EKUMENA-interkonfesijalni dijalog -ZA ili PROTIV?

Sve sto ide u pravcu ujedinjenja, pozdravljam i podrzavam...

Niš najpogodniji za obeležavanje jubileja Milanskog edikta








Njegova svetost patrijarh srpski Irinej
izjavio je u Nišu da mu je jedan rimski prelat rekao da je njihovo
mišljenje da je Niš najpogodnije mesto gde bi bilo organizovano
centralno obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta, 2013. godine.
[You must be registered and logged in to see this image.]Patrijarh Irinej: Prilika za
nas pravoslavne i nama najbliže verske zajednice da se po prvi put neke
crkve i zajednice sastanu



"Jedan rimski prelat rekao mi je da je po njihovom mišljenju to
najpogodnije mesto, jer nije ni na Zapadi ni na Istoku, već da je između
Istoka i Zapada", kazao je sinoć Irinej u pozdravnoj besedi na
predavanju akademika Vladete Jerotića posvećenom Konstantinu Velikom
(271-337) i hrišćanstvu, u organizaciji niškog Centra za crkvene
studije.

Milanski edikt Milanski edikt doneo je Konstantin Veliki 313. godine, kojim je proglasio versku ravnopravnost i prestanak progona hrišćana.

"Biće to prilika za nas pravoslavne i nama najbliže verske zajednice
da se po prvi put neke crkve i zajednice sastanu, da se upoznaju, da se
vrate tom veremenu, velikom početku hrišćanske misli", naveo je
patrijarh Irinej u Svetosavskom domu u Nišu.


Centar za crkvene studije započeo je serijal predavanja, tribina i
naučnih skupova o hrišćanstvu i Konstantinu Velikom, rođenom u Nišu,
koji ce trajati sve do 2013. godine.


Protiv ekumenskog pokreta su u SPC i katoličkoj crkvi uglavnom najzadrtiji elementi , koji ne vide zajedničku poveznicu -hrišćansku misao . Obožavam te likove kojima je najbitnije hoće li se pri bogosluženju okrenuti na ovu ili onu stranu . U stvari, svi se oni boje gubitka "vlasti" i smatraju da će ujedinjenjem njihovi mali feudi i titule izgubiti "važnost" .

Patrijarh Irinej: U Niš će biti pozvani predstavnici svih crkava



Tanjug | 29. 05. 2010. - 21:18h
| Foto: FoNet | Komentara: 11




Patrijarh
Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej rekao je danas Tanjugu da će
obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta biti prilika za dijalog
istočnih i zapadnih crkava jer će na tu manifestaciju biti pozvani
predstavnici svih crkava.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Niš će biti domaćin ove proslave 2013. godine, kao grad u kome se rodio
Konstantin Veliki, koji je Milanskim ediktom uspostavio ravnopravnost i
slobodu veroispovesti, a hrišćane zaštitio od progona.

"Dijalog istočne i zapadne crkve je neophodan jer je štosta tu ostalo da se kaže", rekao je patrijarh Irinej.

Poglavar SPC je izrazio nadu da će to biti prilika za
uspostavljanje novog poglavlja u odnosima izmedju Istoka i Zapada i
istočne i zapadne crkve.

Obeležavanju 17 vekova Milanskog edikta, kako se očekuje, prisustvovaće i poglavar Rimokatoličke crkve, papa Bendekt XVI.


Upitan da li SPC ima kontakt sa Vatikanom, patrijarh je
rekao da "kontakata nema, ali da svi pozdravljaju i očekuju poziv" za
taj veliki skup.

Papa je za života patrijarha Pavla izrazio želju da poseti
Srbiju, ali je tada odgovoreno da se za takvu posetu "još nisu stekli
uslovi".

Dolazak Beneditka XVi biće prva poseta jednog pontifeksa Srbiji.

Jednom i neko u SPC ko ne misli da se treba zatvoriti u srednjovekovne zidine . [You must be registered and logged in to see this image.]

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji neosporno je parapolitička organizacija, a ne klasična NVO. I to, stiče se utisak, sa sličnom ideologijom kao hrvatske nacionalističke stranke.
Kroz njihovo delovanje se najpotpunije mogu sagledati ideje EKUMENIZMA i njihovo delovanje na SVETOSAVLJE kao odrednicu srpskog identiteta

Do koje mere je organizacija Sonje Biserko antisrpski nastrojena, to smo i ranije znali. Izjavama u prilog Hrvata i bosansko-hercegovačkih muslimana, potpisivanjem antisrpskih apela, podrškom nezavisnosti Kosova i Metohije, na to nas je spomenuta gospođa lično, ali i posredstvom svoje kvazinevladine organizacije, uporno podsećala. No, u novom broju „Helsinškog biltena“ (čiji naslov je „Srpska pravoslavna crkva na ivici raskola“), glasila „Odbor“, predvođenog gospođom koja je nosilac (vitez?) hrvatskog ordena „Reda kneza Trpimira“, verovatno je on nehotično jasno iskazao svoje prave ciljeve, odnosno ideološke postulate.
Ranije se naziralo, što su pažljivi posmatrači i uočili, zašto je „naš“ HOS toliko antisrpski nastrojen, a sada je on sam priznao šta iza toga stoji. Ali, da krenemo redom.

NOVI ZAČINI U STAROJ SPLAČINI

Na početku Biltena ponovljene su floskule o ulozi SPC-a „u mobilizaciji i pripremi“ za ratove iz devedesetih i o „grehu“ crkvenih krugova, zastupnika srpskih nacionalnih interesa. Naravno – kako se tvrdi – oni su povezani sa raznim „ekstremno desničarskim organizacijama“, koje sa „antimodernih i antievropskih“ pozicija deluju „pod ideološkom kapom paracrkvene organizacije ‘Dveri“. Ono što je novo je to da je sada samo deo crkve oličenje mraka, a SPC u celini više nije, kao što je nekada govorila čelnica HOS-a „promoter govora mržnje“ i sličnih negativnih pojava. Doduše, i patrijarh Irinej, kako smatraju sastavljači HOS-ovog pamfleta, ima opake snove u vezi sa ujedinjenjem Srbije i Republike Srpske. Kao „dokaz“ navode njegovu izjavu od 17. novembra ove godine:
„Iako smo to, u neku ruku i danas, daće Bog da u skoro vreme budemo zaista jedno. Naravno, i u formalnom smislu te reči“.

Ipak, ma koliko da je daleko od savršenog, jer nije radikalno odbacio svoje nacionalno nasleđe, novi patrijarh predstavlja značajan napredak u odnosu na „ratnog patrijarha Pavla“. Istaknuto je da su već prilikom izbora patrijarha Irineja „poznavaoci crkvenih prilika podsećali na njegove kvalitete (,razuman’, ,mudar’, ,čovek kompromisa’)“.
Što znači da prema mišljenju aktivisa HOS-a, pokojni patrijarh Pavle – za koga su i mnogi zapadnjaci govorili da je „sveti čovek“, a koji je uživao poverenje i poštovanje skoro čitavog srpskog naroda – sve to nije bio. Kao da njegove reči: „Budimo ljudi, a ne neljudi“ – čiji smisao je, kako je pojasnio: „Biti čovek to znači u svakom slučaju braniti se, ali braniti se na način dostojan čoveka“ – nisu vrhunac hrišćanske ljubavi.
Jer, poručio ih je onaj ko je neizmerno voleo svoj narod, ali nije želeo, čak ni onda kada se on borio za biološki opstanak, da postane sličan neljudima koji su za sobom ostavili Jasenovac, Jadovno, „Vilu Luburić“.

POSTMODERNO UNIJAĆENJE

Da bi odgovorili zašto je, bez obzira na to što „u mnogome predstavlja kontinuitet u duhovnom i svetovnom delovanju crkve“, patrijarh Irinej za njih bolji od svog prethodnika, da se osvrnemo na to kako HOS-ovci vide ulogu SPC-a u našem društvu, odnosno procese koji se u okviru njega kao i crkve trenutno odvijaju. Tu se nalazi i ključni deo odgovora na HOS-ovsku ideološku zagonetku. A u Biltenu je naglašeno:
„Posle 2000. godine crkva je zauzela medijski i javni prostor i time postala važan faktor u svim relevantnim zbivanjima u Srbiji“. Tako je dodatno pojačala svoj ugled. Zbog toga je političkoj eliti vrlo stalo da joj SPC, pogotovo u ključnim trenucima, bude saveznik. To je naročito sada slučaj, „kada aktuelna vlast pokušava da napravi zaokret u odnosu na evroatlantske integracije, koje su tradicionalno na udaru konzervativnog bloka.“

U tom kontekstu treba posmatrati i žestoka, javna i tajna, previranja unutar SPC-a.

A iako je SPC i dalje konzervativno nastrojena i, navodno, oslonjena na Rusku pravoslavnu crkvu, te počiva na nacionalizmu, u crkvenom vrhu došlo je do – kako tvrde – „kvalitativno novih pojava“. „Sam patrijarh, praktično od izbora zagovara ublažavanje tvrdog stava prema Katoličkoj crkvi i Vatikanu. On se naime, zalaže za dolazak pape u Srbiju, s tim što bi neposredan povod za ovu posetu bila 1700. godišnjica Milanskog edikta …“

Znači, približavanje Vatikanu, to je ono što raduje HOS, i zbog čega je patrijarh Irinej dobio prelaznu ocenu!

Drugi deo pređenog gradiva, kojem tu ocenu duguje, u vezi je sa tzv. „evroatlantskim integracijama“. „Vladajuća koalicija“ – koja je „pozitivan“ iskorak učinila prihvatanjem i po cenu strašnih nacionalnih ustupaka, oličenih u kreiranju zajedničke rezolucije sa EU (tj. faktičkom odustajanju od istinske odbrane KiM), bezrezervne tzv. „proevropske orijentacije“ – „uživa diskretnu podršku crkvenog vrha, što ga je izložilo žestokom udaru konzervativnog i proruskog bloka“.

U tom grmu leži zec.
Ko je za politiku EU bez alternative, i naravno bar nevoljno prihvata članstvo u NATO-u, a spreman je da zauzme pomirljiv stav prema Katoličkoj crkvi, taj je pozitivac.
U ovoj fazi čak i ne mora da podrži da se, kako je gospođa Biserko zatražila, o (izmišljenom) „genocidu“ u Srebrenici „uči u srpskim školama“, odnosno da Srbi baš stalno kleče pred Hrvatima i Albancima i traže oproštaj za to što su im, navodno, naneli tolika zla. HOS-ovci očito smatraju da će kada budemo smešteni u „prave“ vojno-političke i verske stege, sve doći na svoje mesto. Onda ćemo pokorno klečati u nekom evroatlantskom ćošku.

„SLAVOSERBSKA PASMINA“

Još 2005. godine, u RTS-ovoj emisiji „Upitnik“, naš ugledni politikolog i autor brojnih knjiga Miloš Knežević, argumentovano je ukazao na, ma koliko ona bila skrivana iza fraza o ljudskim pravima, suštinsku sličnost između stavova „našeg“ HOS-a i Hrvatske stranke prava, oca modernog hrvatskog šovinizma, Ante Starčevića.
Kao što su za njega Srbi – za koje je govorio da su „najgnusniji od svih zverova“ – bili sinonim za sva zla sveta, oni su, stiče se utisak, to i za organizaciju Sonje Biserko. Srbi su za njene ideologe i sledbenike neizostavno krivi za ratove, a sve što se priznaje kao legitimno pravo drugih naroda u njihovom slučaju karakteriše se kao ekstremizam pa i ekspanzionizam.
Naravno, Srbi su loši i ako poštuju svoju veru i tradiciju.

Važan element Starčevićeve ideologije bio je rasizam, sličan potonjem nacističkom.
„Dokazivano“ je da su Srbi pripadnici „robovske“, „inferiorne rase“, dok su Hrvati deo „nordijske“, „gospodarske rase“. Izgleda, i „naš“ HOS, naravno u duhu epohe u kojoj živimo, zagovara nešto nalik tome. Po njemu, Srbi su dužni da robuju interesima drugih naroda, a da bagatelišu svoje.
A ako se izbore sa svojim „mračnjacima“ koji to onemogućavaju – da ne ispadne da su HOS-ovci klasični rasisti – i Srbi mogu da računaju da će ući u „nordijsko“ društvo naše epohe, tj. u EU i NATO.
Tu smo ponovo stigli do drugog elementa ideologije hrvatskog šovinizma. Iako izvorno HSP nije bio klerikalno nastrojen, kasnije je narasla uloga rimokatoličke crkve unutar hrvatskih ekstremističkih pokreta.
Tradicionalna mržnja katolika prema pravoslavcima, u kombinaciji sa savremenom nacionalnom netrpeljivošću, dobila je uistinu vid karakterističan za doba dok su gorele inkvizicione lomače.
Da sada ne ponavljam, u tom kontekstu, ono što sam rekao o stavu organizacije Sonje Biserko prema Vatikanu i Katoličkoj crkvi. Vreme je da se osvrnemo na ulogu HOS, kao i sličnih tzv. „NVO“, u kompromitovanju nevladinog sektora. Jer, ko želi da politički deluje – kako je otprilike svojevremeno naglasio Knežević – trebalo bi da formira partiju, a ne da se lažno predstavlja. U Srbiji kao i drugim državama sveta, primera radi, postoje problemi sa ljudskim pravima. I njima neko treba sistematski da se bavi. A ne da tu i druge misije pravih nevladinih organizacija, NVO koja ju je preuzela na sebe, ne samo zapostavi, već i većini građana ogadi svojim kamuflirano-političkim delovanjem. Ko tako radi ima antidemokratski karakter i predstavlja negaciju istinskih evropskih vrednosti.
HOS je neosporno parapolitička organizacija, a ne klasična NVO. I to, stiče se utisak, sa sličnom ideologijom kao nacionalističke stranke naroda sa kojima smo bili u sukobu, a i danas imamo suprotne nacionalne interese. Maltene da možemo da pomislimo da je u ratnim devedesetim HDZ ili neka još ekstremnija hrvatska partija (npr. Paragina moderna varijanta HSP-a) stvorila svoju srbijansku ekspozituru (u doba vulgarnog materijalizma a posle titoističkog ispiranja mozgova, za to nije prepreka ni srpsko poreklo većine njenih kadrova). Koja, doduše, ne izlazi na izbore, ali koristi svaku priliku da podrži „hrvatsku stvar“, odnosno, što je prisutno i u Biltenu kojim se bavimo, da relativizuje pa i „ospori“ neosporno dokazanu ulogu Katoličke crkve u ustaškom genocidu nad Srbima.

STARČEVIĆEVSKA METODOLOGIJA

Sličnost između Starčevića i „našeg“ HOS-a uviđa se i na metodološkom polju.
Kao što je on koristio nakaradne „argumente“ u prilog toga da su tzv. „Slavoserbi“ „gnusna pasmina“ i genetski predodređeni da budu robovi, tako postupaju i HOS-ovci kada se na nekog okome. Spram načina kako potkrepljuju stvari u novom broju Biltena (ali i mnogim prethodnim), čak i emisija „Insajder“ – za koju sam rekao da je slična drugorazrednom nacističkom propagandnom štivu – deluje „ozbiljno“. Evo za to nekoliko primera.

To što za njega „reka Drina i dalje nije granica nego most koji ,sastavlja’ srpski narod“, „ubedljiv“ je dokaz da je patrijarh Irinej okoreli nacionalista.

Čudo se HOS-ovci nisu okomili i na Rasima Ljajića, pošto je nedavno forum mladih njegove Socijaldemokratske partije organizovao skup: „Dunav – reka koja spaja“.
Smešno je ako im je problem što reke povezuju ljude, ali ako je već tako, trebalo bi da budu principijelni. Ne treba ni reći, njima to nije svojstveno.
„Argument“ je onoliko dobar koliko je, makar i vidljivo banalno, upotrebljiv na srpsku, odnosno rusku štetu.
U skladu sa tim, autori Biltena idu sve dalje i dalje. Iz toga što je – kako kažu, istaknuta predstavnica Srba sa Kosova – Rada Trajković rekla da su u vreme incidenata oko manastira u pratnji „vladike Artemija bili i predstavnici nekih drugih pravoslavnih crkava“, HOS-ovci izvode zaključak da postoje indicije da je u zauzimanju manastira učestvovao i „ruski faktor“. Da bi zaokupili pažnju čitalaca da ne postave logično pitanje – što eventualno prisustvo neimenovanih stranaca ne ukazuje npr. na „grčki ili rumunski faktor“? – HOS-ovci odmah u sve upliću ruskog ambasadora. Eto, pošto su rekli da je Konuzin ranije posetio vladiku Artemija u manastiru Šišatovac, a dva dana posle raščinjenja primio ga je i u Beogradu, sve je po automatizmu „postalo“ jasno. Dovoljno materijala je „prikupljeno“ za, svakome ko nije opijen rusofobijom, providnu konstrukciju koja je siže dela Biltena pod naslovom „Ruska veza“.
Rusi su, neizostavno, sa DSS-om, „Pečatom“ (više puta pomenutim i citiranim u Biltenu), delom SPC-a i tzv. „desničarskim organizacijama“, činilac nekakvog „konzervativnog bloka“ što vuče Srbiju u „mrak“. S obzirom na to da on podrazumeva, na primer, rezervisan stav prema Vatikanu i evroatlantskim integracijama, meni taj „mrak“ ne smeta, pa mi i godi što sam posredno svrstan u „retrogradnu ekipu“, ali sada pričamo o gebelsovskoj metodologiji. A u prilog nje govori i navođenje „Otvorenog pisma episkopima SPC“, upućenog uoči Sabora od strane „grupe javnih ličnosti“, sa ciljem da bude prevaziđena smutnja.
U Biltenu se navodi nekoliko imena potpisnika za koje HOS-ovci smatraju da su bliski Vojislavu Koštunici, ali se zanemaruje da većina nije ni posredno, ni neposredno u redovima bilo koje partije. Uz to, HOS-ovci pokazuju i visok stepen neznanja kada tu npr. pominju prof. dr Zorana Avramovića. Taman su pomislili: „što smo dokazali Voji“, a ono, radi se o funkcioneru SNS-a. Pa, otuda, možda krug oko Tome Nikolića, tek primera radi, stoji iza vladike Artemija? U skladu sa HOS-ovim „dokaznim aparatom“ i to može da se kaže, ali se tako nešto iz nekog razloga ipak ne tvrdi. A taman posla da navodni zagovornici ljudskih prava mogu da pođu od toga da su, kada govorimo o „Otvorenom pismu“, u pitanju pojedinci koji misle svojom glavom i niko ih ne usmerava. Izgleda, da u vrlom evroatlantskom društvu toga nema, pa misle da je tako i drugde.

PRIZIVANJE RASKOLA

Kada okončamo čitanje Biltena, možemo slobodno da kažemo da HOS-ovci, uz načelan negativan stav prema svakome kome je stalo do elementarnih srpskih prava, strele, pre svega, odapinju u pravcu DSS-a, Rusije, „Pečata“, vladike Artemija, vladike Amfilohija i „desničarskih“ NVO.
To su za njih uporišta Srpstva i antievroatlantizma, koja ometaju od strana HOS-a željeni tok, nažalost, zadnjih godina unutar srpskog društva i njegovih institucija dinamizirane nakaradne diferencijacije „na liniji proreformskih i antireformskih snaga“.

Razume se, „reformisti“ su tu oni koji prihvataju da Srbija postane evroatlantska kolonija za čije su disciplinovanje zadužena katolička južnoslovenska „braća“, a ne oni koji se trude da postane uspešnija zemlja a njeni stanovnici srećniji ljudi.

U skladu sa tim, a pošto još ne postoji mogućnost da ekstremni drugosrbijanci zavladaju Srbijom (pa i SPC-om ili njenim ostatkom), stalno se podržava „manje srpsko zlo“ tj. oni koji su spremni da učine veći kompromis sa Vatikanom, Briselom, Zagrebom, Vašingtonom. Zato su HOS-ovci bezrerzervno na strani vrha SPC-a, a protiv vladike Artemija.
No, to ne znači da im je drag i „tim“ sadašnjeg patrijarha, odnosno da podrška data njemu nema prikriven smisao. A njega predstavlja sofisticirano delovanje u prilog raskola.
Jer, mnogi od nas mogu da zaključe da ako HOS podržava patrijarha Irineja, onda je došlo vreme za radikalne zahvate. Međutim, trebalo bi da budemo svesni, šta god mislili o onome što se dešava unutar Crkve, da naši neprijatelji baš to i hoće.

SCP, kakva god bila, ostala je jedina svesrpska institucija, pa mondijalistički „pravaši“, odnosno srpski dušmani u regionu, žele da ona nestane. Srpski raskol bio bi uvod u intenziviranje crkveno-separatističkih procesa u pojedinim našim krajevima, odnosno nametanja koncepta podele SPC-a u skladu sa državnim granicama.
Zato, borimo se za ono zašta mislimo da je dobro za naš narod i njegovu Crkvu, kao i za ispravljanje onoga što smatramo nepravdom, ali tako da ne napravimo više nacionalne štete nego koristi.

OSTVARENJE „PRAVAŠKE“ VIZIJE?

Još nešto treba napomenuti kada već govorimo o dubinskom smislu Biltena. On treba u punoj meri da nas podseti na to šta je u stvari Helsinški odbor za ljudska prva Srbije, i čemu on služi. Ekstremizmu te vrste u normalnim okolnostima ne bi valjalo pridavati veći značaj. Kao što predstavljaju svojevrsni negativni kuriozitet – čiji pripadnici pre svega zaslužuje podsmeh, a možda i psihijatrijsko posmatranje – grupice nezrele „neonacističke“ omladine otkrivene pre par godina u Izraelu, slično bi u drugačijim prilikama bilo i sa „našim“ HOS-ovcima. Naravno, ako se ne bi otkrilo da je delovanje protiv zemlje u kojoj je organizacija prijavljena, odnosno protiv vitalnih nacionalnih interesa njenog većinskog naroda, finansirano iz inostranstva. Ako jeste, to zahteva više od prezira.

Ali, s obzirom na stanje u kojem se Srbija nalazi, tj. na sistemski značaj indirektno ili direktno dat HOS-u, njemu mora da se posvećuje „dužna“ pažnja, i to u pravom kontekstu. A on podrazumeva analizu veza između HOS-a i režima, odnosno ideološkog uticaja koji na njega ostvaruje, manifestovan kroz donošenje antisrpske srebreničke rezolucije, nedavnu kapitulaciju u vezi sa odbranom Kosova i Metohije, snishodljiv stav prema Hrvatima itd. Početkom prošle godine Sonja Biserko je napisala: „Možda je ovo trenutak da aktuelna vlast napravi stvarni diskontinuitet sa prethodnim načinom na koji se Srbija odnosila prema novoj realnosti, pa i nezavisnosti Kosova“. A režim je, u to nema sumnje, umnogome poslušao ono što mu je gospođa Biserko, u svoje ime a za račun svojih mentora, poručila.

Antisrbija čiji je HOS simbol, odnosno ideološki centar – a koju pogrešno nazivamo Druga Srbija – zadnjih godina doživela je potpunu metastazu. Njeni kadrovi su infiltrirani u razne državne institucije, medije itd. A stara sredstava masovnog informisanja u njenoj funkciji (npr. B-92) i razne organizacije koje je čine, paralelno su dobile ranije i neslućeni značaj.
Istomišljenici onih koji su pisali Bilten o kojem smo govorili, umnogome utiču na kreiranje kulturne, prosvetne, informacione politike ove zemlje, ali i na povlačenje drugih unutrašnjopolitičkih kao i spoljnopolitičkih poteza. Zbog toga se Ante Starčević smeje iz groba.
Danas se u samoj Srbiji radi u prilog njegove vizije zatiranja srpskog identiteta, odnosno, tek maskirane, Hrvatske koja se prostire do granice sa Bugarskom.
Dokle ćemo to da trpimo?
Da li smo stvarno – kako je tvrdio Starčević – „rasa robova“?

Siguran sam da nismo, i vreme je da to svima ponovo demonstriramo energičnim delovanjem u prilog odbacivanja pogubnog kursa kojim ova zemlja ide.
Početna tačka tog procesa je da stvari nazovemo pravim imenom. Borci za ljudska prava su jedno, a „pravaši“ drugo.
Vreme je da bez ustručavanja sagledamo i kažemo da li su srpske tzv. „desničarske organizacije“ neofašističke, ili su neke organizacije, navodno borci za ljudska prava, proustaške?
I ko od njih i na koji način učestvuje u vođenju ove zemlje?

Piše: Dragomir Anđelković

Danubius ::

U svetu je već duže vremena primetan ekumenski pokret u svim hrišćanskim crkvama , sa ciljem opšteg ujedinjenja , čime bi se savladale medjusobne razlike i neslaganja .Naravno, u svim crkvama ima struja koje su za, i koje su odlučno protiv.No medjusobni dijalozi se već uveliko vode.


Šta vi mislite, da li je došlo vreme da se sve hrišćanske crkve ujedine , i da se time završi hiljadugodišnji raskol ?

Do ujedinjenja ce doci, ali ne na teoloskoj osnovi, vec politickoj, tako da ga svi nece prihvatiti.

Mislim da bi mogla da se napravi neka Unija,ili slično,gde će se slasgati samo u nekim elementima.
Ali bar da se međusobno ne napadju.Da ne govorim o zagovoru genocida i pokolja koje su pojedine crkeve podstrekivale.Primer je Hrvatska.Ali i naša nije bolja samo što na sreću nema veliku moć.
Bilo bi dobro da se održi osnovna Hrišćanska ideja,zaista je jako dobra,ali je sve crkve iz dana u dan po malo srozavaju svojim dogmatskim pristupom.
Hrišćanski narod neka se ujedini,pa makar išli i u različite crkve,ali ipak sve one da budu tolerantne i na visini svog osnovnog zadatka.
Za sada to nisu.Agresivnije su čak od političkih stranaka koje se bore za članove.

Slazem se, ali upravo taj dogmatski deo na kome je nekada pocivalo jedinstvo, kada se narusio doslo je do cepanja i razlicitih tumacenja, gde je i ubijanje bilo dozovljeno.

Ekumena će se sigurno dogoditi u nekoj budućnosti (vrlo je tesko licitirati sa brojem godina kod nečega što traje vekovima ) no sasvim sigurno je da je SPC sad daleko od tog procesa . Razlog - retrogradne snage u samom vrhu SPC na čelu sa militantnim mitropolitom Amfilohijem Radovićem .
Ne treba previše trošiti reči oko njegovog lika i dela , no nesumnjivo da neko ko može ovako da govori o braći po veri pravoslavnoj ...pa onda je teško očekivati da bi mogao ući u dijalog sa hrišćanima koji su po dogmi malo "dalje "

AMFILOHIJE POZVAO VERNIKE DA SE OGREJU NA BADNJAKE SPC

Print Četvrtak, 6. Januar, 2011.| Autor:

CETINJE - Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je večeras osveštao badnjake ispred Cetinjskog manastira, blagosiljao je vernike koji su se okupili ispred Dvora kralja Nikole na Cetinju i pozvao ih da im se pridruže, a ne da lože "logorsku vatru" i da idu za "lažnim popovima"

AMFILOHIJE: KO SRUŠI HRAM, BOG GA SRUŠIO!

Subota, 8. Januar, 2011.| Autor: Novica Popović
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije na ceremoniji polaganja badnjaka u Crnoj Gori prokleo one koji bi da ruše crkvu na Rumiji kod Bara

BEOGRAD - U Crnoj Gori ima i „pašje vjere!“
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, tokom ceremonije polaganja badnjaka ispred hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici, kritikovao je zagovornike ideje o rušenju crkve u Rumiji kod Bara.

- U Crnoj Gori ima i pašje vjere, jer šta je drugo kada se čuje iz usta nekog da je hrišćanin, pri tom još i mitropolit, pa kaže: „Treba srušiti crkvu Svete trojice na Rumiji.“ Samo pašja vjera i lažna vjera mogu tako govoriti! - poručio je Amfilohije, koga je nekoliko hiljada okupljenih vernika pozdravilo aplauzom.

Mitropolit je zatim prokleo onoga ko sruši pravoslavnu crkvu na Rumiji, poručivši da gradnja hramova nije državno pitanje i pitanje za ministre, već za poglavare triju konfesija koje postoje u Crnoj Gori.
- Ko sruši taj hram, Bog ga srušio, i njega i njegovo potomstvo, i časni krst mu sudio! - poručio je Amfilohije prilikom paljenja i osveštavanja badnjaka ispred crkve svetog Jovana Vladimira u Baru.

Za ideju crnogorskog ministra za održivi razvoj Predraga Sekulića da na Rumiji, kraj Bara, umesto pravoslavne crkve treba izgraditi novi višekonfesionalni objekat, Amfilohije je rekao da je to crkveno pitanje kojim bi trebalo da se bave on, barski nadbiskup i muftija.

ps "Crkva " na Rumiji nije ništa drugo nego metalni kontejner koju je SPC na silu postavila helikopterom pre par godina uz pomoć Vojske .Nikada nije obelodanjeno kako je došlo do toga .Inače na tom mestu , po istorijskim dokumentima i arheološkim podacima , nikada nije postojala nikakva crkva a i da jeste , nije mogla biti pravoslavni hram , jer je stanovništvo u tom kraju u velikoj većini -katoličko .

Patrijarh srpski Irinej


Ekumenizam je realna ideja


Danas, 23. april 2011. | Zorica Miladinović
[You must be registered and logged in to see this image.]
Što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe - to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama. Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u maju ove godine

Uskrs je naš najveći praznik i najveći događaj u hrišćanstvu. Događaj nad događajima i osnov svim zbivanjima u životu crkve.To je najbolje izrazio apostol Pavle u svojoj poslanici Korićanima: ako Hristos ne usta - mislio je na vaskrsenje, onda je prazna naša propoved, a prazna je i vera vaša. U tim rečima apostola Pavla je sav smisao praznika Hristovog vaskrsenja. Ono je osnovna istina i centralna dogma u hrišćanskoj dogmatici: Hristos je i sam vaskrnuo ne sebe radi nego da pokaže naš put, i ono što nama predstoji, radi čega i jesmo u ovom životu, a to je da smo nosioci i sledbenici večnoga, besmrtnoga života. Smisao i kruna Hristovog dolaska na svet i čitavoga njegovog dela je njegovo vaskrsenje, u kojem je i tajna našega vaskrsenja, kaže patrijarh srpski Irinej.

Razgovor za Uskršni dodatak Danasa radimo u Vladičanskom domu u Nišu, gde patrijarh obeležava svoju krsnu slavu, Cveti. Kaže da će i drugog dana Uskrsa biti u Nišu, u Crkvi svetoga cara Konstantina i carice Jelene, nakon što prethodnog dana bude služio uskršnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, a „njegov vikar“ - ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save. Ipak, saopštava da će na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, zakazanom za 16. maj, „najverovatnije“ prestati da bude i episkop niški. I beogradska i niška eparhija su velike i „traže celog čoveka“. - A što bi rekao naš narod: jedna vrana ne može na dva koca. Možda može samo neko vreme, kaže.

Danas: Ove godine pripadnici Pravoslavne i Rimokatoličke crkve proslavljaju Uskrs istog dana. Vidite li u tome ikakvu simboliku?

Patrijarh Irinej: Reč je o datumskom podudaranju i astronomskim uslovima za određivanje praznika. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine regulisao je način izračunavanja dana Vaskrsa. Postavio je tri znaka kako se određuje Vaskrs - pre jevrejske Pashe, pun mesec i prolećna ravnodnevnica. To su zakonitosti na osnovu kojih se određuje pravoslavni Vaskrs i one su jedinstvene za celu Pravoslavnu crkvu, dok katolici imaju neki drugi način za određivanje. Ipak, često dođe do podudaranja ovog praznika, kao što će to biti i ove godine.

Danas: Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.

Patrijarh Irinej: Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle, obuhvata čitav svet - ovde mislimo na čitav hrišćanski svet , hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve, postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.

Danas: Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?

Patrijarh Irinej: Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba raditi.

Danas: Čitav hrišćanski svet 2013. godine obeležiće 1700 godina Milanskog edikta. Prema najavama, Niš i Srbija trebalo bi da imaju posebno značajnu ulogu u proslavi tog jubileja. Ko će i kada odlučiti o eventualnom pozivu poglavaru Zapadne crkve, papi, na takvu proslavu?

Patrijarh Irinej : Stiče se utisak da je pitanje poglavara Rimokatolićke crkve opsesija naše štampe i nekih ljudi iz našega naroda. Pre svega, reč je o velikom jubileju jednog značajnog dokumenta, Milanskog edikta, koji je izdao car Konstantin Veliki 313. godine. Taj dokument je omogućio slobodu hrićanstva - prestanak progona hrišćana, slobodu propovedanja koja je omogućila da se reč Božija slobodno čuje, slobodu crkve koja je mogla nesmetano da se širi. To je bio novi i važan momenat za razvoj hrišćanstva, ali razvoj i čitavoga sveta, na osnovu hrišćanske etike i dogmatike. Počeo je taj „zamah“ hrišćanstva, koje je za relativno kratko vreme umalo usvojio čitav tadašnji civilizovani svet.

Po mišljenju mnogih, centralna jubilarna proslava tog velikog jubileja trebalo bi da bude u gradu Nišu, u kojem je rođen car Konstantin. Po mišljenju mnogih, Niš je najpogodniji jer nije ni na Istoku ni na Zapadu, već je između Istoka i Zapada, što bi „odgovaralo“ i jednima i drugima, i Istočnoj i Zapadnoj crkvi. Biće tada i drugih proslava u mestima gde je car Konstantin živeo i delovao, ali je najprirodnije i najpogodnije da centralna proslava bude u Nišu.

A što se tiče eventualnog poziva papi da tada dođe - to je stvar naše crkve, mi o tome razgovaramo, u dogovoru sa ostalim pravoslavnim crkvama. Moje lično mišljenje je da će jubilej biti zgodna prilika da budu prisutni predstavnici svih hrišćanskih crkava. Ali, neki imaju i drugačije mišljenje. O tome će razmisliti i odlučiti naš Sabor, a konačan stav verovatno ćemo imati u toku Sabora, u maju ove godine. Tada ćemo znati na kom nivou će proslava biti održana, odnosno da li će biti pozvan i papa.

Danas: Kako je najavljeno, Niš bi takav jubilej trebalo da dočeka sa „najvećim krstom u Evropi“. Kako komentarišete povremene kritike da je izgradnja takvog krsta, visokog 80 metara, i kompleksa oko njega - megalomanska i da nije u duhu hršćanstva, koje propoveda skromnost i poniznost.

Patrijarh Irinej: Svako ima pravo da to tumači kako želi. Ali, želja grada Niša je da ima obeležje, monogram Konstantinov, kao što svoje obeležje ima Rio de Žaneiro (statuu Hrista Spasitelja visoku 38 metara, p.a.) ili Skoplje (Milenijumski krst visok 68 metara, p.a.). To nije nikakva megalomanska ideja već želja da takav simbol, monogram Konstantinov, koji je među prvima otkriven upravo u jednoj ranohrišćanskoj grobnici u Nišu, bude istaknut na vidnom mestu i vidljiv sa svih strana. Želja je da on bude što viši, to Niš zaslužuje kao mesto rođenja cara Konstantina, mesto ranohrišćanskih grobnica, mesto jubileja Milanskoga edikta. A videćemo koliko će to biti moguće.

Danas: Da li je vreme da u ovogodišnjoj uskršnjoj poslanici pozovete SPC i narod na jedinstvo, pošto su na delu ideje o formiranju takozvane katakombne crkve, koje sledi i deo vernika?

Patrijarh Irinej: Nažalost, to što vi pominjete izazvao je bivši episkop raško-prizrenski Artemije, inače čovek koga smo uvažavali, a i danas ga uvažavamo. On je već neko vreme u raskoraku sa Saborom i Sinodom, a bio je u raskoraku čak i sa svetim patrijarhom Pavlom. Da nije bilo bolesti patrijarha Pavla o tome bi ranije bilo razgovarano i sigurno bi se mnoge stvari predupredile, pa ne bi došlo do današnje situacije. Ali, patrijarh je praktično dve, tri godine odsustvovao sa trona patrijarškoga, a ovo pitanje postalo je zrelo i mora se rešavati. Mi smo pokušali da sa bivšim episkopom Artemijem razgovaramo, ali on je to odbio, što do tada nije bivalo u praksi i životu naše crkve. Pokušali smo i da ga najpre razrešimo obaveze upravljanja eparhijom, samo do sledećega Sabora, jer smo hteli da vidimo neke stvari. Tada smo zaključili da njegovo ostajanje na Kosovu i Metohiji nije dobro jer ne koristi ni crkvi ni narodu. Većina episkopa je, zato, zaključila da bi on trebalo da se povuče sa eparhije. Predlagali smo da se to učini na jedan bezazleniji način, ali on to nije prihvatio. Na kraju smo učinili ono što smo mogli i morali - razrešili smo ga eparhije. Znate, i u preduzeću, kad neko nije dobar direktor, zameni se. I u svim drugim prilikama tako biva, pa biva i u crkvi.

On je takvu odluku Sabora najpre prihvatio, mada nevoljno, rekavši da će je poštovati mada se sa njom ne slaže. I to je bilo sasvim normalno. Omogućili smo mu da ostane u zvanju, dobio je manastir po svom izboru, mogao je da radi zajedno sa nama, da dalje doprinese crkvi. A onda je on jednoga dana napisao pismo u kojem kaže: poričem sve, ne priznajem ništa, ostajem episkop. Na taj način je povukao jedan veliki broj monaha iz raško- prizrenske eparhije, oni su napustili svoje manastire i našli se - nigde. Nažalost, u takvim prilikama, kada je odrekao posušnost Crkvi i zajednici sa Crkvom, Artemije je lišen čina episkopskoga. Normalan čovek bi to trebalo da prihvati i da se pokori tome. Ali, on to nije učinio, a sada čini ono što jedan normalan hrišćanin ne bi trebalo da čini.

Mada nema blagodat episkopsku, on obmanjuje i sebe i one koji ga slede. Umesto da vrati monahe u manastire, što smo ga molili, on zajedno sa njima služi u takozvanoj katakombnoj crkvi ili crkvi u egzilu, po podrumima, prčvarnicima i slično, na sablazan crkvi i narodu. Napravio je raskol, koji nikome ne koristi, ni crkvi, ni njemu ni njegovim sledbenicima. Nažalost, zbog takvog ponašanja biće izopšten iz crkve verovatno već na majskom Saboru. Jer, stvarati crkvu tamo gde nije crkva, to je i raskol i greh. Ipak, sve to je verovatno samo jedna epizoda našeg vremena. Manji broj vernika koji ga sledi će, svakako, doći sebi, i prihvatiti jedino pravo objašnjenje i tumačenje ovoga događaja. Vratiće se crkvi, što je sasvim normalno, jer- nema crkve van crkve.

Danas:Hoće li se na majskom Saboru, razgovarati o podeli velikih eparhija, beogradske i niške?

Patrijarh Irinej: Niška eparhija će biti popunjena. Ja sam izabran za patrijarha, nisam to očekivao, i hteo sam da u niškoj eparhiji završim neke poslove koje sam ranije započeo, pa sam zamolio Sabor da ostanem i episkop neko vreme. U maju će verovatno doći novi, što je normalno. Razgovara se, takođe, i o beogradskoj eparhiji, to je jedna velika eparhija koja može biti i podeljena. A na koji način i kako, rešavaćemo u skladu sa potrebama.

Danas: Koliko su tačne pojedine procene da bi beogradska eparhija mogla biti podeljena na beogradsku, zemunsku i rakovičku?

Patrijarh Irinej: Postoje razne ideje, videćemo šta će biti celishodno za crkvu. Jer, nije jednostavno formirati još dve nove eparhije.

Danas: Ko se pominje kao najozbiljniji kandidat za episkopa niškog?

Patrijarh Irinej: To ja ne znam. To će se znati na Saboru.

Danas: Koliko su kao kandidati relevantni episkop braničevski Ignjatije, vikarni episkop Antonije, episkop Porfirije ili vikarni episkop Atanasije Rakita, koji se nezvanično pominju?

Patrijarh Irinej: Koliko su relevantni pokazaće se kada bude izvršen izbor novog episkopa.

Danas: Rekli ste to na način kao da sigurno neće biti ni jedan od njih?

Patrijarh Irinej: Ne znači, može da bude. To su mišljenja, možda i neke želje nekih, i sve je to lepo i dobro. Ali Sabor će doneti odluku tek kada dobro sagleda stanje i potrebe.

Susret hrišćanskog zapada i istoka?
Izvor: FoNet

Beograd -- Poglavari katoličke i pravoslavne crkve mogli bi se sastati 2013. godine na obeležavanju 1.150 godišnjice dolaska Ćirila i Metodija u oblast Moravske.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Verska informativna agencija navodi da su poziv već prihvatili carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej, duhovni vođa svetskog pravoslavlja i papa Benedikt XVI.

Očekuje se da dođu i drugi pravoslavni prvojerarsi, posebno slovenskih naroda, koji baštine tradiciju svete ravnoapostolne braće - staroslovenski jezik i azbuku.

Termin održavanja skupa još nije utvrđen, a postoje dva predloga - 23. maj i 5. juli 2013. godine. Prvi bi više odgovarao Carigradu, dok je drugi pogodan zbog toga što je to Dan Ćirila i Metodija koji se u Češkoj obeležava kao državni praznik.

Poglavar Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke, praški arhiepiskop Krištof, nedavno je radi ovih priprema posetio vaseljensku patrijaršiju.

On se pred Uskrs ovim povodom susreo sa predsednikom češke Biskupske konferencije Dominikom Dukom.

U mestu Mikulčice je pre tridesetak godina pronađen grob svetoga Metodija (815–885), arhiepiskopa Panonije, oblasti koja je obuhvatala predele u današnjoj Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj.

Njegov 11 godina mlađi brat Ćiril (Konstantin Filosof) umro je 869. godine u Rimu.

Mikulčice je bilo od šestog do devetog veka jedno od središta slovenske države Velike Moravske, uz obližnji Velehrad.

Papa Jovan Pavle Drugi je 1980. godine svetu ravnoapostolnu braću proglasio za patrone Evrope, zajedno sa svetim Benediktom Nursijskim, osnivačem zapadnog monaštva.

Bog je jedan ...različita su tumačenja...

Ni slicajno! To i jeste plan sotone, na cijem celu ce stati antihrist.

Nedavna poseta pape Benedikta XVI Hrvatskoj je izazvala različite reakcije u Srbiji. Te reakcije su se uglavnom ticale drugog svetskog rata, i politike rimokatoličke crkve u NDH prema pravoslavnom srpskom življu, kao i umešanost nadbiskupa (kasnije kardinala) Stepinca u te događaje, koji je beatifikovan uprkos razlozima protiv. O svemu tome je dosta rečeno.

Nažalost, preterana vezanost za istorijske događaje povezane sa našim narodom je onemogućila mnoge da sagledaju čin same posete, na šta ona liči i kako ta poseta pokazuje više nego žalosno stanje tzv. „zapadnog hrišćanstva“.

Suština te posete nije u Hrvatskoj i Hrvatima, ni u istoriji Balkana, niti u Srbiji i Srbima, nego simboličko pokazivanje pravog stanja duha hrišćanstva na Zapadu.


Naime, da se primetiti potpuno obezduhovljena i posvetovljena (profanisana) priroda tog događaja kao i sadašnje RKC.

Svako ko je barem malo posmatrao događaj u Zagrebu je mogao primetiti da on ima više veze sa rok koncertom, ili dolaskom neke filmske zvezde, nego sa dolaskom nekoga ko bi trebao da bude duhovni vođa, i to ne bilo koji duhovni vođa, nego onaj koji se poziva na hrišćansko nasleđe.

Da li smo videli rok koncert ili versku službu?

Služba na bini, postavljena na trgu bana Jelačića je delovala više kao muzički „hepening“, nego kao verski događaj, sve sa skandiranjem, transparentima, navijačkim duhom i sl.

Sve to ukazuje, da suštinski nema razlike između koncerta Eltona DŽona, Lejdi Gage, skupa neke političke partije i posete pape. Ovde izgleda da je izbrisana granica između svetovnog i duhovnog, na štetu duhovnog; bolje rečeno duhovno je posvetovljeno, tj. profanizovano.

Zaista se čini da je ovde više na delu „hepening“, nego verski događaj.
Ovde papa više nije samo vođa verske organizacije, nego takođe i superstar, politički lider, vođa navijača, monarh… sve u jednom. Da li se ovde radi o idolizovanju jedne osobe, koja je pre svega ljudsko biće?

Zanimljiva je i papina misa na zagrebačkom hipodromu.

Postavlja se pitanje, da li je hipodrom sveto tlo?

Zašto bi neko vršio misu na hipodromu, a ne u hramu, naročito kad postoje hramovi?

Da li po istom načelu može da se služi misa i po plažama, javnim kućama ili deponijama? Koja je onda svrha hramova?

Ovako sam događaj manje liči na versku službu, a više na „Egzit“ festival sa rimokatoličkim licem.

Ono što se moglo videti liči na skoro potpunu duhovnu pustoš i farsu.
Izgleda da je u RKC svetovno postalo duhovno, a duhovno svetovno, a ovakvi događaji to pokazuju na najbolji način.

Takođe se treba podsetiti skoro nadrealne scene pape u blindiranom i zastakljenom vozilu, koji prolazi kroz masu vernika. Ovim se skoro na simboličan način pokazuje otuđenost verskog poglavara od vernika, i otuđenost funkcije koju obavlja.
Šta dakle prvenstveno pokazuje ovaj događaj?

On pokazuje na lep i simboličan način sve veću obezduhovljenost i besmisao hrišćanstva na zapadu, koje se sve više svodi na lekcije iz dobrog vladanja, na „hepeninge“ i koje sve više gubi svoje duhovne i predanjske osnove.

Papa je nesumnjivo vođa najveće hrišćanske verske organizacije na svetu, sa ubedljivo najviše vernika, ali koja je svrha imati milione vernika, ako je sama ta vera obesmišljena?
Koja je svrha imati najmoćniju crkvu, kada ta crkva više nije Crkva u pravom smislu te reči?
Koja je svrha imati materijalnu moć i popularnost kad suština te vere nije materijalna moć i popularnost?

Takođe ne treba zaboraviti da je papa, pored toga što je verski vođa, takođe vladar države – Vatikana.
U prošlosti pape su vladale znatno većom teritorijom, koja je zauzimala znatne delove teritorije Italije, i koja je čak imala znatnu vojnu silu.
Sve ovo ukazuje na mešanje svetovne i duhovne vlasti, kao i svetovne i duhovne moći u RKC, koje ima istorijske korene koji sežu znatno u prošlost, i nije posledica savremenog doba ili okolnosti.
Papa je, dakle, verski poglavar i političar (političar u smislu svetovnog vladara države), istovremeno duhovni i svetovni vođa.

Takođe, treba još primetiti da nastupi pape i velikodostojnika RKC sve više i više liče na protestantske verske skupove iz SAD, kako u samoj službi, tako i po ponašanju vernika.
Ovo ne treba da čudi, jer je protestantizam (sa svim svojim sektama) nastao upravo iz rimokatoličanstva, koji je radikalizovao ovozemaljske sklonosti koje su postojale u RKC do neslućenih visina.

Zar nije neobično da je upravo na latinskom rimokatoličkom Zapadu (strani sveta gde Sunce zalazi) nastala jedinstvena bezbožnička i materijalistička civilizacija, kakva nikad nije ranije postojala u istoriji čovečanstva?

Stvari navedene gore samo prikazuju logički razvoj RKC, od njenog odvajanja od nasleđa Crkve do galopiranja ka potpunom posvetovljenju i ništavilu.
Od kada je Rimski arhiepiskop uzeo sebi za pravo da se postavi iznad svetog predanja jedinstvene apostolske Crkve, i da ga menja i prilagođava po svom nahođenju i da svoju ličnu volju postavi kao izvor autoriteta; bilo je samo pitanje vremena kada će neko tu logiku primeniti na obične vernike, gde svaki pojedinac može da postane mali papa i da menja učenje Crkve i tumači sv. Pismo po ličnom nahođenju, tako stvarajući protestantizam.
A od takve lične verske samovolje, do potpunog odbacivanja samog Boga, i prepuštanja potpunoj sebičnosti i cinizmu mali je korak.
I tako na kraju dobijamo savremenog čoveka Zapada, koga kritikuje ta ista RKC čijem je nastanku kumovala.

Ovo nas opet vraća na nas.

Da se ne lažemo, u pravoslavnoj Crkvi takođe postoje slične tendencije, kao i da u njoj ima dosta znatnih problema i protivrečnosti, od kojih je velik broj poznat većini.
Stvar je što većina tih tendencija i problema upravo ima korene ne u samom Pravoslavlju, već upravo na Zapadu odakle su i uvezene.
Za razliku od RKC, pravoslavni vernici još uvek imaju živo nasleđe koje mogu da brane.
Velik broj pravoslavnih vernika i bogoslova se oblikovao pod uticajem savremene zapadne kulture, kao i pod uticajem katoličkih i protestantskih verskih načela koja su popularizovana kroz savremene medije, a koje su mnogi pravoslavni vernici upili kao svoje i univerzalno hrišćanske.

I kod nas se javljaju glasovi da se Crkva „osavremeni“, i da bude u skladu sa „zahtevima vremena“.

Ti glasovi upravo predstavljaju brkanje svetovnog i duhovnog (spomenutog ranije), i žele da duhovnom prosuđuju po meri svetovnog.
Te dve stvari nisu iste.

Pokušaj RKC da se meša u domen svetovnog i da svetovnom vlada sa pozicija duhovnog, kao i brkanje ta dva domena je izazvalo reakciju negiranja svega duhovnog na Zapadu.
Uostalom kuda svi ti „prijateljski saveti“ Pravoslavlju vode, upravo vidimo na temi ovog teksta, u kakvu farsu i cirkus sve to pada.

Većina onih koji zameraju SPC na dijalogu i saradnji sa RKC, polaze od NDH, Stepinca i ustaškog genocida.
Da nikad nije bilo NDH, ustaša i Stepinca kakav bi stav onda ti kritičari imali?

Postoje i drugi, verski bitniji razlozi.

Naime, na već spomenutom linku, biskup krčki Valter Župan u pozdravnom govoru papi tvrdi da su Hrvati
„postali predziđe kršćanstva u ovom dijelu svijeta“.

Iz ovoga onda sledi, da hrišćanski pravoslavni narodi istočno od tog „predziđa hrišćanstva“ nisu hrišćani, jer ako pravoslavni narodi jesu hrišćanski, onda Hrvati ne mogu biti „predziđe hrišćanstva“.

Koja je svrha bilo kakvog međuverskog „dijaloga“ sa takvom institucijom i njenim poglavarima, jer dijalog podrazumeva ravnopravnost?

Takve izjave protivreče sa drugim izjavama RKC i govore o dvoličnosti.

Pravoslavna i rimokatolička crkva su bile mnogo bliže u svakom pogledu u 15. veku, nego sada, kada je RKC postala ovo šta je postala.
Ako u doba sv.Marka Efeškog nije moglo kroz dijalog sa RKC ništa da se postigne, zašto bi se to moglo sa sadašnjom RKC koja se više nego ikad udaljila od Pravoslavlja, naročito posle prvog i drugog Vatikanskog koncila?

Neki glasovi u Pravoslavlju ukazuju na zajednički problem koji delimo sa RKC oko krize vere i morala na Zapadu i kod nas. Postoji pitanje, da li je ta kriza nastala izvorno u pravoslavnom ili katoličko-protestantskom Zapadu?

Kao što se da videti ta duhovna kriza je kod nas uvezena upravo sa Zapada, a duhovnost Zapada je obrazovana unutar rimokatoličke zone uticaja.

Ukoliko tu krizu posmatramo kao bolest duha, a RKC vidimo kao vrhovni uzrok te krize, koja je onda svrha saradnje sa izvorom krize, radi njenog rešavanja, naročito ako taj izvor želi da sebe nametne kao vođu?

U kom pravcu takav vođa može da vodi?

Pokušaj vezivanja Pravoslavlja za umiruću i obesmišljenu RKC, naliči vezivanju malog i nesigurnog ali plovećeg čamca, za veliki, blistavi ali tonući Titanik.
Tako i manifestacija u Zagrebu nije prizor moći i veličine RKC, nego njenog potpunog besmisla i beznađa.

„Duhovno ispunjenje“ koje mogu da tvrde vernici RKC, prisutni na tom događaju u Zagrebu mogli su da dožive i na rok koncertu, stranačkom skupu ili fudbalskoj utakmici.

Petar Anđelković

BEOGRAD

25. 01. 2010

PRESS

Patrijarh Irinej ne menja liturgiju, ni stari kalendar

Novi
srpski patrijarh neće menjati liturgiju, niti stari crkveni kalendar,
ali će se obnoviti dijalog sa Makedoncima i Rimokatoličkom crkvom

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nastavlja utabanom stazom... Patrijarh Irinej

Njegova
svetost patrijarh srpski gospodin Irinej u svim značajnim crkvenim
stvarima nastaviće put svog prethodnika patrijarha Pavla. Novoizabrani
poglavar SPC neće dozvoliti bilo kakve promene crkvenog kalendara, niti
načina služenja liturgije, uprkos dosta jakoj grupi vladika koja se
zalaže upravo za reforme u tom pravcu, ocenjuju sagovornici Pressa,
poznavaoci prilika u vrhu SPC.
Patrijarh Irinej, kao čovek kompromisa, posvetiće se jačanju
jedinstva SPC, očuvanju ugleda naše crkve u pravoslavnom svetu, kao i
obnovi pregovora sa nepriznatom makedonskom crkvom. Istovremeno,
sagovornici Pressa napominju da će patrijarh Irinej raditi na
uspostavljanju korektnih odnosa sa drugim crkvama i verskim zajednicama
i u tom pogledu treba očekivati ekumenski iskorak i dijalog sa
predstavnicima Rimokatoličke crkve.
U Nišu 2013.Jovan
Janjić, biograf patrijarha Pavla i novinar „NIN-a", smatra da će u svim
bitnim stvarima patrijarh Irinej nastaviti put svog prethodnika i
duhovnog oca patrijarha Pavla.- Verujem da će on ostati potpuno
privržen dosadašnjem služenju liturgije, ali on će slediti stav većine
arhijereja u Saboru SPC. Takođe, uveren sam da neće dozvoliti bilo
kakve promene po pitanju kalendara, jer je to jako osetljivo pitanje
koje bi moglo da izazove suštinske promene - kaže Janjić. On navodi da
će novi patrijarh raditi na širenju misije SPC, očuvanju i jačanju
njenog ugleda u pravoslavnom svetu, ali i da će insistirati na
uspostavljanju korektnih odnosa sa drugim crkvama i verskim zajednicama.-
Patrijarh se ranije, kao episkop niški, zauzimao za održavanje velikog
skupa u Nišu povodom 17 vekova od Milanskog edikta 2013. u Nišu, rodnom
mestu cara Konstantina. To će verovatno biti jedan od najvećih
hrišćanskih skupova u novijoj istoriji, na kom bi trebalo ponovo da se
sastanu predstavnici sada razdvojenih crkava. Patrijarh Irinej je
ranije rekao da bi papa tada bio dobrodošao u Srbiju... - podseća
Janjić.
Teolog i bivši dekan Bogoslovskog fakulteta Dimitrije
Kalezić tvrdi da je koncept patrijarha Irineja tradicija, „ali ne
idolopoklonstvo prema prošlosti, već budnost u otvorenom hodu napred".-
Ne očekujem promene kalendara, niti liturgije. Sudeći prema njegovim
dosadašnjim besedama, on nije čovek koji zateže u dijalogu. On, tako,
ne stavlja tačku, nego zapetu u odnosima i sa predstavnicima
Rimokatoličke crkve - priča Kalezić.

Ekumenizam je realna ideja


...deo intervjua:

Izvor: Danas

Kada se u jednoj rečenici pomenu pravoslavna i katolička crkva nekako
odmah „iskrsne“ i pitanje ekumenizma. Utisak je, međutim, da većina i
ne zna šta je ekumenizam i u čemu je suština polemike o njemu.

- Dobro ste primetili. Ekumenizam znači vaseljena. Ekumenizam, dakle,
obuhvata čitav svet - ovde mislimo na čitav hrišćanski svet ,
hrišćansku ekumenu. Ekumenizam je želja da svi budemo ujedinjeni crkvom
i hrišćanstvom. Hrišćanstvo jeste ekumenska religija, sa idejom da
obuhvati čitav svet. Oni koji zastupaju ideje ekumene žele da
hrišćanstvo bude svima zajedničko i da bude religija cele hrišćanske
vaseljene. Ali, pošto je došlo do razvoja hrišćanstva u raznim
pravcima, a 1054. i do velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve,
postoji ekumena koju ima pravoslavna crkva, kao i ekumena, sa nekim
posebnim elementima, koju ima Rimokatolička crkva. Mi u pravoslavnoj
crkvi imamo svoju hrišćansku ekumenu: verujemo u jednu svetu sabornu i
apostolsku crkvu. Crkva je, dakle, jedna u svetu, za nju se molio i
gospod Isus Hristos. Ideja je da svi pripadamo jednoj crkvi, jednom
hrišćanstvu i budemo jedinstveni pre svega u učenju, u dogmi, a ako
budemo jedinstveni u učenju i dogmi, bićemo jedinstveni i u životu.

Koliko je ta „ideja“ ili „želja“ realna u sadašnjim okolnostima i situaciji?

- Apsolutno je realna, ali je druga stvar da li je i koliko sadašnji
svet, u sadašnjem stanju, sposoban da primi tu ideju. Na tome treba
raditi.

[You must be registered and logged in to see this image.]


POLITKA , 11. јун 2011.

Патријарх српски за себе каже да је екумениста и пацифиста. У складу
с тим, сматра да би било добро да дође до посете папе Србији, али и да
тај позив треба да дође од Светог архијерејског сабора.



I
[You must be registered and logged in to see this image.]


Iako je iz Sinoda SPC formalno udaljen "kardinal Rišelje " tj Amfilohije Radović ,te ništa manje etnofiletilistički episkop Grigorije ,ništa se nije promenilo u mračnim hodnicima moći u Patrijaršiji . Tamo je "njihov čovek " vladika Irinej i mnogi drugi.Patrijarh i mladje i obrazovane vladike i episkopi nemaju šanse.
Ostalo ih je dovoljno da suzbiju svaku ideju o izlasku SPC iz srednjeg veka i dovoljno da seju mržnju prema svemu i svima koji se po bilo čemu razlikuju od njih -pa makar bili i hrišćani,kao i oni .
Pravoslavlje kako ga oni tumače je jedinospasavajuća vera ,sveti Sava kao da nikada nije postojao u njihovim glavama .
Dok god su oni tu -ništa od otvaranja Crkve ni prema svetu ,ni prema nikome drugom -tako da ne znam ima li i smisla uopšte i želeti ekumensko jedinstvo sa takvima ?
Uostalom...nisam vernik, pa me ne zanima previše ,ali znam da takvima nije mesto u gradjanskom društvu , a kamoli da su u vrhu jedne institucije koja odlučuje o duhovnosti jednog naroda .
Svojim "svetovnim" životom nisu dostojni da prenose reč Gospodnju .

AZERBEJDŽAN NAM DIŽE CRKVE

Ponedeljak, 25. Juli, 2011.|

Azerbejdžanci će finansirati završetak izgradnje crkve u Petrovaradinu i renoviranje Bajrakli džamije

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Nove investicije!
Vlada Azerbejdžana finansiraće završetak izgradnje pravoslavne crkve u
Petrovaradinu i renoviranje Bajrakli džamije u Beogradu, izjavio je
ambasador te zemlje u Srbiji Eldar Hasanov, prenosi Tanjug.

Ambasador Azerbejdžana u intervjuu Tanjugu kazao je kako će uskoro
početi radovi na završetku izgradnje crkve svete Petke u Petrovaradinu.

- Želimo da ova dva projekta budu istovremeno otvorena na konferenciji
međukulturnog dijaloga Srbije i Azerbejdžana, koju će ove dve zemlje
organizovati - najavio je Hasanov.

Ambasador naftom bogate kavkaske države kazao je da je postojala ideja
da se za izbeglice izgradi crkva u Novom Sadu, njena gradnja je počela,
ali zbog finansijske krize taj projekat nije dovršen.
- To je rezultat dobrih odnosa predsednika dve zemlje - dodao je Hasanov.

Hoće i na Koridor

Vlasti Azerbejdžana u Srbiji su već finansirale rekonstrukciju parka
Tašmajdan, u kojem su postavljene statue predsednika Azerbejdžana
Hajdara Alijeva (1923-2003) i srpskog pisca Milorada Pavića (1929-2009).
Osim toga, najavljeno je da su zainteresovani za izgradnju Koridora 10 i
luka

.----------

I ko kaže da se ne može i saradjivati ?
Stanovništvo Azerbejdžana su šiitski muslimani .Baš me zanima šta na ovo kaže Amfilohije Radović i "tvrda struja" SPC koji su protiv svakog ,pa i Makedonske i Crnogorske Pravoslavne Crkve .

Papi najbliže pravoslavlje

[You must be registered and logged in to see this image.]


Katolicima
i pravoslavnima stalo je do zaštite ljudskog života od začeća do
prirodne smrti, one su protiv manipulacije i selekcije u medicini.
Takođe se zalažu za integritet braka između muškarca i žene



Papa Benedikt XVI,
koji se nalazi u višednevnoj poseti svojoj domovini, sastao se u
Frajburgu sa najvišim predstavnicima pravoslavnih i orijentalnih crkava
Nemačke.
Delegaciju je predvodio mitropolit Carigradske
patrijaršije za Nemačku Avgustinos. Prema objavljenoj proceni, u
Nemačkoj živi oko 1,6 miliona pravoslavaca. Papa se zahvalio na
mogućnosti "prijateljske razmene mišljenja".
- Rado ću
ponoviti to što sam i na drugim mestima govori, među hrišćanskim crkvama
i zajednicama pravoslavlje nam je najbliže. Katolici i pravoslavni
imaju istu drevnu crkvenu strukturu. Tako se možemo nadati da nije
daleko dan kada ćemo zajedno slaviti evharistiju.

[You must be registered and logged in to see this image.]




Katolička
crkva, rekao je papa, sa pažnjom prati razvoj pravoslavlja na zapadu
Evrope. Pravoslavni su u Nemačkoj postali sastavni deo nemačkog društva.
Oni osvežavaju blago hrišćanske kulture i hrišćanske vere Evrope.
Rad
na razjašnjenju teoloških razlika ostaje značajan, njihovo uklanjanje
vodi ka ponovnom uspostavljanju punog jedinstva, kome se nadamo i za
njega se molimo. Radi se prvenstveno o pitanju primata, oko čijeg pravog
razumevanja još treba dalje da radimo. U tome nam može pomoći
razlikovanje između suštine i forme obavljanja primata, o čemu je
govorio papa Jovan Pavle Drugi, rekao je on.
Papa "sa zahvalnošću" gleda na rad Zajedničke komisije za bogoslovski dijalog između Katoličke i staroorijentalnih crkava.
Katolicima
i pravoslavnima stalo je do zaštite ljudskog života od začeća do
prirodne smrti, one su protiv manipulacije i selekcije u medicini.
Takođe se zalažu za integritet braka između muškarca i žene. I za
porodicu, naglašava episkop Rima.
Pred susret sa papom Benediktom,
mitropolit Avgustinos je izjavio da katolici i pravoslavni decenijama
vode "dijalog ljubavi i istine", dijalog je "zadovoljavajući", mada se
lakše postiže ljubav, nego istina.






[You must be registered and logged in to see this image.]






Kako
je rekao, za pravoslavlje je "papstvo problem", različito ga razumemo.
Predsedavanje univerzalnom crkvom u ljubavi (agape) je potrebno.
Za
pravoslavlje, kao za katoličanstvo, napomenuo je mitropolit Avgustinos,
celibat "nije problem". Pre rukopolaganja sveštenički kandidat sam
odlučuje da li želi brak ili celibat.
Što se ekumenizma tiče, neki
sa tim "imaju problem", posebno na Istoku, u bivšim komunističkim
zemlja, gde su do skoro bili neslobodni. Oni su kako protiv Zapada, tako
i protiv ekumenizma, protokom vremena stanje će se izmeniti, rekao je
mitropolit Avgustinos.

Približavanje Moskve i Vatikana



| 02. 10. 2011. - 11:08h
|



Mitropolit Ilarion Alfejev, šef ruske crkvene
diplomatije izjavio je da veruje da će se susret poglavara pravoslavne i
katoličke crkve "pre ili kasnije ostvariti", prenosi danas Verska
informativna agencija (VIA).

[You must be registered and logged in to see this image.]



Ilarion je protekle nedelje boravio u Vatikanu, koji posećuje jednom
godišnje donoseći posebnu poruku patrijarha Ruske pravoslavne crkve
Kirila.

Verujem da će se pre ili kasnije ostvariti ovaj susret. Još nismo u
stanju da govorimo o datumu, mestu i protokolu, za nas je najvažniji
sadržaj susreta. Čim se složimo o sadržaju, o tačkama o kojima se još ne
slažemo, ili imamo različita mišljenja, susret će biti upriličen",
rekao je Ilaron.





"U svakom slučaju moramo ga dobro pripremiti i zbog toga ne smemo
žuriti", dodao je mitropolit.




Između Moskovske patrijaršije i Vatikana dolazi do "dramatičnog
poboljšanja odnosa", smatraju kako ruski, tako i italijanski izvori,
navodi VIA.





U papskoj letnjoj rezidenciji Kastel Gandolfo, mitropolit Ilarion
je u četvrtak razgovarao sa poglavarom Katoličke crkve papom Benediktom
šesnaestim, i predao mu kopiju ikone svetog Benedikta Nursijskog, rad
Andreja Rubljova.





Razmotren je "širok krug pitanja", saopštila je ruska strana. U
svojoj izjavi vatikanskim medijima mitropolit je reka: "Sveti otac je
čovek vere i svaki put kada se susretnemo ohrabren sam njegovim duhom i
njegovom predanošću životu Crkve u celom svetu. Iznenadjen sam njegovim
vrlo dobrim poznavanjem pravoslavne tradicije i njegovoj predanosti
dijalogu izmedju pravoslavaca i katolika".

Ilarion je istakao da se papa u Nemačkoj, gde je boravio prošle
nedelje susreo sa "predstavnicima pravoslavnih crkava i govorio o
dijalogu dveju crkava".


-----------
Ma kako li će ovo primiti Amfilohije Radović i co(tvrdo krilo SPC )?

Malo nezgodno za patrijarha Moskovskog vikati "izdajnik, jeretik " ..... [You must be registered and logged in to see this image.]

"Навео сам егзактне податке где је утврђено да су од десет најмонструознијих масовних злочина у САД, девет извршили декларисани хомосексуалци, али да је о томе у Америци забрањено говорити...."

Sala stoljeca, hahahaha U Americi je jedino zabranjeno govoriti o Wall Street kriminalu (neformalno), ali i to u vodu pade proslog vikenda :eee:

Joj, ja stvarno ne mogu da se nauzivam kako se podaci "izvlace" prema potrebama, a de facto su iz izvora bliskih kakvom comic stirpu:)) Fun times!!!

Nisam za ujedinjavanje prvoslavne i katolicke crkve jer se rimska crkva izdvojila od hriscanske crkve i rimskog biskupa, koji je bio jednak kao i svi ostali, proglasila takoreci Bogom na zemlji. Sve je to daaaaaaleko odstupilo od samog Gospoda Isusa Hrista koji ne samo da nije bio prvi medju jednakima, nego se u mukama dao svima nama na spasenje...duga prica...nisu ni nasi svestenici pa, na zalost, ni monastvo uvek na tom putu, ali djavo vreba i nasrce uvek i svuda, sve iskusava i kvari, dakle ja sam :1333: protiv ekumenizma

Evo ,Toma Nikolić odlikovao Sretenjskim ordenom apatinskog (katoličkog )popa Jakoba Pfeifera za doprinos ekumenskom dijalogu i međuverskoj toleranciji .
Ako se uzme u obzir kakvog je ranga orden ,a ko ga je samo dobio (sve visoki verski poglavari ,muftija Jusufpasić,Aca Singer ,vrhovni rabin arhimandrit Jovan za SPC )onda je to veliko priznanje za jednog "seoskog" sveštenika .
Pa da se zabeleži -ja jesam uvek za ekumenu .


[You must be registered and logged in to see this image.]

..moram da priznam da bi mi bilo chudno da ne slavim Bozic i 7.januara...nekako mislim,da shta god se dogodi ,kod nas starijih ce praznici ostati onih datuma koji su sada..

Patrijarh: Poseta pape Srbiji bila bi korisna


Papa dobrodošao, ali docnije




[You must be registered and logged in to see this image.]

Poseta pape Benedikta XVI Srbiji bila bi korisna i ne bi ništa
smetala, izjavio je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh
Irinej povodom polemika u javnosti o tome da li bi poglavar
Rimokatoličke crkve trebalo da dođe 2013. godine u Srbiju na proslavu 17
vekova Milanskog edikta u Nišu.


Papa treba da dođe u Srbiju, to je moje lično mišljenje. Iako ima
razloga za odlaganje njegove posete, bilo bi dobro da dođe do susreta i
dijaloga dve crkve.


- Ja verujem da će jednog dana do toga i doći - izjavio patrijarh Irinej u emisiji "Sedmica" Prvog programa Radio Beograda.


On je rekao da je Sabor SPC odlučio da na proslavu godišnjice
Milanskog edikta pozove prestonice pravoslavnih crkava, a i druge crkve,
pa i katoličku, da pošalju svoje predstavnike na najvišem nivou.


Patrijarh je ukazao i na neke razloge zašto u ovom trenutku papa
nije dobrodošao u Srbiju, navodeći da je istorija Drugog svetskog rata i
nedavnih ratova na tlu bivše Jugoslavije, stvorila "jedno veliko neraspoloženje prema našoj braći sa zapada".


Poglavar SPC je zaključio da je "možda celishodnije da taj poziv ne bude upućen ovom prilikom, a kako će to biti ubuduće videćemo".
______________
Recimo .....2566 godine ? [You must be registered and logged in to see this image.]
Na stogodišnjicu ulaska Srbije u EU ? [You must be registered and logged in to see this image.]

Ne vidim da je ujedinjenje hrišćanskih crkava moguće u skoroj budućnosti.
Obe su se infiltrirale u politički život zajednica u kojima egzistiraju, a takodje i stvorili visok stepen autonomije i integriteta u korist službenika, tj sveštenstva.
Tako da tu "sisu" neće pustiti ni jedni ni drugi.

Dok ova sitna boranija proklinje ,pedofiliše i bavi se svim i svačim (od bogaćenja do mešanja u državnu politiku) ovakve stvari prolaze skoro nezapaženo?

-----

Papa Franja i patrijarh Vartolomej potpisali deklaraciju o ujedinjenju hrišćana


Beta | 25. 05. 2014. - 22:36h | Foto: AP | 
Rimokatolički papa Franja i pravoslavni vaseljenski patrijarh Vartolomej potpisali su danas u Jerusalimu zajedničku ekumensku deklaraciju u cilju ujedinjenja hrišćana.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle potpisa deklaracije u kojoj se poziva na približavanje Rimokatoličke i pravoslavne crkve, Franja i Vartolomej su održali zajedničku moltvu u crkvi Hristovog groba u Starom gradu Jerusalima.
 


Svetske agencije ocenjuju da je to istorijski događaj u hrišćanstvu, jer katolici i pravoslavci nikada nisu bili tako bliski doktrinarno od velike šizme 1054. godine, kada je došlo do kanonskog odvajanja i prekida liturgijske zajednice zapadne i istočne crkve.
 
Cilj papine posete Svetoj zemlji jeste obeležavanje 50. godišnjice istorijskog susreta u Jerusalimu pape Pavla VI i tadašnjeg vaseljenskog patrijarha Atinagore.
 
Papa je ranije danas pozvao na misi u Vitlejemu predsednike Izraela i Palestine, Šimona Peresa i Mahmuda Abasa, da zajedno dođu u Vatikan i mole se za mir.

(FOTO) U NAJAVI KRAJ RASKOLA: Papa Franja pozvao na jedinstvo katoličke i pravoslavne crkve [You must be registered and logged in to see this image.]Ništa tako dobro ne zbližava ,kao zajednička nevolja .
A jeste zajednička nevolja fundamentalizam (namerno ne kažem "islamski" jer ti likovi ništa sa izvornim islamom nemaju )
Još kada bi se rasterao ološ u mantijama kojeg ima u obe crkve ,i to u vrhu ,zaista bi ekumena mogla zaživeti ,a obe crkve se vratiti izvornom hrišćanstvu .
No ,zbog prejakih "lobija" u obe crkve -sumnjam da će se to desiti u doglednom vremenu .

Iako popovi za široke narodne mase glume "ekumensko razumevanje" i rado se slikaju za medije jedni sa drugima ,sam proces "ekumene" ide skoro pa nikako ,jer popovske "elite" u stvari žele da zadrže svoju "zatvorenost" i vlast nad svojom pastvom . 
Da narod ne misli ovako ,jasno je iz ankete koju je danas sproveo dnevni list "Telegraf" ,i rezultati su iznenađujući ? 
Narod izgleda jako dobro zna šta je "nacionalna pripadnost " a šta je "versko opredeljenje" ,i da se on pita ,ekumena bi bila moguća koliko odmah ,sa svim "verama" .

[You must be registered and logged in to see this image.]

Papa i Patrijarh Kiril u Havani ? 
Nešto što je decenijama izgledalo nemoguće ,ipak se desilo . 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lepo -ako bude i neke koristi za svet .

Nije Dany decenijama...radi se o skoro hiljadu godina....ej,ovo je dogadjaj ...ne uzimaj me za rijec...Zox smije) ali oko 1045 ili tu negdje su se srele pravoslavna i katolicka crkva i od tada nikad vise.

Velika stvar je da su se uopste sastali i razgovarali. Meni je drago zbog toga. Hiljadu godina? Malo li je?

Astra ::

Nije Dany decenijama...radi se o skoro hiljadu godina....ej,ovo je dogadjaj ...ne uzimaj me za rijec...Zox smije) ali oko 1045 ili tu negdje su se srele pravoslavna i katolicka crkva i od tada nikad vise.

1054-ta se uzima kao godina velikog raskola ili velike šizme tj cepanja na Istočnu i Zapadnu odnosno Pravoslavne i Katoličku crkvu. Pravoslavne u množini jer postoje pomesne tj nacionalne crkve. Ali to je nebitno za dalju priču. Nisi mnogo pogrešila jer dok je do zvaničnog raskola došlo potrajalo je neko vreme.

Razlozi raskola ma koliko nama danas izgledali nebitni su temelj dogme i teško će se postići ikakvo "pomirenje". A da ne pričamo o tome koliko je zla proizašlo iz ovog raskola.

Koliko sam ja čitala razlog susreta nije ekumena nego stanje u Siriji naročito pod delom kojim vlada ISIS. Ako išta postignu svojim uticajem biće više nego što iko očekuje.

Povodom jednog od najvećih hrišćanskih praznika, Božića, župnik apatinski, Jakob Fajfer, uputio je čestitku svim vernicima koji Božić proslavljaju prema julijanskom kalendaru.

„Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi! Ovo je meni isto tako dragi pozdrav koji koristi naša sestrinska pravoslavna crkva, moja braća u Hristu. Pozdrav koji govori sve. Govori ko je Bogomladenac, ko je taj Isus Hrist koji se rodio, ko je On. On je nama sve. Kad čoveku Isus Hrist postane sve, onda sve ostalo ima smisla, pa čak i ovozemaljska smrt, jer kroz ovozemaljsku smrt, mi stičemo onozemaljski život i to je večno. Dakle, vrata za večni život su ovozemaljska smrt i to nam pokazuje na jedan način i sam Božić, a pogotovo Isus Hrist koji nam je došao da nas spasi i oslobodi od svakoga zla na poseban način. Da nam spasi naše duše, da nam duše budu slobodne, da nam duše lepršaju Božijom ljubavlju, Božijom dobrotom, Božijim mirom. I kada toga ima, onda to treba mi da širimo kao zarazu ovde na zemlji, prema svakome. S tim rečima, želim svoj pravoslavnoj braći sretan, blagoslovljen Božić. Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“


[You must be registered and logged in to see this image.]

JESTE LI ZNALI DA U SRBIJI IMA CRKVA S KRSTOM I POLUMESECOM?! Priča povezuje dve tvrđave, grob i OVA DVA ZNAMENITA ČOVEKA!

Dosta dugačak tekst -zato link .
Radi se o  crkvi "Snežne Gospe" na Tekijama ,pobedi Eugena Savojskog-ali i o ekumenskom poštovanju.

[You must be registered and logged in to see this image.]