DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
IMPRESIONIZAM BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 IMPRESIONIZAM

Ići dole 
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptySub Feb 21, 2009 11:50 am

Impresionizam je umetnički pravac koji je nastao u francuskom slikarstvu između 1860. i 1870. godine kao reakcija na realizam, a njegovu pojavu najavljuju Englezi Džon Konstebl i Dž. M. V. Tarner ujedno sa francuskim slikarom Gistav Kurbeom. Najznačajniji predstavnici a ujedno i osnivači impresionizma su francuski slikari, Klod Mone, Eduar Mane, Kamij Pisaro, Alfred Sisle, Edgar Dega i Ogist Renoar. Nemački impresionizam predstavljaju Tribner, Liberman, Korint i Zlevogt.


Istorija impresionizma [uredi]
Pokret nastaje šezdesetih godina XIX veka, kada je Eduard Mane izložio dva remek-dela: „Doručak na travi“ (1863) u Salonu odbijenih i „Olimpiju'“ (1865) u zvaničnom Salonu. Obe slike su izazvale oštru reakciju građanskog ukusa koji se temeljio na delima velikih akademičara kakvi su bili Kabanel i Delaroš. Međutim, pored revoltiranog građanstva, oko Manea se okupila grupa mladih slikara, koja je u to vreme učila na Akademiji Suis i Ateljeu Gler. U tom krugu, koji se od 1866. okupljao u kafani Gerbua, nalazili su se gotovo svi budući impresionisti: K. Mone, K. Pisaro, F. Bazil, O. Renoar, E. Dega, P. Sezan. Pored njih, i književnici Zola i Astrik, kao i kritičari Duranti' i Dire. Počela je da se oblikuje ideja o novom pravcu. Grupa je sebe nazvala „Anonimno udruženje slikara, vajara i gravera'“. Posle francusko-pruskog rata mladi su se odvojili od Manea, i prvi put kao grupa izložili 1874. u ateljeu fotografa Nadara, na Kapucinskom bulevaru. Tada je Mone prikazao svoju sliku „Impresija, rađanje sunca“. Kritika je i ovaj put bila oštra. Naziv „impresionizam“ upotrebio je Luis Leroj, kada je za list „Šarivari“ napisao članak o izložbi. Ovaj izraz je upotrebio u podrugljivom smislu, ali se kasnije odomaćio i kod samih slikara. 1877. udruženje izlaže pod novim imenom.

Impresionizam je bio izazvan nekolicinom činilaca. Umetnost renesanse je iscrpela ono što je mogla dati i iz toga se koncepta nije moglo ništa više učiniti. Drugi je elemenat pojava fotografije 1839. Dager je primenjivao svoju dagerotipiju da bi se razvijalo vrlo brzo i u 20. veku već je poznata fotografija u boji. Umetničko delo prestalo je da konkuriše takmacu bez premca i ono počinje zaokret ka odvajanju i ovo odvajanje može da se prati krpz kasnije “izme”. I najzad činjenica je da je u optici definisana svetlost različitih talasnih dužina i izvršena spektralna analiza; crvena narandžasta, žuta, zelena, plava i ljubičasta- svetlost različitih talasnih dužina. Koristeći se pomoću principa poznavanja boja spektra umetnici su došli do zaključka da se bolje mogu izraziti pomoću boje nego pomoću neboja bele i crne. Ovih 6 boja mogu se svesti na tri osnovne boje. Impresionisti su komponovali boje po principu komplementarnosti boja, sve do pojave velikana koji su to činili pomoću susedstva boja. Princip komplemantarnih boja koristili su ne samo inpresionisti već i fovisti. Za impresioniste ne postoji senka koja nema svetlo i crna boja ne postoji u platnu, senka se definiše čistim bojama. Impresionizam polazi od etape u kojoj se traže motivi koji su bogati svetlosnim efektima ( rani Mane, Mone). No posle se impresionisti služe tehnikom virgilizma da bi u svojoj završnoj fazi prešli na lake dodire četkicom i pointilizam. Impresioniste ne zanima predmet sam po sebi, već svetlost i svetlost nezavisna od fundamentalne boje predmeta te je nezavisna i tekstura tkiva materijala. Impresionizam se zanima za svetlost koja predmet obavija i oblik se povezuje sa atmosferom i eliminiše crtež iz slike i time i oštre konture detalja. Kod realizma postoji svetlost i senka koja je na predmetu, međutim kod impresionista se i senka smatra svetlom. Dešava se da su i prvi i n-ti plan dati jednakim intenzitetom a zadržava se čistota oblika i proporcija. Impresionizam je rastočio crtež- crtež je nestao i impresionizam tražeći senzaciju za oči je – izgubio glavu. Neki slikari su prošli kroz fazu impresionizma. Slikar Žorž Sera je pokušao da slici vrati volumen usvojivši tehniku impresionizma. To je postizao primenjujuči nisko svetlo i dugačke senke. Njegovo stvaranje nazivamo neoimpresionizam ili postimpresionizam a on ge je nazivao divizionizam. Edgar Dega prati pastelnim bojama krede ritmičke pokrete igračica i svoju je pažnju vezao za zatvoreni prostor pa se samim tim razlikuje od impresionista tipa Kloda Monea. Kod njega svetlo definiše oblik. Impresionisti su ostavili da se oblici stope. S jedne strane u jazu između impresionista i akademista primećuje se postepeno nijansa konpromisa- akademisti otvaraju svoje palete primenjujući određenu luminoznost u koloritu a metode impresionizma koje dovode do dislokacije čvrste forme i čistih optičkih eksperimenata nadomeštaju tehnički postupci gradnje slike pomoću bezbrojnih sitnih čestica primarnih boja i vraćaju slici volumen kao kod Serata. Degas uzdiže tlo i na taj način skraćuje dubinu scene- podižući liniju horizona. On preseca sliku po vertikali. Pod uticajem Maneta bio je Henri Tulus Lotrek koji čistu boju polaže relatovno kratkim potezima četke. Svoju pažnju usmerava u zatvorenom prostoru. Lotrek je bio pasionirani crtač sa snagom da u trenutku zabeleži i uhvati oblik, on ne konturira samo forme on površinu oživljava grafičkim elementima. Volumen je kod njega manje izražen. On ritmizira boje. Išao je protiv klasične kompozicije slike tako da on seče sliku na mestima koje mi ne očekujemo. Idući za tim da izrazi istinu dao je slikarstvu drugi karakter “starao sam se da izrazim istinito ne i glavno”. Svoju ličnost identifikuje sa svetlom. Išao je i za izvesnom deformacijom oblika da bi dao sliku svoga doživljaja. Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Pol Sezan usvojio je paletu impresionista ali je težio da slici vrati čvrstu strukturu i oblik- arhitekturu. Kratke poteze usmerava ka određenim pravcima da bi dobio na čvrstini slike i površine. Za proporciju se mnogo ne interesuje i često izvlači figure kao i El Greko. Kod njega uticaj dubine nije iluzionistički. Suprotno analitičko optičkoj metodi impresionista teži za sintezom oblika i dolazi do saznanja da “je sve u prirodi oblikovano prema geometrijskim oblicima kugle, kupe i valjka. Iz ove njegove teze počinje kubizam. Iz rane faza impresionista pored Eduard Manea i Klod Monea može se pomenuti i Ogist Renoar koji slika ženske aktove i dečije glave i spada u onaj krug slikara u koji je rado priman a Cezane iako osetljiv a po prirodi povučen odvajao se od ostalih impresionista. Grupi koja se bavila problemom sinteze možemo priključiti i Pol Gogena i Vincent van Goga. Van Gogh je prošao kroz nekoliko faza, najranija jeste holandska faza- prva faza kada je pokušavao kao misionar. Došavši u Pariz počinje njegov preobražaj. Iako je celog života zadržao čiste boje- boje impresionističke on je postepeno napustio elemente impresionizma. Zadržao je kratke poteze u sistemu krivih linija i kompoziciju u sistemu komplementarnih boja, “Želeo sam da crvenim i zelenim bojama da izrazim ljudska stradanja i ljudske strasti”. Crtež je izrazit. Kod njega gore vatrometi grozničavo rasplamsalih boja. Gogen se inspiriše vitražima. Priklonio se velikim bojenim površinama i suprostavljao ih rastočenoj impresionističkoj slici. U želji za što neposrednijim dožovljavanjem prirode ide na otočije Tihog oceana. Dok je Van Gog anticipirao pojavu ekspresionizna Gogen je nagoveštavao pojavu fovizma.


Impresionisti napuštaju atelje da bi slikali pod „vedrim nebom“. Obala reke Sene i Kanala zajedno sa šumom Fonteneblo (Barbizon), bili su glavni motivi tog novog slikarstva koje je predstavljalo prirodu preko subjektivne impresije. 1839. Ežen Ševrel je napisao knjigu „O zakonu simultanog kontrasta boje“, koju su impresionisti sa oduševljenjem čitali. Njegova istraživanja su pokazala da se svetlost sastoji od osnovnih boja: crvene, žute i plave, i od njihovih komplementara: narandžaste, ljubičaste i zelene. Zbog toga su senke slikane hladnim, a osvetljene površine toplim bojama, čime je stvoren radikalni prekid sa klasičnim slikarstvom. Impresionisti oslobađaju materiju težine i čvrstine, i transformišu energiju čiste svetlosti u razigrane vesele i senzualne pokrete boja. Esencijalni kriterijum ovog umetničkog pravca se sastoji u prikazivanju predmeta i prirode preko kolorističke analize svetlosti. Forma se menja pod uticajem svetlosti, rastapa, tako da je slika kod Monea došla do granice apstrakcije. Tako imamo čitave cikluse slika sa istim motivom slikanih u različitim fazama dana: „Ruanska katedrala“, „Lokvanji“, „Plastovi“, „Stanica Sen Lazar“.

Tehniku impresionista nagovestio je još Šarden u XVIII veku, stavljajući poteze različitih tonova iste boje, ili komplementarnih, jedne kraj drugih, tako da se ton „meša“ u samom oku posmatrača. Tim divizionističkim tretmanom dobijali su iluziju treperanja svetlosti, svetlucanja vode, odsjaj. Kako bi fiksirali kratkotrajne prizore u prirodi bila im je potrebna brza tehnika, slična skiciranju. Potez postaje kratak, zapetast, brz, sličan elaboraciji kod Velaskeza, El Greka, Halsa, Goje, Fragonara. Priliv „šinoazerija“, pre svega japanskih estampi na svili i hartiji, promenio je odnos prema kompoziciji koja postaje neusiljena, poput isečka iz života.

Pored svetlosti, impresionisti su istraživali i pokret, posebno Renoar i Dega. Dijapazon motiva se proširuje sa pejzaža na figure, gradski život, igranke, konjske trke, scene iz kafea, pozorišta. Dega se od ostalih impresionista razlikovao po temi, formi koja ostaje čvrsta, pri čemu nije zanemario analizu svetlosti.

Polazeći od takvog tretmana boje, koji se iz početka nije dogmatski primenjivao, neoimpresionisti, čiji su glavni predstavnici Žorž Sera i Pol Sinjak, krenuli su putem naučne analize boje da bi došli do tehnike poentilizma (ili divizionizma). Kao reakcija na impresionizam (koji je došao do faze kada je počeo da rastapa unutrašnju strukturu slike), javljaju se promene u delima Pola Sezana, Vinsenta Van Goga i Pola Gogena, budućih postimpresionista i preteča moderne.

Cilj impresionizma je stvaranje perfekcionisane iluzije izgleda prirode, gde sve, pa čak i prolazni efekat svetlosti može biti predstavljen. Prikazivanje atmosfere i predstavljanje subjektivne impresije preko duhovnog podsticaja, određuju stilistički karakter ovog pravca.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptySub Feb 21, 2009 11:51 am

Najpoznatiji slikari impresionisti


Lusi Bejkon
Frederik Bazil
Žan Bero
Meri Kasat
Gistav Kajebo
Pol Sezan
Lovis Korint
Edgar Dega
Pol-Anri Diberže
Džordž Varton Edvards
Frederik Karl Frajsek
Eva Gonzales
Arman Gijomen
Nazmi Zija Guran
Čajld Hasem
Johan Jongkind
Lora Manc Lajel
Maks Liberman
Eduar Mane (iako on sebe nije smatrao impresionistom, smatra se za impresionistu)
Vilard Metkaf
Klod Mone
Berta Morizo
Vilijam Mekgregor Pakston
Lila Kabot Peri
Kamij Pisaro
Ogist Renoar
Teodor Robinson
Zinaida Serebrijakova
Alfred Sisle
Džon Henri Tvočmen
J. Alden Weir
Konstantin Juon
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptySub Feb 21, 2009 11:53 am

Impresionistička tehnika
Impresionisti su se interesovali za svetlo, i njegove promene koje izaziva u toku dana odnosno godine. U svojim tehnikama su slomili sve ono što je do tada bilo predavano na akademijama i ovaj pravac predtavlja početak savremenog slikarstva, a tehnika se sastojala od;

oni su slikali kratkim potezima kista, čiji su tragovi bili vidljivi u slici i nisu se opterećivali pojedinostima odnosno detaljima glavno inpresionističko sredstvo postaje inpresionistička ovako stvorena fleka koja zahvata sve promene i hvatanje trenutka,
nisu mešali boje na paleti već direktno na platnima,
nisu upotrebljavali crnu neboju, već su nijanse dobijali mešanjem komplementarnih boja,
otkrili su igre svetla i senke i promene boje koje se događaju na dve uporedo stojeće površine koje su različito obojene i proučavali ove efekte,
za slike senki u prirodi su upotrebljavali plavu boju što je doprinosilo otvorenosti slike,
nove slojeve boje su dodavali pre nego što su se stari slojevi osušili i tako dobijali mekše konture i bolje mešanje boje,
nisu se zanosili slikanjem lazurnim bojama već su boje nanosili u slojevima,
slikali su u pleneru i nisu se obazirali na tradiciju već su slikali onako kako su hteli.
Inpresionisti su lakše radili sa bojama koje su sada bile u tubama (od 1870. godine su se pojavile gotove spravljene boje), do tada su slikari morali sami da spravljaju boje od boje u prahu koje su morali mešati sa uljem kao vezivom za boje.


Impresionizam u skulpturi
U vremenu impresionizma se pojavljuju skulpture koje se karakterišu mekim modulacijama i kao i u slikarstvu živom igram svetlosti i senke. Značajni su predstavnici Ogist Roden i Burdel Antoan.

Roden, Ogist (1840—1917) jedan od najvećih skulptora XIX veka, koji izlazi iz studija antike, gotike, renesanse i orijentalne umetnosti. Za osnov svoje umetnosti je smatrao prirodu kojoj ostaje veran do smrti. Ljudsko telo je bilo za njega najbolje sredstvo kojim se moglo izraziti svako duševno stanje.

Burdel, Antoan (1861—1929 ) bio je jedan od najtalentovanijih Rodenovih učenika ali za razliku od svoga učitelja obraćao je pažnju na dela koja su arhaičnija od Fidijinih i Mikelanđelovih koje je proučavao njegov učitelj i stvorio je vlastiti stil. Stvorio je nekoliko monumentalnih spomenika i aeliki broj plastika.


Književnost

Impresionizam u književnosti se javlja pre svega u osnaženju liričnosti i muzičkog stiha bazira se na intimističkoj poeziji. Dalje je došlo do izražavanja nagoveštavanjem opisa emocija i raspoloženja što je vodilo do nekog zbližavanja sa simbolizmom.

Iz toga logično proizilazi da se impresionizam pojavljuje u pesmama gde je dobro izražavati osećenja i raspoložanja a ako se pokazao u prozi ili drami bilo je kod likova opisa osećenja i raspoloženja što je vodilo u otrošljavanje radnje i zbog toga ta dela nisu imala uspeha.


Muzika

Impresionizam je u muziku, u kojoj je takođe ostavio svoje tragove, uneo nova sredstva. Za tvorca muzičkog impresionizma se smatra Klod Debisi koji je nadovezao na mnoge muzičke uzore i snažno uticao na muziku XX veka.

Klod Debisi (1862—1918) je francuski kompozitor koji se smatra za osnivača muzičkog impresionizma, njegovo stvaralaštvo je prevazičlo granice impresionizma, pisao je opere, balete, dela za violončelo i klavir, preludije kao i zborove i pesme.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
foneks

avatar

Datum upisa : 23.03.2009

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptyPon Mar 23, 2009 1:36 pm

Zar na ovoj listi nije bilo mesta za Morisa Utrila.?(Maurice Utrillo)
voleo bih da ga stavite na listu kao moj pregled.Pozdrav Dragan, Beograd
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptyPon Mar 23, 2009 9:30 pm

foneks ::
Zar na ovoj listi nije bilo mesta za Morisa Utrila.?(Maurice Utrillo)
voleo bih da ga stavite na listu kao moj pregled.Pozdrav Dragan, Beograd

Hvala , Dragane ! :974438:


Moris Utrilo







Moris Utrilo, rođen kao Moris Valadon (fr. Maurice Utrillo, Maurice Valadon, 25. decembar 1883 - 5. novembar 1955) bio je francuski slikar koji je najradije slikao panorame gradova.
Rodio se na Božić u Monmartru, delu Pariza. Utrilo je jedan od retkih slikara koji je zaista rođen u poznatoj četvrti slikara.
Utrilo je rođen iz veze između slikarskog modela tinejdžera, Meri-Klementine Valadon, i, kako se danas veruje, mladog slikara amatera po imenu Bojsi. Utrilova majka, Suzana Valadon, pozirala je mnogim slikarima kao što su Berta Morizo, Pjer Ogist Renoar i Anri de Tuluz-Lotrek. Tuluz-Lotrek ju je upoznao sa slikarom Edgar Degaom, koji ju je ohrabrivao da crta.
Postoji i šaljiva priča, legenda o Utrilovom poreklu. Priča se da kada se Utrilo rodio, niko nije hteo da ga prizna kao svoje dete. Prvo je Suzan Valadon otišla kod Renoara zato što je bila njegov model devet meseci ranije. Renoar je pogledao u bebu i rekao: „On ne može biti moj, boja je užasna!“ Onda je otišla kod Dega-a, za koga je takođe pozirala. Dega reče, „On ne može biti moj, oblik je užasan!“ U kafeu, Utrilova majka opazi slikara za koga je znala da se zove Migel Utrilo, kome je prišla i požalila se na problem. Čovek joj je rekao da će dati detetu prezime Utrilo pod izgovorom: „Biće mi drago da stavim svoje ime na rad koji je ili Renoarov ili Degaov!“ [1]IMPRESIONIZAM 260px-Moulins IMPRESIONIZAM Magnify-clip
Tri vetrenjače u Monmartru



Kada je mentalna bolest zahvatila, tada 21 godišnjeg Utrila, hrabrili su ga da crta sa svojom majkom. Zahvaljujući tome, uskoro pokazuje veliki talenat u slikanju. Majka ga je naučila koliko je znala i on je počeo da slika sve što je video u Monmartru. Prikazivao je čudne pejzaže koji su očaravali prolaznike i zadivljavali poznavaoce. Ove slike inspirisale su mnoge umetnike da preispitaju svoj stil i svet. Umesto da se okrene apstrakciji, Utrilo je stvorio novu realnost. Nažalost, tokom svoga života, mentalni poremećaj dovešće ga do boravka u ustanovama za mentalne bolesnike.
Kritika ga je zapazila tek 1910. godine. Do 1920, on postaje legendarna figura, internacionalno poznata. Godine 1929, Francuska vlada nagrađuje ga ordenom Legijom časti. Danas, turisti Pariza i četvrti Monmartra mogu pronaći mnoga njegova dela na razglednicama, a jedna od najpopularnijih je čuvena slika iz 1936. pod nazivom: Ugao na Monmartru / Lapin Agile.
Godine 1935, sa svojih 52, ženi se sa Lusi Valore i seli se u mesto Le Vesine van Pariza. U to vreme bio je suviše bolestan da radi na otvorenom, i počinje da slika po motivima razglednica i po sećanju. Uprkos toga što je tokom života bio alkoholičar, doživeo je sedamdesete godine. Utrilo umire 5. novembra, 1955. Sahranjen je na groblju Sen Vinsent u Monmartru.
Utrilo je jedan od slikara čija se dela najviše krivotvore.

  • Utrillo, sa vie, son œuvre, Jean Fabris, Claude Wiart, Alain Buquet, Jean-Pierre Thiollet, Jacques Birr, Catherine Banlin-Lacroix, Joseph Foret, Éditions Frédéric Birr, Paris, 1982



GALERIJA : http://images.google.com/images?hl=sr&q=Maurice+Utrillo&lr=&um=1&ie=UTF-8&ei=IvHHSY7lDdm0jAeBjYyDCw&sa=X&oi=image_result_group&resnum=1&ct=title
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
foneks

avatar

Datum upisa : 23.03.2009

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptyUto Mar 24, 2009 9:00 am

Hvala i Vama.Dragan
Nazad na vrh Ići dole
svilanaasvaltu

svilanaasvaltu

Datum upisa : 09.01.2008

IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM EmptyČet Apr 09, 2009 8:38 am

Posebno volim ovaj pravac u slikarstvu i uzivam u slikama radjenim ovom tehnikom
U radu [primenjujuci je na adekvatan nacin naj-mladjima]takodje volim ovaj prenos tackaste tehnike ili kombinaciju.
Primecujem da je Slikarstvu na ovom forumu dato pocasno mesto,kao i ostalim umetnickim pravcima.
To na nekim forumima nema ovakav kvalitet,stoga sve komplimente danubiusu i eventualnim saradnicima....
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




IMPRESIONIZAM Empty
PočaljiNaslov: Re: IMPRESIONIZAM   IMPRESIONIZAM Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
IMPRESIONIZAM
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: ISTORIJA UMETNOSTI :: LIKOVNA I DRUGE FORME UMETNOSTI :: EPOHE I PRAVCI-
Skoči na: