DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
CRKVE I MANASTIRI - Page 3 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 CRKVE I MANASTIRI

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3
AutorPoruka
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyNed Sep 13, 2009 9:07 pm

First topic message reminder :

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Ostrog1zm2

MANASTIR OSTROG


Na
petnaestak kilometara od Danilovgrada u smeru Nikšića nalaze se
Bogetići, gde se desno skreće za manastir Ostrog, najveću svetinju
hrišćana iz Crne Gore i sa prostora zemalja bivše Jugoslavije. Pribijen
uz ogromnu kamenu gromadu brda Ostrog, gore iznad Bjelopavlicke
ravnice, Manastir impresivno deluje na svakog ko skrene pogled prema
njemu. A kad se nadjete pred ulazom u ovo svetilište i pogledate u
dolinu Zete, pred vama će se ukazati slika raskošne prirode, a u njenom
sredštu zelenilom obrasla krivudava reka.
Ulazeci u areal Manastira,
nakon 8 km krivudavog brdskog puta od Bogetića, stiže se na zaravan na
kome se nalaze prodavnice suvenira, a nešto dalje i Donji manastir
Ostrog. Gornji manastir je visoko u brdu (900 m/m) i delom zavučen u
pećinu. Do njega vodi vrlo strmi put sa dvadesetak ostrih krivina, koji
prolazi kroz šumu sa pešačkim prečicama.

Manastir
je osnovao mitropolit zahumsko-hercegovački Vasilije Jovanović 1656.
godine, i u njemu živeo do svoje smrti, 1671. godine. Zbog svojih
zasluga za života i očuvanosti tela posle smrti dugi niz godina,
proglašen je za sveca sa imenom sv. Vasilije Ostroški.


U
Gornjem manastiru su smeštene dve neobične pećinske crkvice - Vavedenja
Bogorodice i Svetog krsta. U crkvici Vavedenja smesten je civot sv.
Vasilija, koji je posle smrti prozvan Čudotvorcem. Obe crkvice su
živopisane lepim freskama koje su nedovoljno vidljive zbog čadji i
slabog osvjetljenja. Od ulaznih vrata u Gornji manastir do gornje
crkvice treba preci 77 stepenica. Zanimljivo je istaći da je sv.
Vasilije za života iz vlastitih sredstava obnovio staru, Vavedenjsku
crkvu i kupio komad obradive zemlje, da bi kaludjeri mogli obezbediti
osnovne prehrambene namirnice.
Donji manastir je podignut 1820.
godine na nadmorskoj visini 800 metara. Na ulazu u ovaj manastir nalazi
se crkva Sv. Trojice iz 1824. godine. Kako su oba manastira zavučeni
pod brdom, ovde je i zimi prijatna klima.
Manastir Ostrog je preko
cele godine najposećenije svetilište u Crnoj Gori. Posećuju ga vernici
svih vera i sa prostora cele bivše Jugoslavije i iz mnogih drugih
zemalja. Posle Hristovog groba i Svete Gore, manastir Ostrog je treće
najposjecenije svetiliste u hriscanskom svetu.
Najveci deo
hodočasnika moli se svetom Vasiliju da im pomogne u ostvarivanju
najvecih životnih želja, prvenstveno radi ozdravljenja. Tradicionalni
dan okupljanja vernika je 12. maj, dan sv. Vasilija, kada se okupima
hiljade vernika na ovom prostoru. Mnogi dolaze pešice, a neki i
bosonogi, kako se nekad masovno dolazilo u pohode večnom domu sv.
Vasilija Ostroškog.
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyUto Dec 22, 2009 5:53 pm

Crkva Bogorodica Ljeviška



Bogorodica Ljeviška je crkva u
Prizrenu, zadužbina kralja Milutina. Crkva je podignuta 1306-1307 na
ostacima katedrale iz XI veka, koja je takođe osnovana na mestu
starije, ranohrišćanske crkve. Crkva je istorijsko sedište episkopa
prizrenskog Srpske pravoslavne crkve.
Prvobitna građevina iz XI veka
bila je trobrodna bazilika. Imala je tri apside na istoku i pripratu na
zapadu, ispred koje se nalazio trem. Preuređenjem u XIV veku glavni
brod je pretvoren u petokupolnu celinu, a bočni brodovi su prevoreni u
ambulatorijum. Ovo je ideja koja je u vizantijskoj arhitekturi već
viđena u crkvi Solunskih apostola: osnova je u vidu upisanog krsta sa
pet kupola, a oko njega je sa tri strane široki brod. Umesto trema,
sagrađen je dvospratni egzonarteks (spoljna priprata) sa zvonikom. Od
stare crkve preuzeti su bočni zidovi. Središnja kupola leži na četiri
stuba, dok su male kupole postavljene dijagonalno. Crkva je sagrađena
naizmeničnim redovima cigle i krečnjaka. Spoljni izgled je oživljen
dvostrukim i trostrukim prozorima i nišama. Obnovom crkve su upravljali
majstori Nikola (arhitektura) i Astrapa (živopis). O tome se zna po
natpisu u spoljnoj priprati.
Najstarije sačuvane freske u crkvi
potiču iz treće decenije XIII veka. To su prikazi svadbe u Kani,
izlečenje slepca i Bogorodica sa Hristom čuvarem. Preostale freske su
delo majstora Mihaila Astrape i njegovih pomoćnika, naslikane između
1307. i 1313. godine. Među njima su ciklusi velikih praznika, Hristovih
muka, čuda i parabola, kao i portreti svetaca i srpskih istorijskih
ličnosti (Stefan Nemanja, Sveti Sava, kralj Milutin).
Za vreme
turske vlasti, u XVIII veku, freske su izubijane čekićem, pokrivene
slojem maltera i prekrečene, kada je crkva pretvorena u džamiju. Freske
su ponovo otkrivene 1950-1952. Radovi na njihovoj restauraciji trajali
su do 1976. godine.
Od dolaska NATO snaga na Kosovo i Metohiju 1999,
crkva je pod zaštitom nemačkih vojnika. I pored toga, crkva je
zapaljena 17. marta 2004 od strane albanskih vandala.
Dana 13. jula
2006. crkva Bogorodice Ljeviške je stavljena na UNESKO-vu listu svetske
kulturne baštine, kao deo ansambla srednjevekovnih spomenika na Kosovu.
Za ovu grupu spomenika se smatra da su ugroženi.CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Kosovska%20Mitrovica%20-%20hram%20sv
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyUto Dec 22, 2009 5:54 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Hilandar
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyUto Dec 22, 2009 5:55 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Hilandar

Manastir Hilandar, Sveta Gora - Grcka

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Decani-za-blog

Manastir Visoki Decani kod Peci - Kosovo, Srbija
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyUto Dec 22, 2009 5:55 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Mitrovica_crkva2

Kosovska Mitrovica - hram sv. velikomucenika Dimitrija

Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyUto Dec 22, 2009 5:56 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 1891954349_05fbe96653
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPet Dec 25, 2009 9:06 pm

Crkva Svetog Nikole u Aleksincu.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 674993-Travel_Picture-Aleksinac
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPet Dec 25, 2009 9:07 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Aleksinac_00003
Nazad na vrh Ići dole
mladenk

mladenk

Godina : 66
Location : Pored Dunava
Datum upisa : 26.07.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyNed Dec 27, 2009 7:17 pm

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Bosanskakrupa CRKVE I MANASTIRI - Page 3 W392

Храм Рођења Пресвете Богородице у Босанској Крупи
***Храм је подигнут и освећен 1882.године.До темеља је био порушен 1941.године од стране ...
***Поново подигнут 1990-92године. рат 1991-1995. године спречио је његов завршетак.
CRKVE I MANASTIRI - Page 3 687142
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyNed Dec 27, 2009 7:30 pm

mladenk ::
CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Bosanskakrupa CRKVE I MANASTIRI - Page 3 W392

Храм Рођења Пресвете Богородице у Босанској Крупи
***Храм је подигнут и освећен 1882.године.До темеља је био порушен 1941.године од стране ...
***Поново подигнут 1990-92године. рат 1991-1995. године спречио је његов завршетак.
CRKVE I MANASTIRI - Page 3 687142


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 3298_1107410935847_1544023358_249601_161861_n
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Jan 04, 2010 1:42 pm

Manastir Krupa



CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Manastir_krupa


Manastir Krupa nalazi se podno Velebita, blizu izvora istoimene rijeke.
Sagrađen je u vreme kralja Milutina, 1317. Predanje kaže da su mu
temelje postavili monasi iz manastira kod današnje Bosanske Krupe. I
ovaj manastir, kao i Krka i Dragović, uvijek je dijelio sudbinu sa
srpskim pravoslavnim narodom iz tih krajeva, kome je i pripadao.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 6442675


Često je stradao u raznim najezdama. Ipak je iza toga uvijek i obnavljan.

Prvi put od utemeljenja obnavljan je u vrijeme cara Dušana, 1345. O
tome svjedoči zapis na svodu manastirske crkve. Srpski kraljevi
Milutin, njegov sin Stefan Dečanski, kao i unuk Stefan Dušan, izdavali
su manastiru darovnice u vidu zemljišta za izdržavanje, a kasnije su to
i Turci potvrđivali fermanima iz Stambola.

Manastir je darivala i mati Angelina, srpska despotica. To je učinila 1494. godine.

U mletačko-turskim ratovima manastir Krupa je teško stradao u više
navrata, a osobito 1502. i 1620. U 20. vijeku desilo se isto u dva
navrata: 1941. i 1995. Prvi put su ga oskrnavile Pavelićeve ustaše, a
drugi put, uprkos nastojanju hrvatske države da ga potpuno zaštiti,
znatno su ga opustošili hrvatski građani. Ipak je poslije stradanja
svaki put obnavljan. Tako biva i danas.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 N35394826794_8777


Velika i temeljna popravka manastira izvršena je 1855. godine, i to uz
pomoć Rusije, Srbije i Austrije. Austrijska vlada je uslovila obnovu
zahtjevom da manastirski prozori moraju biti izvedeni u gotskom stilu.

Jedan mletački dokument iz prve polovine 18. vijeka potvrđuje predanje
da je sjeverno od postojećeg manastira Krupe bio i jedan ženski
manastir, od kojeg se danas mogu vidjeti samo ostaci zidina. Ima
ostataka i isposničkih kelija u bližoj i daljoj okolini.

Manastir Krupa čuva vrijedna duhovna i kulturna svjedočanstva, uprkos
čestim pustošenjima u prošlosti. Šezdesetih godina 20. vijeka otkrivene
su freske u manastirskoj crkvi i to one koje je 1622. godine
freskopisao hilandarski monah Georgije Mitrofanović, isti onaj inok
koji je oslikao Hilandarsku trpezariju. U Krupi su čuvane ikone
italo-kritske škole, rad Jovana Apake. Čuva se i čestica moštiju sv.
Jeroteja. Tu je i kivot iz manastira Rmnja koji je donesen u Krupu u
toku bosansko-hercegovačkog ustanka 1875. godine. Manastirka riznica
čuvala je i tri antiminsa: jedan je jerusalimskog patrijarha Teodosija,
drugi patrijarha Arsenija IV Šakabente iz 1743. i treći je tzv. Krupski
iz 1739. godine.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Krupa18

U manastirskom arhivu čuvana su i 22 turska fermana, od kojih je
zanimljiv onaj koji se odnosi na zaštitu manastira Krke,a izdao ga
turski sultan Mustafa II u Stambolu.

Brojne bogoslužbene knjige, utvari i druge vrednosti, za manastir je
pribavio krupski arhimandrit, veliki putnik i značajni srpski pisac
Gerasim Zelić. On kao čvrst borac za pravoslavlje umro je u izgnanstvu,
u Budimu 1828. 3elić je prvo svešteno lice koje je bilo član Matice
srpske osnovane 1826.godine.

Inače, manastir Krupa je prihvaćao brojna velika pera srpske
knjižnjvnosti: uz već pomenutog pisca "Žitija" Gerasima Zelića, u njemu
je izvjesno vrijeme boravio i Dositej Obradović; njegov savremenik i
zemljak, učitelj Vasilije; Simo Matavulj je u manastiru boravio četiri
godine i, prema sopstvenom iskazu tu naučio skrivene ljepote srpskog
jezika.

Trudom episkopa Dalmatinskog GG Fotija, danas je manastir Krupa pojući,
a sa umnožavanjem bratstva, koje se očekuje uz oca Gavrila, nastupiće i
bolji dani.
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Jan 04, 2010 1:43 pm

MANASTIR KRKA


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Manastir-Krka


Tri i po kilometra istočno od Kistanja,u kanjonu Krke, smješten je
manastir nazvan po rijeci koja pored njega protiče. Ovaj drevni
manastir Krku podigla je srpska princeza Jelena, sestra cara Dušana,
udata za hrvatskog kneza Mladena II Šubića, posvetivši ga sv. arhanđelu
Mihailu. Bilo je to 1350. godine. Predanje kaže da su manastir na
današnjem mjestu osnovali monasi prispjeli iz Svete Zemlje i to iz
manastira Sv. arhistratiga Mihaila, kojeg je tamo podigao kralj
Milutin. Njih je na to nagovorio ispovijednik princeze Jelene, monah
Ruvim. Odgovor na pitanje zašto je baš na tom mjestu podignut ovaj
pravoslavni svetoarhangelski manastir možemo potražiti i u tvrdnji
starog istoričara Lucijusa koji govori o propovjedima apostola Pavla
Dalmatincima u prostoru oko rijeke Krke. Blizina rimskog vojničkog
grada Burnuma i katakombe ispod samog manastira osnažuju tu tvrdnju i
navode na zaključak da su osnivači Manastira znali za to pa da su
upravo tu i ustanovili ovu svetinju.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 P8198020


Pedesetak godina kasnije, 1402., kako stoji u zapisu iznad ulaza, manastir je dograđen.

Od vremena osnivanja pa do našeg vremena manastir Krka je bio i ostao
duhovni centar pravoslavnih dalmatinskih Srba, a i šire. Isto tako nije
prestao biti molitveno mjesto i jednom broju katolika Hrvata. On je
živo svjedočanstvo o duhovnom jedinstvu Srba. Dabrobosanski
mitropoliti, kao što su Gavrilo 1578. i kasnije Aksentije i Teodor,
administrirali su nad manastirom Krkom. U 17. i 18. vijeku to su činili
i neki crnogorski arhijereji, kao npr. sv. Petar Cetinski, ili
mitropolit Sava Petrović.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Manastir-Krka1

Po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca i mitropolita Dabrobosanskog
Teodora, pri manastiru Krki je 1615. osnovano bogoslovsko učilište. Ono
je radilo do 1647. kada su učenici i njihovi nastavnici monasi pred
turskom najezdom morali pobjeći najvećim dijelom u Zadar, a jednim
dijelom u Sremske Karlovce. Tamo je kasnije jedan izbjegao monah
uvezivao knjige, ne bez umjetničkog dara i iskustva, očito donesenog iz
manastira Krke. Manastirska bratija se vratila u manastir 1650. godine,
a bogoslovija je ponovo otvorena tek 1964. godine.

Poslije Karlovačkog mira iz 1699. namjesnik Filadelfijskog episkopa,
pod čijom je jurisdikcijom bila pravoslavna crkva u Dalmaciji, postao
je Nikodim Busović. On je imao iskušenja sa unijom, odolio joj je pa je
bio gonjen. Poslije izbjeglištva i boravka na Svetoj Gori i Palestini,
stanio se u manastiru Krki i tu je po upokojelju bio sahranjen 1707.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Krka20

Brojni krčki arhimandriti bili su namjesnici nadležnih episkopa, što je
manastir Krku činilo i formalnim duhovnim sjedištem pravoslavnih
Dalmatinaca. Da pomenemo samo neke: Nikanor Rajević, Nikanor Bogunović.
K njima svakako treba pribrojiti potonje nastojatelje krčkog manastira
Georgija Miljevića, Makarija Krnetu, Vikentija Kneževića, Jeroteja
Kovačevića, Amvrosija Kolundžića i brojne druge.

Manastir Krka broji duge vjekove i njihovim tokom se bogatila njegova
riznica, pa su u nju prispjevale brojne dragocjenosti neprocjenjive
vrijednosti ne samo iz srpskih krajeva nego i iz Jerusalima, Svete
Gore, Venecije i carske Rusije. Pomenimo samo epitrahilj sv. Save i
Oktoih Božidara Vukovića. Tu su i knjige Vuka Stefanovića Karadžića i
Dositeja Obradovića na kojima su oni, kao autori, ispisali svoju
posvetu manastiru Krki. Ovome svakako treba pribrojiti i paterik iz
1346. nazvan "bugarski" na čijim koricama piše: "Sija Knjiga manastira
Vilendara". U manastirskoj crkvi se čuvaju čestice nekolicine
svetiteljskih moštiju kao što su sv. Trifuna, sv. Nikole, sv. Antipe,
sv. Haralampija, sv. Vlasija i drugih.

Brojna su imena srpskih velikana koji su posjećivali manastir Krku ili
bili u čvrstoj vezi s njim. Uz Dositeja Obradovića i Gerasima Zelića
bili su to Simo Matavulj, Nikola Tesla, Mirko Korolija, Miloš
Crnjanski, Vladan Desnica i drugi. Pri samom kraju 20. vijeka u
manastiru je radila i likovna kolonija, gdje su svoj stvaralački trag
ostavili brojni srpski umjetnici.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 2593852146_910be9ac21_m


U toku posljednjeg rata 1991. - 1995. tj. odmah iza njega, manastir je
poharan, ali ne bitnije, jer su ga hrvatske vlasti zaštitile od
vandalizma. Bio je zapustio od 1995. do 1998. godine. Bogoslovija koja
je postojala pri njemu od 1964. premještena je najprije na Divčibare a
potom u Srbinje, nekadašnju Foču. Obnovljena je nastojanjem episkopa
Dalmatinskog Fotija 2001. godine.

Inače u zapustjeli manastir Krku krajem 1998. najprije je došao mladi
monah Gerasim, postrižnik ovog manastira,a potom i otac Dositej kao i
otac Mihailo. Sa njima je manastir propojao i postao opet kao što je
bio kroz vjekove duhovno središte pravoslavnih Dalmatinaca.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 2593872656_05d009191c


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Img2889zq6


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 53ojrif
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 53
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Jan 04, 2010 1:44 pm

Manastir Dragovic


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 19327565


Uz manastire Krku i Krupu manastir Dragović je kroz dugi niz vjekova
bio duhovni oslonac srpskom pravoslavnom narodu u Dalmaciji. Podignut
je krajem 14. vijeka, nekoliko godina poslije Kosovske bitke, 1395.
Smješten uz rijeku Cetinu, nedaleko Vrlike, u lijepom predjelu, u više
je navrata doživljavao ružna i teška vremena. Sa prvobitnog mjesta
premještan je još dva puta. Uz to,upoznao je nekoliko teških najezda
inorodnih i inovjernih, nakon čega je za izvjesno vrijeme zapušćivao.
Godine 1480. turska navala ga je opustošila i razagnala monahe
kojekuda. Nakon toga stajao je pust dvadeset godina, a onda je
obnovljen. Nešto više od sto godina kasnije, 1590., njegovi monasi
gonjeni gladnom godinom, obreli su se u manastiru Grabovcu, u današnjoj
Mađarskoj, koji su 35 godina ranije osnovala njihova manastirska
sabraća, gonjena takođe teškim prilikama u zlim vremenima. Iza toga bio
je pust sedamdeset godina, a onda ga je 1694. obnovio episkop Nikodim
Busović.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Dragovic04


Četiri godine kasnije manastir je stigla nova bijeda; pred turskom
najezdom monasi su napustili manastir. Mletačka vlada ih je prihvatila
i osugurala im smještaj u selu Bribiru i tu im dala zemljište za novi
manastir i oko 50 jutara zemlje kod Kistanja.

Poslije Karlovačkog mira 1699. godine Cetinska krajina je potpala pod
mletačku vlast pa su se dragovićki monasi vratili u svoj manastir, a
njihovu crkvicu su poslije upokojenja episkopa Nikodima, dakle onu kod
Bribira, prisvojili rimokatolici.



CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Dragovic12



Nestabilno tlo, na kojem je bio sagrađen manastir, i velika vlaga na
tom mjestu ponukali su manastirsku bratiju da izmjeste manastir na
bolje mjesto. Po dozvoli mletačke vlade godine 1777. jeromonah
Vikentije Stoisavljević je to i započeo. Novi manastir je osnovan na
mjestu zvanom Vinogradi. Njega je kasnije dovršio iguman Jerotej
Kovačević. Osvećenje manastira i nove crkve bilo je 20. avgusta 1867. g.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Dragovic05-1



Međutim, samo nešto manje od sto godina kasnije, obistinile su se
riječi manastirskog ljetopisaca koji je zapisao: "Od svih manastira
Dragović je sreće najhudije". Pedesetih godina 20. vijeka zbog
izgradnje hidroelektrane na Cetini manastir je ponovo izmješten, a više
hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline raseljeno
je, mahom u Srbiju.

Zlu sudbinu koju je ljetopisac uočio manastir Dragović je doživio i
1995, godine i podjelio je sa srpskim pravoslavnim narodom iz
Dalmacije. Ponovo je opustošen. Mada je imao izrazitu nenaklonjenost
istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj
biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih
iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici,
jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653.
itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja
Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir
Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski
pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj.



CRKVE I MANASTIRI - Page 3 0112-03-07_20090215_1323690445



U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija
Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701.
godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz
Kosjereva od 1739. godine.

Brojni su zaslužnici za obnovu i napredak manastira Dragovića. Da
pomenemo samo neke: to su Vikentije Stoisavljević, Stefan, Jerotej
Kovačević, Leontije Milković, Georgije Adamović, Stefan Dubajić,
Ilarion Torbica, Sevastijan Jović itd. Za obnovu i napredak manastira
osobito su zaslužni episkopi Nikodim Busović, Stefan Ljubibratić,
Danilo Pantelić, a u najnovije doba, u ovom vremenu episkop Dalmatinski
G.G. Fotije. Njegovim nastojanjem manastir se obnavlja i izvjesno je da
da će on dobiti stari sjaj i umnoženo bratstvo, koje će kao i njihovi
prethodnici služiti Bogu i narodu.

Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Nov 01, 2010 8:16 pm

Манастир Возућица

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Vozucica

Манастир је изградјен у Возућици на темељима бившег манастира-задужбине краља Драгутина Немањића.Изграђена је у периоду 1856-1859,а освећње цркве извршено је тек након 6 година,у понедељак 24.маја (по старом календару) 1865 године на други дан Свете Тројице-Духова.Према подацима и монографије,коју је под насловом "Манастир Возућица у Босни" написао проф. др. Миленко С. Филиповић и 1940 године штампао у Скопљу,дужина цркве износи 16,60 а ширина 9,50м са дебљином зидова 76-78ам(арфин).Унутрашње просториеј и њихов распоред остао је нетакнут,прва припрата,па средњи дио (са десном и лијевом пијевницом) и олтаром са Часном трпезом на истоку.












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Nov 01, 2010 8:18 pm

Манастир Добрун

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Dobrun

Насеље Добрун настало је у средњем вијеку и старије је од Вишеграда, док сам манастир потиче из доба српског цара Душана. Чињеницу да је Добрун Душанова задушбина потврђују фреске у цркви. У то доба, настањен са 720 монаха, манастир је био у духовном процвату. Године 1610. Турци заузимају манастир и многи монаси га напуштају бежећи у србијанске и косовске манастире. Од XIV века до II свјетског рата више пута је обнављан. Најмање осам пута је рушен.
Године 1945. претрпео је највеће рушење када су га Немци користили као магацин за муницију. Приликом повлачења, активирали су експлозив и дигли манастир у ваздух. Од средишњег зида до олтара све је било срушено. Године 1946. Црквени одбор почиње поновну изградњу манастира, али црква и даље остаје без неких фресака.












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPon Nov 01, 2010 8:19 pm

Манастир Завала

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Zavala

Најстарији писани документ из 1514. године је потврда о продаји винограда Серафијону, игуману манастирском. Манастиру је дат ферман да се обнови трошна црква његова 1587. године, уз услов да црква не смије бити већа него раније. Манастир је имао богату збирку која је уништена у усташким злодјелима током Другог свјетског рата. Специфичност архитектонског рјешења цркве Ваведења Пресвете Богородице условљена је њеним положајем који оставља утисак испосничког монашког пребивалишта. Својом сјеверном страном црква је подвучена под стијену која великим дијелом чини њен сјеверни зид. Споља храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку док је унутрашњост сложеније ријешена. Унутрашњост цркве је 1619. године фрескама украсио велики српски сликар 17 вијека, хиландарски монах Георгије Митрофановић,












Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
surčinac
Samo Sanjar
surčinac

Godina : 57
Location : surcin
Datum upisa : 12.02.2013

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyNed Avg 18, 2013 1:57 pm

Image Hosted by ImageShack.us


ГРГЕТЕГ

         Манастир се налази на јужном обронку Фрушке Горе у непосредној близини насеља Гргетег, бившег манастирског прњавора.

       Према предању сачуваном до данашњих дана, фрушкогорски манастир Гргетег основао је у другој половини 15. века (1471.г.) деспот Вук Гргуревић, звани Змај Огњени, за свог слепог оца Гргура, сина деспота Ђурђа Бранковића. По очевом имену, према овој легенди, манастир је добио и своје име.

       И поуздани историјски подаци указују на то да је Гргетег, као и остали манастири на Фрушкој гори, настао у такозваном предтурском периоду, односно после пада Србије 1459. године, а пре освајања Срема од стране Турака 1521. године. То потврђују и вести из новоизнађених турских катастарских књига. Према најстаријем дефтеру из 1546. године, Гргетег је у то време исплаћивао годишњу дажбину од 50 акчи. Већ у сличном дефтеру из 1567. године, ова феудална дажбина повишена је са 300 на 450 акчи, па је уз то манастир задужен да царској благајни уплати и знатну суму од 6000 акчи на име откупа сопствених имања. По трећи пут манастир је забележен у дефтеру из 1578. године (уз давања од 500 акчи), а последњи пут у току 16. века у турском судском документу из 1591. године, заједно са оближњим манастирима Крушедолом и Великом Реметом.

       О постојању Гргетега током наредног 17. века, сигурне податке поново пружају турски судски документи из 1619., 1646. и 1653. године и потврђују да се манастир успешно одржао у последњем веку турске владавине у Срему. При крају 17. века, у дуготрајним аустро-турским ратовима започетим 1683. године, Гргетег је страдао, па коначно и потпуно запустео. У таквом стању цар Леополд I поклонио је 1691. године манастир јенопољском епископу Исаији Ђаковићу, заједно са оближњим селима Нерадином, Шатринцима и пустаром Банковци. Исаија Ђаковић је касније, већ као митрополит, населио опустели манастир и обновио његову првобитну цркву посвећену светом Николи.

       Гргетег је био у поседу српских митрополита све до митрополита Павла Ненадовића; од тада манастир постаје самосталан.

       У овај су се манастир 1739. године склонили са својим драгоценостима калуђери манастира Сланца из Србије.

       Током прве половине 18. века, Гргетег је забележен у више наврата. Коначна обнова манастира изведена је у првим деценијама  18. века, па потом довршена 1722. године освећењем старе и скромне цркве. Веродостојне податке о изгледу манастира из тог времена пружа нешто касније настали познати Опис фрушкогорских манастира из 1753. године. Према њему, стара касно-средњевековна црква је била тролисна грађевина са зидовима од камена и сводовима од опеке. Њене мере узете у унутрашњости биле су: дужина око 15,20 метара, ширина у певницама 7,60 метара, ширина у припрати 4,40 метара, и висина до лукова 3,80 метара. Над средишњим делом цркве било је традиционално кубе са шест прозора и покривачем од храстове шиндре. На зидовима цркве налазили су се један улазни отвор и укупно седам прозора. Уз западну страну цркве била је прислоњена мала зидана предприпрата (сеница), чији су горњи делови били од дрвене грађе, а кровни покривач од шиндре. На иконостасу у цркви забележени су дрвени крст са Распећем , 12 икона апостола, две престоне иконе и мање царске двери. Помињу се још око 20 икона различите величине и  архијерејски престо са истим бројем столица. На западној страни у склопу са зградама конака, бележи се стари звоник сазидан од камена и опеке, са два звона у горњем делу.

        Зидање данашњих манастирских конака од трајног материјала започето је још у трећој деценији 18. века. Западна страна у целини и део конака на северној страни довршени су 1751.-1752. године уз помоћ митрополита Павла Ненадовића. Источно крило сазидано је 1760. године, што потврђује година уклесана у камен изнад главног улаза. Део ћелијских здања на јужној страни довршен је до 1766. године, тако да су већ у последњој четвртини 18. века зграде конака имале коначни четворострани облик.

       Нова, данашња гргетешка црква подигнута је на месту првобитне од 1769-71. године, ктиторством митрополита Јована Георгијевића. Замишљена је као већа барокна грађевина са правоугаоним певничким простором, традиционалним осмостраним кубетом изнад средишњег дела, удвојеним пиластрима на фасадама и звоником квадратног пресека на западној страни. Најстарији приказ Гргетега са оваквим изгледом цркве и звоника и спратним зградама конака, сачуван је на литографији петроварадинског мајстора Михаела Троха из 1837.-41. године.

       Иконостас су сликали 1774. године Јаков Орфелин и Теодор Крачун. Академски сликар Јаков Орфелин уговором се обавезао да ће на зиданој олтарској прегради израдити "образе разних свјатих"  чистим  бојама и златом "што красније може". На архивској фотографији из последње четвртине 19. века види се да је овај барокни иконостас имао неуобичајено композиционо решење, већи број икона овалног облика са оквирима у гипсу и богато изрезбарене царске и бочне двери. Од овог иконостаса замењеног данашњим на самом почетку овог века, сачуване су само две престоне иконе (свети Никола и свети Јован) постављене у певницама на јужној и северној страни.

       1829. године склопљен је уговор између братства манастира Гргетега и сликара Георгија Бакаловића за сликање унутрашњости храма. - Године 1841. пожар је нанео велике штете манастиру, када је и иконостас страдао.

       Велика адаптациона обнова манастира изведена је у времену од 1898. до 1901. године, у мандату архимандрита Илариона Руварца, познатог српског историчара. Обимним радовима руководио је загребачки архитект Херман Боде, који нажалост није реконструисао нешто раније уклоњено кубе (1894.г.), док је све засведене површине над црквом президао, изменио облик кровне конструкције и врсту покривача, избио веће прозоре и у потпуности изменио изгледе фасада на цркви, звонику и зградама конака. У овој обнови је дошла до пуног изражаја вештина комбиновања декоративних елемената из различитих временских и стилских периода, што је основна одлика схватања архитекте Хермана Бодеа.

       Нови иконостас у обновљеној цркви насликао је од 1901. до 1904. године Урош Предић. На овој оригиналној олтарској прегради начињеној по Болеовим нацртима, само су царске и бочне двери изведене од дрвета, док су сви остали делови иконостаса израђени од  мермера из Истре, гипса и кованог гвожђа.

       Посебно треба поменути малу и складну звоничко-хорску капелу насталу највероватније у последњим деценијама 18. века, са старијим иконостасом сликара Георгија Бакаловића и Димитрија Ђурковића из 1836. године. У обнови са краја прошлог века, капела је детаљно преправљена, а нови иконостас у њој насликао је познати карикатуриста Пјер Крижанић. До данас, од његових радова у капели сачувана је само икона са представом Тајне вечере.

       У току Другог светског рата манастир Гргетег је тешко пострадао. Звоник је миниран и зарушен до висине капеле у првом спрату, сводови над западним делом цркве срушени, зграде конака оштећене и спаљене, а унутрашњост  и  фасаде цркве, конака и економских објеката у потпуности демолиране, али је иконостас очуван. Данас манастирски комплекс чине црква ,конаци са све четири стране и економске зграде.

       У послератном периоду делимична обнова цркве, па потом и четвоространих конака, започета је 1950.-51. године. Уз многе прекиде и додатне радове потрајала је све до данашњих дана. Најпотпуније завршне и декоративне радове у цркви недавно је извео познати рестауратор Душан Нонин.

       Од многобројних старина чуваних у манастиру треба поменути епитрахиљ Јелене Црнојевић из 1553. године, гравиру са житијем светог Николе из 1746. године, часну трпезу, умиваоницу и жртвеник са натписом из 1770. године, петохлебницу исковану 1771.г., изрезани и богато оковани ручни крст из 1773.г., некадашњу чудотворну икону Богородице шиклеушке из 1781.г., печат са краја 18. века и план земљишних поседа  из 1819. године.

       1905. године сахрањен је у овом манастиру наш чувени историчар, грегетешки архимандрит, Иларион Руварац.
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPet Jan 17, 2014 1:29 am

Manastir i crkva sv. Jovana P., Gomirje

[Primorsko-goranska županija] [Kulturna baština Hrvatske]
Najzapadniji pravoslavni Manastir u Europi u čijem sklopu je i crkva Sv. Jovana Preteče nalazi se u Gomirju mjestu nedaleko Vrbovskog (5km). Godinom osnivanja Manastira smatra se 1600., a gradnja današnje crkve započela je 1719. Pravoslavna crkva manastira u Gomirju je jednobrodna građevina prizidana uz trokrilni jednokatni manastir. Na unutrašnjim stijenama vidljivi su tragovi barokne zidne dekoracije. Sve vrijeme postojanja Manastir je poznat kao duhovni centar pravoslavnih vjernika.
Izvor: TZ Vrbovsko
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 EmptyPet Jan 17, 2014 1:30 am

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Vinjeta
MANASTIR LEPAVINA
(kratki istorijat)

Po kazivanju jednog starog lepavinskog hroničara, manastir Lepavina je podignut oko 1550. godine, dakle uskoro po formiranju prvih srpskih naselja u ovom kraju. Još se kaže da ga je osnovao monah iz manastira Hilandara poreklom iz Hercegovine - Jefrem (Vukodabović), koji sklanjajući se ispred Turaka kriomice dođe u ovaj kraj. Čuvši za njega, dva kaluđera iz Bosne dođoše k njemu i s njim se udruziše.

Videvši da je okolina plodna, oni pozvaše i narod iz Bosne te se za kratko vreme okolina ispuni novopridošlim narodom. Tada se pojavila i potreba za gradnjom manastira koji bi zadovoljavao verske potrebe naroda. Kaluđeri počeše krčiti zemlju i graditi manastir uz pomoć naroda. Za krako vreme sagradiše malu drvenu crkvu i nazvaše je manastirom.

Čuvši za ovo, Turci iz Stupčanice, Pakraca i Bijele u avgustu 1557. godine napadoše na manastir pod vodstvom Zarep-age Alije. Manastir spališe, četiri kaluđera ubiše, a dvojicu odvedoše u ropstvo. Ali, misao o potrebi manastira kao duhovnog centra novodoseljenih Srba nije bila napuštena. Godine 1598. u manastir je došao jeromonah Grigorije, takođe postriženik manastira Hilandara, sa još dva brata iz manastira Mileševa; oni su sa okolnim narodom počeli obnovu manastira. Zbog nesigurnog vremena i nedostatka sredstava, obnova je tekla dosta sporo. Tek kad su Srbi 1630. godine dobili svoje privilegije i postali vazan faktor u obrani unutrašnjih austrijskih zemalja, te dolaskom arhimandrita Visariona 1635. godine, stvaraju se uslovi za gradnju manastira u pravom smislu reči. Srbi su pod rukovodstvom arhimandrita Visariona 1636. godine počeli temeljnu izgradnju manastira Lepavine i 1642. godine su sa tom izgradnjom bili gotovi pored svih teskoća na koje su nailazili.

Septembra, 1642. godine potvrdio je baron Ivan Galer manastiru pravo vlasništva na sve zemlje koje su mu poklonili seljani Branjske i Sesvečana. To isto su naročitim pismima učinili i baron Zigmund Ajbeslavd, zatim vojvoda Gvozden sa Đordjem Dobrojevićem, Blažom Pejasinovićem i vojvodom Radovanom (5. februara 1644.), baron Honorije Trautmansdorf (10. jula 1644.) i grof Đordje Ljudevit Švarcenberg (23. novembra 1644.). Tako je konačno osiguran život ovog manastira. Od tada u punom zamahu počinje njegova verska, patriotska i kulturno-istorijska uloga u životu naših Krajišnika.

Istorija manastira Lepavine neodvojivo je povezana sa istorijom Srba u Varaždinskom generalatu. Od vremena njene obnove vodila se teška borba protiv unijačenja i pokatoličenja, a to je ujedno značilo i protiv pokmečivanja Srba Krajišnika. U odbrani svoje vere i narodnih privilegija ( Statuta Valahorum ) lepavinski kaluđeri su bili uz narod, boreći se i stradajući sa njim.

Godine 1666. učestvovali su oni i stradali u velikoj Osmokruhovićevoj buni; 1672. su zajedno sa gomirskim kaluđerima (ukupno njih 14) bili u okovima poslani na Maltu, da doživotno robuju na galijama, a 26./13. novembra 1715. godine na pragu manastirske crkve je iz pušaka ubijen iguman Kodrat.

Krajem 1692. godine i početkom 1693. boravio je u Lepavini, kao duhovnom centru Srba u Varaždinskom generalatu, patrijarh Arsenije III. Carnojević. Tu je Patrijarh okupljao narod i sveštenstvo i iz manastira odlazio u posete okolnim krajiškim vojvodama.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 ArsenijeOva Patrijarhova poseta još je više podigla ugled manastira Lepavine, naročito u to vreme kad su u Marču uvedeni unijati. U Lepavini su se često sastajali narodni predstavnici da sa svojim rodoljubivim kaluđerima brinu narodnu brigu i traže izlaz iz teških situacija.

Zato, kad su Srbi iz Varaždinskog generalata uspeli da 1734. godine dobiju svog pravoslavnog episkopa, mimo unijatskog (koji je u Marči sedeo bez pastve), bilo je određeno da sedište novog episkopa bude u Lepavini. Ali, zbog njenog geografskog položaja, budući da se nalazila na periferiji generalata i srpskih naselja, konačno je određeno da sedište episkopa bude u Severinu. Zbog velikog značaja Lepavine nova je eparhija dobila naziv Lepavinsko-severinska eparhija. U Lepavini je i sahranjen prvi lepavinsko-severinski episkop Simeon (Filipović), koji je umro u istražnom zatvoru u Koprivnici.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Crkva(1)Polovinom XVIII. veka sagrađena je današnja manastirska crkva. Inicijator je bio raniji Manastir Lepavina "protopop horvački" Nikola Popović, koji se kao paroh pisanički ovekovečio gradnjom velike i lepe crkve u Pisanici, a tada je već kao lepavinski arhimandrit Nikifor rukovodio gradnjom današnje crkve manastira Lepavine. Dovršenu crkvu osvetio je 25. marta 1753. kostajničko-zrinopoljski episkop Arsenije (Teofanović), koji je gotovo stalno boravio u Severinu. Crkva izvana ima osobine baroka, ali je u unutrašnjoj konstrukciji sačuvala mnogo elemenata starog srpsko-vizantijskog stila. Crkva je kasnije doterivana i ulepšavana.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 BogorodicaZa istoriju manastira Lepavine neraskidivo je vezana čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Lepavinske. Nastanak ove ikone datira s početka 16. veka i delo je nepoznatog autora. Ikoni se s razlogom pripisuju čudotvorne isceliteljske moći. Opširnije o čudima koja su se dogodila ispred čudotvorne ikone Majke Božje Lepavinske možete na ovim web-stranicama saznati pod naslovom "Čudesna iscelenja pred ikonom Majke Božje Lepavinske".



CRKVE I MANASTIRI - Page 3 IkonostasNaročitu vrednost dobila je manastirska crkva 1775. godine, jer je tada u njoj umetnički ikonostas dovršio jedan od najboljih slikara ranog srpskog baroka, Jovan Cetirevic-Grabovan. Rad je uglavnom finansirao, pored ostalih priložnika, feldmarsallajtnan Mihail Mikasinović. U spomen na to, pod ikonom svetog Jovana bio je izvajan njegov grb sa natpisom: "Mihail Mikasinović g. feldm. lait.". To je bio jedan od najuspelijih Grabovanovih ikonostasa.

Nažalost, on je uništen u vreme II. svetskog rata. Od njegovih ikona sačuvale su se samo tri, od kojih su dve jako ostećene. Ipak, one svedoče o visokom umetničkim kvalitetama tog ikonostasa. Ikona je ostalo i iz ranijih vremena, kao što su ikone svetog Simeona Nemanje, svetog Save i ikona Vavedenja Presvete Bogorodice, koje su izrađene u Lepavini 1647. godine.

Pored ikonografskih spomenika, naročitu vrednost u Lepavini predstavljaju stare rukopisne i štampane knjige. Među najstarije spadaju dva četverojevandjelja, iz XIII. i XIV. veka, od kojih je jedno srpsko-raške, a drugo makedonske redakcije, oba sa lepim inicijalima.

U Lepavini nisu samo čuvane donesene knjige, nego i pisane, prepisavane i ponavljane. Drukčije nije moglo ni biti kad je manastir morao zadovoljavati kulturne potrebe ovamošnjih Srba. Tu je bila škola ne samo za obrazovanje manastirskog podmlatka, nego i podmlatka svešteničkog uopšte, kao i onih mladića koji su stekavši ovde pismenost i osnovna zvanja odlazili u vojnu službu ili produžavali školovanje u Beču, Pozunu i drugde.

Sve je to visoko podiglo ugled manastira Lepavine, te je narod o velikim praznicima, a naročito o hramovskim slavama, dolazio u velikom broju, tu se Bogu molio i tako ispunjavao dušu svoju blagodaću Božjom, koja mu je davala snagu da istraje.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 KonakCRKVE I MANASTIRI - Page 3 ZgradaU toku vekova uloga manastira bila je velika. On je uvek delio tešku sudbinu svoga naroda, često stradajući sa njim. Najteži udarac primio je za vreme II. svetskog rata. Odmah posle okupacije bratstvo je pohapšeno i odvedeno u logor. Jeromonah Joakim (Babić) je ubijen, a ostali su kaluđeri prognani u Srbiju. Dana 27. oktobra 1943. godine manastir je po nalogu Nemaca bombardovan. Tom prilikom su gotovo sasvim uništene manastirske zgrade, a crkva i konak teško ostećeni. Ikonostas i nameštaj u crkvi bio je sav uništen i spaljen, a u preostalom delu manastirskog konaka ostao je sačuvan deo manastirske biblioteke.

CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Mitropolit01Dolaskom i zalaganjem Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita Jovana (Pavlovića) na Eparhiju zagrebačko-ljubljansku 1977. godine, Mitropolit Jovan polako vraća svoj nekadašnji sjaj i značaj. Visokopreosvećeni, kojemu je ova svetinja posebno draga, ne žali ni truda ni vremena da u nju vrati istinski manastirski život. Veza sa manastirom Hilandarom ponovo je oživela 1984. godine dolaskom oca Gavrila (Vučkovića) - Hilandarca u manastir Lepavinu, što je još više umnožilo zauzimanje i trud Mitropolita Jovana.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 NemciSvetski savet crkava, Evangelski omladinski deo iz Virtenberga i vernici Evangelističke crkve iz Stutgarta na čelu sa sestrom Ursulom izrazili su želju da učestvuju u obnovi manastira, što im je Visokopreosvečeni i omogućio, ali rat koji je izbio 1991. godine sprečio ih je da svoju želju sprovedu do kraja, odgodivši njeno konačno ostvarenje za neka bolja vremena.



CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Slika14U manastiru Lepavini, zahvaljujući požrtvovnom radu igumana Arhim. o. Gavrila (Vučkovića), duhovni život je u usponu. Desetoročlano bratstvo zajedno sa igumanom izdaje svoj manastirski časopis "Put, Istina i Život", kao dvomesečno izdanje, kojim nastoji da vrati veru u duše parohijana i svih onih koji traže istinski duhovni život. Opširnije o časopisu možete saznati u rubrici "Manastirski časopis", koja se nalazi na naslovnoj web-stranici.


CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Izgledmanastira

Sastavio: monah Vasilije (Srbljan)

Po knjizi "Srpski manastiri u Hrvatskoj i Slavoniji" , dr. Dušana Kašića.
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
Sponsored content




CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: CRKVE I MANASTIRI   CRKVE I MANASTIRI - Page 3 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
CRKVE I MANASTIRI
Nazad na vrh 
Strana 3 od 3Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DUHOVNOST I EZOTERIJA :: RELIGIJA :: RELIGIJE SVETA-
Skoči na: