OBEĆANA ZEMLJA -KAKO STE PRIHVAĆENI ?

Kako ste prihvaćeni u zemlji u kojoj sada živite, sa kakvim problemima se srećete, šta su prednosti?

na ovu temu cu prvo da vrisnem...pa cu se vratiti.....

I ja cu da vrisnem, pa me eto!

Prvo pravilo,u tudjini nikad ne moras da se cuvas tudjina vec svoje gore list.Tudjin ti nece pomoci,gledace kako se utapas,jer nema dusu,a nas ce te pogurati da se brze utopis,da se ne patis,on ima dusu za svakoga.

More Astra, kad ti vrisnesh sa juga a ja sa severa, ima da zagrmi Evropa!

Ne znam tvoje iskustvo,ali nasi ljudi nece da ucine nista da budu prihvaceni,a reklamiraju stalno....a
hvala im,prihvatili su me kad me moj narod prognao,zar trebam vise da ocekujem od njih.

sonia ::

Ma shalim se, zaista nisam imala nikakvih vecih problema, ni u Palestini a ni ovde u Norveshkoj. Upravo je tako kao shto si i rekla, sve zavisi od choveka i njegove zhelje za prilagodjavanjem, naravno sa osvrtom na tachku ochuvanja svojeg JA.
Umeshnost balansiranja potrebna je i sredini gde si rodjen, te ne bi bila potrebna u tudjini...

Ali je ipak lakše  "u dobru biti dobar" ,zar ne ?
Kada se ovo pročita ,koji je utisak nego da se radi o "obećanoj zemlji" ?
Najbolja socijala na svetu ,visok stepen poštovanja ljudskih prava ,u miru sa svetom i susedima ,odlično plaćeni poslovi ....ko ne bi poželeo da je tamo ,i zašto bi ti smetao komšija ili bilo ko drugi -ako ti je super ?

___________________

NORVEŠKA NA MUKAMA: Imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim!

Planeta, 18:06, 12.09.2013.


Ova nordijska zemlja ima toliko novca da doslovno ne zna šta da radi s njim. Zbog toga pokušava da nađe najbolji način da potroši ogromnu količinu sredstava koje joj donosi nafta

Foto: Ilustracija

NORVEŠKA - Ova nordijska zemlja ima toliko novca da doslovno ne zna šta da radi s njim. Zbog toga pokušava da nađe najbolji način da potroši ogromnu količinu sredstava koje joj donosi nafta, a da pri tom, na duži rok, ne ugrozi ekonomiju.
"Sve države oko nas primorane su da smanjuju troškove. Naš najveći problem je u tome što nam je bogatstvo tako ogromno da postoji opasnost da ga uludo potrošimo na projekte koji nisu dovoljno isplativi", kaže Ejstein Derum, glavni ekonomista DNB banke, najveće u Norveškoj.
Od kraja devedesetih godina, Norveška je odgovorno investirala prihode od nafte u fond koji je, na duži rok, trebalo da obezbedi finansiranje države blagostanja. Fond najčešće ulaže u akcije, obveznice i nekretnine, a da bi se izbeglo "pregrevanje" novac je uglavnom plasiran izvan Norveške.
Na taj način, Norveška je postala najveći državni fond na svetu - 750 milijardi dolara (570 milijardi evra), ili u proseku 1,25 odsto tržišne kapitalizacije svakog registrovanog preduzeća na svetu. Da bi obezbedila dalji rast fonda, vlada ne sme da povlači više od 4 odsto godišnje - projektovani godišnji profit fonda - da bi uravnotežila budžet koji bi u suprotnom bio u minusu.

Posten, vrijedan covjek je svugdje prihvacen.

Ne znam da sam ikad imala nekih problema. Naravno, naleti poneki hick, specijalno onih prvih godina, pa lino ne razumije sta mu govoris,,,,ali i to se lako rijesi  

Cak sam nasla da sam u svojoj profesiji puno bolje prihvacena zbog porijekla, i naglaska. Ameri su pomodari, i priznajem da pocesto koristim to. Naravno, ako nemas profesionalizam i znanje, ne bi palilo:)

Nas narod: ima levata pun klinac, ono standardno, ljubomora, zavist, prgavost, bla, bla. Ali ima raje koja je iznimno uspjesna, a specijalno sam ponosna na svu nasu djecu: vecinom su odlicni ucenici, i najvrijedniji radnici:)

AstrinaKomsinica ::

Posten, vrijedan covjek je svugdje prihvacen.

Da si ovo izgovorila negde na Balkanu bio bi vic dana

sonia ::

AstrinaKomsinica ::

Posten, vrijedan covjek je svugdje prihvacen.

Da si ovo izgovorila negde na Balkanu bio bi vic dana

Al ne mogu, balkanske zemlje nisu "obecane" :zubi3: :zubi3: :zubi3: 

A na ozbiljnu notu - zato i nisu.

Mnogo...mnogo Bolje nego u svojoj Zemlji... 

Promenise nase naprednjake ovde, sad dosli Radikali.. ( u Norveskoj bre, nemojte da se plasite, hehehe), pa videcemo kako ce se Erna organizovati po pitanju stranaca..

Dosta zavisi i kako mi kao dosljaci prihvatimo njih,njihove obicaje i tradiciju,zakone....a borimo se istina,ko lavovi da ih bas i ne prihvatimo...ne daj boze da izgubimo sebe i svoje korijene...ko da smo tulipani....

Moja je ćerka u Kanadi, tri meseca. Oduševljena je odnosom države prema došljacima, socijalnim i zdravstvenim sistemom, organizacijom... Mirna zemlja i mirni ljudi, tolerantni. Mnogo razloga za ostajanje.

Sibila_ ::

Moja je ćerka u Kanadi, tri meseca. Oduševljena je odnosom države prema došljacima, socijalnim i zdravstvenim sistemom, organizacijom... Mirna zemlja i mirni ljudi, tolerantni. Mnogo razloga za ostajanje.

Kanada je mnogo slicna Norveskoj, i sigurna sam da ce joj se dopasti.

Astra ::

Dosta zavisi i kako mi kao dosljaci prihvatimo njih,njihove obicaje i tradiciju,zakone....a borimo se istina,ko lavovi da ih bas i ne prihvatimo...ne daj boze da izgubimo sebe i svoje korijene...ko da smo tulipani....

Tu i jeste problem, pa bi pitanje trebalo biti: Kako podnosite život i što ide sve sa tim u Izgnanstvu?
Uvek..baš uvek će vas prihvatiti u naj-boljem slučaju kao lojalnog građanina drugog reda.
Pitanje ..i sam odgovor leži u podpitanju: Sa kakvom osnovom i sa kakvim očekivanjem ste
otišli tamo?
:329340: 

Ma nije brate. Stvarno nemam niti jedan primjer za ovih ovoliko godina gdje me neko tretirao kao gradjanina drugog reda. I sto je jos bolje, u takvom sam poslu gdje imam kontakta sa najvecim snobovima na svijetu, i opet nista. Business je business, a ovo prijatelja Amera sto imam, ne bih mijenjala nizasta.

Do nas je, ko sto Astra kaze. Ako domaci vide da crkajes da se asimiliras, ne postuju to, kao sto ni mi ne bi postovali. Ako vide opet da ne prihvatas ama bas nista njihovo, ni to ne postuju, a sto bi.
Budi ko si, i no problemo;)

AstrinaKomsinica ::

Ma nije brate. Stvarno nemam niti jedan primjer za ovih ovoliko godina gdje me neko tretirao kao gradjanina drugog reda. I sto je jos bolje, u takvom sam poslu gdje imam kontakta sa najvecim snobovima na svijetu, i opet nista. Business je business, a ovo prijatelja Amera sto imam, ne bih mijenjala nizasta.

Hm...pitanje je šta su tvoja očekivanja i koliko su realizovana. Ok kolega ili prijatelj sa kojim deliš dnevno neko vreme.Ovde je reč na pitanju Države prema strancima a ne odnos između samih ljudi.Svi su ljudi isti..ima dobrih i loših, pitanje je trenutka kad ćeš koga od njih sresti.
Da li možeš biti ti šef (izabrana) od samog gazde kods koga radiš i da li ćeš biti plaćena isto kao i
sam "domorodac" koji je odatle ?

montoya ::

Da li možeš biti ti šef (izabrana) od samog gazde kods koga radiš i da li ćeš biti plaćena isto kao i
sam "domorodac" koji je odatle ?

Da, i bolje sam placena. Sta se ovdje jako postuje je kad je neko vrijedan. Ameri su vrlo nemotivisani. Dobiju privremenu motivaciju sa povecanjem place, ali to brzo splasne. Pretpostavljam da ide sa "imaju svega" teorijom,,,

Dakako, postoji nazalost jos uvijek razlika izmedju placanja za zenu i za muskarca. Ali, radi se na tome;))))) Treba pametno znati gdje se frka slozi  

"Obećana zemlja" postoji -samo i da hoće ,ne može da nas sve "prihvati".

___________________

Referendum u Švajcarskoj: Svim građanima plata od 2.500 evra!


Građanski aktivisti u Švajcarskoj traže od države da raspiše referendum o predlogu da se uvede osnovna plata za sve odrasle, nakon što su prikupili više od 100.000 potpisa, koliko je potrebno kao uslov za raspisivanje referenduma.


Komitet za građanski aktivizam traži da svi odrasli građani Švajcarske, bez izuzetka, primaju od države mesečnu platu od 2.500 švajcarskih franaka (2.040 evra), u cilju obezbeđenja finansijske sigurnosti za čitavu populaciju, preneo je Rojters.

Organizatori referenduma su juče švajcarskim vlastima predali više od 100.000 potpisa građana i nakon toga isped zgrade parlamenta u Bernu istovarili kamion sa osam miliona kovanica od po pet rapena (jedinice manje od franka), po jednu kovanicu za svakog stanovnika Švajcarske.

Švajcarski zakoni dopuštaju građanima da organizuju popularne inicijative koje omogućuju usmeravanje gneva javnosti u direktnu političku aktivnost. U toj zemlji se godišnje obično održava po nekoliko referenduma.

U martu ove godine su tako švajcarski glasači izglasali uvođenje jedne od najoštrijih kontrola nad platama rukovodilaca kompanija, pa su javna preduzeća morala akcionarima da daju pravo glasa o kompenzaciji za rukovodioce.

U Švajcarskoj je za 24. novembar zakazan referendum o ograničenju mesečne plate za rukovodioce na iznos jednak godišnjoj plati najslabije plaćenog radnika kompanije, što se naziva inicijativom 1:12.

Obećana zemlja bi mogla biti i -Madagaskar .
Recimo ,tamo je danas neradni dan .
Razlog -pomračenje sunca .
Vlada smatra da danas ne treba da se radi iz "zdravstvenih razloga" . 
Kod nas ljudi rade i kada se asfalt topi ,i kada je -20 C. 
Madagaskar brine o svojim građanima .  :palm:

Evo zašto medicinsko osoblje masovno odlazi u Nemačku .
Niko ne tvrdi da tamo teče med i mleko ,ali izgleda da postoje korektni odnosi,poštovanje pravila i prava  i pošteno plaćen rad .
Nama više nego dovoljno -jer svega toga ovde nema ,zato se Nemačka i gleda kao "obećana zemlja " Ovde se radi o zvaničnom zaposlenju i stručnom osoblju ,a sad kako prođu "krankenpflegeri " koji idu preko "agencija" i nezvaničnih angažmana ,jeste druga priča (kako kome ispadne )  
------
U Nemačkoj se osećam kao čovek“

Danijela je došla u Rostok. Da bude medicinska sestra. Kao što je bila i u Nišu. Samo za šest puta veće pare. Kako je prošla peripetije? O čemu ćućore nove koleginice? I zašto je osoblje iz Srbije cenjeno u Nemačkoj?



Samohrana majka, u kući dve kćerke, studentkinje, stari dugovi, novi računi za koje nema para – to bi, što se kaže, bila rashodna strana. Na prihodnoj samo tristotinak evra koliko dobija jedna medicinska sestra u Nišu. To je bio siže srpske svakodnevice u slučaju Danijele Trajković koja od svoje 19. godine radi po klinikama i stanicama hitne pomoći – danas ima 45. „Posao stalno na neke ugovore, nikada za stalno. Direktor me je pre par meseci otpustio jer mu se nije sviđala moja boja kose. Od kad su njega postavili, sve je krenulo nizbrdo. Ćerke izdržavam sama jer u Srbiji nema posla za ljude koji nemaju političke veze ili para da plate radno mesto“, počinje Danijela svoju priču za DW.
Danijela je rešila
Ali onda je u tu priču upala stara poznanica, lekarka koja neko vreme radi u Nemačkoj, i usadila Danijeli bubicu u glavu. Nemačka? Možda nije loša ideja? „Iskreno, sumnjala sam da li ću moći da naučim strani jezik. Ipak imam prilično godina za nekog ko treba iznova da uči pisanje, reči, izgovor… Plašila sam se nemačkog mentaliteta – ljudi pričaju da se mnogo radi, da ne može da se sedne, da ne sme da se priča sa doktorima… da si ostavljen sam sebi. Svašta ljudi pričaju. Ali kada sam čula da mojoj prijateljici ide sve bolje… znate, ja Srbiju obožavam, to je moja zemlja, ali je finansijska i politička situacija toliko loša da je beg jedino rešenje ukoliko želiš da se osetiš čovekom.“




Odiseja do termina u ambasadi

Onda je Danijela Trajković rešila. Odjavila je prebivalište iz rodne Prištine, konačno ga prebacila u Niš gde je došla posle bombardovanja 1999, izvadila novi pasoš, učila jezik, položila test. U svemu je pomogla jedna nemačka privatna agencija za posredovanje koja joj za usluge nije uzela ni dinara – takve agencije novac uzimaju od poslodavaca, u ovom slučaju od Univerzitetske klinike u Rostoku koja će zatim dati Danijeli radni ugovor. Ta je agencija platila čak i časove jezika i neke administrativne troškove. Sve što je ostalo Danijeli Trajković bilo je da zakaže termin u nemačkoj ambasadi u Beogradu, pojavi se sa ugovorom, radnom dozvolom i sertifikatom o poznavanju jezika – i da pakuje kofere.
E tu je potrajalo. „Bila je nauka da se dobije termin. Visila sam na sajtu na kojem se rezervišu termini dan i noć, ali nikada nisam videla slobodno mesto.“ Danijela je tada, krajem avgusta, za DW ispričala da termine grabe sumnjive agencije[/url], načičkane oko ambasade, koje ih onda za nekoliko stotina evra prodaju građanima. Tada je govorila anonimno, u strahu da ne trpi neke posledice. Ali, kaže, posle tog teksta je ambasada omogućila onima koji imaju svu dokumentaciju da i elektronskom poštom zakažu termin. „Dobila sam termin za sedam dana, a za samo dva dana su mi dali vizu. To je bilo početkom novembra, a ja sam 16. novembra već bila u Nemačkoj.“

Cenjeno osoblje iz Srbije

Tako je ova žena zajedno sa još petoro kolega iz Srbije na Univerzitetskoj klinici u Rostoku postala svojevrsna pionirka – ovde do sada nisu dovodili medicinsko osoblje iz Srbije. U pitanju je najveća klinika čitave pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija. Danijela je zaposlena na odeljenju kardiohirurgije. „Veoma iskusna medicinska sestra, motivisana žena. Vrlo je dobro prihvaćena jer se ponaša prijatno prema svima“, kaže o njoj Anet Laban, šefica Uprave bolničkog osoblja klinike. „Jezik je najveća prepreka, ali se zato na njega trenutno fokusiramo." Ako sve bude kako valja, Danijela će kroz šest meseci savladati nivo B2, naučiti šta treba i položiti ispit neophodan da bi njena diploma iz Srbije bila potpuno priznata u Nemačkoj. A onda će dobiti stalni ugovor.

Odeljenje hirurgije Univerzitetske klinike u Rostoku

Anet Laban nema ni najmanju dilemu – klinika bi zadržala svaku medicinsku sestru jer je manjak radne snage osetan. Nemačka stari, sve je više pacijenata, a sve manje mladih koji se odlučuju za struku. Ali otkud interesovanje baš za osoblje iz Srbije? „Ono što medicinske sestre rade u Srbiji je slično onome što se radi u Nemačkoj, a i kulturna matrica je slična. Ako uzmete Španiju i Italiju kao primer, tamo rodbina donosi hranu u bolnicu, kupa svoje bolesne rođake, hrani ih. Kada medicinske sestre dođu odatle, one su šokirane što recimo treba da pomognu pacijentima pri pranju. S druge strane, u Srbiji je četvorogodišnje obrazovanje vrlo dobro, veliki je udeo teorijske obuke. Doduše, nešto je manje prakse nego u Nemačkoj, ali kako je posao sličan, to se brzo izniveliše“, kaže Laban za DW. „Teško je sa onima koje su tek svršile obrazovanje i nemaju iskustva. Ali čim su radile dve, tri godine, tu nema nikakvih problema.“

Sve na točkiće

Danijela je prezadovoljna svojim, kako kaže, „novim životom“: „Prihvatili su nas fenomenalno. Kad smo došli, jedna žena je poslata iz klinike da nam pokaže grad, vodila nas je na kolače, pokazala nam je gde su nam stanovi, koji prevoz da koristimo… vodala nas je kao na ekskurziji. Nemam reči, stvarno su nam pomogli.“ Još je sveža u lučkom Rostoku na Baltičkom moru pa je pod utiscima: „Jedino, što bi rekli u mom kraju, kuburim s vetar. Nikada nisam osetila tako jak vetar. Grad je lep, okićen, širok, čist… Sad je postavljen božićni vašar, svi nešto kupuju, nose, pričaju, smeju se. Opušteniji su.“
Ista iskustva ima i na radnom mestu. „U Srbiji sam radila posao koji je ovde podeljen na četvoro ljudi. Tamo sam morala da radim sve, od papirologije, preko terapije, transfuzije, infuzije, vađenja krvi, previjanje, asistiranja doktoru, do nege i ishrane pacijenta i presvlačenja kreveta...“ Zapanjilo ju je što sada instrumente od hirurškog čelika posle korišćenja samo treba da odloži umesto da ih sama pere, dezinfikuje i steriliše – ovde to radi posebna služba. „U Srbiji sam gledala pacijente kojima je operisana kičma, a moraju da leže u krevetima koji imaju udubljenje, pa pokušavaš da im podmetneš neko ćebe… Ovde o tome ne mora da se misli. Sve je na dugme, točkiće, vrata se sama otvaraju, ne moram da ih teglim (smeh).“
Nije se pokajala što je došla i, kaže, da je do nje, ostala bi ovde bar do kraja radnog veka. „Razumete, dole, u Srbiji, osećala sam se kao potrošni materijal. Ovde se ne osećam tako. Ovde se osećam kao čovek. Vidim da se nemačke koleginice stalno smeškaju, šale, pričaju o nekim drugim stvarima, a ne o tome šta će da spreme za ručak i večeru i kako da nešto skuvaju sa najmanje materijala. Ne pričaju o štednji, računima, ne ogovaraju… Bar ja nisam primetila, možda negde tamo ćućore, možda i ovde to ljudi rade…“



I kako sada izgleda Danijelina računica? Nekih 1.700 kilometara severnije od Ništa, plata je nekih 1.700 viša – oko 2.000 evra bruto. Uskoro će, kada položi ispit, biti još veća. Živi sa koleginicom iz Srbije i stan ih košta po 260 evra mesečno – sa svim troškovima. Dugove će brzo vratiti. Toliko o prihodnoj i rashodnoj strani. „Sad mi je jedina želja još da decu dovedem ovde i završila sam posao.“

Kada sam podneo zahtev za HU državljanstvo, nisam ni pomislio da će se stvari ubrzanije odvijati. Do sada sam pribavio još jedno državljanstvo a ostvarujem prava za još jedno. Promise land i pale of gold ću samo u svojoj zemlji da ostvarim a po potrebi, nekoj drugoj ili trećoj. Obećana zemlja je tamo gde ti je porodica, odnosno, dom. Dokle god si podstanar i bez porodice, ne možeš se pohvaliti nekim ispunjenim obećanjem. Nezadovoljstvo trenutnim stanjem, nećeš pronaći u komšijskom dvorištu a još manje u komšijinoj ženi. Navikni se na svoju zelenu travu ili se ostvari negde na drugom mestu ali posle toga, nikada ne pomisli na onu bivšu zelenu travu, jer ćeš se sjebati do koske i opet nećeš ostvariti ono, što si zacrtao. Na kraju, sve dođe na svoje.
Čoveka ne uništi ni droga ni alkohol. Uništi ga san, kada shvati da je san.

Citat :

Čoveka ne uništi ni droga ni alkohol. Uništi ga san, kada shvati da je san.

Ovo mogu da potpišem :948208144:

Dugo godina bio sam hranjen tolikom mržnjom da sam skoro svakog dana želeo da se vratim svojim korenima. A onda sam odjednom shvatio da je sve što volim i do čega mi je stalo ustvari tu, pored mene.

Džaba je lutati i tražiti "mesto pod suncem", jer ono je baš tu, ispred tebe. Potrebno je samo da ga ugledaš i osetiš :948208144: