovskog apsurda
i pravima koja su veća od najvećih prava onog ko ta prava daje,
govori i reakcija ljudi u svetu van SAD,
koji su oduševljeni pobedom čoveka koji u trci za predsednika Amerike kaže da se:
"Muslimani u Americi plaše da će ako on pobedi na izborima biti tretirani kao Nemuslimani u muslimanskim zemljama"
Odnosno pravi fašizam je konačno trijumfovao nad fašizmom liberalštine.
I svet to slavi kao svoju pobedu.
Svi treba da stave prst na čelo.
ili da celo popodne slušaju
Artan Lili - Moja Stvar
"...Sve divne stvari u školi sam naučila ja
Redovno o’ladim buksnu skoro svaki dan
A nisam bila u školi dva’es' godina
Nedostaje mi ekipa da me zabavlja
Ponekad razbijem prozor da se podsetim ja
Ako ne ponavljaš znanje se zaboravlja
I posle hiljadu noći staje zabava
Većinu zarobi kinta, gajba, porodica
Ozbiljna poslovna šema kojoj robuju, da
Sve u životu je škola koju prolazim sama
Strpim se kad je kriza, nije nikakva drama
Stare navike furam dva’es' godina..."
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Mima65

Mima65

Godina : 55
Location : Beograd
Humor : volim
Datum upisa : 08.08.2016

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPet Nov 11, 2016 5:46 pm

Dan primirja 11.11.
Danas je veliki dan za naš narod pre svega za one najmlađe za koji su dobili veliki osnov za stvaranje sopstvenog karaktera ugledajući se na sve svoje pretke seljake, trgovce, činovnike, profesore, lekare koji su pre 100 godina položili svoje živote za slobodu svojih potomaka tj .nas. Veliku pobedu u tada Velikom ratu Srbija je platila sa 1 300 000 žrtava što je bila skoro trećina ukupnog stanovništva. Danas je dan kada naš narod mora biti ponosan i kada moramo shvatiti da u nama ima potencijala za velike poduhvate i velike stvari. Nažalost često ne umemo sebe da cenimo, ni kolektivno kao narod ni pojedinačno. U prilog tome govori i ime današnjeg praznika. 1 300 000  vojnika i civila nije dalo život za PRIMIRJE već za POBEDU. Što se mene tiče današnji dan je DAN POBEDE U PRVOM SVETSKOM RATU. Želim da podsetim sve koji nisu znali šta su o nama tada govorile svetske vojskovođe i neki od naših najvećih neprijatelja.

~ Francuski maršal Franše d’ Epere : „Ko su ti junaci koji mogu da se podiče da su zaslužili jedno od najvećih odlikovanja na svetu? To su seljaci, skoro svi, to su Srbi tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi, to su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva.“

~ Norveški pukovnik Karsten Angel 1915: „Došli smo sa malo poštovanja za srpske vojnike, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoljubiv. Našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, izdržljive, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju.“

~ Japanski profesor medicinskog fakulteta u Tokiju, za vreme Prvog svetskog rata šef misije japanskog Crvenog krsta u Parizu, rekao je u svom govoru: „Do ovoga rata mi Japanci uživali smo glas vojnika sa najjačim ratničkim duhom. Ovoga puta moramo priznati da nam je srpski vojnik to prvenstvo oduzeo. Ne zamerite, gospodo Srbi, što smo na to malo i ljubomorni.“

~ Češki književnik Ervin Kiš, kaplar 11. puka 9. Austrougarske divizije i učesnik Kolubarske bitke: „Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je sloboda malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih“, piše on. „Tek sam ovde shvatio Šatobrijana da neumitna sila – volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu.“

~ Nemački car Viljem, koji je u svoje vreme bio personifikacija tadašnjeg imperijalizma i protivnika Srbije, rekao je o srpskom narodu: „Šteta što taj mali narod nije moj saveznik.“

~ Bečki „Greie Presse“, list sa najizraženijom kampanjom protiv Srbije, pisao je 1918. godine o srpskom narodu: „Ostaće zagonetka kako su se ostaci Srpske vojske, koji su se spasli ispred Makenzenove armije, mogli docnije osposobiti za borbu. To je dokaz da srpski vojnik spada u najžilavije ratnike koje je video svetski požar.“

~ Kelnske novine od 1918. godine, u članku „Psihologija povlačenja“, pišu: „Malo vojnika se tuklo onako kako se tukao srpski vojnik. On je umirao tamo gde mu je bilo naređeno da se drži.“

~ Feldmaršal Makenzen: „Ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije. Vi ste herojski narod, pun časti i ponosa, narod velike i sjajne budućnosti.“

~ Austrijski general Alfred Kraus takođe ima visoko mišljenje o Srbima, zbog čega se ne ustručava da kaže: „Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni s malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, dobro naoružani, bogato snabdeveni municijom, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, mržnjom i oduševljenjem zagrejani za borbu, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani.“

Iako su se vremena i način života mnogo promenili ali postoje stvari na koje i dan danas treba da se ugledamo. Pre svega mladi koji među svojim dedama i prededama imaju primer od kojih mogu da nauče šta je samopouzdanje, upornost, požrtvovanje i vera. Nadam se da Srbiji redstoje duge decenije mira i da više nikada neće biti rata. A da će naša inteligencija pre svega mladi moći u miru da stvaraju državu i društvo po svojoj meri ceneći slobodu.


Dr. Danica Grujičić



[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyPet Nov 11, 2016 7:33 pm

Четврти рајх је пре 3 године свету увео појам "Дан примирја". Дотле се тај дан звао Дан победе у I светском рату. Злочинци глобализма терају обичан народ да се извињава швапским злочинцима за сва зла која су у историји нанели свету.
Срећа што ће и IV рајх ускоро престати да постоји. Укинуће га сам, обичан немачки народ, као што је и обичан народ у Америци укинуо банкстере избором Трампа.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Oci-ANDJELA
Anđelina
Oci-ANDJELA

Datum upisa : 08.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyUto Nov 15, 2016 1:30 pm

OSTANI JOŠ MALO DEVOJČICA

Dušo ti imaš šesnaest a ponašaš se kao da ti je trideset i nešto.

Sve ćeš stići, veruj mi.
Stići ćeš da budeš i voljena, i mažena, i tražena.
Stići ćeš da budeš i odbačena, i zaboravljena, i ničija.
Stići ćeš da budeš i nečija devojka, žena, a na kraju i nečija majka.

Bićeš sve to, bićeš i mnogo toga drugog.
Ali budi još malo devojčica…
Još samo malo.

Ne žuri, posebno ne u pogrešnom smeru…

Ne moraš odmah da se skidaš na prvom sastanku.
Ne moraš naslagama šminke da skrivaš svoju mladost.
Ne moraš da pobediš svakoga u ispijanju piva.
Ne moraš svima da saspeš sve što misliš u lice.

Život se čini kratkim, tek na kraju
Tek kada se razmišlja o zvucima poslednjeg marša.
U tvojim godinama je svaka staza nagazna mina.
Ne stvaraj rane na svakoj…

Znam da bi htela sve, sada i odmah.
Znam da su ti potrebni aplauzi i priznanja.
Ali nisu sve nagrade za ponos…
Neko ti daje da bi ti uzeo…
Većina te hvali samo da bi te imala…

Ne žuri, ne ubrzavaj svoj peščanik vremena.
Ne juri za vozovima koji su drugima namenjeni.
Ne odriči se tek tako snova i igračaka
Vrlo lako i sama možeš da postaneš nečija igračka.

Ne stidi se svoje mladosti
Ako se stidiš onog najlepšeg što imaš
Šta li će biti sa odraslim godinama koje tek dolaze?

Budi još malo devojčica.
Još samo malo…
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyUto Nov 15, 2016 8:47 pm

Okice,ovo je bas lijepo.










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyUto Nov 15, 2016 10:15 pm

Zar mi uopšte treba da me nešto voli? Čime?
Čime, kad sam ja ljubav? Ja sam voljenje.
A dosta mi je već i toga da neprekidno  zavirujem u svemir.
Neka vasiona malo zaviri i u mene. Imaće šta da vidi.
Imaće da se uplaši od svetlosti i tame. I samoće...











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Nov 20, 2016 10:56 am

odgovorio mi :
Poštovana,
Nisam stigo onda da vam (jel se piše Vam ili vam mamumujebem sad ne znam) odgovorim kada ste mi pisali da hoćete da napustite zemlju, ali sad vidim da imate promociju znači niste ni otišli to onaj glupavi kurir sve okrenuo protiv mene. Naravno da ne treba da idete nigde, ovde će biti sve bolje i bolje, povećaćemo plate za hiljadu dinara uskoro a bogami i penzije pa ako ne možete sebi da kupite na primer tašnu, može vam majka pomoći ako je živa naravno i zdrava pa joj ne treba za lekove cela penzija. Shvatio sam ja vama ustvario nije valjao brak a ne zemlja, bili ste se loše udali, i sad kad ste se razveli, eto kako je sve drugačije, znam po sebi. Nema razloga da se ode iz zemlje pogotovo ne vi koji je eto, i sami ste rekli baš volite. Treba raditi dva tri posle, lepo, ne dangubiti, i da vidiš da mogu da se kupe i patike ako treba deci. Ne zameram vam ja što niste u stranci hahaha skoro da više nema ni mesta, mislim hoću da kažem..sve da se sad učlanite nemate ništa od toga, to navalilo svi hoće nešto, misle dovoljno je samo biti član. A mi..mi hoćemo da od naše ideje stvorimo religiju. hahaha sad ćete reći, siti smo mi religije popovi voze audije, nama ništa bolje ni od vere ni od crkve, ali nije to ta religija, ako me razumete. Meni je da završim, mada bih mogao još dosta toga da vam napišem, ali sad nemam vremena, baš bilo simpatično to što ste mi se kao obratili, i da znate da bih voleo da dođem na tu promociju, da se konačno i upoznamo ne samo da nam stavljaju slike malo malo, pa na nekom od onih glupavih portala tobož opozicionih. hahahah kakva opozicija to sve budale nesposobne. Eto, vidite kako ja nađem vremena za sve, pa i za vas, ipak ste zagolicali pažnju javnosti iako to nema veze sa mnom, normalno. Tako da ću gledati da dođem, volim ja kulturne događaje a i satiru i humor, što da ne, baš uživam. Da se slikamo kako dolikuje, a ne da nas montiraju bezveze, na onoj slici sam baš loše ispao.  


Sa stranice  PiSanje uz vetar












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
justicija

justicija

Datum upisa : 22.12.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyUto Nov 29, 2016 11:15 pm


Žena napunila 50 godina i priznala: Za ovih 8 stvari sam prestara



"Više od pola svog života sam provela osvrćući se na mišljenje pogrešnih ljudi. Sada kada sam napunila 50 godina shvatila sam prave vrednosti života. Shvatila sam da sam prestara za ovih osam stvari koje su me sputavale ceo život:
Prestara sam da ćutim
Ne želim više da ćutim kada mi neko kaže nešto što mi ne odgovara. Ne želim da klimam glavom ili da se složim sa svakim glupim i samodovoljnim čovekom. Ne želim da ćutim na nepravdu. Kada vidim da nešto nije u redu, želim na glas da vičem jer je život postao prekratak da bi se o nepravdi ćutalo.
Prestara sam da brinem kako izgledam drugim ljudima
Već godinama zavidim muškarcima jer oni ne moraju svakih dvadeset dana da se farbaju da bi prekrili sede. Muškarci ne moraju ujutru da stavljaju kilograme pudera na lice, da se brinu što im se vide bore od brige i smeha.
Sada sam dovoljno stara da znam da sam najlepša takva kakvu me Bog stvorio. Imam bora ne zna im se broj, seda mi je svaka druga dlaka, ali sam tek sada zadovoljna sa tim kakva sam.
Ono pitanje „šta će komšiluk reći?“ ne dotiče me već neko vreme i hvala Bogu na tome, jer ti ljudi su postali toliko nebitni u mom životu da sam za njihove opaske razvila selektivni sluh.
Prestara sam da imam sitne male grehove
Sada sam dovoljno stara da imam samo grehove. Čaša vina svako veče, je postala moja molitva. Sladoled nedeljom sam preimenovala u greh: sladoled svaki dan. Tako da sada uživam u svojim grehovima koje više ne mogu svrstati u male jer su mi apetiti porasli.
Prestara sam za neudobnu obuću
Sada gledam da me ništa u životu ne ograničava. A moje kretanje je godinama ograničavala visoka potpetica.Nisam mogla da hodam tempom kojim sam htela da hodam. Uvek me nešto žuljalo, bolelo… Sada nosim samo ravno i to je to! Srećna sam kada potrefim dve iste čarape dok se obuvam…
Prestara sam da se izvinjavam za svinjac u kući
Svinjac mi je u kući jer imam nešto pametnije da radim osim što ću da čistim. Eto, zato ovako izgleda i da, kuća mi nikad nije čista „kao apoteka!“
Prestara sam za nagomilavanje stvari u kući
Ne sakupljam i ne čuvam više ništa. Da na vreme nisam počela da bacam neke stare papire, kutije, gardarobu, do sada u kući ne bi bilo mesta za mene. Uspomene čuvam isključivo u glavi.
Prestara sam da bih se družila sa ljudima koji mi ne odgovaraju
Zašto da trpim neke nadobudne seljačine koji mi vade živce. Daleko im lepa kuća. Imam dovoljno godina da znam ko mi prija a ko ne. Onaj ko mi ne prija više me nikada neće videti očima.
Prestara sam da nalazim dobro u svakom čoveku
Zašto gubiti vreme? Svi ljudi nisu dobri. To je tako jednostavno. Ako je neko uradio nešto loše, to je uradio iz loše namere, nema šanse da ga više opravdavam. Dela govore više nego reči. Sada sam dovoljno stara da samo kažem: „Dragi moj, ti nisi dobra osoba!“ i produžim dalje…"

ne znam ko je autor, ali mi se jako dopalo
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySre Dec 07, 2016 6:41 am

Tamara Tamarrah

Tekst koji sledi nastao je otprilike prošle godine u ovo vreme, tokom mog odsustva sa Fejsbuka. Objavljen je na zidu jednog od mojih prijatelja. Nekolicina vas ga je, dakle, pročitala, pa ne mora da se zlopati ponovo :) Setih ga se danas, nakon razgovora sa jednom poznanicom...
Neoptimističan je (a kako drugačije!) jer ni najmanje ne izražava veru u ljude.
Ipak, nek ostane zapisano - ja zauvek verujem u vrlog Pojedinca.
P.S. Praštajte, nisam htela kraće ;)
Da je Sunovrat naše konačno odredište, čini se, dileme nema. Evo i zašto.
Pričam pre neki dan sa učiteljicom svog sina, koja mi se, onako usput, požali kako je jedanput isto tako sedela sa nekom majkom na „otvorenim vratima”, kad bez kucanja (jer šta ima i da kuca, samo ime lepo kaže − otvorena vrata) upada mama jedne devojčice iz odeljenja i s vrata ljutito kaže, evo, baš ovako: „Učiteljiceeee, trojka iz srpskog, aaaa?!” „Trojka”, potvrđuje pomalo zbunjeno učiteljica, ne shvatajući da je pitanje bilo više retoričko. E sad, možda je sirota učiteljica i htela da doda još nešto, na primer: „Bilo je to stvarno slabo” ili „Milici ne ide srpski, ali zato divno slika”, ali nažalost nije imala priliku jer je Miličina mama, sa bezumnom hrabrošću iskusnog pilota, odradila jedan (za)luping vratima, što je bio pouzdan znak da je dalji razgovor u potpunosti zamro.
A onomad kad smo sedeli na roditeljskom, ta ista učiteljica nam je ispričala kako je roditelji svakodnevno zovu i postavljaju joj najrazličitija pitanja: od onog, al’ to je već klasika, šta ima za domaći? (što bez veze dete da pamti kad možemo da sa'vatamo učiteljicu), pa kad Jovan može da popravi dvojku iz matiša?, preko neizostavnog – a šta će biti na kontrolnom?, i kad ne bude ništa, onda sledi – a je l’ možete posle kontrolnog da date popravni kontrolni? Čekajte, kako to mislite – nije po planu i programu?! Pa, uvrstite ga u plan! Da dete lepo, kako nalaže red, dobije čistu peticu, a ne tamo neke božemesačuvajisakloni ocene.
Roditeljski sastanci spadaju u red, za mene, najmrskijih zaduženja jer se neretko za reč jave oni kojima retoričke sposobnosti nisu na zavidnom nivou, a o tome imaju li šta pametno da kažu svedoči i primer jedne majke koja je smatrala da bi postojeću pesmu o Kraljeviću Marku u čitanci za drugi razred odmah trebalo zameniti nekom lakšom. „Ima bar deset lakših”, reče ona, sa sigurnošću eminentnog stručnjaka za ciklus pesama o velikom srpskom junaku (a ja tako saznah da se narodna poezija, umesto npr. na ciklus pesama o Kraljeviću Marku, pretkosovski, kosovski i pokosovski, deli zapravo na lakšu i težu. Te u to ime, od srca zahvaljujem gospođi).
E sad, razumno bi bilo zapitati se kako je došlo do toga da su ljudi u potpunosti pogubili kriterijume i dozvolili sebi da za pokazano neznanje prozivaju učiteljicu, a ne sopstveno dete, da odlučuju o tome šta i kako treba da se uči, da već u drugom razredu osnovne škole vrše pritisak na učitelje i da frustriraju svoju decu uporno zahtevajući od njih da budu najbolja (iako ona to realno nisu, barem ne sva) jer se više ne uči za znanje, nego samo za tu čudesnu „peticu”. Zašto odavno više niko ne brine za sadržaj, a formi se pridaje značaj koji joj ni izbliza ne pripada?
Kad ne znate koga da optužite za propast, najbolje je da za krivca odaberete one koji više ništa ne mogu da kažu u svoju odbranu :)
Zaista verujem da su Atinjani svojevremeno želeli samo najbolje kada su svi zajedno, demokratski, na trgovima, odlučivali o svim važnim pitanjima. Ni najmanje ne sumnjam u plemenitost namere tako začete demokratije. Ipak, dvadeset i kusur vekova nakon njenog nastanka, rekla bih da se ona ili suviše odrodilia od svog izvornog oblika ili pak ovde važi ona javanska - druga polja, drugi skakavci. Jer mora biti da je i ovdašnjim vrapcima jasno da „nešto smrdi u državi Danskoj”.
Ako pođemo od toga da demokratija podrazumeva „vladavinu naroda”, valjalo bi najpre utvrditi ko sve čini taj narod. Jer narod je i ova jedna što je u naletu rasplamsale mržnje metalnom šipkom polomila nogu svom svekru i naprskala mu suzavac u oči. Posle čovek godinu dana išao na štakama. Narod je i ovaj jedan što je uzeo kuhinjski nož i iskasapio psa u ulazu zgrade, tako da je sve plivalo u krvi. Kao razlog za počinjeni zločin naveo je da je pas baš glasno lajao, te da on to više nije mogao da podnese. Pa onda u narod spada i ova jedna što usred Beograda svoju bolesnu devojčicu ne vodi kod lekara nego kod neke babe na Bulevaru da joj „saliva stravu”. Potom, narod je i ova jedna što je zamalo gađala mortadelom kasirku u Maksiju jer je došavši kući posle kupovine ustanovila da ju je žena na kasi bezočno prevarila. Kad joj je kasirka ljubazno objasnila da je to što ona čita cena za jedan kilogram, a da je njoj zapravo naplaćeno 300 g, kako i piše, ljubiteljka mesnih preprađevina se, bez izvinjenja i naznake bilo kakve neprijatnosti, okrenula i napustila objekat. U narod spada i onaj matori nasilnik što je jednom istukao ženu na ulici, pa onda onaj što je, naočigled svih prisutnih, opsovao i gurnuo rođenu ženu s tek rođenim detetom u naručju, u holu jednog hotela, jer „to derište čitav dan urla”. Pa onda ona jedna što je skupljala novac po firmi prodajući robu preko sindikata, pri čemu nikakve robe nije bilo, te ona opravdano nikada nije ni stigla u ruke onih koji su za nju platili. I tako bi se ovo nabrajanje moglo nastaviti unedogled, uz napomenu da su to, izuzimajući nasilnike, tek „osrednji prestupnici”.
E sad, imajući u vidu gore pobrojane, reklo bi se da je dobro što je demokratija u današnje vreme pretrpela izvesne promene, pa narod ne vlada neposredno, nego bira svoje predstavnike. Ipak, razloga za optimizam nema jer ne postoje indicije koje bi ukazivale na to da su predstavnici makar i za pedalj bolji ljudi od onih koji ih biraju. Naprotiv, još su perfidniji.
Tako se predstavnici, koje narod uglavnom viđa samo na malim ekranima, želeći da zadrže svoje pozicije moći, koriste svakojakim lažima u pokušaju da se dodvore narodu. Često se može čuti gde kažu: „ovaj narod je mnogo propatio”, ili „naš narod nije glup”, ili „narod zna”, pa onda „naš narod zaslužuje”, „narod se pita”, „važno je da narod zna”, „nas je izabrao narod i samo on može da kaže treba li da ostanemo” itd. I onda taj narod, koji osim laži, guta i zastrašujuće glup televizijski program, a slobodno vreme strukturira tako što najčešće igra igrice ili citira Bukovskog na Fejsbuku, pored toga što misli da je načitan, počinje da veruje i u fantazmagorične predstave o sopstvenoj veličini i vrednosti. Jer reci budali dva puta da je važna i treći put će ti se obratiti s visine zahtevajući privilegije. Tako to biva s narodom.
Zbog toga verujem da je čudesna reč „demokratija”, pored ulizičke retorike vladajuće oligarhije svesrdno potpomognute sredstvima javnog informisanja, umnogome doprinela tome da glupi i osrednji pomisle da su važni, da im je mnogo toga dozvoljeno i da njihov glas i te kako treba da se čuje.
Može biti da ću zazvučati kao dalja Hitlerova rođaka, ali izuzimajući neke neosporno inteligentne i uspele primerke ljudi, najvećem delu naroda bi na jedan duži period trebalo uskratiti svaku slobodu govora i zabraniti televiziju u časovima dokolice. Ljude treba obrazovati, treba im pokazati kako. Naučiti ih da manje govore, a više slušaju. Objasniti im da nije nužno da nekome ko ti stane na nogu po automatizmu iskopaš oko. Postoji i bolji način. Ljude treba naučiti da rade za opšte dobro, a ne isključivo za lični interes.
I mada ne želim da širim defetizam, sledeći zaključak se nekako sam nameće: tek pošto Vlada odobri zančajna sredstva iz budžeta za investiranje u poboljšanje ljudskih karaktera, i to tako da se duhovni bruto proizvod uveća za oko milion i po puta, verovaću da je uspeh moguć.
Do tada, demokratija je tek puka demagogija.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Dec 25, 2016 11:42 am

  Znao sam da je prava. Osjetiš. Mogao bi da ležiš sa njom danima. Samo ležiš, dišeš, ćutiš. Ne praviš ni jedan jednini pokret, osim onoga što spaja usne, ruke i duše. Taj pokret ne moraš ni napraviti. Napravi se sam. Diši i slušaj. Tišina odzvanja sve prećutane riječi. Pozivnica za raj, prije raja. Neka granica reklo bi se. Tamo na granici si čekao ovaj trenutak. Poseban, uz posebnu.

Magic Whisperer


[You must be registered and logged in to see this image.]











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Na mreži
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySre Dec 28, 2016 3:14 pm

…Šetajući ulicom ugledah opet staru nenu, koja je sjedila na trotoaru i zamišljeno gledala u prolaznike. Nije ona prosila, nije čak ničim pokazivala da nešto od prolaznika očekuje. Samo je gledala bez riječi. Neki obični prolaznik bi mogao pomisliti da je nena sjela da se malo odmori, ali ja, ja sam slutila, da se iza njenog tužnog, pomalo praznog pogleda, krije mnogo više. Da se ispod njenog prilično zapuštenog vanjskog izgleda, ispod njene nepočešljane i zamršene kose, krije bogatstvo jedne ogromne ljudske duše. Čiste duše. Ja nisam mogla tek tako proći pored nje kao svi drugi što su prolazili, možda i godinama. Ja sam morala da saznam tu istinu, šta je to, što je tu dragu nenu navelo na to, da danima sjedi i posmatra prolaznike. Skupila sam hrabrosti i počela da se krećem prema njoj.
- Neno, jesi li ti možda žedna ili gladna?- upitah je tiho, lagano prilazeći bliže.
- I žedna i gladna- odgovori mi nena još tiše.
- Pošla sam do obližnje ćevabdžinice, a pošto mislim da je uvijek ljepše jesti u društvu voljela bih, ako bi ti pristala, da ideš sa mnom da zajedno jedemo - upitah je, pokušavajući na taj način da pozovem a da je ne uvrijedim.
- Eh sine, nema nena para za ćevabdžinice - odgovori mi ona pokunjeno.
- Pa eto neno prava prilika za nas dvije. Ti nemaš para a ja nemam s kim. Ako se udružimo, zajedno imamo sve - rekoh joj.
 Nije ona pokazala neku veliku radost. Nije se na njoj mogao vidjeti čak ni neki mali osmijeh. Dok smo se kretale prema obližnjoj ćevabdžinici gledala me je ispod oka, kao da je željela da shvati, zašto sam je uopće i pozvala da idemo tamo. Došle smo u malu natkrivenu baštu ćevabdžinice i sjele za okrugli sto. Nisam uspjela ni da spustim svoju torbu, kada se pojavio konobar i reče:
- Ja se izvinjavam. Ti možes sjesti, a nena ne može. Ona može to što želi da jede dobiti u papir i mora otići. A ti, ti slobodno ostanii!
 Na momenat sam pomislila da ga nisam baš najbolje razumjela, pa sam ga gledala molećivo, kao da sam željela da mi kaže nešto drugo. Nešto, što možda tome slično zvuči, ali što sam ja zbog buke koju su stvarale mašine na gradilištu u blizini, sasvim pogrešno razumjela. Ali konobar nije imao ništa više da mi kaže. Shvatila sam da je moja nena nepoželjna. U meni se javio otpor.
- A zašto ne može nena da sjedi sa mnom za stolom? - upitah ga sada već otresito.
- Gazda ne dozvoljava, žao mi je, nije do mene - odgovori mi on tiho.
- Pa šta to fali mojoj neni?- upitah ga ja. - Šta ce jadna, nije ona znala da će danas doći u vašu ekstravagantnu ćevabdžinicu, jer da je znala, garant bi se okupala i počešljala.
 Ovaj put me je pogledao sa razumijevanjem, ali nažalost, gazda je gazda. Ima i on porodicu koju mora da izdržava, tako da mora raditi to što gazda od njega zahtijeva, inače ce ostati bez posla. A sam Bog zna, da je u Bosni lakše dobiti virus Ebole, nego posao. Da se njega pita, dozvolio bi on mojoj neni da sjedi za stolom. Pogledala sam u nju i primijetila, da je sve to hrabro podnijela. Nije čak djelovala ni iznenađeno zbog takvog postupka prema njoj. Mora da je ona to vec mnogo puta prije doživljavala. Hrabra je bila moja nena.
- Pa ništa - rekoh. - Naći ćemo nas dvije vec jedno mjesto pod ovim nebom, gdje ćemo moći zajedno sjediti.
 Ustale smo kao po dogovoru, istovremeno. Nena nije ni riječ rekla, samo me i dalje gledala kao da pokušava da shvati, zašto se toliko borim za nju.
 Okretala sam se oko sebe i tražila pogledom mjesto, gdje bi nas dvije neometano mogle da sjedimo. I tada ugledah na par koraka od ćevabdžinice, jednu staru, prilično urušenu fontanu.
- Evo ga neno, odlično mjesto za nas dvije da sjedimo, jedemo i pijemo, a da se ne nalazimo u blizini onih, koji nisu vrijedni našeg prisustva - rekoh joj nježno.
 Po prvi put je nenino lice ozario jedan mali, ali velikog spomena vrijedan osmijeh.
 Sjele smo na rub fontane i spustile svoje torbe. Ja svoju punu a nena njenu praznu. Dok sam je pažljivo posmatrala, vidjela sam kako se njena duša puni i istog momenta osjetila, kako se moja prazni.
 Nena nije znala da mrzi ljude, iako su joj mnogo zla nanijeli, a ja, ja sam ih prezirala. Možda smo sjedile tako i nekih desetak minuta, nena posmatrajući sa zanimanjem ljude koji jedu u ćevabdžinici, a ja posmatrajući sa zanimanjem nju, kada ugledah konobara koji je upravo ponovo izašao u baštu.
- Konobar! - povikah glasno. - Mozeš li nam molim te donijeti ovdje da jedemo i pijemo. Evo našle smo neko pristojno mjesto, na distanci od svih vaših cijenjenih gostiju, tako da se nadam da ćemo sada biti i uslužene!
 Pogledao me je iznenađeno, čak pomalo izgubljeno. Podigao je ruke u zrak i ponovo ih naglo spustio, kao da je želio reći: „Bože, šta da radim s njima dvjema?“
Nisam ja bila na konobara ljuta, čak sam se i smiješila dok sam mu to govorila. Bila sam sretna, jer nena i ja napokon imamo svoje mjesto pod nebom, malo, izolovano, možda za druge i malo neobično, ali ipak naše. Iako su te fontane napravljene od strane naših političara, vjerovatno u nekoj predizbornoj kampanji, iako je možda u njima potekla dvaput voda u proteklih deset godina, ipak su poslužile nekoj svrsi i ja sam im zahvalna na tome! Bez tih fontana ne bi moja nena i ja imale gdje sjesti i pojesti ćevape.
- Pa ne mogu vas ja tu uslužiti - reče mi konobar. - To je sad još gore nego da sjedite za stolom, mogu čak zbog tog i veće probleme imati. Šta ako naleti inspekcija?
 Stajao je i gledao nemoćno minutu-dvije u našem pravcu. Onda nam je prišao i hrabro nam rekao: 
- Znate šta vas dvije, očito je da se situacija prilično zakomplikovala! Ipak ću ja vama dati jedan mali sto u ćošku, pa ti i tvoja nena sjedite i pojedite vaše ćevape, onako kako to dolikuje velikim prijateljicama!
- Nemoj ti radi nas da rizikuješ svoj posao - rekoh mu ja.
- Imaš i ti svoju porodicu, valja ti je prehraniti. A gazda koji je spreman na diskriminaciju, spreman je i na mnogo više!
- Neka, nema veze. Samo vi sjedite i ne brinite se. Recite mi, šta želite da vam donesem?
 Od tog momenta, konobar se prema nama ponašao kao prema kraljicama. Sjele smo i započele svoj razgovor, prvi put neometano i nesputano.
 Nena Fazila (tako se zvala), dozvolila je meni da naručim sve za nju. Kad sam joj rekla da slobodno kaže konobaru šta želi jesti i piti, nasmiješila mi se sramežljivo a onda sam primijetila da pokušava rukom da sakrije to, da nije imala zuba. Zastala je u pola osmijeha i izvinula mi se zbog toga ozbiljno, iskreno i čisto, jer za nenu je to bila velika stvar. Bojala sam se da će to biti prepreka u našem razgovoru i pokušavala neni da objasnim, da ni ja nemam zube u donjoj vilici, a imam upola godina kao ona. Pa tako, po toj nekoj Einsteinovoj teoriji relativnosti, kada budem bila u njenim godinama, izgledaće isto tako kao kod nje. Nena nije znala šta znači Einsteinova teorija relativnosti, a nisam ni ja, međutim, bila je oduševljena time što sam joj ispričala, jer je zvučalo pametno! Naručile smo po porciju ćevapa i neke sokove i čekajuci da nam konobar donese, ponudim nenu jednom cigarom. 
- Ne cvari nena - odgovori mi ona, ali ipak uze jednu cigaru, da mi pravi društvo.
 Primijetila sam da moja nena Fazila, nije bila željna ćevapa. Moja nena Fazila je bila željna razgovora. Željna lijepih riječi, razumijevanja, emocija, ljubavi i svega onoga što joj je godinama nedostajalo, dok je neprimjetno sjedila na trotoaru ispred banke, i posmatrala prolaznike. Bio joj je potreban neko, ko će biti dobar sagovornik, jer danas ljudi samo znaju da slušaju ili da govore. Rijetki su oni koji znaju oboje.
- Gdje ti radiš?“- upita me nena, prekidajući slijed mojih buntovnih misli.
 - Radim neno u bolnici, medicinska sestra sam - odgovorih joj ja.
- Hej moj sine, išla je nena neki dan onom hećimu za djecu, Ismetu, boli sve, svaka kost. Ismet mi kaže, da mi se desni bubreg gotov osušio i da sam negdje dobre sadake dala. Čudi se da sam jos uvijek živa, a da bogdom i nisam. Kad sve počne da boli, bolje je i umrijeti nego se patiti. A nema se para za lijekove. Sadik mi nigdje ne radi, a Aiša, ona se udala u Gračanicu i zaboravila na babu i mater. Ne dolazi nam više. 
- Nikako ne dolazi neno?- upitah je zaprepašteno.
- Nikako sine. Kaznio je nju Bog, ima sina velikog. U zatvorrrru - reče mi nena tiše i naginjući se prema meni.
- Ma šta u zatvoru?- upitah je ja iznenađujuće visokim glasom.
- Ššššššš, nemoj tako glasno, može ko čuti. Sramota je to velika - reče mi ona i okrenu se dva puta oko sebe pa pogleda, da li u blizini sjedi možda neko, ko bi je mogao čuti. Onda se nage jos bliže meni i tihim glasom reče: 
 - Krrraaaade! 
 Tu riječ je popratila zaprepaštenim i neodobravajućim klimanjem glave.
 Za nenu je to bilo nešto čega se treba jako stidjeti, pa sam pokušala da je utješim time, da treba biti sretna što joj nije unuk neko od naših političara, jer bi tada morala u zemlju propasti od stida.
- Ali nisam ja ljuta na Aišu i nije mi drago što je Bog kaznio. Kako ću bona zahatoriti svojoj šćeri? Voli se to više od svega - nastavi ona svoju priču.
 Nisam ni ja bila ljuta na Aišu. Nije mene u tom momentu zaboljelo što je Aiša odbacila svoju mater. Mene je zaboljelo to, što smo je mi kao društvo odbacili. Djetetu se bolan može sve oprostiti, ali kako oprostiti čitavoj ljudskoj vrsti?
 U međuvremenu je konobar donio ćevape i stavio ih na sto. Pošto nisam bila gotova sa cigarom, rekla sam neni Fazili, da ona može početi da jede. Pogledala me je zahvalno i polako prstima počela da istražuje ćevape koji su se krili ispod lepine. Nije nena jela halapljivo, otkidala je malene zalogaje i stavljala u usta, čula sam je povremeno kako guta, dok sam ja bila zaokupljena posmatranjem rupica na njenom džemperu, kojih je bilo mnogo. Pitala sam se:
„Da li nena ima moljce u svom ormaru?“ Posmatrala sam njene naborane ruke i naborano lice, koje se pretvaralo u grimase, dok je pokušavala vilicom da razgrize ćevape. Kada sam ispušila cigaru, uzela sam nož i viljušku i počela da jedem. Primijetila sam da nena svako malo uzima za nož, pa ga spušta na sto i nisam tome pridavala nekog značaja, sve dok jednom ne vidjeh, da je i nena pokušala viljuškom i nožem da jede. Gledala me je stidljivo, dok je nespretnim prstima pokušavala da odsiječe komadić lepine i meni je tada postalo jasno, da se nena mene stidi. U tom momentu sam se i sama sebe zastidjela, jer sam uvijek u životu ćevape jela viljuškom i prstima, a otkako sam napustila Bosnu, počela sam da gubim svoj identitet.
- Neno, ma de ti rukama, evo i ja ću- rekoh joj demonstrativno otkidajući komad lepine prstima, nabadajući ćevap na viljušku i poslije zagrizanja, skidoh ga prstima sa iste. 
 Nena, sva ozarena i sretna, odbaci nož i poče normalno da jede. Nije nena sve ni pojela. Pojela je jednu trećinu, izvadila neku staru izgužvanu kesu iz svoje prazne torbe i rukom u nju zgrnula ostatak. 
 - Ne mogu sve pojesti, nek' imam i za večeru, a može biti i Sadiku i meni.
 Ko zna, možda se nena potajno nadala da ce i Aiša iznenada bahnuti, pa bi i nju nečim mogla ugostiti. Kako reče nena Fazila: 
- Šta ćeš sine, volim ja svoju Aišu, pa makar bila i najgora. Ja sam je rodila i moja je. Nije nena imala para da popravi zube, ona je gledala da skupi od one svoje bijede i da svojoj Aiši, neka ih ona ima. Nije nena sebi ni nove „haljine“ kupovala, voljela je radije da Aiša šta novo obuče. Meni može bona i ovo staro ruku dati, ne vele mi se vala više udavat'. 
 Na te riječi se nena nasmiješila vragolasto.
- A moja Aiša mene brzo zaboravi, ali šta ceš sine, opet kažem, nemere se bona dijetu zahatoriti.
- Eh moja neno, šta ćes, mati k‘o mati - odgovorih joj, ni sama ne znajući ništa bolje od toga da kažem.
 I zahvalila se meni moja nena, zagrlila me jako i poljubila u obraze, onako zvučno, da pukne. 
 Izvadila sam iz novčanika neki novac, sitniš, koji sam imala ni vrijedan spomena i rekla joj na kraju:
- Evo ti neno, kupi sebi makar hljeba da imate Sadik i ti, a ko zna, možda i Aiša bahne.
 Gledala me je stidljivo i premišljala se, da li da ga uzme. Bilo joj je prilično neprijatno, kako sam mogla zaključiti. Pružala je ruku za novcem i ponovo je povlačila stidljivo nazad. Nije moja nena bila za sadake!
- Uzmi neno - rekoh. - Neće mene prevaliti a tebi će dobro doći.
 I uzela je. Kada je krenula od stola, zastala je nakon neka dva metra, okrenula se i pogledala me zahvalnim pogledom.
- Neno Fazila - rekoh joj. - Sljedeći put kad dođem, kupiću ti nove „haljine“ i ići ćemo opet zajedno u ćevabdžinicu na ćevape. Javiću ti dva dana prije, da znaš, da se okupaš, najbolje ako možeš i abdest da uzmeš, jer u današnje vrijeme, najbolje je doći čist i bez ikakvih grijeha u naše ćevabdžinice. Poznato je da taj gazda svakog petka na Džumu ide, biće da je on neno bezgrjesan. Svuda u svijetu je bitno da gazda ostavi dobar utisak na mušteriju, kod nas je valjda obrnuto. Šta ćeš moja neno, kada smo neka čudna sorta, nekakav čudan narod, zavidan, pokvaren i bezosjećajan, draže nam je vidjeti komšijinu patnju nego sopstvenu sreću.
Što bi rekli neno, dabogda i komšijina krava crkla, kad već ni mi nemamo mlijeka! Neće ovo moja neno na dobro izaći, kako bi i moglo kad smo prestali da volimo i poštujemo jedni druge? Doći ću ja opet tebi bona da se ispričamo, uskoro, ako Bog da, a ako nam ni tada ne dozvole da sjednemo negdje za neki sto, sješćemo mi opet na neku fontanu, zajedno. Iste. A različite. Pokazaćemo ljudima, da nije sve u parama, da nije sve u materijalnom i da nije sve u izgledu. Ono što nas dvije nosimo u nama, to se broji, to vrijedi, to je istinska veličina ljudske duše. Pogledala me je zahvalno. Namignula sam joj jednom zavjerenički i posmatrala je kako odlazi svojim putem, svom Sadiku. Ja sam ostala još dugo da sjedim i razmisljam o tome što se desilo. Mnogo je nena i djedova koji sjede na trotoarima i sve nas posmatraju dok prolazimo. Možda sam prije mislila da sam previse cool, da bi samo na momenat sjela pored jedne oznojene nene i pitala je, kakav je njen život. Možda bih nešto mogla i da naučiti iz toga. Mislila sam da sam vrjednija od njih, jer govorim gramatički bolje, ne shvatajući da polupismenost nije opravdanje. Bila sam i onog mišljenja, da su stari ljudi kao djeca, da ništa ne znaju. Ali nisu! Svi smo mi Božija djeca, nebitno kojim imenom ga nazivamo. Svi ti ljudi imaju proživljene živote iza sebe, sjećanja, životna iskustva i doživljaje, vrijedne da se o njima čuje. A Aiša?
 Nadam se da ce nekada čuti za ovu priču i sjetiti se, da negdje jedna stara nena Fazila čeka na nju. I da je voli. Ostaviće njoj mati njeno hise, svu onu sirotinju sve što je godinama stvarala, sve u amanet. Ja kome će ako neće njoj? Valja jednog dana materi mrijeti, a ne mere se ništa vala u mezar ponijeti. Jednog dana će zauvijek nestati i matere! Imaće njena Aiša malu urušenu kućicu, sa ispucalim duvarima i pendžerima, starim izlizanim namještajem, ali ko zna, možda ga nekad mogodne prodati kao antikvitete. Možda tada postane i bogata. Imaće ona i pored kuće jednu staru hudžeru i ambar, nisu nešto, ali mati i babo su to sami skovali. Svaki klin su svojom rukom zakovali. Hodala je Fazila danima sa oblogama na prstima. Boljeli su je, kaže, jer se puno puta udarila čekićom po njima. Nije ona tada imala ni noktiju, svi su joj pootpadali. A hranila je takvim prstima svoju malu Aišu. Igrala se aviona, da bi joj jela, bila je kaže „polopov“, a bogami i zakržljala nekakva. Puštala je ona i da je Aiša ujede kroz igru, samo da bi jela, slabašna joj bila. Smijala se nena, kada se Aiša smijala, okrećući glavu na drugu stranu, i kriveći lice od bolova, nije to bolan Aiša nikad vidjela. Ništa nije smjelo pokvariti njenu sreću. I ono u miraz, što ti je mati dala kad si se udala. Sve one zariće za vrata, silne stolnjake i miljejiće. Sve je to moja Aiša tvoja mati noćima vezla i heklala, bdijući nad tobom kad si joj imala temperaturu. Šta ćes, mati ko mati, nije smjela zaspati, morala ti obloge od sirćeta na čarape stavljati. Imaćeš Aiša i tri duluma zemlje, nisu babo i mati ni u najtežim vremenima i bolesti, htjeli da prodaju. Sve svojoj Aiši za ljubav, jer dijete je dijete. Kako ce jedna mati svom dijetu zahatoriti? Nije mati nikome rekla da ti ne dolaziš, neće da te ljudi osuđuju, kaže, valja tebi moja Aiša s narodom deverati. Nije bona mati nikada željela neku milost od tebe. Nema bona Aiša ni keksa ni kahve, ni soka ni šećera, koji je vrijedan jedne tvoje rečenice njoj upućene! Voli tebe ona i da joj ništa ne doneseš. Znam, rekla mi je! Posadila ti je kaže i jedan veliki orah, da imaš za Bajram, da napraviš sebi baklavu, da ne kupuješ , dvajest i dvije marke kila. Kaže: „Nek me se moja Aiša svakog Bajrama sjeti“, a prošlo je od tad samo trideset Bajrama, a ti Aiša, svoju mater već zaboravila? Posadila ti je i kruške i jabuke, šljive i dunje da imaš bona za hošafa da osušiš sebi. A možeš ako hoćeš i djeci prirodno slatko napraviti, ove današnje čokolade i marmelade sa njakim konzervansima kvare zube.
 Ostavila je mati i pare za babinu i svoju dženazu. Ostavila ti ih je u kredencu u nekoj staroj činiji sa poklopcem. Stoji do onog limenog tanjirića u kojem ti je čimbur uvijek pekla. Ondje, odakle ti je mati uvijek vadila i davala kada ti je trebalo za šminku. Sjetićeš se ti već. Nemere se moja ti svako mati biti! I da ne zaboravim, u hamandžiku ispod leđena, odmah do duvara, mati je sakrila sve svoje zlato, nek ti se nađe. Da imaš od nje uspomenu. Neće kaže niko ispod leđena tražiti. Ima kaže dva para minđuša, jedne su sa pravim biserima i dva prstena, jedan od ćilibara, da ga daš sinu kad se oženi. Voli tvoja mati unuka svoga. Đe će ga bona ne voljeti, pa vole se od šćeri djeca! Neće mati, kaže, da ga nosi. Boji se oteće joj ko, teška su vremena dosla moja ti, a boji se da će ga i njaki kaže nakromani iz kuće ukrasti. Imaćeš ti moja Aiša onog dana, kada babu i mater na tabutu polože u mezar, sve u životu. Samo jedno nećeš Aiša imati! Neceš nikada više, imati babe i matere! A srešćete se na onom svijetu ako Bog da, kaže tvoja mati, raduje se ona tebi, a ti Aiša, raduješ li se i ti njoj? Hoćeš li smjeti bona, materi svojoj u oči pogledati?
 Nikada više nisam nenu Fazilu vidjela. Pitala sam sve redom da li je iko poznaje, ali niko nije znao ko je ona. Svi su znali da postoji, svi su je viđali danima kako sjedi na trotoaru, nikome nikada nije na pamet palo da je upita, kakva je muka nju na to natjerala. Odjednom, poslije moje priče su se svi za nju zainteresovali, raspitivali su se o njoj. Neki su čuli da je svaki dan mlađi muškarac dovozi autom i ostavlja tu na trotoaru da sjedi po čitav dan. Nekada naveče ponovo dolazi po nju i odvozi je tamo, odakle je došla. Svima je to bilo zanimljivo, jer nena nije bila od onih koje tako dovoze i ostavljaju da prose. Samim tim, nije ničim izazivala našu pozornost. 
 A možda je nena Fazila mirno protestovala protiv režima u našoj zemlji. Možda je nena na taj način željela da nam pošalje neku poruku. Možda je željela da kaže da se od današnje penzije ne može u Bosni živjeti. Da nas upozori da ćemo i mi jednog dana u penziju doći! Ne znam, ne bih se mogla zakleti da je tako, a ne bih se mogla zakleti ni da je drugačije. Čovjek u Bosni može danima mirno da protestuje, niko ga neće ni primijetiti. Međutim, dovoljno je samo jednom da pokaže na drugačiji način svoje nezadovoljstvo i više ga ne nazivaju čovjekom, nego huliganom. A moje nene Fazile više nema, niti će je iko više ikada sresti. Ljudi tek onda kada nekoga izgube, shvate da ga nikada nisu ni imali, jer im u tom momentu ta neka osoba nije bila dovoljno vrijedna, da postane dio njihovog života.
 Možda je ljudima potrebna samo poneka riječ, da im probudi svijest, jer većinom nesvjesno hodaju po ovom pustom dunjaluku. Možda su previše zaokupljeni sadašnjicom, da bi razmišljali o budućnosti…
Amela Seiler










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySub Dec 31, 2016 2:14 pm

POZIV SAVESTI

Juče, u popodnevnim satima, prošetah gradom. Pretpraznična atmosfera, gužva, užurbanost... Na sve strane neko nešto nudi, prodaje, reklamira i zove... Kupuju se pokloni, priprema doček, a ja po profesionalnom deformitetu, pratim kupoholičarske navike običnog sveta sa prosečnim primanjima. Pratim i čudim se!
Na Starom Merkatoru, "kod Kineza" u velikoj radnji, gužva i ludilo, na štandovima ručnih radova ispred zgrade, tek se poneko zaustavi i pazari. Rekli bi ste da su Kinezi jeftiniji, možda "kvalitetniji", ali posle kratkog upoređivanja, zaključujem da su cene iste ili približne, a ponegde čak i veće ( te kineske ).
Dakle, nije mi jasno, odakle taj poriv da umesto originalnog, kvalitetnog i unikatnog poklona kupljenog od nekog našeg zanatlije, hobiste ili malog preduzetnika, ljudi "trče" i troše novac na robu sumnjivog kvaliteta, štancovanu "bez duše" i ljubavi ? !!! Svi kukamo kako hoćemo bolji život, državu, uslove, a sami ne radimo na sopstvenom prosperitetu. Od jutros sam više ljuta, nego inspirativna, pa je i ovaj post takav. Pred očima su mi slike ljudi skupljenih od zime, za svojim štandovima, koji pokušavaju da istovremeno vole svoj rad i od njega žive, plaćajući enormne kotizacije po danu za to malo kvadratnog metra prodaje. Danas kada se budete šetali po gradu, prisetite se ovog posta i podržite svoje ljude i svoju malu privredu. Time ćete stvoriti mnogo koristi za sve! Srećna Vam Nova Godina!
( Naš divni štand i dalje se drži u nešto humanijim uslovima foajea Doma Sindikata. Tamo smo do 18. januara. Pozvani ste da pazarite od nas)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moja prijateljica Darinka Ilić










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySub Dec 31, 2016 5:57 pm

Zašto u siromašnom društvu najsiromašniji moraju biti profesori, lekari, naučnici, umetnici? Zašto se baš njima, koji su spremni da i u ovim nesrećnim okolnostima rade i kreiraju mikrosvet koji bi generaciji moje ćerke dao nadu i podstrek, šalje poruka da nam ne trebaju? Znam da MMF to ne interesuje kada odobrava budžet. Ali moralo bi da zanima naše ministre i Vladu kada određuje onako bedne novce za zdravstvo, prosvetu, nauku i kulturu
Dragan Bjelogrlić
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
el_vibrador
בנו של ישראל
el_vibrador

Datum upisa : 07.02.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptySub Dec 31, 2016 10:55 pm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
John Doe
SFRJ
John Doe

Godina : 58
Location : deep space
Humor : was ist das?
Datum upisa : 28.11.2011

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 EmptyNed Jan 01, 2017 12:27 am

el_vibrador ::
[You must be registered and logged in to see this image.]

Kerov kurac!  Omašio si temu. rasta
Nazad na vrh Ići dole
http://www.istitutzagubljenjevremena.com
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 20 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 20 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 11 ... 19, 20, 21 ... 24 ... 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: