VOJVODJANSKA KUHINJA.....za početnike

Vojvođanska kuhinja

Istorija vojvođanske kuhinje (iz knjižice sa istim nazivom autorki dr Anđelije Ivkov – Džigurski i mr Ivane Blešić):

Još krajem XVIII veka na prostoru Vojvodine je pisano o pripremanju hrane, kada je Zaharije Orfelin objavio prvu knjigu kuvarskih recepata u Sremskim Karlovcima. «Prvi srpski kuvar» sastavio je i štampao jeromonah Jerotej Draganović u manastiru Krušedol, na Petrovdan 1855. godine. U Novom Sadu je iz štampe 1877. izašao «Kuvar» Katarine Popoivić – Midžine, a u Velikom Bečkereku 1914. štampan je «Kuvar zaboravljenih jela».

Gatronomija Vojvodine se formirala kao odraz složenih uslova života, geografskih karakteristika, prirodnih uslova i društvenih zbivanja na ovom prostoru. Na području Vojvodine javlja se velika mešavina kuhinja, a samim tim i veliki broj različitih jela. Ova kuhinja je mešavina različitih uticaja naroda koji vekovima žive na ovom prostoru. Na ishranu i pripremanje jela u Vojvodini, mnogo je uticao dolazak Nemaca. Oni su doneli svoja jela, običaje, pripremanje zimnice, vina, gajenja voća i vinove loze, pa je srpsko stanovništvo poprimilo dosta njihovih jela i načina pripremanja hrane. Takođe, u Vojvodini je prisutno bogatstvo kulinarskih znanja i međusobnog uticaja mađarske, rumunske ili slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela su izvedena iz ruske ili neke druge kuhinje iz okruženja.

Različiti uticaji čine vojvođansku kuhinju specifičnom, a time i atraktivnom za turističku potražnju, tim više što se od ovih oblika koji odražavaju promene u kulturnom životu sela, najmanje promenila ishrana stanovništva.


Uticaj se uočava i u nazivima mnogih jela sačuvanih do danas: iz nemačkog fruštuk/doručak (Das Früstück), jauzna/užina (Die Jause), foršpajz/predjelo (Die Vorspiese), rinflajš/goveđe meso (Die Rindfleisch), cušpajz/varivo (Die Zuspeise), knedle, štrudle, krofne...iz mađarskog: perklet/prženo meso u sopstvenom sosu (Pörkölt), gulaš (Gulyás), paparikaš (paprikás)…

Od starina su hranu u kući pripremale najstarije žene oslobođene glavnih poljoprivrednih poslova, a ostatak ukućana je bio na njivi.

Doručak je po običaju bio nešto kaloričniji. Često se jela sveže pečena lepinja ili hleb, namazani svinjskom mašću i posuti mlevenom crvenom paprikom.

Tokom zime u Vojvodini su od starina postojala tri obroka: doručak ili fruštuk (u 7 sati), ručak (uvek u podne) i večera u (18 časova). Tokom leta, kada su dani bili duži, bilo je i više obroka. Pored uobičajenih tu je pre podne oko 10 sati bila jauzna ili mala uja, a popodne oko 17 časova je bila velika uja. Za ove obroke se obično spremale jabuke u šlafroku, hleba i masti sa alevom paprikom i sl. Oni koji su se zatekli na njivi često su znali da pojedu samo neko sezonsko voće i hleb.


Danas je teško izdvojiti neka jela kao karakteistična za pojedine narode (pošto se kod više njih javljaju ista jela), jer živeći zajedno, prenosili su jedni drugima kroz godine svoja iskustva, običaje i stvorili vojvođansku kuhinju.

Slobodno se može reći da je gastronomija jedna od najatraktivnijih turističkih ponuda Vojvodine i da se u Vojvodini na dijetu zaboravlja. Ovde se dobro jede.
Prijatno!

U Evropi se predjela služe već vekovima. Njihovo poreklo nije tačno utvrđeno, ali je poznato da su Rimljani svoje gozbe počinjali grickajući celer, zelenu salatu i drugo povrće. Pretpostavlja se da je u antičkoj Grčkoj služenje predjela već bilo običaj. Kasnije su i ostali narodi Evrope prihvatili predjela, obogatili ih i još usavršili. Od savremenih naroda hladna predjela imaju tradiciju u Rusiji, od kojih su ih preuzeli Francuzi, a od njih ceo svet.


U Vojvodini se predjela pripremaju od raznih životnih namirnica: sireva, suhomesnatih proizvoda, jaja i naravno testa.

Jedan od najpoznatijih sireva je nadaleko čuveni mokrinski sir. Recept za pripremu ovog sira je strogo čuvana tajna, koju je svaka mokrinska domaćica dobila od svoje majke ili bake i ostavljala je u nasleđe svom potomstvu!



O mokrinskom siru zna se nadaleko čuvena priča Mike Antića kada je u kafani „Skadarlija“ na Queens-u ugledao u jelovniku „Mokrinski sir“. Kaža Mika: „Ukočio sam se. Kakav Mokrinski sir!? I to u sred Njujorka. Pozovem vlasnika kafane. On mi kaže: „Mi imamo ovde svoje ljude koji na stari, domaći način prave ono što su pravili u domovini. Ako se ovaj sir ne lista, možete mi ga nabiti na nos ili za vrat.“ Ali ja sam, kažem, iz Mokrina. Mene nećete prevariti. Ja sam taj sir jeo još od malih nogu. Probam sir: jeste! E pa moj Mokrinu, hvala ti za sir koji jede danas i drugi kontinent.“

Pored ovog u Vojvodini se prave još i: švapski sir, somborski sir, sir u „kriškama“, samokiš, pivnički sir, namazni sir „sirdik“, bećarski sir...

Svojim pikantnim ukusom predjela otvaraju apetit i olakšavaju gostu čekanja koja slede.


Čuveno je predjelo „vojvođanska zakuska“ koju pored sireva čine: gronik s belim lukom, kobasice (sremske, ratarske, slovačke), kulen, domaća džigernjača, krvavice, hurka, švargla, dimljena šunka, domaća slanina, topljena mast, čvarci, pašteta od čvaraka, pašteta od džigerice, pihtije i mnogi drugi.



Za pravljenje slovačkog kulena, nadaleko poznatog specijaliteta, koristi se najkvalitetnije svinjsko meso od buta, karea i plećke.

Posebno mesto među predjelima zauzimaju različite vrste pašteta: od guščije džigerice, od čvaraka, od fazana, riblja...



Pihtije su se služile i na carskim dvorovima i nekada pravile najčešće od svežih svinjskih kožurica, mada se koriste i svinjski papci i meso i obavezno beli luk. Radi ukrasa, ali i ukusa kada se pihtije stegnu na njih se može staviti naseckanog peršuna i crvene aleve paprike.



Ranije su topla predjela bila sastavni deo večere i služila se posle supe. Topla predjela se ipak mogu služiti za ručak, kad i hladna, ali u tom slučaju ona moraju biti iz kategorije „malih lakih predjela“, kao što su paštete od lisnatog testa, štanglice, rolne, pituljice i slično. U Vojvodini se često kao topla predjela služe testa, ali se ona isto tako služe i kao glavna jela ili deserti.
__________________

Jela od testa su omiljena u Vojvodini, kako u Bačkoj, tako u Sremu i Banatu. mnogo testa u vojvođanskoj, vode poreklo iz nemačke i slovačke kuhinje. U osnovi postoje dve vrste testa - za trenutnu i kasniju upotrebu.

Za kasniju upotrebu se prave: trganci, tarana, rezanci (za supe, ili kao dodatak paprikašima, gulašima...), flekice.

Jedno od omiljenih jela su flekice s kupusom ili krautfleke (Krautfleckerl), za koje se u Sremu kaže "da se njima bolan leči", u gradovima se češće pripremaju flekice sa samlevenom šunkom (Die Schinkenfleckerl ), a pripremaju se i flekice s pavlakom.

Nadaleko poznato jelo je testo, rezanci ili nasuvo sa krompirom, poznato pod nazivom grenadirmarš(Der Grenadiermarsch), nasuvo s amkom, sirom..., a tu su i šufnudle (Schupnudel), gomboce, tašci (Die Tasche), koji se služe slani sa zaprškom ili slatki, a posebno veliku zastupljenost imaju skoverci (palačinke) i gibančice.

Svaki narod u Vojvodini ima nešto specifično. Tako je i kod testa, pa se na trpezi mogu naći brindzovi haluški, krpice, rusinski peljmeni, trganjci sa šunkom, stare vojvođanske knedle sa sirom, tarana s mlekom, bunjevačka tarana s "divenicom" ili razne vrste valjušaka.




__________________

Reč supa (Die Suppe) prihvaćena je od Nemaca, pa samim tim i samo jelo.

Jedna od prepoznatljivijih vojvođanskih supa je svakako nedeljna supa, a sprema se od različitog mesa. Nekad je to morčija supa, a veoma često se pripremaju i pileća, juneća, teleća, ali i pačija, guščija, ćureća, od fazana, petla pa čak i golubova.



U supu se stavljaju domaći rezanci, flekice za supu, derviš, a često se stavlja i tarana.

Reč čorba je turskog porekla i znači - masna voda, koja se dobija kuvanjem mesa; a prihvaćena je od stanovništva južno od Save i Dunava.

Zabeleženo je da su se od XIX veka spremale čorba od cibere - kiselica (cibera je sok od mekinja prelivenih vrelom vodom), kao i čorbe od pasulja, kropmira...

Za pripremu čorbe koriste se različite vrste mesa, te u Vojvodini možete probati: jagnjeću čorbu, pileću čorbu, čorbu od fazana, kiselu čorbu od zeca, ljutu gulaš čorbu sa "čipetkama"...



Kao jedne od najprepoznatljivijih su svakako bela pileća, paradajz čorba, ratarska čorba i riblja ili alaska čorba.

Riblja ili alaska čorba se priprema od razne sitne ribe: šarančića, štuke i bele ribe (ako se pravi od veće ribe koriste se samo rep i glava) sa crnim lukom, peršunom, celerom, lovorom, biberom u zrnu i paprikom.

Evo i nauka kaže -Vojvođani se hrane najzdravije ,i jedini nisu naseli na globalnu zaveru nutricionista koji su nam satanizovali milu nam slaninu i masnu svinjetinu .
Najnovija istraživanja pokazuju da su i rakija, vino i kafa zdravi -te smo i po tome avangarda jedenja -a pušimo samo zato da izbalansiramo ono što obilno unosimo godinama u sebe .
Živeo bački ručak -dole nutricionisti i pisci dijeta .:zurka : 
__________________


JEDITE SLOBODNO: Otkriveno 10 nutricionističkih laži!

Doktor 14:58, 18.10.2013.
Autor: Magazin.ba
Istraživanje iz 2010. godine na 1,2 miliona ljudi otkrilo je da nema značajne veze između kardiovaksularnih bolesti i dijabetesa sa crvenim mesom

Bojite se da jedete jaja, slaninu, kobasice, masnu hranu? Pune su vam uši kalorija, holesterola, straha od gojenja? Kada pročitate 10 nutricionističkih laži, biće vam puno lakše. Verovatno ćete uveče odmah otvoriti frižider i napuniti tanjir onim što ste do sada izbegavali.
Laž br. 1 + Jaja su nezdrava
Jaja su neverovatno zdrava! Činjenica je da su sastojci u jajetu toliko hranjivi da iz jedne-jedine ćelije izraste pile. Jaja su na loš glas došla zbog velike količine holesterola, ali ona ne povećavaju količinu tzv. lošeg holesterola u krvi. Naime, povećavaju količinu dobrog holesterola. Jaja su savršena hrana za ljude - puna su vitamina, minerala i jedinstvenih antioksidanta koja štite oči i odličan je izvor kolina, nutrijenta koji je vrlo važan za rad mozga.
Laž br. 2 - Svaka kalorija je ista
Smatra se da je za gubitak težine najvažnija stvar potrošnja i unos kalorija. Međutim, nije svejedno iz koje hrane kalorije dolaze. Naime, različite vrste hrane kroz telo prolaze kroz različite metaboličke procese. Primer, fruktoza vam može podstaći apetit, a glukoza ga smanjiti.
Laž br. 3 - Životinjske masti su nezdrave
Dugo se verovalo da su zasićene masne kiseline, koje nalazimo u životinjskim mastima, nezdrave. Istraživanja pokazuju da su one u potpunosti bezopasne i ne povećavaju rizik od bolesti srca i krvnog sistema. One povećavaju dobar holesterol, a loš holesterol preoblikuju u bezopasni podtip holesterola.
Laž br. 4 - Puno proteina je nezdravo
Povećan unos proteina dugoročno osnažuje kosti i smanjuje mogućnost lomljenja kostiju u starosti. Neistina je i da previše proteina šteti bubrezima, iako bi bubrežni bolesnici trebalo da izbegavaju njihov prevelik unos. Naime, proteini smanjuju rizik oboljenja od dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Laž br. 5 - Svi  treba da jedu hleb od celih zrna ječma
Sve je više dokaza da ječam uzrokuje razne zdravstvene probleme. Naime, ječam je najveći izbor glutena u ishrani, a mnogi ljudi su na njega osetljivi zbog čega može doći do probavnih problema, problema s mozgom (šizofrenija, autizam…). Naučnici čak preporučaju da se ječam uopšte ne jede.
Laž br. 6 - Kafa je nezdrava
Istina je da kafa može malo da poveća krvni pritisak. Ali istraživanja pokazuju da oni koji piju kafu imaju 67 odsto manji rizik oboljenja od dijabetesa tip II, manji rizik oboljenja od Alchajmerove i Parkinsonove i 80 odsto niži rizik od bolesti jetre. Osim toga, kofein pomaže u mobilizaciji masnih kiselina, osnažuje metabolizam, a blagotvorno utiče i na funkcije mozga. Kafa je puna i antioksidanta - sadrži ih više i od nekog voća i povrća.
Laž br. 7 - Meso je nezdravo
Istina je da se prerađeno meso povezuje s raznim bolestima, ali neprerađeno crveno meso ne bi trebalo. Istraživanje iz 2010. na 1,2 miliona ljudi otkrilo je da nema značajne veze između kardiovaksularnih bolesti i dijabetesa sa crvenim mesom. Crveno meso je vrlo hranjivo: puno je vitamina, minerala, kvalitetnih proteina, zdravih masti i nutrijenata važnih za telo i mozak.
Laž br. 8 - Najzdravija ishrana je niskomasna i visokokarbonska
Istraživanje dugo 7,5 godina pokazalo je da je grupa žena koja se hranila niskomasnom hranom težila u proseku samo 0,4 kg manje od grupe koja se hranila "normalno", a nije bilo porasta kardiovaskularnih bolesni ili raka.

Laž br. 9 - Bilja i ulja od rafiniranog semenja su zdrava
Sojino, suncokretovo i kukuruzno ulje navodno su zdravi. Ali ona sadrže omega-6 masne kiseline čije preterano uzimanje može da uzrokuje bolesti. Osim toga, povezuju se sa povećanim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.
Laž br. 10 - Od masnoća se gojite
Iako zvuči logično da se od masnoća gojite, to nije baš tako jednostavno. Iako masti imaju više kalorija nego proteini ili ugljeni hidrati, masna ishrana vas neće udebljati. Naime, u poslednje vreme postale su popularne dijete u kojima se jede masna hrana, a izbegavaju ugljeni hidrati.

Ima'l dobar recept za vojvodjanski gulas?! Al bez svinjetine molim, seriously:)

Pravila bih danas:)

AstrinaKomsinica ::

Ima'l dobar recept za vojvodjanski gulas?! Al bez svinjetine molim, seriously:)

Pravila bih danas:)

Imaš na temi "paprikaši i gulaši" ali nema veze ....jednostavno je .

Iseckaš junetinu (1 kg ) i crni luk(2-3 glavice )  ,i dobro "popirjaš" u sopstvenoj "masti ili dodaš malo vode (pa dinstaš )
Dodaš vodu ,kada dobro prokuva jedan "živ" paradajz ili 1 dl " tečnoga" ,so, alevu papriku (2-3 kašike ,slatku ) i 1 kašiku ljute .Može i suva feferona -ako želiš "ljuto"
Kuvaš dok meso ne omekša "kao duša" (sat ,dva) slobodno dodaješ vodu i začine ,po ukusu .
Domaće testo ,i dobro vino uz ....to ti je sve .
Ako ti je "saft" duži ,onda je paprikaš ,ako je "kraći" -gulaš .

ps
i sama sam ga danas proždrnula ,prijo .:mahhh:

Obozavam valjuske,u dve tri varijante  ..a i -pogacice-.. 

Danubius ::

AstrinaKomsinica ::

Ima'l dobar recept za vojvodjanski gulas?! Al bez svinjetine molim, seriously:)

Pravila bih danas:)

Imaš na temi "paprikaši i gulaši" ali nema veze ....jednostavno je .

Iseckaš junetinu (1 kg ) i crni luk(2-3 glavice )  ,i dobro "popirjaš" u sopstvenoj "masti ili dodaš malo vode (pa dinstaš )
Dodaš vodu ,kada dobro prokuva jedan "živ" paradajz ili 1 dl " tečnoga" ,so, alevu papriku (2-3 kašike ,slatku ) i 1 kašiku ljute .Može i suva feferona -ako želiš "ljuto"
Kuvaš dok meso ne omekša "kao duša" (sat ,dva) slobodno dodaješ vodu i začine ,po ukusu .
Domaće testo ,i dobro vino uz ....to ti je sve .
Ako ti je "saft" duži ,onda je paprikaš ,ako je "kraći" -gulaš .

ps
i sama sam ga danas proždrnula ,prijo .:mahhh:

Bice "kraci", i papren:) Hvala Robin! Jedva cekam da prozdrnem:) hahahahahaahah

Za dobar gulaš važno je da imaš bar dve vrste mesa. Junetinu-govedinu, piletinu...Seckaš na sitno, a luka ti treba koliko i mesa skoro. Sitno seckani luk dinstaš da postane staklast, onda dodaš meso i ostaviš da se krčka u vodi koju pusti. Na tihoj vatri. Začine dodaješ pred kraj, sa sve crvenom paprikom, biberom, bosiljkom...šta već voliš. Dobro je ubaciti malo ljutog, ako volite. Gulaš je gotov kad postane gust, kad meso gotovo počne da se raspada, bez dodavanja vode, ali ako je meso suvo, možeš malo, jednu čašu. Ne zapržava se brašnom!!
Uz to ide testo ili kuvani krompir.
Prijatno  

Pa bas sam i mislila skuhati krompir, onako ko na dalmatinski,,,,Budem, budem:) Hvala puno!

Mnogi ne znaju da je Vojvodina nekih dva veka skoro bila u sastavu Otomanske imperije (Budimski pašaluk) a uz to kao pogranična regija s istom dosta upila iz turske kuhinje. Najbolji primer su pite tj savijače od tankih kora koje mi u Banatu zovemo još i gibanica uSlatko.

Brojne su ovakve pite/savijače/gibanice. Uglavnom kao desert tj slatke. Sa sirom samokišem, s jabukama, višnjama, makom ... i naravno kraljica svih s ludajom ili takozvana bundevara.


Bundevara ili gibanica s ludajom

Takođe kod nas se česnica za Božić pravi kao pita s orasima i suvim grožđem. Ponegde je prelivaju otopljenim medom a negde se služi samo kao suva pita posuta prah šećerom. Sličan recept su i Materina pogača (ima u ovom PDF ko je zainteresovan da čita) i Povojnica.


Mi Česnicu volimo bez šećera gore

ZoxZoja ::

Mnogi ne znaju da je Vojvodina nekih dva veka skoro bila u sastavu Otomanske imperije (Budimski pašaluk) a uz to kao pogranična regija s istom dosta upila iz turske kuhinje.

Tačno Zoxy ....ali se i tri veka ranije (od ostatka Srbije ) oslobodila Turaka,pa dosta"upili" i od Bečke /Peštanske kuhinje ,naročito  kad su slatkiši u pitanju



Doduše ...mi u Vojvodini i ne pitamo puno "odakle šta" -samo "krkamo" (i vinom i pivom zalivamo)

U prethodnim postovima ste se/si se osvrnuo na zapadne i severne uticaje pa sam se ja nadovezala i južnim. Vojvođanska kuhinja je u stvari skup najboljeg od svih koji su se smucali ovim predelima. Zanimljiv je taj sklop ukusa naročito kad su slatkiši u pitanju. Teški, preslatki orijentalni kolači zajedno sa kremastim "bečkim".

Evo recimo jednog meni omiljenog a "svakidašnjeg" - "Jabuke u šlafroku".

Oljuštiti jabuke. Izrezati na kolutove i odstraniti sredinu tj semenke i ljuskice oko njih. Napraviti malo gušće testo za palačinke, umakati kolutove jabuka u testo, peći u dubljoj masnoći, pečeno ocediti i služiti posuto prah šećerom i cimetom.

*Šlafrok - domaća, kućna haljina.

Banatske savijače



Potrebno:
1/2l vode
1 kasikica soli
1/2kg brasna
1/2 supene kasike masti



Samo mi nije jasno zašto se zovedu savijače jerbo meni više liče na preklapače

Podbarac ovo je podvarijanta gibančica i to saSirom ako dobo čitam slike. Ko je to nazvao savijačom nije video Vojvodinu niti čuo orginalne nazive jela.

Inače mi Vojvođani smo veliki potrošači testa u svim oblicima pa očekujte da ovde dosadim i Bogu i Forumašima pisanjem o istom. Čak iako nisam neka domaćica & kuvarica.

http://vojvodjanskakuhinja.blogspot.com/2008/12/banatske-savijace.html

Hvala Podbarac na linku. Meni ovo liči da su "dođoši" prekrstili naše gibančice ali moguće da južna sekcija Banata koristi i taj izraz. U svakom slučaju gibančice saSirom čisti su njammmmmm.

Za neupućene ovo može da se ispeče ovako kad je pun krug bez punja sirom. Namaže se pekmezom, preklopi i jede dok je vruće, mada ni ladnim ništa ne fali. Pitanja o broju kalorija u istim se smatraju nekulturnim

Inače postoji bezbroj varijanti kako se gibančice prave. Svaka domaćica koja drži do sebe smatra da je jedino njen onaj pravi. Ima varijanta da se mast natre u brašno a ne da se dodaje topljena, da se doda i malo kvasca, da se testo malo istegli ali ne kao za tanke kore pa da se uvije u štrudlu seku parčići pa razvija na ove krugove ... sve u svemu ja ne manišem ni jednim.

John Doe ::

... danas sam skuv'o pasulj na Kanjiški način...

Recopis spameru ako već ne može da se dobije dve porcije onako da se košta.

* Da se košta, koštati nešto - probati nešto, izraz se koristi isključivo za hranu i piće.

Kao što rekoh mi Vojvođani zdravo mlogo volemo testa. A isto tako volemo i krompir. Ništa čudno da se ta dva spojimo u jedno. Grenadir-marš ili nasuvo s krompirom u nekoj sledećoj temi u ovoj jela od testa zamešenih s krompirom.

Prvo i osnovno mera u gramima nema. Svaka domaćica je iskustveno znala koliko čega treba za njenu familiju.

Pre svega se skuva krompir. Tu postoje dve škole. Oni koji krompir bare u ljusci i oni koji ga kuvaju oljuštenog i iseckanog na sitnije kocke. Ova druga škola je češća jer se krompir brže i bolje skuva. Dakle oljuštiti i iseći krompir i skuvati ga u blago posoljenoj vodi. Skuvan krompir izgnječiti ali ne onako kao za pire da bude bez ijedne grudvice. Dodati jaja opet sprem mase koja se pravi ali obično 1-3. Dodavati brašno i mesiti do potrebne tvrdoće zavisnood jela koje se pravi.

Mekani valjušci: Staviti veću količinu vode da vri. U posebnoj posudi napraviti zapršku od sitno seckanog crnog luka, masti i aleve paprike. Kašikom vaditi manje valjuške i spuštati ih da se kuvaju u kipućoj vodi. Kad su kuvani pomešati sa zaprškom. Po potrebi dodati malo vode u kojoj su se valjušci kuvali tek da ne bude suvo.

Kitaći ili kitajci:  Isto testo samo tvrđe zamešeno valjati rukama da se dobiju "zmije" prečnika oko 1 cm. Nožem ih iseći na neku dužinu 2-3 cm. Dalji postupak kao i kod prethodnog.

Gomboce ili knedle sa šljivama: Krompir-tsto zamesiti malo tvrđe. Razviti oklagijom i seći kvadrate u čiju sredinu se stavi šljiva (birati one kojenisu prezrele). Šljivu obmotati testom i kuvati u kipućoj vodi. U posebnom sudu pripremiti mrvice/prezle/drobac sa šećerom. Skuvane gomboce uvaljati u ovu masu.

Lekvar tašci: Zimske gomboce kad nije bilo zamrzivača gde su iste mogle da se zamrznu dok traje sezona šljiva. Krompir testo se seče na kvadrate, u jedan deo se stavi kašičica pekmeza od šljiva, preklopi, ivice malo pritisnu i dalje isti postupakako za gomboce.

* drobac je lokalni naziv za prezle a potiče od glagola izdrobiti jer kad nije bilo drugog načina suv hleb se drobio/mrvio rukama za gomboce i taške.

Kitajci....ja Kazem sufnudle i to uvaljane u mrvice i posute secerom .... mmmmmm

Daljinski amandman se prihvata. Još dodajem i da se u nekim kućama u prezle dodaje i pekmez. Pretpostavljam jer je nekad šećera bilo manje nego danas pa da se pobojša ukus. Šećera sad ima al navika ostala.

Dakle drage moje napravite malo veću količinu pa jedan deo slan a drugi sladak. Ako šta ostane može i 'ladno da se jede ne fali mu ništa.

Već koji put bijem bitku s Bosnom (ne s našom Bosankom zvanom i Bosna nego s forumašima rodom s istoimenog geografskog područja) po temi raznih pita. Nismo se složili niokočega sem oko činjenice da su ta jela ukusna.

Posebna tema je sir kao nadev u pitama i to SLATKI SIR. Vasiona je sinhronizovana i uvek da odgovor koji ti je potreban samo je treba pažljivo slušati. Tako se danas u jednoj FB grupi posvećenoj Vojvodini pojavio recept za lenju pitu sa sirom sa sve slikom iste. Recept malo modifikovan jer se koriste margarin i pavlaka al moramo i mi Vojvođani u korak s vremenom.

DakleM treća sestra Lenje pite s jabukama i Lenje pite s višnjama

Lenja pita sa slatkim sirom

Kora:
350gr brašna
4 žumanca
120gr šećera
150gr margarina omekšanog
100ml kisele pavlake
1 limun rendana korica
1 prašak za pecivo

Fil:
500gr mladog sira
150gr šećera
3 vanil šećera
4 belanca
2 kašike brašna
100 ml kisele pavlake

Priprema kora
Umutiti žumanca sa šećerom, postepeno dodavati margarin, pavlaku, koru od limuna, brašno i prašak za pecivo. Od ove mase umesiti glatko testo, podeliti na 2 jednaka dela. Jednu obgu (jufku) razviti i staviti u podmazan pleh.

Priprema fila
Belanca umutiti sa šećerom, dodati 2 kašike brašna, pavlaku, vanil šećer i sir.
Sve to umutiti mikserom, i kada je sjedinjeno, staviti fil preko prve kore.
Odozgo pazljivo prekriti drugom korom.
Peci na 200C oko 30 minuta.

Hladnu pitu seći na kocke i posuti prah šećerom.

Prijatno!

Kako ne mogu da nađem u kojoj temi je ono Bosanka tražila recopis za vruću rakiju evo ovde ću ga ostaviti. Za nju i sve one koje vole da se u mrzla jutra i večeri ogreju.

KUVANA RAKIJA BANATSKA

Potrebna vam je čaša rakije od 2dl, pola čaše vode i jedna kašika šećera. Zagrejte šećer u džezvi dok se ne otopi, dobro ga promešajte, a onda sipajte rakiju. Dodajte vodu kako biste razblažili rakiju i pustite da provri. Napitak je tada gotov, sipajte ga u čaše i uživajte! Ostatak držite na blagoj toploti kako se ne bi ohladio.

Kuvati poklopljeno da alkohol ne ispari. Podrazumeva se da se koristi domaća rakija.



Prijatno!

Jeste da smo siti i presiti od božićno-novogodišnje-božićne trpeze ali neće biti loše podsetiti se nekih običnih svakodnevnih jela vojvođanskih.

Današnja tema nasuvo.

Nasuvo (banatski naziv inače) je domaće testo tj rezanci. Skuvani i pomešani sa različitim filovima.

Prvo i osnovno je napraviti testo. A isto se pravi od vode i brašna i malo soli (na vrh noža je dovoljno). Količine se prilagođavaju potrebama tj brojnosti i ješnosti familije. Zamesi se testo, razvije u krug oklagijom do debljine od mm ili 2. To se ovde zove list nasuva. Pravi se jedan ili više komada opet u zavisnosti od potreba.

Kad testo malo "odmori" seče se na trake širine otprilike tri prsta. Ove trake se slažu jedna na drugu i seku na tanke trakice, pola cm otprilike. List nasuva se dobro popraši brašnom da s ene bi lepilo jedno za drugo.


Moja mama pravila domaće za Badnje veče

Ovakvi rezanci se kuvaju u dosta vode. Skuvani se ocede i mešaju sa sirom, krompirom sa zaprškom, makom, rogačom, uprženim kupusom ... već prema mašti domaćice ili ukusu ukućana.

Nasuvo sa sirom - Tvrdi sir se izrenda na krupno rende i pomeša sa rezancima. Ostavi se na vatri dok se sir ne rastopi toliko da se tegli kad se uzme viljuškom. Danas se pravi i podvarijanta pa se umesto sira doda samo jedna kisela pavlaka.

Nasuvo s krompirom ili grenadir-marš - Krompir iseći na kocke i skuvati. Napraviti zapršku od crnog luka i alevpaprike i masti i u nju umešati skuvan krompir i rezance.

Nasuvo s makom - Mak samleti, pomešati sa šećerom i dodati skuvane rezance. Ovo se tradicionalno jede kao deo Badnjačke večere i kod Katolika i kod Pravoslavaca u mom kraju.

Postoji nepisano pravilo da se nasuvo jede od svetlijeg ka tamnijem. Odnosno prvo sa sirom, pa sa krompirom pa tek na kraju "crno" odnosno s makom. Ovakav obrok traži puno vremena a ostane boga mi i suđa za pranje onoliko. Zato danas domaćice "krate" vreme i kupuju gotovu testeninu ali nije to to ipak.

U vodu u kojoj su se kuvali rezanci može da se doda skuvan paradajz, ostavi se deo rezanaca, dodaju začini (so, vegeta i sl) i dobije se ukusna krem čorba od paradajza za početak obroka.

Možda su italijani poznati po testeninama ali nemamo ni mi razloga da se stidimo kad su jela od testa u pitanju.

Slavsko žito ili Koljivo

Prvo da napomenem da se i ovo kao i sve ostalo pravi "po potrebi" tj u zavisnosti od broja konzumenata. Zbog lakšeg praćenja recepta ipak ću dati neke okvirne mere koje naravno svako može da prilagodi svojim potebama ili ukusu.

Uzeti kilogram žita tj pšenice. Otrebiti tj ručno izbaciti nečistoće, plevice i slično ako postoje. Žito oprati iz par voda da se skine i prašina sa njega. Staviti u veći lonac i naliti sa 2-3 puta većom količinom vode. Staviti da se kuva. Kad provri skida se sa vatre i "utrpava". Utrpati žito u stvari znači poklopljen lonac staviti u jastuke, obaviti ga ćebetom i ostaviti da se tako dokuva. Slično kao što se skuvan paradajz u flašama "utrpava" kad se sprema za zimnicu.

Skuvano i ohlađeno žito izvaditi iz jastuka i oprati iz par voda da se odstrani skrob koji daje ljigav osećaj kad se jede. Oprana zrna raširiti na neki čaršav u jednom sloju da se ocede i prosuše.

Oceđena zrna samleti na mašini za meso i staviti u neku dubju posudu u kojoj će se "mesiti".

500-750 gr sitnog šećera (ja koristim kupljen i lično mi je bolji nego kristal koji se ne rastopi uvek dobro) umesiti sa samlevenim žitom. Moj savet je da se ne doda odmah sva količina nego da se ostavi malo da odstoji i da se šećer lepo rastopi pa kad se proba i ako nije dovoljno slatko doda ostatak šećera.

Mleveni orasi su obavezan dodatak koljivu. U zavisnosti od ukusa ali i cene (ove godine su papreno skupi ovde) dodaje se od 300 gr pa naviše. Ja volim da deo (za jednu šaku otprilike) isecka i dodam u koljivo. I orahe umesiti sa samlevenim žitom isto kao i šećer.

Suvog grožđa ja na ovu količinu dodajem otprilike 200 gr ali stvar ukusa može i više. Suvo grožđe nije potrebno natapati u vodi kao za kolače jer mleveno žito ima dovoljno vlage od kog će zrna lepo nabubriti. Suvo grožđe se dodaje poslednje kad je već šećer i mleveni orasi umešani u samleveno žito.

Ovo je osnovni recept.

Moja majka-Zorka je dodavala i malo mlevenog morskog oraščeta (ja ne volim i ne dodajem), neko natre malo limunove korice i doda i sok od limuna, vanilin šećer isto po ukusu može da se doda. Neki čak u koljivo dodaju seckane žele bombone, čokoladu i slično što nije zabranjeno ali ja lično ne volim.

Ukrašavanje: Koljivo se u našoj kući servira na ravnoj tacni formirano kao niža torta. Neko ga stavi u dublju posudu tj činiju. Gornja površina može da se ostavi čista ili da se ukrasi po želji. Po starinski se od polutki oraha pravio krug oko koljiva a u sredini formirao krst. Neko isto ovo uradi kockama šećera ili žele bombonama. Takođe sam viđala i da se od papira izreže krst koji se stavi na koljivo pa se okolo posipaju mleveni orasi, mlevena čokolada ili čokolada u prahu pa kad se papir skloni ostane krst u sredini. Sve ovo je mašta i želja domaćice koja koljivo pravi.



Moje koljivo. Ove godine ga nisam ukrašavala ničim.

Umesto oraha mogu da se koriste i mleveni lešnici ili bademi ali onda treba eksperimentisati da bi se utvrdile potrebne količine.

I za one koji vole ovu posasticu i van Slava da napomenem da servirana u ćasama uz malo šlaga se zove i "žito sa šlagom" - ono iz poslastičarnica našeg detinjstva.

Bećarac.....

Tipično letnje jelo, koje nema neki klasični recept, niti strogo odredjene sastojke....Od povrća sta ti se nadje pri ruci, ali, luk, paprika, i paradajz moraju biti.
Pored, klasičnog, i momačkog bećarca, danas je popularan i tako zvani....moćni sataraš.
Moćnom satarašu, uz uobičajeno povrće, dodaju se, svinjsko ili živinsko meso, kobasice i slanina.

Naziv bećarac je dobio....

U Vojvodini bećarom zovu, neženju, vesejlaka, i bezemljasa.
U davna vremena, oni su hleb zaradjivali čuvajuci od lopova gazdinske bašte, u kojima je uvek bilo, paradajza, luka, paprike....uz malo soli i poneko jaje, svaki je u svojoj kolibi mogao začas posla da spremi sebi ručak.
Sve bi seckali sataricom, pa se ovo, danas omiljeno letnje jelo, zove i sataras.

Neki ga još zovu i vinogradarac jer su i pudari vrlo rado spremali ovo jelo čuvajući vinograde.

Letnji krastavci, krastavci iz vode ili krastavci naSunce

Najveća staklena tegla koju imate u špajzu se opere i ostavi da se malo "isunča". Za to vreme se krastavci salatari, oni domaći svetliji, dobro operu i svakom se odseku vrhovi. Onda se oštrim nožem zaseče s jednog kraja ali ta nekih 1-2 cm ostane. Pod uglom od 90° se zaseče sa drugog kraja i tako pripremljeni se ređaju u teglu. Prelije se hladnom vodom, posoli (par kašika soli) doda cvet mirođije, parče zelenog grozda, par štapića rena i obavezno parče hleba na vrhu. Ostavi se na suncu, poklopljeno tanjirićem ali tako da ne dihtuje 100% (vrenje traži da izbaci nagomilane gasove). Kad vrenje počne voda se zamuti. Posle par dana (zavisi od temperature vazduha) krastavci se izbistre, imaju blago kiselkast ukus i spremni su za jelo.



Nekad se u svakom selu tačno znalo s kojeg arterskog bunara je voda najbolja za ove krastavce pa se na taj išlo čak i ako je bio udaljen. Negde sam čitala da ovako spremljeni krastavci su mogli da se ostave i kao zimnica (pre konzervansa) ali se to danas više ne radi.

Zox, hoću prvo da ti kažem da sam presrećna što vidim ove tvoje recepte. Sve sam ja to jela, na tome odrasla, ali mnoge nisam nikad naučila ili ih nisam zapamtila. Krastavci nasunce su nešto što i nisam posebno volela. ali sada, tako bi ih rado jela. Nostalgija!
Mada, kakva nam je voda teško da bih uopšte uspela da ih ukiselim tako. A i krastavci, iskreno, nikakvi ove godine. Neće biti kao babini nikad :)

ZoxZoja ::

Bećarac.....


Sve bi seckali sataricom, pa se ovo, danas omiljeno letnje jelo, zove i sataras.

U moj kraj se zove i "bećar paprikaš" . 
I ja naivan ,kao klinac ,očekivao neki ludi paprikaš (jer vole*m ) ,tako mi zvučala "najava " , a ono......izem ti ,neki "đuveč" ? 
Zato sam i zapamtio za sva vremena . 

Ovo kod mene, u šali, zovu Bećar paprikaš. Zato što bećari nemadu vremena da kuvadu. A i kad dođedu noćom izBirca teško da su sposobni da štogođ uradidu. Nego leba masti i paprike pa u spavanje dok Baba ne ograjše da se ustaje.

ZoxZoja ::

Ovo kod mene, u šali, zovu Bećar paprikaš. Zato što bećari nemadu vremena da kuvadu. A i kad dođedu noćom izBirca teško da su sposobni da štogođ uradidu. Nego leba masti i paprike pa u spavanje dok Baba ne ograjše da se ustaje.

Mastilebasoliipaprike ......tako se to kod mene zove . 
I uz to ide i luka (krupno sečeno)

Leti bih mogao da živim na bećarcu.
Samo uz to malo belog sira i neka 'nako malko ljuta papričica...

Došla je zima i red je da se malo podgojimo i spremimo zalihe za teške poslove paorske koji nas čekaju već na proleće.

Jedno od redovnih zimskih jela je takozvani Carski fruštuk. Isti se pravi uglavnom subotom i bude tako doručkoručak ili što bi poengležena mladež rekla branč.

Daklem Carski fruštuk se sastoji od nekoliko jela.

Prvo je mandara koja se kuva od uprženog brašna, vode i u koju se razbije više komada jaja i dobro izmeša. Nemoj da je nekog đavo naterao da mandaru pravi na olaju. To je jedan od smrtnih grehova u Vojvodini.

Drugo je prženi kiseli kupus. Tu strogo paziti da ne zagori.

Treće je neizostavni krompir. Koji se jal bari, jal se ispeče ili neki naprave i pire. To na volju svakoj reduši šta će praviti.

Četvrto i najvažnije je pečena slanina iz salamure. Iseku se parčad ni predebela ni pretanka. Zarežu malo pa na mast da se peku.

Peto su jaja koja se OBAVEZNO peku na masti gde je i slanina pečena. Tako pokupe sav onaj divan ukus koji je slanina ispustila.

Od svega po malo se sipa u tanjir pa se kombinuje sve u istom zalogaju. Obavezno uz bela leba u većoj količini. Što sprečava priču za vreme jela. "Kad se jede ne priča se" - govorile su naše babe. A one su znale šta govore.

Posle doručkoručka ukućani se poizvrću kud koji a reduša ostane da pere suđe i "obećava" im da će isti opet jesti na Svetog Nikad. Večera je lovačka tj šta ko nađe jer sutra je i ovako i onako nedelja pa se pravi nedeljski ručak po svim pravilima.

ZoxZoja ::

Daklem Carski fruštuk ...

Prvi put čujem -iskreno . Ne zvuči loše ,naravno .Nisam razumeo tu "mandaru" .
Da li to ide "nagusto" ,kao neka vrsta omleta ,ili na "retko" tipa supa/čorba ?

Mandara je otprilike kao sos od paradajza ili mirođije. Malo gušće ali ipak delimično tečno. Upržiš brašno, zaliješ vodom uz stalno mešanje da ne bude grudvi. Kad je skuvano razbije se par jaja i dobro izmeša da se "ne vide". Naravno posoliti po ukusu. Vojvođanska varijanta bešmel sosa koji se jede kao zasebno jelo. Moja mama je pravila i skraćenu verziju mandara-pečena slanina-neka salata recimo.

ZoxZoja ::

Mandara je otprilike kao sos od paradajza ili mirođije. Malo gušće ali ipak delimično tečno. Upržiš brašno, zaliješ vodom uz stalno mešanje da ne bude grudvi. Kad je skuvano razbije se par jaja i dobro izmeša da se "ne vide". Naravno posoliti po ukusu. Vojvođanska varijanta bešmel sosa koji se jede kao zasebno jelo. Moja mama je pravila i skraćenu verziju mandara-pečena -slanina neka salata recimo.

To je onda tandara -mandara ? 

Da ne bude da ništa nije uzeto od "dođoša" u Vojvodini -jeste . 
Tkzv "pole" ili "police" 
Krompir se reže na pola ,i peče na vrućoj "plotni" poklopljen nekom šerpom (valjda da zadrži vlagu" ) 
Jede se vreo uz slaninu i crni luk + hleb . 
Vojvođanski dodatak je tako vruć krompir premazati margarinom ,pa posuti crvenom paprikom ,biberom ,solju ...


"Zalivati" po želji .

Kitnikez

Setih se jednog starog, tipicno vojvodjanskog slatkisa, sada nazalost po malo zaboravljenog!
On zaista vraca u Detinjstvo...
Uprkos tome što postoje recepti za ovu poslasticu, pišem ovaj recept i posvećujem ga mojoj Baki i njenoj Mami (mojoj Prabaki) koje su otišle pre nego su me naučile sve što su znale....Često poželim da su tu i da ih nešto priupitam, nijedna moderna sprava ili pomagalo ne može zameniti njihovu iskusnu reč. Sa teškom mukom čitam Bakin rukopis, ali vidim da je recept vrlo jednostavan i isti već godinama. Ovaj je u našoj porodici stariji od jednog veka...Znam da bi bile ponosne na mene....nedostajete mi....
Inace, Kitnikez potiče sa nemačkog govornog područja, Quitttenkäse u bukvalnom prevodu znači Sir od dunja, a u našim kuhinjama se "zadržao" (uveliko je stigao i da bude zaboravljen) iz vremena Austrougarske.
Zanimljiva je i pojava da je dunja izuzetno tražena i da je nema na pijacama....sva ode u rakiju, koja je isto tako tražena i skupa...
=============================
Sastojci
1kg dunja
900gr šećera
1 limun (sok)
=======

Dunje ne treba ljuštiti i tako neoljuštene iseći na sitno obariti u malo tečnosti sa dodatkom limuna. Obareno ispasirati, ja sam pasirala sa štapnim mikserom,a zatim kroz cediljku da dobijem čistu masu.
Kuvati dobijenu masu sa šećerom dok se skroz ne želira, gušće od đžema i pekmeza. Izliti u pleh ili kalupiće namazane sa malo ulja, posuti sa orasima po želji. Sam kitnikez se može pomešati sa seckanim orasima ili već mašti na volju..
P r i j a t n o!

Greo*ta bi bila ne zabeležiti ovaj Vojvođanski (tačnije ,Sremački ) doručak . 
Prvo fruštuk -onda "na put " .

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

John Doe ::

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

Moja je baba bila Sosa iz N. Bečeja i od nje sam učila da kuvam, spremla je supu, danas ja kuvam isto kao ona nekada, domaću, od junećeg mesa, po mogućstvu ribića ili rozbratne, zeleni, i po neki krompir i to se u mom domu zove "rinflajš" (rindfleisch- goveđe meso). Služim sa sosom od paradajza ili belim, sa belim lukom ili mirođijom.
Sos od paradajza pravim tako da na vrelo ulje stavim dve kašike brašna i nalivam supom do željene gustine. Od začina koristim samo so i šećer. Kuvam petnestak minuta, mešajući.
Ako je to taj ukus koji ti Justi pamtiš, pravi se izuzetmo lako. Probaj, prijatno.

Mima65 ::

John Doe ::

justicija ::

E, a niko ne stavlja recept za onaj fini sos od paradajza. Ne onaj obični sos paradajz, nego onaj sa brašnom što se služi uz kuvano meso, to mi se mnogo sviđa.

Dinsta s crni luk i doda paradajz. na kraju se ubaci bela zaprška i šećer po želji.

Moja je baba bila Sosa iz N. Bečeja i od nje sam učila da kuvam, spremla je supu, danas ja kuvam isto kao ona nekada, domaću, od junećeg mesa, po mogućstvu ribića ili rozbratne, zeleni, i po neki krompir i to se u mom domu zove "rinflajš" (rindfleisch- goveđe meso). Služim sa sosom od paradajza ili belim, sa belim lukom ili mirođijom.
Sos od paradajza pravim tako da na vrelo ulje stavim dve kašike brašna i nalivam supom do željene gustine. Od začina koristim samo so i šećer. Kuvam petnestak minuta, mešajući.
Ako je to taj ukus koji ti Justi pamtiš, pravi se izuzetmo lako. Probaj, prijatno.

JD kuva fantastično, stvarno nije što je moj i on taj sos pravi tako kako je opisao, a ovaj sos za koji sam pitala, pamtim da sam jela kod kumine mame u Bačkoj Palanci i upravo je tako služeno kao što si opisivala. Inače kumini roditelji su kolonizirali šezdesetih, ali su se zaista sasvim asimilirali u sredinu i prihvatili i način života i sve što je Vojvodina, pa tako i kuhinju.

To je jedna od jednostavnijih stvari koje se da napraviti a ukusno i zdravo. 
Ima varijanta gde se služi sa renom ali ja više volim sos. Iskeno više bele soseve od belog luka ili mirodjije, nego paradajz sos, ali uopšteno, sve soseve volim. 😊
Negde mi je drago što sam rasla uz babu koja je bila vrsna kuvarica, jedino mi je žao što nisam naučila kisela testa, štrudle, da mesim. 😢
Probaj da skuvaš ili nauči tvog Karapandžu! 😜😂

Dosta se često pravilo kad su zemljani radovi u punom jeku , očas gotovo a bogme je znalo i biti ukusno.


Krompir paprikaš sa kobasicom

Ja tu ne bih  ništa dodao na izrečeno .
Sem vruća *leba i paradajza. 

Vojvodjani, negdje smo vec pisali, ali ne nalazim. ..
Treba mi dobar, provjeren recept za "madjaricu" ...