DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 15 ... 26, 27, 28, 29  Sledeći
AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Nov 30, 2008 5:52 pm

First topic message reminder :

--------------------------------------------------------------------------------
Jesen na Cetinju





Ovo je pismeni rad učenika šestog razreda škole na Cetinju koji je ocijenjen, hmm... vidjet ćete na kraju kako. Navodno su ocjena i sastav došli do ministra obrazovanja. Navodno živa istina. Velika greška nastavnice. Sastav je remek-djelo! Klik mu nudi posao!

Jesen? Pa o čemu drugom pisati nego da ti je žao?
Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi. Kao i u svakoj jeseni meni ih je žao, ali Živku Orlandiju baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo.

Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer ovo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije tako mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje.

Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istu curu. To je mala od pasenoga - Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićene, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Djed kaže da su one ptičiji proletarijat, a nije tako mislio kad nam se roda posrala na fiću, pa je tata jurio do Spadijerskog vrha. Djed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslije golijama rukama.

Djed slomio nogu ili mu se samo neda pješačiti?

On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i djeda koji je slomio nogu. Ali mi je žalije rodu jer je djed živ a roda ne, a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomio nogu, a da je ona ubila djeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje da se ujak Vlado posra djedu na fiću i da ga je djed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me ujak Vlado (rak ga izijo) slepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji.

Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevica u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je djed i njegovi penzioneri igra fircik u pare. Jesen mi je još draga radi strika Velja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Neđo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u Pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kušu. Ne znam šta bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama djeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Radenčević Slaven VI 3
Ocjena: jedan (1)
Komentar: 'Obrati pažnju na genitiv. Tema je promašena'










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com

AutorPoruka
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyPet Jun 15, 2018 10:48 pm

"Varaš se, prijatelju. Postoje i žene koje umiju pružiti ljubav. Njima nije važna gomila bogatstva u tvom džepu, već količina iskrenosti u tvom srcu. One ne spuštaju glavu pred sitnim problemima. Ne uginju ramenima ukoliko izbije teška muka. One ne odustaju nakon prve ozbiljnije prepreke. Samo, takve žene su rijetke. Prepoznat ćeš ih po samoći. Često su same…
Kada nađete osobu s kojom možete pričati do besvijesti, ljubiti se bez prestanka, o kojoj mislite prije spavanja i zabrinete se kad vam se ne javlja, osobu koja vaše neverbalno čita sa lakoćom, koju i u svađi volite najviše, pred kojom možete opustiti stomak, imati raščupanu kosu i bubuljicu baš po sred nosa, koja vas privlači i kada radi najbanalniju stvar na svijetu i pred kojom vi možete biti 100% vi, ne puštajte je zbog ponosa, tvrdoglavosti, lutanja…A pogotovo ne zbog nekog ko će zasigurno biti prolazan."










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 6:57 pm

 Ima nešto sa ženom u krevetu iznad seksualnog
Posebno kada ti se stvarno sviđa
I kada je dugo deo tvojih želja i maštanja
I ti njoj
A to je ono oduševljenje kome nema kraja
Kao i osećaj da postojite jedno pored drugog
Da ste prisutni, do kraja

Kada te obasja sva lepota njenog tela
I kada ti je dovoljno samo da je gledaš
U njenoj ženskoj igri
Šta god da radi
Kada opijate jedno drugom svojom pojavom
Kada vaša čula progovore
A najlepše vibracije stvaraju najfiniju muziku

Tada ne postoji ništa drugo osim vas dvoje
I vaših oslobođenih priroda i suština
Koje se raspevano igraju i utapaju
Dok uzbuđenje i poverenje raste

Da bi se osetilo tako nešto mora da se voli
A da bi se volelo mora da se posveti...
Tada se misli smire a problemi zaborave
Dok se vaša bića opuštaju i prepuštaju
Strasno i čulno
Prepuno dodira, maženja, topline, zagrljaja

A pre one vatre koja dolazi posle i vulkana strasti
Dolazi onaj blagi osećaj nirvane kada prosto udišete jedno drugo
I kada vam je sve lepo
Dok najlepše unosite u vaš odnos

Živeći taj trenutak
Vi proživljavate večnost

To je više od seksa i strasti
To je prepuštanje kome nema kraja
To je muzika dva slobodna bića koja se vole
Dok uzbuđenje raste
A rasterećujući osmeh ne silazi sa usana

Tada njen vrat, leđa, kosa, ruke, stomak
Nisu obični
Nego prosto zovu da ih ljubiš i voliš
Kao čitava ona
Sa kojom želiš do kraja da se spojiš

To je ljubav
I momenti kada se ona stvarno oseti
Kada između vas dvoje ne postoji ništa
Osim vas dvoje


Stefan Simić











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 7:26 pm

     Pojedine žene kako god da izgledaju, i koliko god da im je godina, imaju u sebi neki neobjašnjiv seksipil koji te prosto tera da se baviš njima. Zavedu te, a da ni ne znaš da si zaveden. To ne rade napadno, nekad toga nisu ni svesne, ali sve je kod njih tako postavljeno da šta god da rade – osvajaju.

Postoje žene na prvi pogled savršenog izgleda, a i lepote, ali u njihovom društvu ne osećaš privlačnost, što više govore imaš potrebu da pobegneš od njih što dalje.

Ugnjave te, potroše, od njihove harizme ostaje samo divljenje onih koji ih nisu bolje upoznali.

Ali ženski seksipil, ta spontana erotična igra zavođenja i sposobnost da te neko natera da se baviš njime, a da ni sam ne znaš kako si privučen je već talenat.

U ženinom pogledu sve piše, i šta god da ti priča, ti znaš šta želi, i da li uopšte želi.

Spoljašnjost je samo prvi utisak, ali osećaj žene da pronađe talasnu dužinu muškarca, i da se ušeta u njegov svet je prava umetnost.

Dok žene koje su opsednute sobom pokušavaju hvalisanjem da skrenu pažnju na sebe, ove druge to rade mnogo suptilnije, stavljaju muškarca, prividno, u prvi plan. Nemaju potrebu da dokazuju da su lepe i pametne već sve vreme nagone da se drugi dokazuju njima. Muškarac je taj koji se trudi, žena je ta koja je nedostupna.

Čovek se neretko začudi kada vidi neku ne toliko privlačnu ženu sa muškarcem koji, čini se, može da bude sa svakom. Dok je to, u stvari, njena sposobnost da mu se približi, i ponudi nešto što nijedna druga nije.

Ne samo najbolju sebe, nego da probudi najboljeg njega.

Zato silne manekenke, glumice, i žene iz javnog života ostaju uskraćene velikih ljubavi. I pored popularnosti, društvenog statusa, neretko im nedostaje ono nešto da im muškarac poveruje, i do kraja posveti. Zagledane su isuviše u sebe, na pogrešan način, i to ima svoju cenu.

Žene treba da bude tek toliko nečija da se čini da će sa njim ostati zauvek, a opet, i tek toliko svačija da se isto tako čini da muškarac mora do kraja da se bori za nju.

I na kraju, malo šta je tako privlačno kao ženski seksipil, posebno ako umeš da posmatraš, i čitaš znake. U stanju si toliko toga da vidiš i pre nego što je upoznaš, toliko toga saznaš i pre nego što ti kaže kako se zove.

Jedno su činjenice iz njenog života, datumi, mesta, zanimanja, dragi ljudi, a drugo je sve ono što zrači iz nje i utisak koji ostavlja.  


Stefan Simić











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 9:46 pm

bosankaa ::
     Pojedine žene kako god da izgledaju, i koliko god da im je godina, imaju u sebi neki neobjašnjiv seksipil koji te prosto tera da se baviš njima....

Stefan Simić[/i]

Slažem se u globalu sa g Simićem ,samo mislim da mu je izraz "seksepil" na kome inzistira na više mesta u tekstu -neadekvatan za ono što želi da kaže . Ili -nedovoljan (iako čovek pojašnjava ,ne može se reći ) .
Ni ja nemam neku drugu definiciju sem da neke žene imaju "ono nešto" ,čak i ako su prosečnog izgleda ,a one druge -nemaju ,čak i ako izgledaju kao foto -modeli. Pri tome ,isključivo mislim na "obične žene" ,a nikako na neke VIP ,ili " estradne ".
Da ne tupim -apsolutno razumem šta želi da kaže ,i mislim da reč "seksepil" uopšte ne oslikava tačno smisao teksta .
Ja bih upotrebio reč "decentni seksepil" ,i mogu se pohvaliti da "poznajem" najmanje dve takve žene (a onih drugih ,malo više ,nažalost)
No ,nisu "ni prineti" ovim prvima  ,to je činjenica ,taman muškarci plazili jezik do zemlje na njihov "seksepil" .[/i]
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 9:55 pm

Sve je stvar ukusa šta koga privlači i šta je za njega seksipil.Ako nemaš harizmu džaba lepota kao tri boga/boginje i zgodnoća (vredi i za muške).
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 10:01 pm

Danubius ::
bosankaa ::
     Pojedine žene kako god da izgledaju, i koliko god da im je godina, imaju u sebi neki neobjašnjiv seksipil koji te prosto tera da se baviš njima....

Stefan Simić[/i]

Slažem se u globalu sa g Simićem ,samo mislim da mu je izraz "seksepil" na kome inzistira na više mesta u tekstu -neadekvatan za ono što želi da kaže . Ili -nedovoljan (iako čovek pojašnjava ,ne može se reći ) .
Ni ja nemam neku drugu definiciju sem da neke žene imaju "ono nešto" ,čak i ako su prosečnog izgleda ,a one druge -nemaju ,čak i ako izgledaju kao foto -modeli. Pri tome ,isključivo mislim na "obične žene" ,a nikako na neke VIP ,ili " estradne ".
Da ne tupim -apsolutno razumem šta želi da kaže ,i mislim da reč "seksepil" uopšte ne oslikava tačno smisao teksta .
Ja bih upotrebio reč "decentni seksepil" ,i mogu se pohvaliti da "poznajem" najmanje dve takve žene (a onih drugih ,malo više ,nažalost)
No ,nisu "ni prineti" ovim prvima  ,to je činjenica ,taman muškarci plazili jezik do zemlje na njihov "seksepil" .[/i]

I ja vas dvojicu potpuno razumijem ... sladoled
Danas je vise tih drugih koje si spomenuo, sto prvima daje jos vecu "posebnost" .

Nego sefe...je li i tebe taj "decentni seksipil" tjera da se bavis njima, a? Mis'im...ako se bavis... zubbb











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Jul 14, 2018 10:20 pm

bosankaa ::


Nego sefe...je li i tebe taj "decentni seksipil" tjera da se bavis njima, a? Mis'im...ako se bavis... zubbb
Oš* iskreno ? Takve žene se sretnu jednom ili dva puta u životu . Pošto dragi Bog ima vrlo čudan smisao za humor ,kad sam ja u pitanju ,čak perverzan ,onda te žene ostanu za mene trajnije nedostupne . Dobijem samo "fragmente" ,neke trenutke , i to je to .
Da pojasnim ...ili su sa kakvom skotinom koja ih drži u "zaptu" ,ili sa muškarcem sa kojim se ne mogu porediti ,mogu da samo skinem kapu i izrazim poštovanje . 
 Što sam stariji ,one druge ,pošto je poređenje neminovno ,"surogati",  me sve manje zanimaju .Zato sam "tehnički" sam . 
Svaki talenat je prokletsvo ,a ovaj se pomalo svodi i na "dabogda imao-pa nemao" Ili ,poetskije -kada dodirneš zvezdu ,slabo će te zanimati svetlost svitaca (mislim da je ovo rekao Lao Ce )Et* (da ne začatam temu)
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jul 15, 2018 11:11 am


Peđa B. Đurović

9 min ·


Ma kako da se završi današnje finale SP u fudbalu, a u priličnoj meri sam nezainteresovan za krajnji ishod utakmice, toliko da nisam ni tiket odigrao, Hrvatska je pokazala celom svetu kako jedna mala država može da bude itekako poštovana sila u sportu.

Na stranu moje mišljenje o profesionalnom sportu, ovaj status nema veze sa njim, ali uveliko ima veze sa činjenicama da srpske pizde svoje medalje i nagrade posvećuju psihopati koji je na čelu države, da se na pozicije sportskih funkcionera dolazi po partijskom ključu, da je sport - zajedno sa kompletnim obrazovanjem i kulturom - u potpunosti uništen. Bez obzira na turbo-folk Kolindu, koja je izblamirala naciju svojim performansom na stadionu u Rusiji, reprezentativci te zemlje učinili su narod ponosnim. I to je jedino što je u ovoj priči važno.

Ko odabere da ipak priča o logorima, ustašama, Tompsonima i Artukovićima, ima ozbiljan problem sa poimanjem realnosti. Što se u današnje vreme relativno lako leči, ima tih lekara, ima te hemije.

I za kraj jedan motivacioni pozdrav: "Ubij, zakolji, da Hrvat ne postoji! Nož, žica, Srebrenica! I Srbija na 54 fontane, jeb'o vam Vučić mater nenormalnu!".
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jul 22, 2018 3:46 pm

JOSIP PEJAKOVIĆ, glumac i dramski pisac:

"Bježe ljudi u prošlost zato što danas grozno žive. I onda to fukare zovu – jugonostalgijom! Žele da izbrišemo gumicom ono što smo bili, žele da izbrišemo gumicom godine, desetljeća radosti, sreće, lijepog života. Rodio sam se i živio u puno većoj državi od Bosne i Hercegovine, u kojoj sada živim. I tjeraju me da budem sretan ovdje. A ja ne mogu biti sretan jer znam da živim i da ću umrijeti u zlu koje još nije viđeno, u mržnji, nepoštovanju i preziru kakvi se ne pamte. Svima nam je, osim fukarama, koji nikad ništa nisu vrijedili, a sad su izašli na površinu, bilo bolje. Sad je samo njima dobro. I sad ja moram biti sretan da sam ovdje nitko i ništa. I govore mi da sam jugonostalgičar. Zato što ponirem u ono što sam bio, što sam kao cijenjeni glumac osvojio. Onda sam dobio sve što glumac može dobiti, a u ovoj mojoj jebenoj Bosni i Hercegovini dobio sam samo infarkt !
A što to na mladima ostaje!? Mržnja i zlo! Čekaju te fukare sa sve tri strane u BiH da mi stariji, koji pamtimo da je ne tako davno bilo bolje od ovoga, pokrepamo. Pa da mladi, ne znajući da je bilo puno bolje, prihvate ovo zlo kao najbolje rješenje. Nas vrijeme gazi, na pozornicu dolazi mladež tih fukara koja je puno opasnija od njih samih. Ta mladež ne zna istinu, nitko joj je ne govori. Ta deca su zatrovana permanentnom laži.

Bio bih budala da se ne mogu pomiriti s raspadom države u kojoj sam rođen. Pomirio sam se s tim da više nema moga dobrog oca Ante i moje mile majke Danice. Njih sam sigurno neusporedivo volio više nego Jugoslaviju. Navikao sam se da ih nema, pa kako se onda neću naviknuti da nema Jugoslavije. Ali nitko mi neće oduzeti pravo da prostor bivše Jugoslavije doživljavam puno ljudskijim od ovoga u kojem danas živim…"










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jul 22, 2018 7:09 pm

Ne delim savete, ali večeras ću, izuzetno, to učiniti. Nemojte se oduševljavati na prvu loptu. Čim to učinite već ste namaknuli omču onom ko je sada predmet vašeg obožavanja. Kad prvi put ne bude na onoj visini koju ste mu u trenutku ushićenosti odredili, postaće vam, ni kriv ni dužan, neprijatelj. Osećaćete se kao da vam je nešto oduzeo. A nije. Nije vam ništa ni dao. On je samo čovek. Sa svim slabostima, ali nekad je, eto, i nehotice dotakao vasu dušu dok je pratio svetlosni trag ka sopstvenom središtu. Govorim iz ličnog iskustva. Najpre su me se odrekli oni koji su me veličali. Oni koji me trpe i dalje su tu. Korigujemo se i rastemo zajedno. Ne, nemojte se, molim vas, oduševljavati. Duže ćemo trajati.

"Ne bih ovo mogla bez tebe"
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
podbarac
Lala iz Bosne
Lala iz Bosne
podbarac

Godina : 64
Location : Novi Sad
Humor : Ta dašta
Datum upisa : 30.11.2012

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyPet Jul 27, 2018 7:01 pm

zema stavi lep teks o Bosni kod sebe u spomenar , stipsa neće da ga deli sa nama smehsmeh










[You must be registered and logged in to see this link.]
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySre Avg 01, 2018 6:56 pm


Oliver Dragojević, jutro u Beogradu

Slučaj je htio da me Oliverova smrt sustigne u onome gradu u kojem on, kako se zarekao, više nikad neće zapjevati. Lijep, hladovinast kraj, ulica u kojoj je prije stotinu i nešto godina osnovan prvi budistički hram u Srbiji, miris svježeg kruha, blizina Bajlonijeve pijace, nazvane po Ignjatu Bajloniju, češkom Jevrejinu, industrijalcu i dobročinitelju, i nikad posvećen evangelistički hram, u koji je neke naše godine Mira Trajlović uselila Bitef teatar, pa je na kraju povjerovala da joj je diranje u crkvu nanijelo smrtnu bolest. I nekako je prirodno da me njegova smrt zatekne tu, jer nigdje nakon rata o Oliveru Dragojeviću nisam toliko mislio kao kada bih nakratko, na dva-tri dana, na pet, na sedam dana, doputovao u Beograd. Tako je bilo još 1999, kada se dolazak u ovaj grad činio opasnim, kada je sve još bilo na rubu gnjeva i propasti, pa je i putovanje pomalo izgledalo kao prelazak, istina nevidljive, linije fronta. Koješta je tada bilo tuđe i potencijalno neprijateljsko, ali po kafićima, u kavanama, birtijama i krčmama, s kompakt diskova i s prastarih kazeta, iz najmodernijih i najrashrndanijih, najšuškavijih zvučnika čuo se Oliver. Stari predratni hitovi i sasvim nove snimke. Isto će ostati sve do danas, samo što će se ponegdje i ponekad njegov glas smjenjivati sa Gibonnijevim. Valjda sam tisuću hiljada puta poželio da se muzika promijeni, da čujem nešto od onog što pasivno slušam po zagrebačkim kafićima, kafanama i krčmama, ali želja mi uglavnom ne bi bila ispunjena. Oliver je u Beogradu bio čežnja za morem, ali mnogo više od toga za normalnošću, za civilnošću i civilizacijom, za nastavkom neke davno prekinute epohe, čežnja za Rimom iz vremena kada je Rim bio svijet i kada su njime vladali neki dobri carevi.

U neka doba, tokom tih godina, on je obznanio da više nikad neće zapjevati na koncertu u Beogradu. Ali to nije narušilo njegov status u ovdašnjim zvučnicima. Svi drugi dolazili bi da otpjevaju svoje, zvijezde iz vremene jugoslavenske estrade, a onda i neke nove hrvatske zvijezde koje se Jugoslavije i ne sjećaju, samo njega nije bilo. I to je bila jedna od rijetkih nepromjenjivih, da kažemo načelnih odluka na kraju jednoga u suštini nedovršenog i nedovršivog rata. Ništa on loše nije rekao o Beogradu i o Srbiji, ni riječi grdnje ni mržnje, samo da više neće pjevati. Neke stvari su naprosto nepopravljive, pa je zbog nekoga svog osjećaja nepopravljivosti Oliver tako odlučio. I ta odluka, sa svim njezinim posljedicama, pripada samo njemu i nikome više. Uostalom, samo je on i mogao reći da više nikad neće zapjevati, a da se iz svih zvučnika svejedno čuje njegova pjesma.

Istog dana putovao sam u Zagreb. Iz zvučnika u autu čuo se novi album Ede Maajke, a ja sam i dalje mislio o Oliveru. Zatim su pristizali vlastodržački telegrami, patetični, slabo motivirani, iz kojih se vidi da ti ljudi, ili njihovi savjetnici, ništa ne čitaju, pa onda ne umiju ni pisati, a u Splitu se na dvoru spontano okupio nekakav ženski zbor, i oko tog zbora tisuću ljudi, da onako slobodno, bez plana i reda, pjevaju Oliverove pjesme. Katamaran će ga, čitam, voziti do Vela Luke, gdje će ga u nepoznat sat ukopati u prisustvu obitelji. I sve je najednom čisto, jasno i nedodirljivo, sve je tako da ga ne može sustići ni zamutiti i zaprljati nijedna krivo napisana i izrečena riječ. Tu gdje se uglavnom riče, muče, kokodače i mekeće, i gdje je upotreba ljudskog i hrvatskog jezika već sama po sebi subverzivni čin, tu gdje je svako slavlje karikatura i nehotično ruganje slavlju, tu gdje je već svaka žalost smiješna i groteskna, pa se nakaznom čini i svaka ljepota, tu jednog pjevača ispraća tako čist i nevin ljudski čin. Odlazi on kao kad se iznenada niza stijenje spusti sjeverac i raspuše i raznese mokre plahte na konopcu.

Diljem interneta i po regionalnim televizijskim i radijskim stanicama obični ljudi i urednici izabiru njegove pjesme. Uglavnom tužne balade, melankolične, bezbroj puta čuvene pjesme s dalmatinskih festivala, mnoge od njih nepodnošljive od bezbrojnih ponavljanja, ali su i one sad obavijene aurom njegove smrti, pa poprimaju nešto sakralno, crkveno, misno, rekvijemično. Smrt nas oslobađa dokolice, oslobađa nas usputnih i preživljenih kič osjećaja… Smrt je uvod u novi kič. U Oliverovom slučaju, čudom, nije tako.

Meni se, međutim, tko zna kako i zašto, u uho zavukao, pa neće da ode, stih i refren koji tko zna kad sam zadnji put čuo. Moralo je to biti jako, jako davno. Ali znam dobro kad sam ga čuo prvi put: na školskoj kino predstavi, u zimu godine 1978. na 1979, dan prije nego što su završiti u krevetu s visokom temperaturom: “Nek nas sete ove slike/na tu decu, na te đake/što su mali, mali za vojnike/a veliki za junake.” Film je režirao vjerojatno i najveći hrvatski filmski redatelj Branko Bauer, glazbu je pisao Zoran Simjanović, a tekst pjesme Duško Radović. “Crna mračna sila/u susret im kreće/plakala bi deca/al vojnici neće”, pjevao je Oliver Dragojević, pjeva i danas – zahvaljujući YouTubeu, u jednoj od onih svojih pjesama koje će, srećom, ostati nepotrošene, jer nisu pogodne za masovnu i učestalu upotrebu, ali će se svejedno zavući čovjeku u uho, pa ga danima neće ostavljati na miru. Dobro je kad pjesmu napiše veliki pjesnik – a Duško Radović bio je takav, kao i Tomislav Zuppa, kao i Jakša Fiamengo – pa onome u čije se uho uvukla stihovi ne padaju teško.

“Zelenu granu s tugom žuta voća”, pjesmu Tina Ujevića, koja mi sljedeća u uho zađe, uglazbio je 1976. Zdenko Runjić. Oliver ju je otpjevao u jednoj od večeri Splitskog festivala, pa ju je cijela zemlja slušala tokom sljedećih tko zna koliko godina. Iako je pjesama bilo više nego danas, njihove sezone trajale su mnogo duže.

Ni nju, kao ni Zuppinu (i, opet, Runjićevu) “Galeb i ja”, nitko više ne bi trebao pjevati. Ali ne u znak sjećanja na Olivera Dragojevića, nego zato što ove, kao i mnoge druge pjesme, loše zvuče ako ih on ne otpjeva. Kriva melodija, pogrešne pauze, gluha, prazna, nijema pjesma…

Nabrzinu napisana, namjenska pjesma za televizijsku seriju “Vruć vetar”, muzika Vojkan Borisavljević, tekst Ljiljana Pavić, morala je biti i vrlo brzo snimljena. A tko bi posao pjevanja obavio tako brzo i lako kao Oliver Dragojević. I koliko god se olakim činilo, u posljednje dvije strofe skutrila se Oliverova smrt, koja će na njega čekati sljedećih trideset i devet godina: “Gledam jer želim sve da pamtim/nebo, kamen i ptice u letu/gledam i kad zatvorim oči/bit ćemo zajedno u dalekom svijetu /// Beskrajne ravnice gledam/pozdravljam te, zemljo, zemljo moja/ti ćeš me čekati, jedina ti.”

Umjesto fraza, umjesto izgubljene posljednje bitke i sličnih zvizdarija, ostaju mjesta u njegovim pjesmama na kojim ga je čekala smrt. Takvih mjesta je mnogo, čak i u onim najusputnijim, čak i u onim veselim pjesmicama. Preko njih je prelazio lako i sigurno, ne znajući za njih. Njegov dah sad je na živim i neprecizno obrađenim snimcima, tamo gdje ga tonmajstor nije prebrisao. Samo na takvim je mjestima Oliverov dah. I tu se njegova smrt razlikuje od smrti njegovih slušača. Njihov dah nitko više ne može čuti.

miljenko jergović 01. 08. 2018.
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySre Avg 22, 2018 2:56 pm

Marko Vidojković: KAKVI NAM SVE DEČIJI KAMPOVI TREBAJU

Svim dobrotvorima, ali i roditeljima, koji žele najbolje srpskim mališanima, preporučujem otvaranje sledećih kampova, ne bi li se što bolje pripremili za život:
Da je Miša Vacić napravio paravojni srpskoruski dečiji kamp, sigurno ne bi bilo nikakvih problema. Ipak, napravio ga je Milan Stamatović, nadrkani opozicionar. U kamp je, pod okriljem mraka, to jest, poptuno u skladu s obukom, upala policija, zatvorila ga, a decu poslala kućama. Da li je kamp raspušten iz čistog iživljavanja nad opozicionim Zlatiborom? Ili je ugašen zato što niko ne sme biti bolji sa Rusima od Miroslava Lazanskog, Ivice Dačića i Nenada Popovića? Ili je možda raspušten usled iracionalnih strahova režima da će deca koja su juče na Zlatiboru obučavana rukovanju oružjem, sutra istom tom režimu zakucati (naoružana) na vrata da pitaju: „Šta to radite od Srbije, majku vam jebemo?“? Hm, ko zna. Ono što je sigurno, kamp nije zatvoren zbog brige prema deci, pošto se Srbiji, kao što svi znamo, jebe za njenu decu. Svim dobrotvorima, ali i roditeljima, koji žele najbolje srpskim mališanima, preporučujem otvaranje sledećih kampova, ne bi li se što bolje pripremila za život:

KAMP ZA OBUKU BUDUĆIH UČESNIKA ZADRUGE


...ili bilo kog drugog rijaliti programa. Naivni će reći da takvi kampovi nisu potrebni, pošto deca imaju besplatnu, ne samo televizijsku obuku, već i praktičnu, kako u okviru svog doma, kad se tata ili/i mama napiju, tako i kad odu sa školom na ekskurziju. Iako tuča pijanih roditelja i razuzdani razvrat dece i profesora u niskobudžetnim budimpeštanskim hotelima neodoljivo liče na Zadrugu i Parove, jedno je učestvovati, a drugo je pobediti. Da bi pobedila u rijalitiju, deca moraju da prođu posebnu obuku. Sram vas bilo, šta vam pada na pamet, ne treba ih obučavati kako oralno zadovoljiti producenta, to dođe samo! Fokus obuke treba da bude na psihofizičkom zlostavljanju polaznika, praćenom redovnim i minimalnim isplatama novcem. Sram vas bilo, odakle vam ideja da bi ih trebalo plaćati u gudri, pa poenta i jeste da tim parama od nas kupe gudru! Treba im, u sklopu obuke, dovesti nekog debelog odvratnog klinca, da im lupa šamare. Kao što znate, rijalitiji često traju i pošto se završe, tako da zainteresovani roditelji mogu iznajmiti debelog da lupa šamare i posle obuke. Ćerka direktora kampa može da ih tera da joj ližu đonove pre spavanja, a čim legnu, treba im ubaciti novog debelog, koji je tokom dana, u sklopu obuke, jeo girice i krompir, da im prdi kraj jastuka i udara čvrge. Svaka međusobna tuča polaznika je dobro došla. Suze, takođe. Psovke - bez njih ništa. Sa razglasa – narodnjaci, tokom celog dana i noći. Kad se obuka završi, možda će vam se ćerka sa dvanaest godina blajhati,  možda će sa trinaest godina vući lajne spida, možda će se sa četrnaest smuvati sa trideset godina starijim dečkom koji drži kafić na Senjaku, ali upravo to su osobine koje odlikuju buduću pobednicu Zadruge, zar ne?

KAMP ZA OBUKU BUDUĆIH KREDITNIH DUŽNIKA

Dovesti decu na Taru i rasporediti ih u dvadeset kućica za pse. To će biti njihov dom na ovoj zanimljivoj i preko potrebnoj obuci. Svakog jutra im tražiti pare, a ako nemaju, reći im da će sutra dugovati triput više. Ukoliko ni sutra ne budu imali lovu, poslati ih u šumu, da preostale dane obuke provedu pod kišom i sa medvedima, a njihovu kućicu ustupiti sledećem polazniku. Ponoviti postupak. Sistem je vrlo prost. Deca će na sve načine morati da se snađu za novac, kako bi im ostao krov nad glavom. Kako će se snalaziti, nije problem instruktora. U ovoj obuci, oni su banka. A banka nikad ne popušta. Pare, koje će roditelji biti prinuđeni da investiraju u ovaj projekat, naravno, neće biti vraćane. Ukoliko ste roditelj, a čini vam se da će vam dete izrasti u onog što uzima kredit, da bi isplatio već postojeći kredit, koji je usledio odmah posle prethodnog kredita, onda recite instruktorima da preskoče kućicu za pse i odmah ga pošalju u šumu. Svakog jutra, ako je dete i dalje živo, instruktori će mu tražiti novac, a pošto novca nema, skidaće mu deo po deo odeće. Naravno, sastavni deo ove obuke, morao bi biti i trening za samoubice. Šteta je ne iskoristiti onoliko drveće na Tari. Instruktori će decu naučiti kako staviti sebi omču oko vrata koja se neće razvezati, te kako odabrati granu koja neće pući, kada se o nju budući kreditni dužnik obesi. Kreditni dužnici ne smeju se radovati ni jednom segmentu života, te će ih instruktori, po sunčanom vremenu šibati prutom po nogama.


KAMP ZA OBUKU BUDUĆIH NAPREDNJAKA


Učlanićete dete u SNS i tako mu pružiti sigurnu budućnost? Ha, pa uskoro u Srbiji neće više biti nikog ko nije u SNS-u, stoga je najbolje na vreme ga obučavati da se u tom moru naprednjaka istakne. U kampu za obuku budućih naprednjaka će ga, odmah po dolasku, namazati govnima. To je miris koji će naprednjaka pratiti ceo život. Odmah potom, polaznika valja i nahraniti govnima. Ovo je važno stoga da mu nijedan zadatak koji vrh stranke pred njega kasnije stavi, ne bude težak. Posle će, novcem s kojim su ga roditelji poslali u kamp, na improvizovanoj tezgi kupiti diplomu. Ovo je težak zadatak, pošto će uskoro svi naprednjaci imati, ne samo fakultetske, već i doktorske diplome. Bitno je šta će dete odabrati. Da li će biti doktor strukovnih ili menadžerskih nauka - možda deluje nevažno, ali upravo ove finese odrediće da li će vaše dete jednog dana biti ministar policije ili čak premijer! Svakog dana, instruktori će u kamp dovoditi nekog uglednog naprednjaka, zamoliti ga da skine gaće, a deca će ga ljubiti u dupe. Pre ručka i posle večere. Prilikom ljubljenja dupeta biće ohrabrivani da mu rašire guzove i probaju da se što više približe njegovom anusu. Možda će im na početku ovo biti odvratno, ali na kraju obuke, budući naprednjaci biće garantovani ovisnici od ljubljenja dupeta, što je ključan faktor za napredovanje u ovoj stranci i u ovom životu. Veoma bitan deo obuke biće nasilje nad slabijima od sebe, odnosno nasilje grupe nad pojedincem. Kako fizičko, tako i psihičko. Razlika u odnosu na prethodna dva kampa jeste u tome što će ovde polaznici biti ohrabrivani da vrše nasilje nad slabijim i siromašnim vršnjacima, koji će u kamp biti sprovedeni protiv svoje volje.  Posle toga, organizovati izbore u okviru kampa, gde će deca koja su tamo dovedena protiv svoje volje glasati za polaznike obuke, a polaznici kampa isplaćivaće ih minimalnim iznosima novca, koji su im prethodno oteli. U izuzetnim slučajevima, biće dozvoljene isplate glasača i u pašteti, koja je preostala  od doručka.
Eto.

Ukoliko želite da vaše dete živi u Srbiji, ovo su jedina tri kampa koja su mu potrebna.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySre Sep 12, 2018 8:28 pm

   Ženi koja izgleda kao žena
U čijem pogledu staje sve ono što sanjaš
Koja kada te gleda
Vidi tebe
I sa kojom možeš satima da se gledaš

Ženi koja izgleda kao žena
Koja raspaljuje i strast a i maštu
Tako obično neobična
I nenormalno normalna
U ovome svemu

Ženi koja izgleda kao žena
Koju ne možeš a da ne primetiš
Čiji unutrašnji glas živi u tebi
Zato što čuje i ono što ne kažeš
I primećuje kao malo koja

Ženi koja izgleda kao žena
Čija te pojava prosto zove da je tražiš
I kada od svega odustaneš
Ne odustaješ od nje

Ženi koja izgleda kao žena
I koja bolje od svih zna šta znači biti žena
Žena za sebe
A i žena muškarcu
Spremna da mu se preda
Ali ne i da se izgubi u tome

Ženi koja izgleda kao žena
Koja zna tako vešto da ti se uvuče u život
A da ti ne smeta
Da te promeni na bolje
A da ni ne znaš da te menja

Žena koja izgleda kao žena
Suptilna, nežna
Čak i gruba po potrebi
Savršeno zaigrana u svome svemu
Sa kojom možeš sve
Samo ne i da joj odeliš

Drugima možeš
Ali ne i ženi
Pravoj ženi
Koja te podseća šta znači biti žena
Kakvi si želeo
Predosećao da postoji negde
Ali je nisi sreo

Ženi

Koja te čini muškarcem
Pravim, posebnim, drugačijim

Onakvim kakav si oduvek želeo da budeš
Samo nisi mogao bez nje  


Stefan Simić











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
ZoxZoja
Stela Polaris
ZoxZoja

Godina : 52
Location : Plava Planeta
Datum upisa : 13.01.2013

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySub Sep 29, 2018 12:56 pm


Fejsbuk redari

Malo, malo, pa nam neko od fejsbuk pravednika podvikne i prekori nas, onako, sa visine, zbog našeg besprizornog ponašanja.
Tako silne, zamišljam ih kako tu svoju govoranciju drže sa nekog balkona, preko kog su, scenskog efekta radi, prebacili ćilim sa pirotskim motivom.
Zagledani u daljinu, i napetih vratnih žila i glasnih žica, prete nam prstom, jer smo počinili strašne zločine. Na primer (mada je teško napraviti redosled, ne zna se šta je gore):
1. Slikamo hranu koju smo skuvali, pite ispekli, hlebove koje smo umesili, kupus koji smo ukrčkali, čorbe koje smo zapržili...
2. Slikamo svoju decu, unučiće, sestriće i bratanice...
3. Što je najgore, slikamo i kučiće, mačiće, papagaje i ostalu živinu.
4. Slikamo svoja dvorišta - travu, drveće, žbunje - stvarno, nema smisla!
5. Odemo negde, pa se slikamo (čitaj: hvalimo se!) na obali mora, reka i jezera, u našoj i tudjim zemljama, bilo gradovima, ili selima (sve jedno je, krivi ste, kako god da okrenete!)
6. A i to što se po kući slikamo, i to je problematično. Drugo, nešto s nama nije u redu kad sedimo kod kuće. Jedino je gore ako nismo kod kuće.
7. I te naše knjige, izložbe, muzeji, koncerti, tra la la... Koga to briga!
8. O selfijima neću ni da govorim!
9. Razno: imamo previše objava, imamo premalo objava, nedovoljno, šta uopšte radimo na fb, mora da se po inboksu (in)boksujemo...cccc... Zamišljamo da smo pametni, solimo svima pamet, idemo vam na živce...i svašta još i koješta.
Pitam se, da li se te hipersenzibilne osobe, koje nam svako malo spočitavaju zbog ovoga i onoga, pitaju ikada, koga zanima šta njima smeta.
Ali, ako, ja sam za to da slobodno pišu šta god hoće.

Vera Vujicic










Došla je tiho i ušla u legendu  [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyPon Okt 08, 2018 8:24 pm

  Ponekad zavoliš. Sve ono što nisi voleo, sve od čega si se sklanjao, ono što te je plašilo ili u očaj teralo, sastavi se u jednom čoveku i zavoliš ga. I sve te njegove osobine sada sagledavaš uz svetlost koju je ljubav donela i ne plašiš se više, ne bežiš i ne vidiš ni u čemu  od svega toga opasnost po sebe. Voliš čoveka i osećaš kako je on tu da bi ti pomogao da prevaziđeš svoju sputanost, da porušiš ograde i pregaziš ustajalu baru lažne samodovoljnosti. Nikad i nisam mislila da postoji pravi muškarac ili prava žena. Postoji samo prava ljubav. Zapravo, samo ljubav, jer ona je uvek prava. Ljubav koja ti ništa ne daje, već ti sve otkriva. O tebi, onakvom kakav jesi, kakav si bio pre nego što si u strahu, nakon nekog lošeg iskustva, pobegao od sebe i sopstvenih osećanja. Ponekad zavoliš. Nekog. A u stvari...ponovo voliš sebe, kao nekad kad se života nisi bojao.

Brankca Damjanović  











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyČet Nov 29, 2018 7:32 pm

10 godina nakon smrti moga oca....
Dete sam iz radničke porodice.Sad bi me jedna moja tetka sa očeve strane, krojačeva šćer, koja inače živi u Subotici, svira klavir, i pati da bude noble, živi Stendalovo Crveno i crno, ukorila, i ispravila : „Bojana, ti nisi iz radničke, već iz građanske porodice!“ Daaa, tetka – izgovaram lenjo....svakako, iz jugoslovenske, dodajem obavezan prefiks – građanske radničke porodice – komentariše komunista u meni.
Moji roditelji, iako Jugosloveni, ne znači da su bili nacionalno nesvesni.Majka je volela očevo mađarsko biće, a otac njeno srpsko.Bili su razumni ljudi, rođeni u vreme slavljenja ideje o Bratstvu i Jedinstvu, odrastali u vreme pokreta koji je slavio ljubav i mir među ljudima.
Očeva porodica se, kada je mom ocu bila sedma godina iz Bečeja doselila u Beograd.Živeli su u barakama na Banjici.Deda je bio tesar, baka krojačica, domaćica. Moj otac, stariji od dva sina. Rođen i odrastao u siromaštvu, zadojen svetlim idealima strogih nazora humanizma.
Završio zanat, odslužio vojsku, zaposlio se, igrao fudbal rekreativno, sa folklornom trupom obišao Evropu, vozio motor, bio član partije, redovno se odazivao na vojne vežbe, oženio se, izrodio dvoje dece, radio prekovremeno, kuglao i beležio uspehe na radničkim sportskim igrama, prekvalifikovao se, svake godine letovao, dobio stan od radne organizacije, razvodio se, penzionisao, zlatan sat, putovao, razboleo se, lečio se, ponovo se oženio mojom majkom, dobio unuče, ridao kad je na gramofonu slušao mađarski evergreen, razboleo se od raka i umro u 64. godini života.
Bio je strastven pušač, kako se to popularno kaže, dugo radio sa olovom, stekao beneficirani radni staž i ranu smrt, bio cenjen i poštovan u radnom kolektivu.Trudio se da održava, uglavnom neuspešno, prijateljske veze, a manje se trudio oko porodičnih.
U kući držao glavnu reč.Često i mnogo bivao razočaran.Preke naravi.Mi, njegova deca smo ga se uglavnom plašili, a on je čini se, krijući, u tome uživao.Iz dubokih mu,plavih očiju, sevali su oštri prekorni roditeljski pogledi, zapravo bes arijevca koji kroz blato hodi.Nezadovoljstvo utkano u genetski kod.
Janoš, moj deda, visoki, pravi, plavooki, sa dva usukana brka, ponosni Mađar, oženio je, nakon što je prethodno ostao udovac žene koju je voleo, moju baku, ružno pače, staru devojku, čiste duše, srca i tela.Čini se da joj to nikad nije oprostio i ceo je život mučio i kinjio.Pod stare dane su se razveli, i baka, odnosno „njanja“ kako smo je zvali, je tiho i neprimetno živela sa nama, Dok smo bili manji, njanja nas je čuvala, kuvala nam, šila, plela, i pevala nam setno mađarske pesme i udarala nam potkovice po tabanima.Kasnije kad je ostarila na način da je postala društveno nekorisna, a brat i ja odrasli u goluždrave ptiće, njena nam se starost činila ružnom, a zadah smrti koji je širila oko sebe izazivao je u nama gađenje, te smo često bili grubi prema njoj.Poslednje godine svog života provela je u potpunoj izolaciji, ta skrušena žena, po čitav dan čitajući knjige i slušajući Ujvideki radio.Sigurna sam da je svaki svoju uspomenu u glavi hiljadu puta reprizirala i temeljno se pripremala i upuštala u umiranje i smrt.
Često je bilo neprijatno slušati njen pocepani starački glas koji peva.Radovala se posetama svog mlađeg sina, naspram mog klempavog oca intelektualca, lepog i stasitog sina, uvek punog razumevanja za njene slabosti, koji je dolazio jedared mesečno da je „nosi“ kod lekara. Mog oca je, razume se, pomalo pekla ta životna nepravda, ali ju je on, lepo vaspitan, uvek redovno negirao kad god bi se zagledao u ogledalo i poželeo da lepo misli o sebi. Njanja je umrla tiho, u snu, onako kako je i živela, godinu dana nakon smrti svog razvedenog muža.
Smrću roditelja u životu njihove dece, započinje novi ciklus sa podnaslovom: „Ti si sledeći“ Ciklus karakterišu ozbiljne retrospekcije, revidiranje životnih planova i stremljenja.Oni slabiji umeju pasti u surove zamke žali za mladosti.Ali ne i moj otac.On je, kao i njegova majka, počeo studiozno da se priprema za smrt.Dozivao je i očekivao.Možda je, tek tada, kada je u sebi pomirio život i smrt, u njegovim očima zaigrala iskra životne radosti.Činilo se da ga je čekanje smrti oslobodilo okova u kojima je do tada živeo i osetio je olakšanje.
Sahranjen je pokraj svoje majke na katoličkom groblju u Bečeju.U trenutku njegove smrti, bila sam u 32. godini, onoliko koliko je on imao kada sam se ja rodila, u tek nekoliko dana razlike.Tek kada je umro, moj se otac u mom životu rodio.I za naš bolni odnos njegova je smrta donela rasterećenje.Zato u prvo vreme nisam imala lirsko obojenih osećanja u vezi sa smrću mog muškog roditelja.Ostala sam na nivou animalnog rasuđivanja smrti.Tek par godina kasnije, rodila se u meni želja, da njemu mrtvom, razočarenja ublažim, sve više gledajući pravo u oči sopstvenim izneverenim očekivanjima.Oca sam ožalila tek kada sam bila sposobna sa žalosti se nositi.
Moj pokojni otac i ja živuća, konačno smo u miru.


Boki brdski
Nazad na vrh Ići dole
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyUto Dec 11, 2018 10:38 am

Zorica Zoja Mladenović

Taksista

Volim da vozim taksi noću, nema gužve u saobraćaju i nekako
mi mirnije. Mada, noću imam i malo drugačije mušterije.
Jednom prilikom me zaustavlja neka žena, stajem, ulazi ona, a
ono smrdi... Smrdi, majko moja, što smrdi! Poče ona da priča:
„Kako tebi ide poso? Meni nočas mlogo loše. Doduše, izvuko
me ovaj zadnji, ‘teo celu noč i dao mi pedeset eura, ali nije mogo
dugo pa me pustio ranije. Kod njega sam se i okupala. Sva sreča, pa sam sad čista“.
Ja se okrenem, pogledam je, smrdi, majko moja. Smrdi, sve
me oči peku. Nisam mogao da izdržim pa je upitah:
„Kako, sestro slatka, smrdiš kad se ne okupaš?“
Kaže ona:
„Dobro, možda mi malo odeča smrdi“.
Nije daleko išla, srećom.
Posle par dana, stojim ja na taksi stanici kad neko ulazi u
taksi. Pogledam, kad opet ona.
Prepoznade i ona mene i reče:
„E, brate, može za 250 dinara? Ne idem daleko. Okupala sam
se. Vidi, i namazala sam se sa Šaličem. Evo, kosa mi još mokra,
pipni! I odeča mi čista. Jel’ osečaš da mirišem? Ako ‘očeš, može
jednom na brzaka, al’ da mi ne naplatiš?“
„Neka, sestro, verujem ti, ne moram da pipam. Osečam,
osečam... Mirišeš. Neka, ne volim ja na brzaka.“
Stvarno nije smrdela, možda sam i mogao na brzaka. Ma,
šalim se, ne bih to da iskušavam. Ta noć nije bila loša. I prvi put
kada sam je vozio i sada, drugi put, baš me krenulo,
kao da mi je donosila sreću.
Uf, opet ova moja creva. Celu noć mi nešto stomak
krklja, u jednom trenutku sam shvatio da moram
hitno da stanem da se iskenjam. Počinjem polako da
se preznojavam, mrak mi pada na oči, vidim da je ovo
neizdrživo. Moram da stanem. Zaustavljam auto pored puta u
neki mrak, otvaram vrata i taman čučnem kad čujem glas:
„Dobro veče. Očeš da jebeš?“
Okrenem se pogledam je:
„Ne, sestro, oču da serem!“
„Ako očeš, mogu da te sačekam.“
„Neka, ne treba, idi!“
„Ma nije problem, sačekaču te i daču ti upola cene!“
„Ma, more begaj, ‘oću da serem!!!“
Nazad na vrh Ići dole
Oci-ANDJELA
Anđelina
Oci-ANDJELA

Datum upisa : 08.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jan 13, 2019 8:37 pm

Prva ljubav

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim, i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge, na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.
Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje. Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate, onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.
Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke, na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju, na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.

Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.

Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.

Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge

koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.

Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

Dragana Konstantinović
Nazad na vrh Ići dole
Oci-ANDJELA
Anđelina
Oci-ANDJELA

Datum upisa : 08.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jan 13, 2019 10:17 pm

Tebi ljubavi

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

Dragana Konstantinović
Nazad na vrh Ići dole
Astra
Zvezda Foruma
Zvezda Foruma
Astra

Godina : 60
Location : podnozje Alpi
Datum upisa : 20.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyNed Jan 13, 2019 10:30 pm

"Zašto su se ljudi udaljili"

Na poslu si, telefon zvoni:

- Jestel ba večeras šta planirali? Mi bi došli malo da vas vidimo...

- Nismo ništa, bujrum!

Jebiga, nisi baš raspoložena za kućne sjedeljke, radije bi se odmarala, ali šta bi čovjek...

Razmisliš malo šta bi pripremila, gosti se moraju dočekati kako bog zapovijeda, a onda zaboraviš na sve to i opet se sjetiš pred kraj radnog vremena.

S posla svratiš u "Bingo" i kreneš: Suho meso je 28 maraka kila, zarebnica; ono prošareno je jeftinije ali ipak džekozno uzmeš po kile zarebnice, isto toliko "Livade", jednu "Bajrinu" sudžuku, malo faširanog, pavlaku, pile, teglu kiselih krastavica... Sjetiš se da krompira ima u kući, barem to ne treba kupovati, ima i šarene salate...

Pomisliš: "Napraviću pogaču, složiću burek... malo meze i... to je to!"

Ideš dalje: Kola, sok, kisela, pivo... naletiš na tartar sos pa ubaciš u korpu i njega... malo travničkog. Znaš da nećeš imati vremena da praviš kolač pa uzmeš voće i nešto slatko, da bude na stolu kad dođu, i... to je to.

Dođeš na kasu, račun je 80 maraka. (?!)

Trčiš kući, usput sabiraš i pitaš se otkud toliko. Staviš te tri kese na trpezarijski sto... djeluje ti kao da ništa kupila nisi. Nije ti žao, ali ipak: Plata kasni, režije još nisi platila, auto na rezervi i ističe mu registracija, kredit, rate... računanje s negativnim brojevima. Krv ti tada udari u glavu.

Pržiš, pečeš, kuhaš, trčiš da obrišeš ogledalo, ugledaš packu na umivaoniku pa obrišeš i nju, narediš mužu da malo usisa što on prekokurca i uradi, brišeš tamo, brišeš ovamo, eno i paučine... Ma, vidiš sve ono što nisi viđala dok ovi nisu nazvali, i tukneš na ulje i znoj.

Sve spremiš, serviraš sto, sve domaćinski, puno... Pogača miriše, meso pečeno, krompir ko duša... Vadiš pitu iz rerne, slažeš hladnu platu, pripremaš salatu i usput se ponadaš da ćeš imati ručak za sutra ako se sve ne pojede.

Plakneš se i presvučes, popraviš šminku, malo špricneš parfema i nabaciš kez od uha do uha.

Zvone, ulaze i prva stvar koju čuješ je:

"Uh, što nešto fino miriše! Ma što si bona spremala, mi jeli pa krenuli!?"

Kroz smijeh odgovaraš: "Ma, nije ništa posebno!", a najradije bi sebe za guzicu ujela.

Služiš, donosiš, praviš kafu, iznosiš slatko, sjeckaš voće, ne znaš jesi li došla ili pošla.

Gosti sjede, i sjede, i sjede...

Diskretno gledaš na sat a leđa ti pucaju dok sjediš na tabureu i razmišljaš kako ćeš ujutru ustati na posao.

- Hoćemo li?
- Ma đe ćete ba, neka vas!
- Kolko je sati?
- Tek 12. Hajd još po jednu da zapalimo!
- E, baš nek smo došli!
- Bujrum uvijek vala!
- Trebate ba i vi kod nas!
- Akobogda!

Nakon sat vremena, opet:

- Hoćemo li?
- Neka vas ba!
- Ma odosmo! I vi ranite sutra.
- Ma, nikad ne legnemo prije jedan!

Ustaju...

- Đođite! Nemoj ovo sad pa opet za godinu dana!
- Hoćemo, dođite i vi nama!
- Nemojte šta zamjerit!
- Nemojte ni vi nama!

Otvoriš prozor da se zrači, Černobil je napravljen od cigara u kući. Suđa ima kao da je svadba bila...

Ipak, prije pranja suđa otvoriš kesu, da vidiš jesu li bili obrazli. Pola kile "Zlatne džezve", kila kocke "Dedo", bistri od jabuke i kila banana... Pa i nisu se baš pretrgli!

Sklanjaš sve sa stola, nešto prospeš, nešto staviš u zdjelu pa u frižider... Opereš tepsije, tave, ispereš ovo, ispereš ono... Narediš mužu da ode do kontejnera i baci kesu sa smećem, da ne smrdi u kući, što on prekokurca i uradi... Obrišeš sto.

Pogledaš na sat: 2:15. Istuširaš se i ko mrtva legneš u krevet, ali vrlo brzo shvatiš da ne možeš zaspati. Neće san na oči da ga jebeš! Vrti se, okreni se, naštimaj jastuk, popij vode, vrati se u krevet, naštimaj jastuk, vrti se, okreni se... I taman te san uhvati, kad... alarm.

U bunilu se spremiš i nekako odeš na posao...

Na poslu opet telefon:

- Jestel ba večeras šta planirali? Mi bi došli malo da vas vidimo...

- Nismo ništa, bujrum!










.
[You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.] [You must be registered and logged in to see this image.]
Nazad na vrh Ići dole
http://www.ranjeni-orao.com
Oci-ANDJELA
Anđelina
Oci-ANDJELA

Datum upisa : 08.06.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyPon Jan 14, 2019 4:53 pm

NIŠTA ME NE ODBIJA KAO LJUDSKI SMRAD

Ništa me ne odbija kao ljudski smrad, ali ne smrad koji nastaje usled bolesti, ili siromaštva, već smrad usled devijacija zbog kojih čovek počinje da bazdi na nečoveštvo, da gazi sve pred sobom…

U društvu sa takvim i sam se osećaš zaraženo…

Kao crna boja koja u sekundi izobliči sve druge boje…

U njegovom svetu, zlo postaje svačije…

Dovoljno je da sretneš jednog takvog, da provedeš sa njim, sat, ili dan, i da ti ogadi ljudski rod za čitav život.

Ljudi koji ne dođu do sebe ruše one koji hodaju ka sebi…

Ljudi koji ne dođu do vrha, ostatak života provedu u onemogućavanju drugih da uopšte krenu tamo…

Omalovažiće svačiji trud, i pokušaj, u svemu će naći neku prevaru i laž, nemoćno sikteći na sve i svakoga zato što su njihovi vozovi prošli…

Ništa ne boli kao bolest neostvarenosti…

Ništa ne zadire nož tako duboko kao lična nesreća za koju je uvek kriv neko drugi…

I taj neko se ne traži u tom nekom, nego u svima…

Kako izaći na kraj sa čovekom a ne ubiti ga i rešiti svet bede?

Ili ga jednostavno zaboraviti kao da ne postoji?

A postoji, tu je, diše nam za vratom i dahće kao zli duh koga ne možemo da se oslobodimo…

Stefan Simić
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyPon Jan 14, 2019 10:57 pm



Drugarice i drugovi, dame i gospodo, sestre i braćo Srbi, građani Srbije (kako kome odgovara), nismo li svi mi volovi?!!


Sin Željka Mitrovića, vozeći neprimerenom brzinom, na pešačkom prelazu pregazi 17-godišnju devojku i naravno, zahvaljujući "dubokim vezama" svoga tate, bude oslobođen svih optužbi. Mi "graknemo" na seniora i juniora Mitrovića, pravosuđe,državu, sistem i predsednika, ali avaj - posle izvesnog vremena, otac nastradale devojke na PINK-u krivi svoje dete, a staje u odbranu krivca.


Pre godinu dana, ubijen je Oliver Ivanović. Slučaj se zataškava, iako "svi sve znaju", Opet mi "graknemo" u odbranu mrtvog Olivera, njegove udovice i deteta. Godinu dana, uporno iz dana u dan, pitamo "Ko je ubio Olivera". I, opet usred naših napora, javlja se "ucveljena" udovica sa izjavom da Oliver nikada nije dobijao direktne pretnje, da ona "ništa ne zna" i da neće prisustvovati godišnjem pomenu.


U martu Prošle godine, u Banja Luci je, pod sumnjivim okolnostima, ubijen mladi David Dragičević. Sumnjalo se da iza svega stoji "država" i mi, naravno podržavasmo Davidovog oca Davora u isterivanju istine. Pod sloganom "Pravda za Davida", bacasmo drvlje i kamenje na RS, na Dodika, beđe mnogo peripetija, demonstracija, policije, prebijenih i privedenih, u Banja Luci izostao javni doček Nove godine....A, onda je Davor nestao.....Najnovije vesti kažu - traži azil u Austriji. Dakle, odustaje od pravde.


Konačno, slučaj Tijane Jurić, zlostavljane i ubijene tinejdžerke, čiji je otac Igor Jurić posvetio nekoliko godina, ne bi li Narodna Skupština uzela u razmatranje njegov predlog, da ubice dece podležu rigoroznoj kazni - doživotnoj robiji, bez prava na pomilovanje. Naravno da smo bili uz Igora, preko 160.000 građana je potpisalo peticiju u znak podrške. Dok smo se mi borili uz Igora, država ga je ignorisala, proglašavala kriminalcem, kradljivcem goriva, rušeći tako njegov integritet. E, večeras u vestima slušam Igora Jurića, pa ne verujem sopstvenim ušima - u smislu "on je zahvalan predsedniku Vučiću, nije važno šta je pre bilo, to što su ga blatili, bilo je i prošlo.......i bla, bla".....Dalje nisam ni slušala.


Ne znam kako vi, ali ja kao da sam zagrizla jako kiseo limun, ili oskorušu, pa neki grozan ukus u ustima...

Silvija Jovanović‎
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptyUto Jan 15, 2019 10:38 pm

Ima žena koje jako lepo stare, tačnije ne stare uopšte
Kao da im godine ne mogu ništa
Sve se menja, osim njih

Neretko su sa protokom vremena još lepše, izazovnije, privlačnije
Pronađu svoju frizuru, boju kose, pogled na svet, stil
I ono devojaštvo dvadesetih produžava se i posle pedesete
Kada razgovaraš sa njima nemaš utisak da preko puta tebe sedi žena
Već devojka

Pritom se ne ponašaju glupavo, klinački
Ne, samo odišu energijom mladosti
Svežinom duha koji zaista nema veze sa godinama
I tačno znaju šta žele i šta im prija

Mnoge žene sačuvaju lice, telo, kožu
Imaju svoje načine
I još više ih poštuješ kao muškarac
Zato što nisu prerano potrošile ono što im je priroda dala
Beskrajnu lepotu
Uz koju ide i šarm, neodoljivost, lakoća

Divno je biti u društvu takvih žena
I posmatrati kako vrlo vešto zaobilaze zamke
Na koje drugi nasedaju

Pomoću intuicije, obrazovanja, svesnosti, svega

Voleo bih da i ona koju budem voleo
Produži svoju mladost što duže
I da se ono gašenje žene u njoj nikada ne desi

Stefan Simić











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 EmptySre Jan 16, 2019 4:14 pm

Marko Vidojković: POSLE J NEMA K

Da li će Srbija preživeti ono što je usledilo…

MARKO VIDOJKOVIĆ / 16. Januar 2019



Na današnji dan, pre godinu dana, ubijen je… Ona, poznata beogradska pevačica – on, razuzdani bosanski fudbaler. Ona u krizi srednjih godina, on u naponu snage. Ona udata, on oženjen. Da li će Srbija preživeti ono što je usledilo… Dvanaestog januara, članovi Lokalnog fronta iz Kraljeva krenuli su pešice na “ibaski marš” ka Beogradu, gde se danas održava… Kako saznajemo, Duško Tošić oteo je, u jeku novogodišnjih praznika, mobilni telefon Jeleni Karleuši i zaključao se s njim u WC. Tamo je saznao za aferu, o kojoj se već dugo šuškalo, između njegove supruge i njegovog mlađeg kolege Ognjena Vranješa. Kad je ugledao njihovu eksplicitnu komunikaciju, nije mu bilo dobro! ZANEMEĆETE kad saznate šta se potom desilo.

Milena Popović, supruga Olivera Ivanovića, inače zaposlena u Vladi Srbije, rekla je da je došlo do značajnog pomaka u istrazi Oliverovog ubistva. Ona tvrdi da se Oliver pre ubistva osećao potpuno sigurnim i da… To je njena pička, ne, to nije njena pička, svađali su se poznavaoci, kada je u tabloidima pre nekoliko dana osvanuo printskrin eksplicitne komunikacije Jelene Karleuše i Ognjena Vranješa, koja se odvijala na fejs tajmu još 2017. Naime, “diva” tvrdi da njena pička ima mladež i da je reč o fotomontaži! “Nema mladež, laže!”, tvitovao je Bojan Karić, njen bivši muž, zbog čega možemo samo da zaključimo da je ovo što nas gleda sa svih strana upravo njena pička i ničija druga!…. Potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, oslobođen je pred apelacionim sudom od optužbi za krađu šljunka, a njegov kum, Zvonko Veselinović…

Jelena Karleuša objavila je sliku Ognjena Vranješa bez gaća, koju joj je poslala “drugarica”, uz komentar kako ovaj ima mikropenis. Slika kurca je, međutim, bila u spuštenom stanju, a naša redakcija dobila je ekskluzivnu fotografiju podignute Vranješove kite! Kad smo je okačili na tviter, došlo je do sagorevanja interneta. Ljudi, pa to je jedna opasna kurčina, vrištali su tviteraši! Ako je ovo mali kurac, daj da se svi mi ostali obesimo, osuo se opšti gnev na Karleušinu ocenu veličine Vranješovog đoke, jer nikad se ne zna u sta spušten kurac može da se pretvori kad se jednom digne!... Kosovsko specijalno tužilaštvo još uvek očekuje da mu srpska policija dostavi transkripte telefonskih razgovora koji su se odvijali na dan ubistva… “Posle J nema K”, bio je duhovit Bogoljub Karić, brat Sretena Karića, Karleušinog nekadašnjeg svekra. Ovu sjajnu foru preuzeo je najpre ceo internet, a onda, sa malim zakašnjenjem i Maca, popularni učesnik rijalitija! Srbija se ničim drugim ne bavi osim ovom porno aferom, najvećom u novijoj istoriji naše junačke zemlje!...

Beograđani će se danas u osamnaest sati, po sedmi put okupiti na protestu “Stop krvavim košuljama”. Nezadovoljni stanjem u ovoj odvratnoj zemlji, oni se, vanredno, okupljaju između dve protestne subote, kako bi odali poštu… Bili smo u selu odakle je poreklom Duško Tošić, da pitamo komšije šta misle o tome što mu je reprezentativac BiH, Ognjen Vranješ, jebo ženu. Na ekskluzivnoj fotografiji možete da vidite njegovu majku, kako nas tera metlom, uz reči: “Gospode, da li će ovaj pakao ikada da prođe!” Neće nikada, jer tako nam se lepo namestilo da spinujemo do iznemoglosti, rokamo već nedelju dana isključivo Karleušu i Putina, samo da se ne bi primetilo kako… dakle, Beograđani se okupljaju, kako bi odali poštu ubijenom Oliveru Ivanoviću. Da podsetimo, na današnji dan, pre tačno godinu dana, lider Građanske inicijative “Sloboda demokratija pravda” ubijen je s leđa ispred stranačkih prostorija. U Srbiji se “vodi predistražni postupak”, a na Kosovu se tri osobe osumnjičene za ubistvo nalaze u pritvoru, dok se za četvrtom traga. Zanimljvo, taj četvrti je baš potpredsednik Srpske liste…

Autorka pisma iz aprila 2017, pod nazivom “Sram vas bilo, predsedniče”, Jelena Karleuša, koja je tom prilikom pružila podršku pobunjenim studentima, uputila je tvit predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kom ga javno moli da stavi tačku na pisanje tabloida o njenoj aferi sa Ognjenom Vranješom. Zbog njene dece, zbog njihovog zdravlja. Zauzvrat, šest naslovnih stranica dnevnih listova u Srbiji objavilo je fotku njene pičke, Vranješove kare i Vladimira Putina, sa pozivom građanima koji vole Srbiju da dođu u Beograd na miting podrške ruskom i srpskom predsedniku, sedamnaestog januara, tačno u sedamnaest sati!...

Internet je zatrpan printskrinovima poruka u kojima se članstvu SNS preti otkazima ukoliko se ne odazovu pozivu na miting podrške Putinu. Nekima se zauzvrat nudi mleko, a nekima dnevnica od hiljadu petsto do dve hiljade dinara. Dojave o naprednjačkom teroru dolaze sa svih strana, iz valjevskog Krušika, iz požarevačkog medicinskog centra, iz novosadskog… Jelena Karleuša, sad već poznata kao “Porno Karleuša”, pobegla je u Kinu sa ćerkama, evo slike koju je u stanju potpunog očaja uslikala u Guangdžou, na kojoj se jasno vide leđa njene dece i leđa njenog muža, kako se udaljavaju. Ognjen Vranješ trenutno nije dostupan za informacije, savladao ga je neki virus, Anderleht je ponovo postao popularan u bivšoj Jugi, Bosna i Hercegovina ‘ladno ima Srbina sa malim-velikim kurcem u reprezentaciji, kad se u fotošopu stavi Karleušina pička na Vučićeva usta, dobije se smešna slika, posle J nema K, kapirate, posle J nema K, ha ha ha…

Da, ovako izgleda pakao.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Sponsored content




I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty
PočaljiNaslov: Re: I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )   I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli ) - Page 27 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
I OVO JE NEKO NAPISAO (tekstovi koji su nam se svideli )
Nazad na vrh 
Strana 27 od 29Idi na stranu : Prethodni  1 ... 15 ... 26, 27, 28, 29  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KNJIŽEVNOST I JEZIK :: KNJIŽEVNOST :: PROZA/POEZIJA/PISANA REČ ..-
Skoči na: