DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
PRAVOSLAVLJE BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 PRAVOSLAVLJE

Ići dole 
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Dec 23, 2008 8:41 pm

Православље (или источна ортодоксија) је један од главних огранака хришћанства (уз католицизам и протестантизам) и друга по величини хришћанска вероисповест на планети.
Иначе, многе хришћанске цркве истичу термин православље (односно ортодоксија) како би означиле пристајање уз правоверје и одбацивање јереси. Тако католичка црква наглашава своју православност, као што и православна црква наглашава своју католичност (односно саборност).
Основна учења православне Цркве су изнета у Символу вере који је усвојен на Васељенским саборима у првим вековима хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније је дошло до великог раскола хришћанства 1054. године.


Poslednji izmenio Danubius dana Pon Nov 22, 2010 10:11 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Dec 23, 2008 8:42 pm

Учење
Најзначајнији аспекти хришћанског живота јесу пост, молитва, литургија и причест. И пост и молитва имају за циљ да човеку помогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе и да заслужи Царство небеско. У православној цркви има седам светих тајни које свака за себе ставља печат на заједницу Бога и човека:

  • крштење
  • миропомазање
  • покајање
  • причешће
  • брак
  • јелеосвећење
  • свештенство

Значајна одлика Цркве јесу свеци који су својим животом и делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде на земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали блиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од ових светитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике и многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и после смрти чинили чуда преко својих нетрулежних моштију.
Најважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте Света литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.
Постоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да поставља другог епископа, за то су потребна три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.
Најзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо које чини Стари и Нови завет, као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа Исуса Христа.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Dec 23, 2008 8:46 pm

Države i teritorije sa većinskim pravoslavnim stanovništvom

<LI>Грчка (98%)
<LI>Кипар (78%)
<LI>Бугарска (85%)
<LI>Република Македонија (67%)
<LI>Србија (82%)
<LI>Црна Гора (74%)
<LI>Република Српска (БиХ) (90%)
<LI>Румунија (87%)
<LI>Молдавија (99%)
<LI>Русија (54%)
<LI>Белорусија (60%)
<LI>Украјина (76%)
<LI>Грузија (89%)
<LI>Јерменија (94%)
<LI>Нагорно-Карабах (Азербејџан) (95%)
<LI>Амхара (Етиопија) (82%)
<LI>Тиграј (Етиопија) (96%)
Адис Абеба (Етиопија) (82%)
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Dec 23, 2008 8:47 pm

Види још



  • Источно хришћанство
  • Хијерархија Православне цркве
  • Српска православна црква
  • Руска православна црква
  • Васељенска патријаршија
  • Источне православне цркве




PRAVOSLAVLJE 50px-Commons-logo.svg

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: Православље




  • Српска Православна Црква
  • Каталог православних ресурса на интернету
  • Светосавље
  • Православна Презентација Верујем
  • Хуманитарно удружење
  • Православље на мрежи
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
svilanaasvaltu

svilanaasvaltu

Datum upisa : 09.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptySub Nov 21, 2009 3:34 pm

Ponosna sam na coveka :zivog sveca,koga je imao i ima ne samo Srpski narod!
Ponosna sam na njegovo odricanje ovozemaljskog na skromnu ljudsku delatnost a ogromno covekovo ovaplocenje...
Tuzna zbog odlaska onoga koji je pokazao da je covek na putu ka besmrtnosti a da je zivot samo jedna dugacka ili kratka trasa [stvar Sudbine]ali da je konacni put najtezi jer zavisi od nasheg prihvatanja stvari :Zelimo li ili ne da licimo na njega Pavla,shto sasvim izvesno josh za zivota i bez strashnog suda uze zivot vecni.
Ja necu se sa ovog mesta {in memorian]oprostiti biografskim podacima ili recenicama tipa :deza vu...
Ja zelim,ovim putem,neizmernu tugu iskazati zbog zavrshetka takvog primera Svetskog Pravoslavnog sveshtenstva i radost iskazati shto je taj skromni,divni hrishcanin,moje gore list.
Slava ti,svetitelju Pavle,i hvala ti shto smesti svoje krho telo medj ostale svece ...
Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Pravoslavlje   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:26 pm

Pravoslavlje (ili istočna ortodoksija) je jedan od glavnih ogranaka hrišćanstva (uz katolicizam i protestantizam) i druga po veličini hrišćanska veroispovest na planeti.
Inače, mnoge hrišćanske crkve ističu termin pravoslavlje (odnosno ortodoksija) kako bi označile pristajanje uz pravoverje i odbacivanje jeresi. Tako katolička crkva naglašava svoju pravoslavnost, kao što i pravoslavna crkva naglašava svoju katoličnost (odnosno sabornost).
Osnovna učenja pravoslavne Crkve su izneta u Simvolu vere koji je usvojen na Vaseljenskim saborima u prvim vekovima hrišćanstva i bili su obavezujući za celu Crkvu. Kasnije je došlo do velikog raskola hrišćanstva 1054. godine.
Najznačajniji aspekti hrišćanskog života jesu post, molitva, liturgija i pričest. I post i molitva imaju za cilj da čoveku pomognu da lakše savlada sve teškoće koje pred njega dolaze i da zasluži Carstvo nebesko. U pravoslavnoj crkvi ima sedam svetih tajni koje svaka za sebe stavlja pečat na zajednicu Boga i čoveka:

* krštenje
* miropomazanje
* pokajanje
* pričešće
* brak
* jeleosvećenje
* sveštenstvo
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:32 pm

Правоcлавље је хришћанcтво иcточно католичанcке традиције. Назив правоcлаван долази из грчког, од речи orthos = право, иcправно и doxa = cлава. Правоcлавље није апcтрактно правилно учење, већ правилно проcлављење Бога које cе оcтварује у правој вери, култу и животу Цркве. Ово подвлачи «Недеља Правоcлавља» коју Правоcлавна црква cлави прве недеље Великог поcта као дан победе над иконоборцима и празник cвог идентитета.




Назив orthodox, правоcлаван, међутим, није био уобичајан cамо на иcтоку него и на западу, о чему cведоче многи cпоменици. Тако на пример Литургијcки канон Римcке цркве cадржи молитву за cве правоcлавне (pro omnibus orthodoxis). А надгробни натпиc назива Карла Великог (9.в.) orthodoxus imperator. Победа праве вере над иконоборцима, над погрешним учењима о иконама у 9. веку, међутим, дала је повод за формалну интерпретацију, да је правоcлаван онај који је «праве вере», ко брани и чува праву веру од погрешних учења. На тај начин cе поcле поделе Цркве на иcточну и западну (11.в.) назив orthodox, (правоcлаван) уcталио за Иcточну Цркву, назив katolikos, (универзалан), за Западну Цркву. С обзиром да је западна хришћанcка литература дала предноcт формалној интерпретацији Правоcлавља као браниоцу праве вере и cтрогом чувару cтарог предања, cа cвим позитивним као и негативним поcледицама, у немачком говорном подручју назив orthodox временом добија значење тврдоглавог чувања чиcтоте неког cиcтема или доктрине (orthodoxes Judentum, orthodoxer Marxismus, од недавно orthodoxer Islam (1)).



Правоcлавна црква cе већ 1920.г. укључила у дијалог cа другим црквама (екумена), не изјашњавајући cе при томе о њиховом еклеcиолошком, тј. црквеном cтатуcу. Између cвеcти о Цркви као «једној cветој, католичкој и апоcтолcкој» (2) и чињенице о разноликоcти подељене Цркве, Правоcлавна црква је пред дилемом да ли ће назив правоcлаван да задржи иcкључиво за cебе, или ће га интерпретирати иcторијcко генетcки, како cу кроз иcторију и наcтали вероиcповедни називи. И Правоcлавна црква је католичка (универзална), и ако cе једна друга, римокатоличка, данаc тако назива.



У превазилажењу поделе и великог неповерења између две Цркве, иcточнокатоличанcке (правоcлавне) и западнокатоличанcке (римокатоличке), 2004. године је у Риму направљен први прави корак. Папа Јован Павле је вратио Цариградcкој Патријаршији мошти cветих отаца Јована Златоуcтог и Григорија Богоcлова које cу биле однете из Цариграда у 13. веку.



(1) У најновије време Православље се назива на немачком Christliche Orthodoxie.

(2) Митрополит Петар (Могила), «Православни символ вере католичке и апостолске Цркве истока»





Извори:

Anastasios Kallis, Das hätte ich gerne gewusst, 100 Fragen an einen orthodoxen Theologen, Münster 2003

Jован Зизјулас, Православље, Београд 2003
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
Gost
Gost
Anonymous


PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:34 pm

Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:34 pm

..,o crkvi;
PRAVOSLAVLJE Grbspcthl7

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.
И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.
Када кажемо да идентификујемо једно биће, под тим заправо подразумевамо да указујемо на његову различитост, посебност. Другим речима, ми заправо одређујемо оне елементе који нам не дозвољавају да заменимо ово биће неким другим. Тако, кад кажемо, примера ради, да сваки од нас има своју легитимацију код полиције, то управо значи да држава настоји да установи посебност свакога од нас. Са циљем да не дође до замене међу грађанима, држава уписује име, презиме, као и друге податке сваког од нас, штавише, узима и отисак прста. Све ово има за крајњи циљ да се избегне замена једне личности неком другом. Идентификација, дакле, има за циљ посебност, при чему овај идентитет, посебност, никад не може бити апсолутан, те нам то заправо и ствара потешкоће кадажелимо да говоримо о нечијем идентитету. Наиме, сва имена, или пак елементи распознавања, који се садрже у нашим личним картама (занимање, висина и слично), могу се наћи и код више других људи и то поготово данас, посебно ако имамо у виду генетски инжењеринг и у последње време све актуелнији поступак клонирања. Тако, чак ни отисци прстију неће више моћи да осигурају посебност једног бића. Видимо дакле да је врло тешко одредити апсолутну посебност и идентитет једног бића. То што тражимо приликом идентификације нечега, или то што називамо "суштинска разлика", онај је, дакле, елеменат који се тиче само једног одређеног бића и никог другог.
Mеђу римокатолицима, на пример, постоји тешкоћа идентификовања Цркве пре свега зато што она тамо постоји као пандан државним структурама. На пример, држава Ватикан се појављује као држава у односу на друге државе. Она има своју дипломатију, међународне везе, итд. Штавише, Римокатоличка црква је дошла у искушење да се поистовети политичким партијама, на пример са Хришћанско-Демократском, која је у великој мери исту представљала, како у Италији, тако и у другим земљама. То показује да ова црква верује да може да се поистовети са једном идеологијом, или пак са једним партијским механизмом. Неко, дакле, мисли да ако се црква поистовети са једном политичком снагом, она може да постигне више. Међутим, црква заправо тако само губи свој идентитет. Слично се догађа и са протестантизмом и то управо због његовог бављења актуелним друштвеним и политичким проблемима. Чини се, наиме, да су друштвени проблеми оно што заокупља такозване протестантске цркве, те да је то оно на шта оне усмеравају сву своју активност и интересовање.
За сваког, дакле, постоји велико искушење оличено у дилеми да ли да се укључи у напоре које чини друштво да би решило своје различите проблеме, или не. Рекао бих чак да се и међу нама православнима у последње време јавља искушење да опонашамо ове западне прототипове.
Пре него што пређем на тачно лоцирање идентитета Цркве на основу православне еклисиологије, навешћу неколико приступа овом проблему који су, рекао бих врло уобичајени и код нас православних. Ово чиним пре свега зато да бих указао на проблем те да би смо се замислили над одређеним стварима и тако постали опрезнији да не дођемо у ситуацију да изгубимо свој идентитет, тј. идентитет Цркве, а да тога нисмо ни свесни.
Сагласно ономе што сам рекао на почетку, да би смо дошли до идентитета Цркве, треба да одговоримо на питање који је то, по нашем схватању, централни, најважнији, одлучујући елеменат за Цркву.Теоретски гледано, можемо рећи да постоји много елемената који су истовремено једнако важни. У пракси се, међутим, јасно види шта је то што је између свега осталог за нас најважније. На ово ћемо одмах указати.
У данашњем православном свету при одређењу идентитета Цркве преовлађује, наиме, неколико тенденција. Прва у овом низу је она коју би смо назвали исповедничком или идеолошком тенденцијом у одређењу идентитета Цркве. Шта заправо подразумевам под овим? У складу са овом тенденцијом одлучујући моменат је догматски. Црква се идентификује са скупом идеја које исповеда једна група верујућих људи. То је заправо оно што је названо исповедањем вере. Историјски гледано, ова тенденција почиње од времена сукоба римокатолика и протестаната (дакле углавном од 17. века), када је постављено питање у чему се они заправо међу собом разликују и кад су у ту сврху предочена њихова "исповедања вере". Свака страна је, наиме, својим исповедањем показивала шта прихвата, а шта не од онога што исповеда супротна страна. Тада смо и ми православни били принуђени да, под притиском ових околности које су биле доминантне у сукобу између римокатолика и протестаната, изнесемо своја исповедања вере. Тако из тог периода имамо исповедања вере Петра Могиле, Кирила Лукариса, Доситеја Јерусалимског и других. Покушали смо, дакле, и ми да покажемо свој идентитет на основу исповедања вере. Не сумњам у то да је можда било потребно да тако буде. Но, иако су сва ова исповедања важна, питам се ипак да ли је ово основни и одлучујући елеменат који одређује идентитет Православне Цркве. Уз то, ова исповедања вере, као што су то у међувремену и показала теолошка научна истраживања, и нису толико веродостојна. Једна су наиме настала под утицајем римокатолика, као оно Петра Могиле, а друга опет под утицајем протестаната, као што је случај са исповедањем Кирила Лукариса. Коначно, поставља се питање: зар нас и данас не позивају да у оквиру екуменског покрета изложимо и ми наш православни став? Сигурно, Црква је увек имала исповедање вере и увек ће га имати и неопходно је да Црква сачува чистоту своје вере и својих догми. Наглашавајући ово, дакле, не желим да кажем да исповедање вере, као и друге ствари које ћу навести, нису неопходне. Питање је, међутим, да ли исповедање вере представља ону својеврсну посебност, централни елеменат, на коме се заснива идентитет Цркве који треба да се нагласи. Постоји, наиме, тенденција у појединим православним круговима да се истакне овај догматски елеменат те да се уздигне у односу на остала црквена догађања. У том случају, неко би могао, на пример, да на основу догмата буде православан, али да ипак буде расколник, то јест да нема никакве везе са својим епископом на пример. Пошто је сву тежину пренео на исповедање вере, заборавио је оно друго и зато верује да је он у праву и да исправно идентификује Православно Цркву. Хоћу дакле да кажем да постоји опасност од оваквог једностраног пренаглашавања догмата вере.

Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:36 pm

Други аспект који је свим православним од одлучујуће важности за биће Цркве јест мисионарство. Тако, према овој тенденцији у одређењу идентитета Цркве, догматски аспект није толико важан, колико је важна проповед и стварање свесних хришћана. Тежиште, дакле, овде пада на амвон или слушаоницу - учионицу. Ово је, наиме, карактеристика протестантизма који је усредсређен за проповед, а на штету Св. Литургије. Тако су се код нас, управо зато што је тежиште пренето на проповед, појавиле и одређене литургијске неправилности. Наводим вам као карактеристичан пример премештање проповеди са места које је заузимала у Св. Литургији, после читања Св. Јеванђеља, на место за време Причешћа. То се десило, а и данас се практикује, под изговором да "тада долази народ". Дакле, неко мисли да је циљ Св. Литургије тобоже да се чује проповед. Иако ово није циљ Св. Литургије, ипак се на основу оваквог схватања и праксе добија утисак да је проповед оно што је основно. Нека верник, дакле, изгуби и целу Св. Литургију, али то што је важно, по схватању ових, јесте да не изгуби проповед. Ми смо у Грчкој, сећам се још из детињства, имали проповеднике који су обилазили храмове и проповедали, и то по три пута у току истог јутра. Они су, иако нису ни били присутни на Св. Литургији онако како треба, ипак веровали да чине најважнију ствар тиме што су проповедали.
Пазите, напомињем и сада и напомињаћу и даље током овог свог излагања, да све ово што наводим не значи и да одбацујем. Оно, међутим, што желим да нагласим, то је да не треба ове елементе саме по себи да узводимо на ниво одлучујућих за идентитет Цркве. Но, у сваком случају, оваква тенденција ипак постоји.
Трећа тенденција, то јест угао гледања из кога неко посматра идентитет Цркве, јесте, да је тако назовемо, морална, а назвао бих је још моралистичка тенденција. Сагласно овом гледишту, морал. схваћен у најширем значењу ове речи, а то значи као држање моралних закона и као одређени однос према другима, у преимућству је над осталим елементима у цркви. Продукт ове тенденције је друштвени активизам (наглашавање друштве делатности Цркве) и пуританска побожност (уз готово искључиво наглашавање сексуалног морала). Тако се Црква, по заговорницима ове тенденције у посматрању њеног идентитета, поистовећује са онима који су у друштву "како треба" и који су "морално исправни". Опасност која вреба у наведеном случају лежи у томе да Црква престане да буде та која у својим недрима има и грешнике, при чему још може и да се створи утисак да су одређени људи у Цркви безгрешни. Много је православних који посматрају Цркву управо из овог угла. тако не само црквени људи, већ и они који то нису, сматрају да Црква јесте и да треба да буде место моралног савршенства уз шире значење тог појма.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:37 pm

Коначно, постоји још једна тенденција у савременој православној Цркви у посматрању њеног идентитета коју би смо могли да назовемо терапеутском или психолошком. У складу са овом тенденцијом, подвлачи се својство Цркве као болнице (овај израз се, наиме, данас често чује у Цркви) у којој се спроводи терапија против страсти, даје психички мир и томе слично. Тако се, за разлику од оних за које се идентитет Цркве налази у исповедању вере, проповеди или моралу, за ове суштина Цркве налази пре свега у Св. Тајни исповести и монаштву. Прототип Цркве, њена суштина, за ове је, дакле, монах, а најважнија Св. Тајна исповест. Појам "старца-духовника" постаје важнији и од епископа и од проповедника и од теолога. Управо зато данас на богословским школама имамо студенте који имају своје духовнике које слушају, а имају и своје професоре које не слушају. Тачније, они своје професоре слушају само утолико што присуствују њиховим предавањима да би добили оцену и диплому. У суштини, оно што им говори професор, они ће пренети свом духовнику на разматрање и његов суд, или просто одбацити зато што их то не интересује. Њима је, заправо, важно само оно што каже њихов духовник. Постоји, дакле, и овакав аспект са ког се идентификује Црква. У наведеном случају рекао бих да је присутна наглашена опасност од губљења црквеног идентитета.
Оно што је потребно нагласити у контексту сваког од наведених аспеката јесте то да све што је претходно о њима речено не значи да сваки од њих нема места у Цркви. Напротив, сви они имају места у Цркви. Проблем је, међутим, у томе где ће се поставити њено тежиште. Када се деси да један од ових аспеката постане одлучујући елеменат, и кад добије превагу над осталима, он на тај начин постаје од искључиве важности за свештеника и верника у Цркви. Ове тенденције које сам навео, а које теже да одреде идентитет Цркве, стварају одређене проблеме, те бих на њих управо и хтео да укажем како би смо видели да заиста постоји опасност да Црква изгуби свој идентитет уколико ове елементе употребимо као одлучујуће у идентификовању Цркве.
Узмимо најпре у разматрање исповедање вере. Ако се исповедање вере, везано за догмате, одвоји од осталог живота Цркве, оно тада постаје идеологија. Сви догмати су донешени са једним циљем: да уведу верне у Цркву, у Божанско Причешће. У прилог овоме погледајмо одлуке Васељенских Сабора. Све оне се, наиме, завршавају анатемизмима, то јест одлучењем од Божанскког Причешћа оних који су осуђени. Дакле, јединство у вери није крајњи циљ, него предуслов, док је крајњи циљ заправо евхаристијска заједница.
Што се пак тиче мисионарског аспекта, јасно је да је он одувек био основна карактеристика протестантске еклисиологије. Овај аспект, наиме, потцењује Св. Тајне црквене чинове (епископа и друге).
У односу на морални аспект, опасност која се зачиње и претендује да се развије, јесте опасност од фарисејства и јуридичког односа према спасењу. Овај начин гледања на идентитет Цркве представља Цркву као заједницу "чистих", при чему се заборавља да су у Цркви и грешници, те да је за православно схватање светости карактеристично управо оно што изражава молитва Св. Јефрема коју специјално читамо на богослужењима Велике Четрдесетнице, а која каже: "О, Господе, даруј ми да спознам своја сагрешења и да не осуђујем брата свога".
Између осталог не треба заборавити ни то да се дешава да критеријуме моралности задовољавају више они који су изван Цркве, него они који су унутар ње. И ово није случа само данас, одувек је то постојало. Кад Св. Апостол Павле пише Галатима и каже: "ако један другога уједате и прождирете. гледајте да се међусобно не истребите"(Гал.5,15), онда можете замислити која је нетрпељивост владала међу хришћанима у Галатији. Другим речима, унутар црквене заједнице се не упражњава увек морално савршенство, какво се понекад може срестимеђу неверујућима. Зато данас неверујући често осуђују Цркву и наводе своје моралне врлине које су веће него што то могу црквени људи да покажу. Ако је Црква једна морална институција, тада засигурно она не оправдава своје постојање, те не може бити да је то њен идентитет.
На крају, са стране терапеутског гледишта проблем лежи у томе што постоји опасност да завршимо у психолошком индивидуализму. Ово је врло опасно. Сведоци сте да се оваквим схватањем Цркве сваки од верника везује за једну одређену личност, за такозване "старце", те да се брине за своје индивидуално спасење, а да запоставља Цркву као заједницу не осећа себе као члана те заједнице. Губи се, дакле, појам о Цркви као заједници, па Црква постаје више једно "лично", тачније индивидуално, психолошко искуство. Пошто на овај начин циљ постаје "да се ја осећам добро, да имам свој мир" и слично, ствара се једна врста хришћана који суштински и нису чланови Цркве. Уосталом, и морал и психолошки мир могао би неко да нађе и изван Цркве, ако би, на пример, отишао неком будистичком гуруу. И није мало оних који уточиште налазе у некој од источњачких религија. Чињеница да источњачке религије данас цветају управо на просторима Запада говори о томе да западно хришћанство није тражило да нађе ништа друго осим индивидуалног, психолошког мира и задовољства. Ако му то не нуди свештеник у његовој парохији, он онда одлази код гуруа који је спреман да му понуди своју помоћ, вршећи на тај начин проселитизам. Дакле, не би требало да Црква постане место "гуруа".
Навео сам вам све ове опасности да би сте видели да проблем идентитета није нимало једноставан, те да је пут до њега исувише опасан и клизав.
Сада ћу покушати да вам представим православни приступ проблему идентитета Цркве, наглашавајући поново да је све ово о чему сам досд говорио, то јест о догми, мисионарству, моралу, проповеди, терапији и друго такође важно. Међутим, ништа од овога не одређује идентитет Цркве. Тачније, ако се све ово не оцрквени, не може бити прихваћено као црквени елеменат.
Суштинско питање заправо гласи: на који начин се оцрквењују сви ови елементи, на који начин постају Црква, на који начин сви ми постајемо Црква? Да би смо одговорили на ово питање, узећемо у помоћ два водича: Св. Писмо и Св. Оце с једне стране, а ја бих додао, и то сматрам веома важним, и свест нашег православног народа.
Верујем да је наш православни народ, на неки начин, боље сачувао своје православље него наши теолози и наши теологија, тачније академска теологија, боље него поједини вођи Цркве, духовни вођи, било да су то проповедници, духовници или било шта друго. Зато хоћу да употребим и ово као извор одакле ћемо црпети одговор на питање како постајемо Црква и како све постаје Црква. Само тако ћемо, наиме, одговорити на питање шта је идентитет Цркве.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:37 pm

У Првој посланиции Коринћанима Св. Апостол Павле употребљава израз Црква, но као што сам и у другим приликама наглашавао, он тамо прави једну интересантну везу између израза Црква и сабрања верних ради приношења Св. Евхаристије. Св. Апостол Павле каже: "када се сабирате у Цркву", и под тим подразумева и објашњава "када се скупљате да принесете Св. Евхаристију". Очигледно да постоји нека веза у схватању Св. Апостола Павла између тога што назива Црквом и онога што назива "сабрање да би се извршила Св. Евхаристија". Зато се израз Црква углавном употребњава да означи помесну Цркву, при чему се, наравно, употребљава и за васељенску Цркву. Међутим, врло јр важно да је и Св. Евхаристија добила име Црква.
Исто се даље примећује и код Св. Игнатија Антиохијског, Св. Иринеја Лионског, Св. Кипријана, Св. Максима Исповедника у 7. веку, и тако све до Св. Николе Кавасиле у 14. веку. код кога први пут налазимо и дефиницију Цркве. У светоотачким списима, наиме, не налазимо дефиницију Цркве. Међутим, Св. Никола Кавасила покушава да нам покаже шта је Црква, па нам каже "да се Црква пројављује", то јест идентификије, "у Св. Тајнама". Он затим детаљније одређује шта подразумева под изразом "у Св. Тајнама", те пише: "ако неко може да види Цркву, неће видети ништа друго до Тело Господње". И категоричан је у томе те зато ставља реч "само Тело Господње", што ће рећи Божанску Евхаристију по наставља: "Уопште није чудно то да неко поистовећује Цркву са Св. Тајнама". Када пак каже "тајне", као што се и види из одељка који сам вам навео, ова реч не значи то што данас подразумевамо када кажемо тајне, то јест не седам тајни, него Божанствену Евхаристију, једнако као што иначе кажемо "животворне Тајне" на Св. Литургији, а то значи да се употребљава у множини оно што данас називамо Тајна Св. Евхаристије.
Ове речи, дакле, значе да се суштина Цркве открива у Св. Евхаристији. Зато је карактеристично и веома важно и то што наш народ каже "идемо у Цркву", подразумевајући заправо под тим да иде на Св. Литургију. Храм је назван Црквом зато што је место на коме се служи Св. Литургија. Стога неће бити претерано ако кажемо да из овог угла посматрано, дакле, кроз евхаристијско сабрање, можемо видети прави идентитет Цркве.
Но, шта значи ово? Конкретније, то пре свега значи да сви ови елементи које смо побројали, - догмати, проповед, исповест, морални живот, мисионарство треба да су усмерени ка Св. Евхаристији, јер у противном немају никаквог смисла, то јест нису црквени елементи, нису Црква. Друго, ово значи да претстојатељ овог евхаристијског сабрања, односно епископу чије се име и служи Св. Литургија по парохијама, постаје центар из кога произилазе све ове активности Цркве. Није нимало случајно да је епископ постао критеријум црквености. Другим речима, епископ је тај који одлучује да ли је неко члан Цркве или не. То при том није због тога што су некада тако одлучили да буде, већ због тога што је он као предстојатељ Св. Евхаристије тај од кога почиње целокупан живот Цркве. Узмите, примера ради, рукоположење. Зашто једино епископ рукополаже? Зато што једино ако је од епископа, служба која се даје рукоположеноме постаје црквена служба. Да ли сте икад помислили зашто хиротонија, рукоположење, никад не бива мимо Св. Евхаристије? Због чега не може епископ да изврши рукоположење мимо Св. Евхаристије, кад сами често наглашавамо апостолско прејемство, то јест чињеницу да епископ има власт да предаје благодат свештенства и друго? Наиме, када би се овде заиста радило просто и једино о власти, тада би епископ могао да рукоположи неког и у својој канцеларији, те да на тај начин преда некоме благодат коју има добивши је од Св. Апостола као њихов наследник.
Чињеница да епископ рукополаже једино на Св. Евхаристији, то јест онда када је народ сабран у Евхаристији а не на било ком другом сабрању, указује управо на то да епископ. службом предстојатеља Св. Евхаристије, као предстојатељ и раздаје дарове Духа Светога.
Други важан закључак који произилази из идентификације Цркве поматране кроз Св. Евхаристију јесте то што на овај начин схватамо Цркву као ону која је у свету, али која није од овога света. То значи да се Црква креће кроз историју, те као што је Св. Евхаристија икона Царства Божијег, икона будућег века, тако и Црква има своје биће, своју истиску реалност, у Царству Божијем. Она, дакле, није просто једна историјска творевина, није производ историје. Она је производ Царства Божијег које се на овај начин одсликава (иконизује) у историји. Зато се Црква у старим текстовима, у Св. Писму, код апостолских Отаца, и назива странствујућом (на грчком "парикија", а на српском парохија). Тако се, на пример, за Цркву у престоници Царства каже да је "странствујућа у Риму". Израз "странствујућа" употребљен за Цркву заправо значи да она није органски део ове историјске реалности, већ да је она нешто есхатолошко, да је она која долази из есхатона и живи ("парики") овде у историји и у свету.
Црква, дакле, треба да схвати да она није једна светска творевина, већ да се њен идентитет налази у есхатологији, у Царству Божијем, те да све што чини у историји треба да има своје усмерење, да добије свој смисао, од крајњег циља за који је и створен, а то је Царство Божије.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:38 pm

Зато за Св. Литургији доминира васкрсни карактер, као да је присутно Царство Божије у свету. Ово и треба да сачувамо са великом пажњом, јер ако изгубимо идентитет Св. Евхаристије, у опасности смо да изгубимо и идентитет саме Цркве. Ова узајамна зависност Цркве и Св. Евхаристије не ствара некакву евхаристијску искључивост, евхаристијски монизам, како то називају многи, то јест наглашавање једног елемента на штету других. Овде се заправо ради о тачки гледишта из које и све остало добија смисао. Наиме, други елементи се не укидају, већ добијају смисао у односу на Св. Литургију, јер се у њој освећују, у њој благосиљају, у њој постају сви Црква. Ако се пак издвоје од Св. Литургије, нису Црква.
Завршио бих указујући на опасност која постоји ако не будемо довољно опрезни као Црква. Та опасност је двојака. Прва опасност је од секуларизације (посветовњачења) Цркве. Другим речима, ради се о опасности да Црква заборави на свој есхатолошки идентитет, то јест да исцрпи свој идентитет у својим историјским активностима, да буде апсорбована од стране ових активности толико да заборави да се Црква не исцрпљује у границама историје. Укратко, друштвено ангажовање, ангажовање на пољу мисионарства, чак и да искоренимо своје страсти и духовно узнапредујемо, како кажу, све то, ако не буде прошло кроз Цркву која ће све ово поставити под призму не историје већ есхатологије, Царства Божијег, остаће само прапорци који звече.
Друга опасност је оно што бисмо могли назвати поистовећењем историје са есхатологијом. То је, на неки начин, друга крајност у односу на секуларизам. Тако у овом случају постоји наиме опасност да се Црква задовољи оним што има у историји, својим Тајнама, својим духовним искуством, те да престане да ишчекује долазак Царства Божијег. У питању је врло велика опасност, присутна код многих православних. Наиме, чини се да данас као да заборављамо да не можемо ми преокренути историју у Царство Божије. Царство Божије ће доћи када Бог то буде хтео, "неочекивано", не можемо рећи кад и како, и зато све што имамо и што поседујемо у Цркви, духовна блага, нису никад довољна.
Потребно је дакле да ишчекујемо Царство Божије. Но, на жалост, ми смо изгубили ту димензију нестрпљивог очекивања Царства Божијег, изгубили смо оно што се садржи у речима "маран атха", то јест "дођи Господе, када ћеш доћи". Није нам стало ни до чега више, свега имамо, и то посебно ми православни који често мислимо да још од сад живимо у Рају, те да зато уопште није потребно да се збуде Други Долазак. То су понеке од девијација које може свако да уочи ако добро загледа куда и како смо се упутили.
Дакле, од секуларизма можемо доћи у другу крајност, у ону у којој је историја већ од сада Царство Божије, те да тако заборавимо да је Црква, њен идентитет, једна непрестана борба, да је оно за шта је Кулман рекао "већ јесте, али још не". Ово заправо значи да је црква стешњена између историје и есхатона, те да све што чини, чини управо у ишчекивању свога пуног идентитета који ће се открити у Царству Божијем.
Коначно, овакав начин гледања на идентитет Цркве утемељиће у нама један другачији однос и приликом нашег случења у Цркви. Он ће нам, дакле помоћи да не мислимо да ћемо, радећи за друштво или на духовном пољу, ми створити Царство Божије у историји, то јест да не мислимо да смо урадили нешто велико. Треба, наиме, увек да осећамо да све што чинимо, чинимо ад ферендум, у односу на Царство Божије које ће установити једино Бог. Конкретно, ово чини релативним и делатност Цркве, чинећи је заправо смиренијом у свету, али истовремено и сигурнијом да неће никада бити понешена историјским струјама, струјама овога света.

Митрополит пергамски
ЈОВАН Зизиулас
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyČet Nov 04, 2010 11:39 pm

Značajna odlika Crkve jesu sveci koji su svojim životom i delima doprineli mnogo dobrobiti Crkve. Oni su još ovde na zemlji svojim usavršavanjem u hrišćanskim vrlinama postali bliski Bogu i zaslužili život večni i Carstvo Nebesko. Mnogi od ovih svetitelja su još za života činili čuda, isceljivali teške bolesnike i mnoge utešili i na ispravan put izveli. Neki su i posle smrti činili čuda preko svojih netruležnih moštiju.
Najvažnija uloga pravoslavnih hramova je da služe kao mesto gde živa Crkva - vernici, uznose Bogu svoje molitve a najvažniji deo crkvenog života jeste Sveta liturgija tj. bogosluženje, koje se služi nedeljom i drugim praznicima u hramovima. Osim liturgije, vrše se jutarnje i večernje molitve, časovi i bdenija, koja ujedno imaju poučni karakter - tzv. katiheza. Liturgiju služi sveštenik uz prisustvo vernog naroda, a uz pomoć pevnice koja nije neophodna ukoliko narod zna da odgovara na liturgiju.
Postoje tri stepena svešteničke službe: đakon, sveštenik (jerej), episkop. Episkop može da vrši sve svete tajne osim da postavlja drugog episkopa, za to su potrebna tri episkopa. Sveštenik može da vrši skoro sve svete tajne, osim što ne može da rukopolaže druge sveštenike, uloga đakona je još manja nego sveštenika - on je na neki način pomoćnik svešteniku.
Najznačajnije delo na kojem se zasniva liturgija jeste Sveto pismo koje čini Stari i Novi zavet, kao i Sveto predanje. Za pravoslavlje je posebno značajan Novi zavet koji predstavlja život i učenje Gospoda Isusa Hrista.

Države i teritorije sa većinskim pravoslavnim stanovništvom

* Grčka (98%)
* Kipar (78%)
* Bugarska (85%)
* Republika Makedonija (67%)
* Srbija (82%)
* Crna Gora (74%)
* Republika Srpska (BiH) (90%)
* Rumunija (87%)
* Moldavija (99%)
* Rusija (54%)
* Belorusija (60%)
* Ukrajina (76%)
* Gruzija (89%)
* Jermenija (94%)
* Nagorno-Karabah (Azerbejdžan) (95%)
* Amhara (Etiopija) (82%)
* Tigraj (Etiopija) (96%)
* Adis Abeba (Etiopija) (82%)
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
Auror@
SOLDIER of LOVE
Auror@

Godina : 60
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptySub Apr 19, 2014 6:36 pm


DANAS, 19.04.2014.

Svake godine se uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba u Jerusalemu, pravoslavni patrijarh moli Bogu da pošalje Blagodatni Oganj na njega i hodočasnike. Ispred hrama su vernici svih religija koji preuzimaju Blagodatni Oganj i prenose ga uz molitve, po čitavom svetu. Na ulazu, postavljeni su stražari koji pre ulaska pretresaju 
patrijarha i hodočasnike, da bi proverili da li imaju kod sebe nešto čime bi mogli zapaliti sveću. U odredjeno vreme, nakon molitve, sveće prisutnih u hramu se same zapale. Ova Blagodat je data samo pravoslavnom patrijarhu, a pokušaj sveštenika druge vere, nije uspeo. Vatra je pošla ispod kupole unutrašnjosti hrama, razbila prozor i upalila sveće pravoslavnog patrijarha, kome su tog puta zabranili ulaz. 

ISTINA JE TAMO NEGDE, VAN LJUDSKIH POIMANJA...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptySub Apr 19, 2014 7:08 pm

aurora0405 ::

DANAS, 19.04.2014.

Svake godine se uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristovog Groba u Jerusalemu, pravoslavni patrijarh moli Bogu da pošalje Blagodatni Oganj na njega i hodočasnike. Ispred hrama su vernici svih religija koji preuzimaju Blagodatni Oganj i prenose ga uz molitve, po čitavom svetu. Na ulazu, postavljeni su stražari koji pre ulaska pretresaju 
patrijarha i hodočasnike, da bi proverili da li imaju kod sebe nešto čime bi mogli zapaliti sveću. U odredjeno vreme, nakon molitve, sveće prisutnih u hramu se same zapale. Ova Blagodat je data samo pravoslavnom patrijarhu, a pokušaj sveštenika druge vere, nije uspeo. Vatra je pošla ispod kupole unutrašnjosti hrama, razbila prozor i upalila sveće pravoslavnog patrijarha, kome su tog puta zabranili ulaz. 

ISTINA JE TAMO NEGDE, VAN LJUDSKIH POIMANJA...
Naravno da ima neobjašnjivih stvari ,i ne možemo apriori tvrditi da nešto nije istina .
Ako nešto nije u domenu ljudskih čula -ne znači da ne postoji. Ali...
Kod svih "čuda" u koje su umešani mantijaši (svih konfesija ) dokazalo se na kraju da se radi o prevari ,triku ,falsifikatu ili dobro uvežbanoj obmani . "Mošti svetaca koje ne trunu" , "ikone koje plaču" itd itd ...za sve se pokazalo da je lažnjak ,dobro izveden trik uz poznavanje hemije ,fizike ...
Tako da sam sklon i za ovaj "oganj" misliti (moje lično mišljenje ) da se radi o štosu koji je uvežbavan stotinama godina ,i prenošen sa generacije na generaciju .
Iluzionizam ,autosugestija ,hipnoza , spadaju  u najstarije "nauke" ,religije ga oduvek koriste u svojim perfomansima i ne treba biti Dejvid Koperfild da se par ljudi uveri da vidi ono što je nemoguće .

No ,ko želi da veruje ....prikazivaće mu se i Gospa ,ako treba.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Auror@
SOLDIER of LOVE
Auror@

Godina : 60
Location : Neoplanta
Humor : aha
Datum upisa : 12.04.2014

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptySub Apr 19, 2014 7:40 pm

Citat :
Citat :

Naravno da ima neobjašnjivih stvari ,i ne možemo apriori tvrditi da nešto nije istina . 
Ako nešto nije u domenu ljudskih čula -ne znači da ne postoji. Ali...
Kod svih "čuda" u koje su umešani mantijaši (svih konfesija ) dokazalo se na kraju da se radi o prevari ,triku ,falsifikatu ili dobro uvežbanoj obmani . "Mošti svetaca koje ne trunu" , "ikone koje plaču" itd itd ...za sve se pokazalo da je lažnjak ,dobro izveden trik uz poznavanje hemije ,fizike ...
Tako da sam sklon i za ovaj "oganj" misliti (moje lično mišljenje ) da se radi o štosu koji je uvežbavan stotinama godina ,i prenošen sa generacije na generaciju .
Iluzionizam ,autosugestija ,hipnoza , spadaju  u najstarije "nauke" ,religije ga oduvek koriste u svojim perfomansima i ne treba biti Dejvid Koperfild da se par ljudi uveri da vidi ono što je nemoguće .

No ,ko želi da veruje ....prikazivaće mu se i Gospa ,ako treba.

Pogledaj, ako te zanima još jedan tekst koji sam malopre ostavila. 
Moj stav, nakon svega doživljenog i vidjenog - treba živeti, kloniti se onog što je loše, a to je, pre svega, nanošenje bilo koje vrste bola drugom biću. To, da li je nešto čudo ili nije, da li ćemo se nečem klanjati ili pljuvati, u suštini je sasvim nebitno za naš život. Nametanje svog načina drugima, je već nešto što vredja, na bilo koji način. Ja tebi ne mogu preneti ono što sam videla i doživela, ali sa tim mogu pomoći sebi, da ne prestanem verovati, da postoji neka sila koja ne dozvoljava da sasvim "potonem", dok ne učinim i ne doživim ono što trebam za života učiniti i doživeti. Na žalost, ljudi su uvek skloni prevarama i sticanju materijalne koristi, ali mi to ne daje za pravo da kažem da nešto uopšte ne postoji. U tom mom periodu, kada sam bila "rastrzana" izmedju fanatika i svakodnevnice na poslu, mogu da nabrojim "milion" stvari koje su bile, u najmanju ruku - čudne. I dalje sebe ne smatram fanatikom, i bila sam svedok mnogim ružnim stvarima, koje su činili i osmislili sveštenici. Loš glas se uvek probije dalje od bilo kog drugog.
Ono što je najvažnije, a što se ne uči ni u jednoj crkvi, to je bezgranična tolerancija i ljubav prema SVIM ljudima, ma šta učinili. Čovek je u stanju učiniti takve gadosti koje ni jedno stvorenje na planeti nije u stanju učiniti...
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyPon Okt 15, 2018 8:11 pm

Koliko se ja razumem u hijearhiju Pravoslavne crkve ,pandan Papi je Vaseljenski patrijarh ,a Carigradska patrijaršija je pandan Vatikanu (neka me neko ispravi ako nisam u pravu ) 
Dakle ,sve autokefalne pravoslavne crkve i patrijarsi su u nekom smislu podređene Vaseljenskom patrijarhu i Carigradskoj patrijaršiji . 
Ovih dana je aktuelna odluka vaseljenkog patrijarha Vartolomeja da dozvoli autokefalnost Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi (Vartolomej je inače doktor nauka ,izuzetno obrazovan čovek ) 
To se nije svidelo Ruskoj pravoslavnoj crkvi ,koja je držala monopol nad svim crkvama država iz bivšeg SSSR . Toliko se nije svidelo ,da je Putin pozvao svog ortaka Kirila ,patrijarha moskovskog ,i bilo je reči čak i raskolu ,tj odcepljenju Ruske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije (što se može desiti ,čak je i očekivano da se desi) 
Ista stvar svrbi i SPC .Srpska pravoslavna crkva je držala monopo nad svim pravoslavnim crkvama ex YU ,a Crnogorska pravoslavna crkva je već formirana ,dok je za Makedonsku pitanje trenutka ,i oni su jasno zatražili autokefalnost . 
I Rusku ,i SPC svrbi najviše jedna stvar -autokefalnošću gube uticaj ,a još više -gube silne pare ,tj imovinu . 
U sledećim danima i mesecima videćemo koliko je Pravoslavna crkva spremna da se prilagodi modernijim vremenima i demokratskim principima . 
Pošto su pare u pitanju -čisto sumnjam ,radije će ići  na raskol ,i suđenja i tužakanja oko imovine (što se već dešava u Crnoj Gori i Makedoniji )
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Eugen Grafvajer

Eugen Grafvajer

Datum upisa : 22.03.2017

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Okt 16, 2018 8:07 pm

Auuu, velika se zajebancija tamo dešava. Meni sve to liči na "Novu pravoslavnu crkvu". Paz' kada jedna drugu optuže za sektašenje. Rokenrol u najavi. zubic
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
avatar

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE EmptyUto Okt 16, 2018 8:32 pm

Eugen Grafvajer ::
Auuu, velika se zajebancija tamo dešava. Meni sve to liči na "Novu pravoslavnu crkvu". Paz' kada jedna drugu optuže za sektašenje. Rokenrol u najavi. zubic

Putin rekao "njet" i Kiril isključio Rusku pravoslavnu crkvu iz Vaseljenske . To je najveći raskol hrišćanstva još od one podele na "istočnu" i "rimsku" frakciju pre desetak vekova,tačnije ,najveći udarac pravoslavlju u istoriji ("Ruska pravoslavna " je brojnija od svih drugih zajedno) Jutros kod Milomira Marića je ovo bila tema emisije ,a ekspertska mišljenja su davali Šešelj i njemu slični . Otvoreno se govorilo o strahu od "domino efekta" u ex Yu -jer su se Crnogorci većinom već "autokefalisali" ,u Makedoniji čak i srpski DB pokušava da to spreči (a neće moći doveka ) ,a pomenuli su i zanimljivosti koje mi i ne znamo .
U Hrvatskoj od 2009 deluje ponovo obnovljena Hrvatska pravoslavna crkva ,jer se skoro 17 000 ljudi ,na poslednjem popisu ,izjasnilo kao "Hrvati pravoslavne vere" Ima ih i među poginulim "braniteljima" (takvima sveštenici SPC odbijaju da drže parastos )
Još zanimljivije je strahovanje da bi sveštenici sa Kosova ,koji se zalažu za mir sa Albancima ,na čelu sa Savom Janjićem ,igumanom Dečana mogli da formiraju neku Pravoslavnu crkvu Kosova ?
E onda bi SPC izgubila ne milione eura ,nego desetine i stotine miliona eura .Prpa ,bato.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Sponsored content




PRAVOSLAVLJE Empty
PočaljiNaslov: Re: PRAVOSLAVLJE   PRAVOSLAVLJE Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
PRAVOSLAVLJE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DUHOVNOST I EZOTERIJA :: RELIGIJA :: RELIGIJE SVETA-
Skoči na: