Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: ALEKSA SANTIC Čet Apr 16, 2009 2:40 pm
First topic message reminder :
Biografija
Kao pesnik Aleksa Šantić(1868-1923) formirao se na prelomu dva veka ,devetnaestoga i dvadesetoga,i više nego i jedan drugi pripadnik svog pesničkog naraštaja povezao je u svom delu idejne i pesničke težnje jednog i drugog.Rođen u Mostaru,on se, posle završene trgovačke škole u Trstu i Ljubljani,vratio u rodni grad i u njemu ostao do kraja života.Prvu pesmu objavio je 1886.godine,a prvu zbirku pesama 1891.Osim pesama,pisao je i poetske drame, među kojima su najvažnije Pod maglom i Hasanaginica (poslednja je rađena po motivima iz poznate narodne pesme).U Šantićevu pesničkom formiranju,od domaćih pesnika,pored Vojislava,najveći udeo imao je Zmaj,a od stranih-Hajne i drugi njemački romantičari.Za razliku od većine pesnika svog doba,naročito Dučića i Rakića,koji su se sve više evropeizirali,Šantić je do kraja ostao veran nacionalnim i socijalnim idealima prošlog veka.On je pevao o slobodi,srpstvu,socijalnoj pravdi.Njegova muza bežala je ,,iz lude vreve’’suvremenog života,tražila lica ,,bez laži i maske’’,u težnji da se sva posveti narodu koji joj je vazda najbliži srcu (vidi programske pesme Hajdemo,muzo i Muza).Ta njena ,,služba’’izražena je često pomoću hrišćanskih simbola,koji čine važno obilježje Šantićeve rodoljubive i socijalne poezije.
Sav zaokupljen tom visokom ulogom koju je nameno poeziji,Šantić,naročito u početku,nije poklanjao veću pažnju pesničkoj formi,te su njegove pesme često nailazile na nepovoljan prijem kritike.B.Popović je primetio,povodom treće zbirke Šantićeve(1901),da njegove pesme ,,pokazuju sve mane nekorektnog kitnjastog stila’’.Neugodno dirnut tom kritikom,Šantić je u daljem svom radu nastojao da piše što bolje,da mu stil bude što korektniji i što jednostavniji.Kao i drugi tadašnji pisci,rado se prihvatao stroge i koncizne forme soneta i u toj vrsti dao neke od svojih najboljih pesama.Punu stvaralačku zrelost dostigao je u razdoblju između 1905. i 1910.godine.
Poezija Alekse Šantića kreće se u celini između dva tradicionalna opredeljenja,između ličnih i kolektivnih osećanja,ljubavi i rodoljublja,idealne drage i napaćenog naroda.Kao ljubavni pesnik razvio se pod uticajem sevdalinki,muslimanskih narodnih pesama.U njegovim pesmama dočaran je orijentalni ambijent bašta,šedrvana,behara,šarenih leptira;devojka koja se u njima pojavljuje sva je okićena đerdanima,bujne,izazovne,ali ipak skrivene ljepote.U nekima su toliko pogođeni ton i duh sevdalinke da su i same ušle u narod i počele se pevati kao narodne pesme(Emina,Na izvoru).Pesnik je zanesen tim raskošnim svetom,ali on nikada nije u njemu,već ga posmatra prikriven,s bojažljive udaljenosti.Čežnjivo,čulno raspoloženje prelazi u tugu zbog neostvarene ljubavi,promašenosti u ličnom životu i usamljenosti kao u pesmi Jedna suza,za koju je rečeno da ,,spada među najdirljivije ljubavne pesme u nas,po tonu patrijahalne i čestite iskrenosti’’(Pera Slijepčević).
Šantićeva pesnička intima prožeta je snažnim porodičnim osećanjem,nju obasjava plamen domaćeg ognjišta.U velikoj elegiji Pretprazničko veče,olovnu težinu usamljenosti u opustelom domu olakšava sećanje na detinjstvo i na idilične večeri oko rasplamsale vatre na ognjištu kada je cela kuća bila ispunjena smehom,pesmom i pričom,ali i uteha koju mu donose pesme,i svoje, ,,i drugova sviju’’.Osećanje bratske ljubavi širi se u njegovim pesmama u sve većim i većim krugovima-na porodicu,na prijatelje i drugove,na žive i mrtve srpske književnike,kojima često posvećuje svoje pesme,na ceo srpski narod,na prirodu.
I njegova socijalna i patriotska poezija,u kojoj je postigao najveće umetničke domete,obasjana je svetlošću domaćeg ognjišta i prožeta njegovom toplinom.U sonetu Moja otadžbina pesnik otadžbinu poistovećuje sa narodom.Ona je svuda gde se njegov narod nalazi.Učestalost upotrebe oblika lične zamenice i pridevske zamenice u prvom licu otkriva intenzivnost pesnikovog poistovećenja s otadžbinom i narodom.Cela otadžbina je kao rodni dom,a svi pripadnici naroda kao rođene braća.
Vezanost za rodnu grudu i domaće ognjište duboka je i trajna;njeno kidanje izaziva bol u pesnikovoj duši.U nekima od svojih najpotresnijih pesama Šantić peva o patnji onih koji zauvek napuštaju svoju domovinu i odlaze u tuđ svet(Ostajte ovde,Hljeb).Više nego drugi pesnici on naglašava patnju i mučeništvo kao najvažnije momente u istorijskoj sudbini srpskog naroda.U pesmi Mi znamo sudbu,za koju je rečeno da je ,,sonet naše istorije’’,tema mučeništva naroda prožeta je osećanjem njegove nepobedivosti:čak ni smrt ne predstavlja kraj borbe za slobodu nego samo njen nastavak (,,I kad nam muške uzmete živote/grobovi naši boriće se s vama’’).Ova pesma je zasnovana na njegoševskom shvatanju slobode i žrtvovanja za narod i u svom izrazu ima nečeg od Njegoševe visoke sentencioznosti i patosa.
U nizu pesama Šantić je iskazao patnju i veličinu radnog čoveka,seljaka i radnika.Među njima su neke od najboljih koje je napisao:O klasje moje,Moji očevi,Kovač.Pesma podzemna.Ova poslednja je posvećena radničkoj klasi,u njoj se oseća pobednički hod revolucije.U isti krug spada i najbolja Šantićeva pesma i jedna od najlepših u našoj poeziji Veče na školju (1904.).Zanimljiva je podjednako i spoljašnjim oblikom i tematski.Pesma se sastoji od četiri strofe,od kojih je poslednja delimično ponavljalje prve.Strofa nije tipska,već stvorena specijalno za ovu pesmu.Ona se sastoji od dve identične ritmičke jedinice.Svaku čini:jedan peterac+dvosložna rima+jedan šesterac.Rimovanje je aabccb,stim što su b rime uvek muške,dok su ostale uvek ženske:
Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.
,,Čitava ta ritmička struktura veoma impresivno prenosi ritam tihog talasanja mora pred zalazak sunca’’(Dragiša Živković).Pesma je vanredno orkestrirana,a bogatim asonancama,aliteracijama i rimama.Doživljaj ukletosti sudbine siromašnih,koji je u njenom središtu,dat je na posredovan,moderan način,u višeznačnim simbolima. Ova pesma naišla je na nepodeljene simpatije kritike.U celini,pak Šantić je, poput svog velikog uzora Zmaja,doživeo popularnost kod širih slojeva čitalaca i stekao laskav naziv narodnog pesnika,dok su njegove čisto umetničke vrednosti neretko osporavane kako u kritici njegovog doba,tako i u poznijoj kritici.
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:31 am
Otac
Gde ste? Vašu pesmu ne čujem iz luke, A to, deco, boli me i vređa. Neprestano motrim, ispod suhe ruke, Hoćete li doći sa dalekih međa. Oranju je doba. U plavome nebu Pozdravi se čuju lastavica rani'. Starati se treba o nasušnom hlebu, A ja sam orono. Ko će da nas hrani?
Momčilo, Milojko, Mrgude, moj dive, Hoćete li skoro uzorati njive? - Hoćete li žnjeti ko što lani žnjeste?
Ej, plugovi vaši bez vas pusti stoje... S bolom na temena unučadi svoje Suhu ruku spuštam... Moja deco, gde ste?
Krupljanka
Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:31 am
Proljeće
Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće! I svuda Prosuće se miris plavih jorgovana; I pahulje snježne padaće sa grana U naš bistri potok što bastom krivuda. Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom, I svaki će prozor zasuti beharom, Da probudi srca što ljube i gore... Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore!
Krupljanka
Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:32 am
SJEĆAŠ LI SE, SRCE?...
Sjećaš li se, srce, što je nekad bilo? Sjećaš li se sada prošlosti i dana, Kad si puno vjere, kao tiče milo, Dizalo se letom put nebesnih strana?
Ugušeni zrače, u oblaku tuge, Vihori i b'jesi slomiše ti krila, Boravište tvoje bjehu šarne duge, I tičija jata družina ti bila...
K'o nevini cvijet, puno čednog mira, U zanosu milom grlili te snovi, I k'o akord mili anđeoskih lira Budila te pjesma zvukom želja novi'.
Netaknuto burom borbe i spoznanja Živjelo si mirno u želji i plamu, Al' sve želje drage o kojima sanja Razduv'o je vjetar u poroz i tamu...
Ružičasti veo, kroz koji se žudno Gledalo u prostor života i ljudi, Rastrgla je java i poznanje budno, Pa satana mrska sad pred nama bludi.
O, dajte mi nazad v'jenac prošlih dana, Vratite mi čase, u kojim' sam samo Osjećao ljubav i vjerov'o sl'jepo U ljude i Boga što boravi tamo.
Vratite mi srce, gdje bezbrižna sreća K'o kandilo sv'jetlo sjaji se i blista, U odjeku groma što se Boga sjeća I vjeruje uskrs raspetoga Hrista.
Krupljanka
Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:33 am
IMADE VAS MNOGO...
Imade vas mnogo - ta ko bi vas mogô Izbrojati, Svijeh znati?! Imade vas mnogo bogatih gospara, Sa srebrom i zlatom, milionim' para. Dvori vam se velji u visinu dižu, Ali nikad, znajte, do neba ne stižu, - U nebu je vječnost, u njima je nije, Vrijeme će da ih sve s prašinom skrije.
Imade vas mnogo sivih sokolova! Riječi su vam jače od burnih valova, Al' sokoli nikad ne puze, ne gmile Ni onda kad na njih jurnu groma sile, A vi znate, znate, oj "sokoli s riječi", Puziti kô crvi, sred prašine leći, Ostaviti braću nek ih dušman tare, Samo da stečete "obećane dare"...
Imade vas mnogo sa blagijem likom, E bi rekli: o zlu ne mislite nikom, E bi rekli: da ste s neba anđô pravi, Što istinu ljubi, koji boga slavi, Al' u duši vašoj ništa drugo nije Do crnog demona, - tu se zlobno krije.
Imade vas mnogo... Kakvijeh vas nema?! Ali vas je malo Kojima je stalo Do naroda svoga Tužna, paćenoga. Malo vas je, malo sa poštenja da se, Sa vrlina vaših imena vam glase; Malo vas je, malo na braniku prava, Malo vas je glava, - Malo vas je, malo sa srcem u grudi, Malo vas je - ljudi!
1889.
Krupljanka
Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:34 am
MITOS
Usamljen Hristos, pod granjem kraj puta, Na krstu visi i vijenac drače Obavija se oko čela žuta, Gdje vječne misli svjetlilo se zače. Pozno, kad lišće brezinoga pruta Pod mjesečinom zatreperi jače, Žena u crnu ruhu dugog skuta Pred noge Hrista pristupi i plače. Mrtvi udovi micati se stanu, Sa božjeg čela kaplje krvi kanu I ozgo siđe jedan uzdah tajni... U tome času vihor duhne s grana, I krv i suze raspe, i sa strana Svud planu ruže od kapljica sjajni'... Aleksa Šantić,1912.
Krupljanka
Datum upisa : 13.04.2009
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Sub Okt 10, 2009 11:36 am
O, kako me trese ovo gluho doba - Mjesečina sjajna kao sedef sušti, I šedrvan što mi pod pendžerom pljušti, I dušeci ovi i mirisna soba!...
Gdje si?!... Tebe samo volim, rekla sam ti! Ja sam tvoja bašta, i sve ljeto moje Ove noći, dragi, meni svjetlilo je, I po mome granju toplo voće plamti...
Na te čeka... Hodi, hodi mi što prije! Hodi dokle hladna jesen došla nije, Po plodove moje, iz maglenih luka!
Moj bulbule, sleti u jabuke moje: Selimino njedro gori, sazdrelo je - Hoće tvoga stiska, hoće tvojih ruka...
1912.
Duca D- 03
Location : .ba Humor : :) Datum upisa : 26.09.2010
Naslov: Re: ALEKSA SANTIC Uto Avg 19, 2014 12:29 am
JA NE MOGU OVDJE...
Ja ne mogu ovdje; ovdje led me bije, Ovdje nema sunca što me tako grije, Sunca, milog sunca, sunca moga raja - Moga zavičaja.
Ja ne mogu ovdje. Moja duša voli I lijepu Ronu i vodu Limana, I daleke šume što se vide doli U podnožju hladnom vječnoga Monblana; Moja duša voli ovaj kraj slobode, Ovu zemlju ljudi, jednakosti, prava. Al' tamo, vrh kršâ gdje oblaci brode, Tamo, s golih brda gdje miriše trava, Tamo, gdje su moji drugovi i braća, Tamo, rodu svome duša mi se vraća.
Ja ne mogu ovdje. Tamo gdje uveče Vrh dalekih brda kao vatra plane, Ispod crnog Huma gdje Neretva teče; Tamo gdje me ljube, tamo gdje me vole, Gdje se moja braća za rod bogu mole; Tamo gdje sam snivô one zlatne snove, Tamo moja duša plačući me zove. Ondje nek me jednom i u grob sahrane.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
