TITO-LIK I DELO.

33 godine od Titove smrti

Pre 33 godine, 4. maja 1980, preminuo je nekadašnji doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito





BEOGRAD - Pre 33 godine, 4. maja 1980, preminuo je nekadašnji doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito.
Tito je preminuo u bolnici u Ljubljani, a njegovoj sahrani u
Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz čak 127
zemalja.Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je nesumnjivo izuzetan ugled u svetu.
Posebno
je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao
jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim
okolnostima imalo veliki značaj.
U unutrašnjoj politici ostavio
je ustrojstvo koje se se na kraju pokazalo kao neodrživo - Ustav iz
1974. godine, a specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i
pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se raspao Savez komunista
Jugoslavije.

„NE“ STALJINUOdbio je
Staljinov pritisak 1948. (Rezolucija Informacionog biroa komunističkih
partija) nakon čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu
pomoć (vojnu većinom do polovine pedesetih) od SAD. Kao osnivač i lider
Pokreta nesvrstavanja, njegova reč u tadašnjim međunarodnim okolnostima
imala je u više navrata izuzetnu težinu. Osim odbijanja Staljinovog
pritiska 1948. njegov ugled je takođe bio posledica činjenice da je bio
poslednji veliki ratni lider Drugog svetskog rata koji je toliko dugo
ostao na čelu svoje zemlje.
Tačan datum njegovog
rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892, što je
proslavljano kao Dan mladosti - u skladu s jakim kultom ličnosti koji je
sistematski građen tokom njegove vladavine.
Rođen je Kumrovcu, u Zagorju, u hrvatsko-slovenačkoj porodici.
Kao austrougarski kaplar učestvovao je u Prvom svetskom ratu - između ostalog i u borbama protiv srpske vojske.
Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915, pa je izvesno vreme proveo kao zarobljenik.
U njegovim zvaničnim biografijama navođeno je da je potom učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.
U
Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920, kada
je postao član Komunističke partije, a 1937. njen generalni sekretar,
posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića, prethodnog lidera KPJ.
Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi u vreme kad je likvidiran znatan broj jugoslovenskih komunističkih prvaka.
Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska).
Iz rata je izašao kao legendarni vođa.
Osim
borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su
komunističku revoluciju - tokom i nakon rata. U zanosu "revolucionarne
pravde" nestale su desetine hiljada nekomunista - pod maskom "borbe
protiv saradnika okupatora" - čime je u stvari nepovratno uništen čitav
građanski sloj.

Istinu zbori, drug Stari .  

______________

Bilo kako bilo, ipak je Tito nas sviju na balkanu spojio, ovi nasi nas rastavljaju u bilo kojem smislu. :329340: 

Sreda, 5. jun 2013. u 17:52
PAKAO POSLE TITOVE SMRTI: Tajna pisma Jovanke Broz
Novinarka hrvatskog lista istražujući zamršenu sudbinu velike materijalne zaostavštine Josipa Broza Tita, koja je još 1984. proglašena državnom tajnom, tako da se do danas ne zna ni kolika joj je vrednost ni kome zakonski pripada, dobila je uvid u intimne beleške njegove udovice Jovanke nastale tri godine pošto je jugoslavenski predsednik umro.


Dosad neviđene, čuvane u najvećoj tajnosti, one otkrivaju šta je nekadašnja prva dama proživljavala od trenutka kad joj je rečeno da Tito umire do časa kad su je brutalno izbacili iz rezidencije kao i šta se dogodilo s brojnim dragocenostima predsedničkoga para.
“Čula sam od jedne ratne drugarice da je Tito napisao testament i dao da se umnoži u osam primeraka. Predao ga je drugu Kosti Nađu (generalu armije) kada je bio u Igalu zbog neke konferencije SUBNOR-a, koja se tamo održavala. U tom dokumentu je Tito, između ostalog, odredio da ja lično vodim računa o svim stvarima koje posle njega budu ostale, jer ću ja to najbolje znati, umeti i hteti. Čula sam isto tako da je posle toga došao Stane Dolanc (šef jugoslovenske tajne policije i član Predsedništva SFRJ) kod Nađa i zapretio mu da slučajno ne izađe sa tim dokumentom, jer će se gadno provesti. Poznavajući Tita toliko godina, živeći sa njim više od 35 godina, imajući u vidu naš brak i naše odnose sve do ovog strašnog i ponižavajućeg kraja, uverena sam da je Tito i ostavio takav testament. Isto tako znajući Dolanca i njegovu ulogu u svim našim - i Titovim i mojim - mukama zadnjih godina, sklona sam da poverujem i da je pretio Nađu.."

Ovako je u junu 1983. godine pisala Jovanka Broz poverljivoj osobi čiji identitet su novinari sakrili, radi njene bezbednosti. Jovanka je molila za pomoć da se posle trogodišnje agonije na dnevni red stavi pitanje njene egzistencije i nasledstva.

Ne samo da se problem nasledstva Brozovih u 33 godine nije pomakao sa mrtve tačke nego je sasvim opravdan strah Titovih naslednika da neće doživeti satisfakciju jer je većina Titove vredne imovine pokradena i nepovratno izgubljena.

Ili, kako to tvrdi, Titov unuk Joška Broz, sin Žarka Broza, posle nebrojenih posjeta državnih komisija, u Užičkoj 15, nakon Titove smrti ostao je samo – krš i lom.

U poslednje 33 godine popisi Titove imovine misteriozno su nestajali, baš kao i stvari i predmeti sa njega. Jovanka je uporno odbijala da potpiše dokumente o Titovoj imovini i svom nasledstvu. Nije htela da ih potpiše zato što ih je smatrala nepotpunim, ili zato što su je terali da se odrekne imovine.

Odnosno, kako je zapisala, “nema stvari koje bi trebalo da budu u tim spiskovima. Oni meni uvek zadrže 5-10 stvari. Obično, ne uvek, to su stvari veće vrednosti. Ili niko ne zna gde je to što ja tražim ili je opet neka njihova komisija zaključila da to uđe u muzejsku zbirku ili da su to kustosi rasporedili u prostorije dostupne publici”.

Testament sa početka teksta nikada nije pronađen, a Tito je preminuo formalno bez njega. Kao predsednik Jugoslavije u svojim govorima je govorio kako će sve što ima ostaviti državi.

"Da je Tito kad su mu amputirali nogu rekao - sve moje ostaje državi, to bi vredelo. Međutim, Partija nije imala nikakvih dokaza za to. To što je Tito pričao dok je bio u punoj snazi, se ne računa kao testament 15 godina posle. I danas ima živih ljud koji bi mogli da svedoče da je Tito govorio da su slike njegove, nije Tito bio nimalo naivan", izjavio je Toma Fila, bivši advokat Jovanke Broz.

CIA ZAKLJUČILA
'Josip Broz nije bio jugoslavenskog porijekla'


Na temelju fonetske analize jezika američka Centralna obavještajna agencija je zaključila da Josip Broz nije bio jugoslavenskog porijekla, prenosi Al Jazeera Balkans
Predsjednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito nije bio jugoslavenskog porijekla, navedeno je u dokumentu o fonetskoj analizi jezika kojim je govorio Tito, a koji je nedavno objavljen na internetskoj stranici američke Centralne obavještajne agencije.

U dokumentu, s kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti, konstatira se da je Tito govorio srpskohrvatski, koji mu je 'navodno' materinski, ali sa 'stranim naglaskom', prenosi Srna.

U opsežnoj analizi eventualnih jezika koji bi Titu stvarno mogli biti materinski ili pak bliskiji od srpskohrvatskog, navedeni su ruski i poljski.

'Samoglasnik 'i' isto se izgovara poslije mekih i tvrdih suglasnika u srpskohrvatskom jeziku. Na drugoj strani, oni čiji je materinski jezik ruski ili poljski vjerojatno bi obje riječi izgovarali s umekšanim 'n'. To je upravo Titov izgovor srpskohrvatskog jezika i on se najbolje opisuje kao strani naglasak', navodi se u analizi čije dijelove prenosi beogradska Politika.

Autori dokumenta kažu da bi bilo logično pretpostaviti da je kontroverzni Tito Rus ili Poljak, ali naglašavaju da se njegov identitet samo može pretpostaviti, kao i da sigurno nema 'jugoslavensko porijeklo'.

Oni konstatiraju da upravo Titovo nejugoslavensko porijeklo može objasniti njegovu nepristranost i, shodno tome, 'uspjeh' u rješavanju raznih problema i sukoba etničkih grupa u Jugoslaviji.

Autori analize, koja je rađena na osnovu jednog Titovog govora iz 1977. godine, zaključuju da bi bilo kakvo dalje istraživanje stvarnog i pravog Titovog identiteta služilo samo u akademske svrhe.

E zabole me kog je porekla bio. Mogao je da bude i vanzemaljac što se mene tiče. Držao je Jugu, osnovao nesvrstane i bio svetsko ime.

A koji su ovi posle njega? Mogu da imaju poreklo a izgleda da im je to jedino i što imaju.

TITOVA UNUKA: Mog dedu izmislio narod da zafrkne CIA!

Unuka Josipa Broza Tita Saša Broz, upravnica Opere HNK Rijeka, oglasila se na svojem Fejsbuk profilu reagujući na vrlo zanimljiv način na tvrdnje da je njen deda zapravo bio Poljak ili Rus



HRVATSKA - Unuka Josipa Broza Tita Saša Broz, upravnica Opere HNK Rijeka, oglasila se na svojem Fejsbuk profilu reagujući na vrlo zanimljiv način na tvrdnje da je njen deda zapravo bio Poljak ili Rus.
“Ovim putem zahvaljujem CIA i svim radnicima iste agencije na višegodišnjim naporima da otkriju pravo poreklo mog dede. Poljak kažu ili Rus. Ali, sa žaljenjem moram da razočaram dotičnu instituciju i javno obznanim da moj deda nije ni postojao već je bio proizvod hipnotizirane mase koja je, kako bi zabavila sebe i zafrknula CIA izmislila svog 'Čarobnjaka iz OZ-a'. A postoji i dokaz da sam JA rasna Brazilka poreklom sa Kamčatke i da sa gore navedenim Titom nemam nikakve veze!”, napisala je unuka Josipa Broza Tita.


Bravo! 

Eto i mrtvom mu se može da zajebava CIU i koga hoće a naročito dokone novinare pune senzacionalizma.

Tito i Tesla su nešto poslednjih godina na meti novinara...
Svetski ,a naši...Nekoga očito boli..:)

Saša kraljica,u svom stilu :).

Ama i mrtvom ne mogu ni da mu popuše!!!! Samo laju i seruckaju. Vidim posle njega je svima bolje, ali kad bi se zezali.
Odlično im je odgovorila.

Samouka ::

Ama i mrtvom ne mogu ni da mu popuše!!!! Samo laju i seruckaju. Vidim posle njega je svima bolje, ali kad bi se zezali.
Odlično im je odgovorila.

Koliko znam(po priči mnogih)..svima je bilo lepo za vreme Tita..A sad ?
Umesto da idemo dalje..mi idemo dole.Žalosno...

Dajte nam bar jednog Tita ponovo,makar ga uvezli kao Alfa sa Melmaka....jer,sto opjeva Djole,
al se nekad dobro jelo.

Jovanka Broz primljena je u Urgentni centar u Beogradu nakon što je na nogama preživela lakši infarkt, potvrđeno je "Blicu".
Jovanka Broz kada je konačno dobila pasoš

Kako je objasnio direktor Urgentnog centra Zlatibor Lončar, Jovanka Broz dovezena je danas oko 13.30 sati u jako teškom i polusvesnom stanju na odeljenje reanimacije. Na telu su joj uočene dekubitalne rane i rana na grudnom košu nepoznatog porekla.


- Odmah smo pristupili reanimaciji i lekari se bore za njen zivot, jer je njen organizam u septičnom stanju, odnosno na početku sepse. Dovezena je u pratnji dva rođaka, a koliko znamo, duže vreme je odbijala da se leči, tako da je njen organizam u jako zapuštenom stanju - rekao je Lončar na konferenciji u Kliničkom centru.


Premijer države Ivica Dačić došao je u posetu Jovanki Broz, ali nije davao izjave. Jovanka Broz smeštena je u šok sobi B i uz nju je neprestano Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra. Pre njega, Jovanku je posetio i Rasim Ljajić.


Od Titove smrti živi povučeno

Vladina komisija otkrila u kakvim uslovima je živela

Vladina komisija je 2006. izvestila da Jovanka Broz živi u u relativnom siromaštvu i da njen stan u Beogradu nije održavan od njenog hapšenja.

Jovanka (89) i Tito u braku su bili od 1952. do njegove smrti 1980, od njegove smrti 1980. ona živi povučeno u beogradskom naselju Dedinje. Većina misli da njena ekstremna povučenost dolazi kao posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor.




Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, ona je još uvek predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja. Sa svoje strane, Jovanka se drži u ekstremnoj povučenosti i retko daje intervjue.

Toliko je lepo živela da je odbijala da se leči (;.

Prvo su me izbacili, onda decenijama iznurivali
Odupirala sam se da naprečac, bez ičega, izađem iz kuće u kojoj smo Tito i ja živeli 35 godina, ali sam protiv svoje volje naprečac dovedena u „privremenu” kuću koja decenijama nije održavana.



Posle gotovo tri decenije, Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, bivšeg predsednika SFRJ, otvorila je vrata svog „privremenog“ boravišta u kome od smrti svog supruga živi sama, izolovano od očiju javnosti.
Već na pragu smo mogli da zaključimo: smišljenim i namernim neistinama o njenom „životu na visokoj nozi“, o gramzivosti i velikom bogatstvu, već 30 godina se zamagljuje stvarnost. A ona izgleda ovako: Jovanka Broz živi bez dokumenata, ličnih stvari i neregulisane penzije u jednoj beogradskoj kući u koju su je preko noći, bez njene volje, ubacili odmah posle smrti njenog supruga, koji izgleda za preko pola veka vladavine Jugoslavijom nije baš ništa ni zaradio ni stekao.
Spolja impozantna kuća, u lepom ambijentu Dedinja, preko puta kompleksa Belog dvora, unutra liči na sve samo ne na dedinjsku vilu. Počev od zarđale kapije, koju je mestimično potpuno „pojela“ korozija, preko zapuštenih i zarđalih baštenskih stolica i klupa...
Ipak, tek unutra nas je dočekalo pravo iznenađenje. U zidovima vlaga, otpali malter, dotrajale vodovodne i električne instalacije...
– Mesec dana posle Titove smrti, tačnije 10. juna 1980. godine došao je Slovenac Sergej Krajger i rekao da mi neće dati da ostanem u kući u Užičkoj 15, jer će ona biti Titov spomen-muzej. Pri tom mi je naglasio da ne smem ništa da ponesem iz kuće. Pogledala sam ga i pomislila: znači, mojih 35 godina života i rada ne vrede ništa – priseća se Jovanka Broz početka svog stradanja.
Iz te kuće nije smela da ponese bukvalno ništa, pa tako ni svoja lična dokumenta, fotografije, čak ni svoju garderobu...
– Dolničar, slovenački general, u međuvremenu je naredio da se zapleni i moja garderoba koju su držali u nekoj garaži ili magacinu dve, tri godine, tako da je dosta toga propalo. Iza tog, zuluma, jer to se ne može nazvati drugačije, stajao je Stane Dolanc, i sve to skupa bilo je strašno.
Da li ste tada na bilo koji način mogli da im se oduprete, obratite nekome?
– Kad su ta zlodela sprovodili nada mnom, ja sam se, naravno, odupirala da izađem iz kuće u kojoj smo Tito i ja živeli 35 godina. Predlagala sam da ostanem u kući dok se ne izvrši popis i ne napravi ostavinska rasprava – priča Jovanka Broz i pojašnjava: – Titova deca su imala svoje porodice i domaćinstva, pa sam smatrala da treba da prisustvujem popisu imovine jer smo tu živeli samo nas dvoje i ja najbolje poznajem i kuću i stvari u njoj. Ali to niko nije hteo ni da čuje.
S tim u vezi Jovanka Broz se obratila pismom i tadašnjem predsedniku države Cvijetinu Mijatoviću, ali ni od njega nije uspela da dobije odgovor.
– Zamolila sam da me ostave u kući dok se to ne obavi i dok mi ne nađu neki smeštaj, odakle me neće svaki čas seliti, ali nije se oglasio, nije hteo da mi pomogne. U međuvremenu, kod mene dolazi Stavrev (on je bio potpredsednik vlade, poreklom Makedonac), sa ultimatumom da se iselim u roku od tri dana, a ako se tome suprotstavim „imaju oni i druge mere“, dislociraće me, tj. izbaciti.
Tako se i dogodilo. Jovanka Broz je protiv svoje volje naprečac dovedena u ovu „privremenu“ kuću u kojoj i danas živi.
– Opirala sam se da dođem u ovu kuću, ali ništa nisam mogla da uradim – pomirljivo je rekla i dodala: – Kuću sam upoznala 1945, jer je tu bio štab Gardijske brigade, dok sam čekala da mi naprave propusnicu da uđem u Beli dvor – bila je to lepa porodična kuća na lepom mestu.


Drugi put sam ušla u nju 1961. godine uoči Beogradske konferencije nesvrstanih zemalja, obilazeći, službeno, sve kuće koje su bile pogodne da u njima odsednu gostujući šefovi država. Adaptaciju je radila vojska. Hteli su da je pretvore u hotel, ali je posle prepravke postala ni hotel ni vila. Naime, adaptirana je tako da između ostalog ima i tri sobe i tri kupatila, kako bi gosti imali svoju intimu. Naravno, tada nisam mogla ni da naslutim da će mi jednog dana biti „dom“. Sećam se, upitala sam još tada jednog tehničara koga sam zatekla u kući: „Dobro kad ste već uložili pare za adaptaciju, jeste li to pravno rešili”, na šta mi je on potvrdno odgovorio i objasnio da im se obratio vlasnik kuće, predratni trgovac Petrović, i rekao da bi hteo da je proda državi, kako se oko nje posle njegove smrti ne bi svađala njegova deca, i da su je oni, kao država, otkupili. Ne znam da li je to tačno, niti imam mogućnosti da to proverim.
Dakle, silom ste isterani iz Užičke 15 i naterani da živite ovde?
Da, tako je bilo, iako ova kuća nije podesna da u njoj živi jedna osoba. Opremljena je državnim nameštajem, a svaki komad ima svoj broj i daje se na revers, pa se tako svake godine i popisuje...
Ko je sve učestvovao u Vašem isterivanju?
Kao što sam rekla, iz Užičke su me izbacili Krajger, Dolanc, Stavrev i Ljubičić, a u ovu kuću je kasnije dolazio Fadilj Hodža i pretio mi, ali o tome drugom prilikom... Kad su me ovde silom sproveli i ostavili bez ijedne lične stvari, opkoljenu sa 15 policajaca, koji su bili oko kuće, a u njoj nikoga da mi se nađe, u ovoj kući su me, u ime predsedništva, vlade, dočekali čovek koji je imao nadzor nad ovom kućom i još jedna žena. Htela sam da popričam sa njima, pa sam im ponudila da skuvamo kafu, ali mi je ona rekla da u kući nema ni kafe, ni džezve. Ama baš ničega, a kao dočekuju me.
Dve, tri godine posle čoveka koji je Jovanku Broz dočekao u kući, na čelo službe dolazi izvesni gospodin Ružić.
Šta se događalo posle toga?
Već prve zime u ovoj kući, noću oko tri, četiri sata, probudila me je voda koja mi se sručila u spavaću sobu. Nedugo zatim voda je poplavila i podrum. Javila sam se advokatu Fili Filoti da mi pomogne, da se nekom obrati da se reši taj problem. Pozvao je čoveka koji je u međuvremenu na čelu službe koja vodi računa o državnim kućama zamenio onog koji me je dočekao, izvesnog Ružića, koji je na taj poziv odgovorio konstatacijom „da izmišljam“. Zbog toga je Fila nazvao Banovića, tadašnjeg državnog tužioca, i rekao mu za vodu i Ružićev odgovor. Tek je reagovanje državnog tužioca nateralo Ružića da dođe. Zatekao me je u podrumu u gumenim čizmama... Naravno, poverovao je svojim očima, ali i pored obećanja ništa nije uradio. Eto tako je taj Ružić jedno vreme rukovodio kućom.


Tavanica salona izjedena vlagom, ovako izgleda kupatilo (Foto Nada Torlak, Politika)
Znači, problem nije rešen?
Naravno da nije. Ponovo je unutrašnjost kuće bila poplavljena vodom, s krova. Obavestila sam o tome novog šefa službi, Janjuševića, koji je došao umesto Ružića. Janjušević je došao i rekao mi da je kupio neku masu ili emulziju za krov i da to mnogo košta. Pošto je bio petak, rekao je da će majstori doći u ponedeljak.
Ponedeljak je došao i prošao, pa drugi, pa treći ponedeljak, ali se niko nije pojavljivao. Onda je Janjušević još jednom navratio i rekao: „Znate, mi bismo vam pomogli, ali ne da Radonjić.” To je onaj koga sada gone zbog – da li Ćuruvije ili Draškovića. Ipak, Janjušević je bio jedini rukovodilac s kojim se moglo malo razgovarati o problemima i koji je, ruku na srce, naložio da se zamene poklopci na olucima, ali se ništa više nije radilo, priča Jovanka Broz napominjući da su joj svi ti rukovodioci reprezentativnih objekata stalno spominjali velike finansije koje su navodno obezbeđivali za nju, odnosno njene probleme, ali...
– Kuda su te pare odlazile, ja ne znam, jer se ovde nije ništa ulagalo.
Brozova se još jednom srela sa Aleksićem želeći da sazna zbog čega nisu ispunili obećanje, na šta joj je on odgovorio „da za to nema zakonske osnove“, iako mu je te poslove naložio predsednik vlade.
 – Posle Janjuševića za šefa je postavljen, mislim da se zvao Mićo Aleksić. To je bilo vreme Slobodana Miloševića, koji mi je poslao potpredsednika vlade Jugoslava Kostića, dva pravnika, jednog zapisničara i Aleksića. Kostić mi je rekao da dolazi u ime Miloševića i o meni govorio sve u superlativima, te da sam zadužila ovu državu i narod, te da sam na najbolji način predstavljala zemlju... pa će mi zato ovu kuću adaptirati i pokloniti. Dao mi je zadatak, rok od 15 dana, da se popakuju stvari kako bi se kuća pripremila za renoviranje, što sam ja i učinila. Poručio mi je i da će doći stručna komisija koja će kuću pregledati i proceniti šta treba raditi, o čemu imam dokument. Posle dva dana kod mene je došla Cica Knežević, koja se meni predstavila kao Miloševićev sekretar. Pitala sam je ko obezbeđuje sredstva za adaptaciju ove kuće, a ona mi je odgovorila da to nije moja, već njena briga, i da su sredstva već obezbeđena. Rekla je i da će stručna komisija sa arhitektom na čelu doći i napraviti izveštaj šta sve treba da se uradi.
(Sutra: Prevario me je i Milošević)
Nada Torlak

BRITANSKA SLUŽBA MI6
'Tito je 1948. tražio azil u Švicarskoj'


U Aeroklubu u Beogradu večeras je održana promocija knjige 'MI-6 Povijest tajne obaveštajne službe 1909-1949', autora Keitha Jeffery,a koja obrađuje djelovanje britanske obavještajne službe, javlja dopisnik agencije Anadolija
Otpravnik poslova veleposlanstva Velike Britanije u Srbiji David McFarlane na početku je rekao da kada je razmišljao kome bi dodijelio zadatak da napiše knjigu punu tajni, logičan izbor pao bi na autora Keitha Jefferya.

Prema riječima McFarlanea, Jeffrey je danas jedan od najcjenjenijih povjesničara u Velikoj Britaniji. Jedan od dojmova, McFarlanea je obujam djela, jer srpsko izdanje, inače tek treće izdanje van Velike Britanije, ima 762 stranice.

Kada je u pitanju sadržaj knjige McFarlane smatra da ga najbolje opisuju dva citata, i to jednog britanskog povjesničara suvremene politike i bivšeg ministra unutarnjih poslova koji je rekao: 'Jeffrey nije napisao lošu knjigu, izradio je vrlo dobru knjigu. Njegova velika zasluga je što je tajnu obavještajnu službu Velike Britanije i njene agente vratio u povijest Britanije u periodu Drugog svjetskog rata. Knjiga je puna raznih epizoda i ličnosti, ali autor nije podlegao avanturizmu', citirao je McFarlane i nastavio:
'Ograničenja sa kojima se suočavao nisu uplašila Jeffreya. Naprotiv, ona su ga potaknula da nam što bolje, koliko je moguće ispriča život agenata koji su radili širom svijeta. Jeffrey završava svoju knjigu s 1949. godinom, kada se služba našla na rubu Hladnog rata'.

Povjesničar Nikola Samardžić rekao je kako je 'pojava ovakve knjige za našu publiku poput nekog udara asteroida'.

'Mi moramo pričekati da se slegne sva prašina koju je ova knjiga podigla i naravno početi je čitati', rekao je Samardžić.

Problem s ovom knjigom, kako vidi Samardžić, još na samom početku bit će taj 'što ne postoji mediji, publika, ne postoji akademska zajednica koje bi mogle jedan ovakav poduhvat pratiti'.

'Tajne su danas roba kakvi su krajem XIX. stoljeća bili dijamanti, kakav je tridesetih postao heroin. Informacije su heroin za globalnu javnost koja se u fenomenu tajnih ili polutajnih službenih i neslužbenih informacija pokušava zaštiti od stvarnosti koju uvijek nije u stanju razumijeti', opisao je draž ovog djela Samardžić.

Knjiga je posvećena prvih četrdeset godina od osnivanja tajne obaveštajne službe Velike Britanije, koja je u međuvremenu postala civilna služba.

'Zanimljiv je interes Engleske za Bliski Istok koji je ona pokazala još 1580. kada su počeli potiskivati male talijanske republike. To je jedan dugi interes kao da su znali da iza tih pustih predjela, leže određena bogatstva', naveo je Nikola Samardžić.

Ono što je zanimljivo, dodao je, jest da je malo obavještajaca u početku radilo za britansku tajnu službu.

Na početku Drugog svjetskog rata bilo ih je između 40 i 50. Velika Britanija je prije svega zbog svojih obavještajnih sila odigrala ključnu ulogu u tom ratu.

'Autor ove knjige je imao tu šansu da je dobio vrlo vrijednu dokumentaciju koja je nastala iz rada službe. Veliki broj dokumenata i papira je, nažalost, u međuvremenu uništen. Pojedini su uništeni da bi se sačuvao identitet pojedinih agenata', rekao je Samardžić i dodao:
'U ovoj knjizi se, također, čuva identitet pojedinih agenata koji u međuvremenu nisu otkriveni'.

Diplomat i bivši načelnik Državne sigurnosti Goran Petrović je izjavio da se u 'knjizi nalaze na stotine i tisuća imena, datuma, činjenica, događaja, informacija i na svakoj drugoj, trećoj ili petoj strani može se naći skraćeni sinopsis za jedan špijunski film tipa Jamesa Bonda.'

Kao jedan od najljepših djelova knjige, Petrović je izdvojio one djelove u kojima se nadmeću ruske i britanske tajne službe.

Za događanja na našim prostorima, Petrović je rekao da se spominju 'sporadično i fragmentarno, spominju se imena nekih agenata koji su bili u tajnoj britanskoj službi, pojedini Jugoslaveni i postoji dio na dvije strane koji govori o Dragoljubu Draži Mihailoviću i Josipu Brozu Titu' i njihovom odnosu sa saveznicima i Nijemcima.

U knjizi se, također, nalazi i podatak da se Josip Broz Tito obratio švicarskim vlastima za azil 1948. godine. Podsjetimo, to je vrijeme sukoba Tita i Staljina kada se u Jugoslaviji strahovalo od sovjetske invazije.

Petrović nije mogao potvrditi ovo jer nije siguran u to koliko je ova informacija provjerena i pouzdana.

'Ovu knjigu je nemoguće prepričati. Svi oni koji budu čitali ovu knjigu neće u njoj pronaći fascinantne, šokantne, tajne informacije koje se prvi put otkrivaju, ali će moći uživati u svojevrsnom slaganju tog puzzle-a i tu jednu sliku sagledati na sasvim drugi način', zaključio je Petrović.

Druže tito mi ti se kunemo...ojha...
Slušam danas, nije Tito misterija nego Čarli Čaplin, niko ne zna ko je zapraavo taj čovek... 

Žao mi Jovanke...
Lepo joj je majka rekla, kad je čula da se udaje za Tita, "Mogla si ti i boljeg naći".

Krleža: Za dugom kolonom svojih mrtvih divizija ode Tito preko – preko Romanije

Kada netko sa svojih šezdeset godina može da kaže: Borio sam se po crti svog moralnog uvjerenja četrdeset punih godina, vidio sam mnoge zemlje i gradove, vojske i ratove i civilizacije, društvene sisteme i revolucije, proživio sam život zarađujući hljeb svojim vlastitim rukama, bio sam robijaš i ratnik, političar i organizator velikog masovnog pokreta za oslobođenje proleterijata, digao sam ustanak protiv slijepe stihije, očistio sam zemlju od tuđinaca u teškom i krvavom ratu, vratio sam svojoj domovini oteto more, njene otoke i njene gradove, oslobodio sam svoj narod od klasnog izrabljivanja, položio sam temelje socijalizmu i danas dižem zemlju iz njene zaostalosti u red civiliziranih naroda, onda bi takav čovjek mogao s punim pravom da kaže: Izvršio sam svoju ljudsku i građansku dužnost.

Kijara-brm ::

... Pokraj mosta imao sam sagrađenu baraku, koja je služila kao spremište cementa i gdje mi je kažnjeni Anton Belobrajić, zidar, izrađivao betonske konzole za naslon mosta, kod kojega je Broz češće ulazio i iza zatvorenih vrata ostao dulje vremena. Ovo njegovo ulaženje u baraku postalo mi je sumnjivo, pa sam jednog dana zavirio kroz pukotinu, gdje mi se je ukazao stravičan prizor, kako Broz vrši spolni akt s kažnjenikom Belobrajićem. Nakon odlaska Broza upitao sam ga kako može imati ovako gnjusan dodir sa čovjekom, ovaj mi je stidljivo odgovorio, da nema novaca, a Broz da mu dobro plaća.”

Namjerna diskreditacija

Kolicine ogavnosti u ljudima nikad ne promase da me zacude. Namjerno cemo diskreditovati sve sto je lijepo, i cisto, samo da bismo ostvarili neke svoje bolesne ideje.

Ma fuj.

I u ovakvim je situacijama imao manir velikog lidera.
Za mene je on bio i ostao maher!

http://trojka.rs/zanimljivosti/svastara/dan-kada-je-tito-jaukao-video

Znam, reći će neko, posle su streljali ađutanta, ali mislim da nisu.
Da je ađutant pričepio prste krmku Dolancu ili Mihajloviću ili već nekom od...i izgubio bi glavu, ali matori je okrenuo na šalu...

I svi bi sad da budu Tito, ali ne mere to bRez kabla...niste uštekani, gospodo plagijatori!

Pročitah na fejsu objavu "eminentnog lista kurir" u kome već proračunavaju da bi sahrana Jovanke Broz koštala oko 5oo.ooo evra.... A žena se hvala Bogu oporavlja. Pa kad su platili Miladinu Kovačeviću za tuču u Americi tri puta više, mogu da finansiraju i sahranu.

Druže Tito, ostavila me lakoumnica i saboterka!  

Ovo pismo već neko vreme kruži Internetom i na njemu je oznaka da je iz arhive Josipa Broza Tita, a potpisao ga je izvesni Ivan Ciganović 15. jula davne 1946. godine i u njemu se on požalio predsedniku i vrhovnom komandantu na suprugu koja ga je ostavila.
Njega je napuštanje toliko pogodilo da je od Tita zatražio oštru kaznu za sve supruge koje ostave svoje partnere i predlaže mu da im se zbog težine "nedela" odredi smrtna kazna!

Ovako se ostavljeni muža izjadao Titu:

"15. jula 1946. odbegla je od mene tajno moja zakonita i ljubljena žena Ciganović Mara r. 1915. god. u svet s namerom da vodi prostituciju i živi na tuđi račun. Mojem domaćinstvu preti rasulo i katastrofa, jer nema ko da vodi kuću, ko će da krpi, pere, kuva i u polju pomaže. A moram da izdržavam i majku staru 72 godine i jedno dete, ratno siroče.

Uvek sam govorio ženi:  
'Draga ženo, nemoj da me ostaviš, radije me ubi, nego da odeš u skitnju.' Ali eto otišla je lakoumnica i ovako me sada polagano ubija teška sudbina.

Prijavio sam slučaj policiji, ali to ide jako polagano i pitanje kada će je pronaći i uhapsiti! No ja se ne dam uništiti pritisku takve saboterke kakve je moja lakoumna žena.
I ja hoću da živim dostojno i pošteno demokratski, kao i većina dobrih ljudi.

Molim vas stoga da poradite u vladi, da žurno izađe i da se u celoj Jugoslaviji javno objavi zakon o zaštiti bračnog života kako sledi:  

1) Svaka udata žena, koja ostavi svog muža, i ode u svet, kažnjava se smrću.

2) Svaka udata žena, koja živi u svetu, bilo gde u kakvoj službi, ima da se iskaže pismenim odobrenjem potpisanim po njenom mužu, da joj on odobrava služenje. Takvo odobrenje imade biti potpisano po mužu pred dvojicom svedoka i potvrđeno po mesnoj vlasti.

3) Svaka osoba, koja bi zadržala kod sebe tuđu ženu bez takvog muževog odobrenja ili bi je skrivala te je ne bi prijavila policiji kažnjava se smrću.

4) Svako krivotvorenje takvog odobrenja kažnjava se smrću.

5) Po objavi ovog zakona imade svaka udata, da sebi u roku od 8 dana dobije takovo odobrenje od svog muža.

6) Ovo sve vredi i za muža, ako bi ostavio ženu otišao u svet u nepovrat.

Ovim veoma važnim i hitnim zakonom biće pogođeno u ahilovu petu svaka prostitutka i saboterka, porodični život biće izgrađen na čvrstim temeljima, nestaće užasnog kriminala i života na tuđi račun",
predložio je Ivan Titu.  

Niko ga nikad u mojoj kući nije voleo.
Baba mi je jedina bila za komunjare, za vreme rata nosila hranu partizanima na Avalu u neku bolnicu, ali je bila za Leku Rankovića i onda je kasnije i ona mrzela Tita.
Deda, majka, otac, niko ga nije voleo.
Ipak, desetak godina posle smrti, doživeo sam da ga branim od onih koji su ga voleli i koji su me prijavljivali čak u policiju. Isti slučaj se dogodio sa Miloševićem.
Tito je osetio snagu bezbedonosnih zapadnih struktura i samo zahvaljujući tome je plivao. Neosporno je bio nadaren za politiku, ne mogu reći da je vodio loću politiku.
Ali je pre svega radio sve po sistemu "drži vodu dok majstori odu".
Perfidno je radio protiv Srbije i Srba, ali ne krivim njega. Krivi smo mi što kaže Balašević , ali u drugom kontekstu.
Mislim da imaju pravo da ga pljuju oni koje je zajebo da mu veruju.
Ja sa njim nemam ništa.
Žao mi je što Srbija nije imala takvog plitičara, ali je to nemoguće, jer su Srbi ozbiljna država da bi se mogao pojaviti neko ko se dovija i falsifikuje istoriju. Srbinu to falsifikovanje apsolutno ne odgovara, tako da govorim o Titu i njegovoj politici kako veštini mogućeg. Tu je ok. Napraviti od četnika fapšističku vojsku, prikritii genocid u Jasenovcu, u tim prefidnim radnjama je bio maher
A Srbi koji su ga sledili, e to je talog zadnji.
O njima sve najgore, goreće u paklu.
Tito se borio i radio za svoje. Kapa dole.

Tako je Debi...sad imate...sve poslije Tita, koji ne drze vodu ni dok majstori odu...ebote podavicete se....nacrtajte sebi Tita.

Na današnji dan prije 34 godine umro je Josip Broz Tito


TITO

Kijara-brm ::

Na današnji dan prije 34 godine umro je Josip Broz Tito


TITO

Neka mu je vjecna slava i hvala ako ni za sta drugo, a ono zato sto je bagru drzao na uzdi  :baba: 

MARŠALOV LIČNI LEKAR: Tito nije bio Josip Broz, nije se odvajao od kožne tašne!
Aleksandar Matunović je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti

Dr Aleksandar Matunović, lični lekar maršala, napisao je da je Tito imao akt-torbicu od koje se nije odvajao, a u kojoj je, po njegovoj smrti, nađen jedan od dokaza da on nije Josip Franjo Broz.

Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović. On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da "Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

Dr Aleksandar Matunović je napisao:
"Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata - ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.
Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke - Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.

Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza, prenosi Dnevno.hr.
Nađeni izveštaj ide u prilog sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba".

Tito - čovek sa stilom
Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) danas je vrveo od turista koji su došli da obiđu tu instituciju u kojoj se čuva uspomena na dugi period vladavine doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita.

Međutim, zainteresovani koji žele da saznaju više o njegovom privatnom životu, o tome kako je živeo, u čemu je uživao, kako je izgledao jedan njegov dan, šta je oblačio... mogu da posete Kuću cveća, koja je sastavni deo MIJ-a, gde je priređena nova stalna postavka pod nazivom "Tito lično".

Uvid u predmete koje je Josip Broz Tito najčešće i najradije koristio osmislili su muzejski savetnici MIJ-a Momo Cvijović i Veselinka Kastratović Ristić.


U odabiru predmeta autore je vodila želja da saznaju kakav je Josip Broz Tito bio privatno i kako su državničke aktivnosti uticale na njegovo slobodno vreme i stvaranje kulta ličnosti.
Kako je lični i javni život uticajnih državnika nemoguće razgraničiti izložba je tematski podeljena na pet celina: Čovek sa stilom, Susreti, Putovanja, Hedonizam i Druže Tito mi ti se kunemo.

Izložen je 61 predmet, kao i 128 štafeta koje su doživotnom predsedniku Jugoslavije poklanjane 25. maja.

Među eksponatima su cilindri koje je Broz nosio, odela, cipele, ali i detalji po kojima je bio specifičan, kao što su naočare za vid, zatim upaljači, pošto je bio pušač, igle za kravate i drugo.

Cvijović je kao zanimljivost Tanjugu istakao Uputstvo o načinu rada predsednika republike o tome kako izgleda jedan njegov radni dan, a koji su nedavno pronašli. Tu je navedeno šta predsednik radi od ustajanja ujutru, pa do kasnih večernjih sati.

"Zanimljivo je da su spomenute samo tri situacije u kojima se predsednik uopšte nije smeo ometati, a to su dok gleda film, kada se nalazi u foto labaratoriji i dok se sunča, odnosno kada je na plaži", istakao je Cvijović.

On smatra da su to jedine situacije koje govore koliko je on uživao u privatnom životu, a i poznato je da je Tito obožavao film, pošto je dnevno gledao po dva, tri filma. "U tom uputstvu se već na trećoj strani nalazi stavka da lični sekretar napušta radno mesto kad počinje filmska projekcija", rekao je kustos.

On je objasnio da je najveći deo dana Broz obavljao svoje državničke obaveze, kao što je primanje pošte, odgovaranja na pisma, sastanci, a u trenucima odmora bavio se sportom.

titov šeširFoto: Tanjug, Tanja Valič "Tito je najviše voleo takozvane takmičarske igre, gde se u takmiči sa jednim protivnikom", rekao je on i podsetio da su to bili šah i tenis.
U arhivi MIJ-a se nalaze brojne fotografije i predmeti koji prikazuju Tita u slobodnim aktivnostima: u lovu, krstarenjima, sa poznatim glumcima...

U današnje vreme novinska fotografija nije toliko "životna", a Cvijović napominje da se novinari iznenade kada posete fototeku MIJ-a i kaže da su zbunjeni načinom na koji su događaji "uhvaćeni" fotoaparatom i načinom kako je sve beleženo iz dana u dan.

"O Titovom životu je sačuvana fanstatična dokumentacija i arhivska i foto građa, a ne znam da li je to slučaj sa današnjim predsednicima", kaže on.

"Problem je u načinu života, u brzini. Na izloženim fotografijama se pre svega vidi, da je Tito imao vremena, jer je po protokolu postojalo vreme, a između ostalog vreme je bilo odvojeno i za njegove susrete za fotoreporterima", zaključuje Cvijović i dodaje da mu se čini da danas to vreme ne postoji.

TITOV BUNKER U KONJICU

ISTINA O 4. MAJU 1980.
POSLEDNJA TITOVA PREVARA: Narod plakao nad kovčegom punim peska!
U kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj Skupštini nalazio se pesak, a ne Brozovo telo

VIŠE 

Kenedijev poklon Titu propada na njivi kod Prnjavora!

LUKSUZNI automobil "krajsler" iz šezdesetih godina prošlog veka, koji je tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi poklonio jugoslovenskom kolegi Josipu Brozu Titu propada na njivi u Štrpcima.



U ovom automobilu koji bi mnogi rado videli u svojoj garaži, a koji je zapušten u zarasloj travi nekada su se u Beogradu vozili predsednici dve zemlje i njihove supruge. Limuzina, nastala u halama "Dženeral motorsa" u Detroitu, sa ugrađenim specijalnim "mercedesovim" motorom, godinama propada na ledini u domaćinstvu Momčila Čavića. "Krajsler" je tu ostavljen pre nekoliko godina, a vlasnik se ne javlja, jer je odavno otputovao u inostranstvo.

Tko ih je ukrao? S Pantovčaka nestale Titove boce 'žestice'
Gdje su? Vila Zagorje, uz umjetnine, čuvala je i ormar s rijetkim žestokim pićima koja su Titu poklanjali iz cijelog svijeta. Nitko ne zna gdje su i kad ta pića nestala

Više od 30 jedinstvenih boca ispunjenih rijetkim viskijima, likerima i rakijama ležale su na Pantovčaku u zaboravljenom ormar-baru. Pića koja je dobio na poklon, Tito je s bliskim suradnicima kušao u iznimnim situacijama.
Tuđman ih je kasnije čuvao pod ključem i nikom nije dao da ih dira. No, sada im nema ni traga.


Piatnje ko je sve nasleđivao ili imao  ključ .

Otkrivamo tajne Titovih podruma: Stari se 'kupao' u Dioru  više  :948208144:


Maršal je u biti bio monarh, i to takav kakve ovi prostori nisu nikad imali

Ima tjedana kad je Josip Broz Tito na hrvatskoj političkoj pozornici zastupljeniji od Zorana Milanovića i Tomislava Karamarka zajedno.

Milanovića znaju boljeti prepone, što je solidan izgovor, Karamarko tvrdi da je na terenu pa ga zato nema u Saboru ili u javnosti, što nije puno lošije, no izgovor Josipa Broza Tita - da je već nekoliko desetljeća mrtav - nitko ne uzima ozbiljno.

On ne samo da je jedan od najživljih subjekata naše politike, nego predstavlja i sasvim solidan izvor afera i skandala iz svih područja, od povijesti do životnog stila.

On je prosto bio najbliži vrhu svetskih bitangi i masoneriji, zbog toga je iznad svih ostalih. Ne po dobru nego po zlu.
Ipak, to dokazuje da je i kvalitetom iznad ostalih svojih naslednika.
Međutim, toliko ima kvalitetnijih ljudi, ali samo običnih ljudi, koji nisu na Top Listama mračnih sila, koji tamo nemaju ulaz po krvnom srodstvu, ili nisu dovoljno monstruozni da bi počinili neki zločin koji bi ih svrstao u ekipu.

Saša Broz opako uzvratila na teorije urote Domazeta Loše  VIŠE 

Josip Broz Tito zapravo je bio sin bečkog bogataša i njegove sluškinje Hrvatice. Tu je tezu jučer iznio Davor Domazet Lošo, a nije dugo trebalo čekati na odgovor Titove unuke Saše Broz


O podrijetlu Tita Domazet Lošo piše u svojoj novoj knjizi 'Admiralovi zapisi', u kojoj iznosi tezu da je Josip Broz zapravo podmetnuti ruski agent koji je rođen u izvanbračnoj vezi bečkog bogataša i njegove sluškinje Hrvatice. Dokaz za to je, tvrdi Domazet Lošo, torbica od zmijske kože od koje se Tito nije odvajao. Što se nalazi u torbici, Domazet nije htio otkriti, poručivši da sve piše u njegovoj knjizi.

Nakon iznošenja teze o Titovom podrijetlu odmah je stigla reakcija njegove unuke Saše Broz. 'Poštovani DRUŽE DD Lošo, vezano za djedovo (a time i porijeklo moje malenkosti), ponizno Vam upućujem sljedeće informacije i nadam se da će biti od koristi Vašem novom književnom hitu u kojem, između ostalog materijala, možemo naći i nešto u stilu: JAŠE TITO NAS, AL' BOME I MI NJEGA!!!', napisala je Saša Broz na svom profilu na Facebooku.

Evo koliko vredi drug Stari i danas (i to u svetu )
Na I beju se njegova slika sa autogramom prodaje za 400 EU .



Probajte da prodate isto to od Slobe ,Tuđmana ,Šešelja ,Izetbegovića itd .....ni 1 Euro ne bi dobili za to.

Ispovest sestre Jovanke Broz: Tito proveo 15 dana sa Sofijom Loren! (FOTO)
Mesio joj je štrudlu sa jabukama, premda nije bio neki kuvar   VIŠE 

Nada kaže da je Tito za Sofiju pravio zagorsku štrudlu. On je uživao da to radi, bio je tu i neki kuvar, ali Tito je to radio. Pravio je štrukle, štrudlu sa jabukama.

----------------------------------------

Čovek je baš umeo da živi :)

Jebi ga, Druže Tito!
Druže Tito, nisam te nešto volio, nije ni sad bolje, ali moram priznati da si bio svjetski hohštapler, baraba i jebač. To se vidjelo na sprovodu. Sakupio se šlag svjetske politike (209 izaslanstava iz 127 država svijeta), a našle su se tu i tvoje drage umjetnice. Kažu da si ih sve zajebavao i zajebao, a neke i izjebao. Neka si, to me ne smeta, ali me smeta što si zajebao i nas. Ne vjeruješ? Jesi, jesi.
Iz rata si izašao s nepismenom, ušljivom, bolesnom i prolupanom ruljom. Ono malo pismenih što si imao, a broj si im prepolovio Golim otokom i sličnim pomagalima, upregao si u pravljenje nove Države. Izmišljali ste Ustav, Zakone – cijelo društveno uređenje. Od poljoprivredne i nerazvijene zemlje napravili ste srednje razvijenu. Izgradili tvornice, bolnice, vrtiće, škole, fakultete, poljoprivredne kombinate, hotele, odmarališta, ceste, hidrocentrale, brodogradilišta… onda si umro. Otišo si i narodu ostavio Državu. Bar da si je na nekog prepisao, već ovako oni nisu znali što bi s njom, pa su je razjebali i to u krvi.
O krivcima za rasturanje i krvarenje neću sad govoriti, ali ti želim reći, makar mali dio, što smo mi Hrvati napravili od tvoje ostavštine (da ne kažem stečevine – to je sad moderno). Mračno doba i truli kapitalizam Rusima si rekao: „Ko vas jebe“ još 1948., a 1968. si im priredio dobrodošlicu tenkovima na Dravi, slično i Talijanima 1957.. Mi nikoga ne možemo dočekati tenkovima, ali zato glancamo tenkove i brodove Amerima, gledamo njihove avione kako lete iznad naših glava i vodimo neke njihove ratove. Ulagao si sve snage da ostanemo nesvrstani, da nikom ne damo da nas jebe. Mi smo s dva zaokruživanja ZA izabrali kome ćemo dati guze.
Napravio si Goli otok, tamo si slao one koji su se pjesmom, riječju, djelom ili propustom ogriješili o tvoja učenja. Elita je odmah ukinula Goli otok, kako ne bi slučajno nekom palo na pamet, da ih tamo pošalje što griješe i mišlju i djelom i propustom, za pjesmu više niko ne pita. Zatvarao si direktore koji su krali, neke malo i pendrečio. Više ne pendrečimo nikog, a zatvaramo samo one koji smetaju trenutnoj političkoj garnituri, ostali uglavnom ništa ne znaju, a ne dao ti Bog, u kojeg ti nisi vjerovao, da nazoveš nekog od njih lopovom.
Tvornice, a bilo ih je pun quratz, dao si radnicima. Njih smo oteli i dali Velikim Hrvatima, a oni su pola uništili, a drugu polovicu zadužili više nego vrijede skupa s njihovim gazdama. Niko za njih ne govori da su gubitaši, kao u tvoje vrijeme, već se njih spašava pljačkom zvanom predstečajna nagodba, do neke druge prilike …
Radnike si nazivao avangardom. Oni više ne postoje, dali im ime djelatnici, a kapitalisti ih zovu TROŠAK, iako ni kapitalista više nema, zovu ih poduzetnici. S jednom plaćom je živjela četvoročlana obitelj, imali su godišnji, otplaćivali su kredit, djeca su se školovala, plaćali su režije J. Ne da to više ne mogu, ne znaju ni da li će plaću dobiti, a pogotovo ne znaju da li će više uopće raditi.
Govorilo se da nas pljačka Beograd. Sad je malo gora situacija, preko banaka, trgovačkih lanaca,… pljačkaju nas svi. Firme su imale odmarališta, gdje su odmarali radnici s obiteljima. Odmarališta prodana, obala ograđena, more okupirano, radnici more i planine gledaju na televiziji kad to odabere Đelo Hađiselimović.
Studenti su po završetku faksa, dobivali posao, kadrovski stan, kupovali auto i ženili se. Više se ne žene, ne voze, ne pronalaze posao, a stanove ne dobivaju, više nisu kadrovi, oni su visokoobrazovani višak.
Bile su redukcije struje. Redukcija više nema, a sve više je onih koji ostaju u mraku. Bila je inflacija. Za sada je nema, ali ima kredita u švicarcima. Vozilo se par-nepar, nije bilo goriva. Goriva ima, prodavali ga čak i generali, ali nema ga u rezervoarima automobila. Voze se samo oni koji imaju puno nula u novčaniku.
U šoping se išlo preko grane, nije bilo zapadne robe. Zapadne robe ima u izobilju, ali ako se kupuje, kupuje se uglavnom Kineska, zapad je i dalje predaleko. Šefovi, direktori ili neki drugi rukovodeći kadrovi, uglavnom su morali biti članovi Partije (ja nisam). Sada ni pas čuvar ne može čuvati ni jednu firmu, ako nije član neke od Partija, koje, sazna tek poslije izbora.
Srednjeg sloja (stališa kako bi govorio Francek) bilo je 80%. Postotak isti, siromašnih. Bratstvo i jedinstvo, tekovina, da ne kažem stečevina, koju si ti njegovao zabranjena, osim: svećenicima i popovima, oni se ljube i grle i za Božić i za Vaskrs, te kapitalistima kad se šire u druge banana države, lovi ne smeta bratstvo i jedinstvo, čak je poželjno.
Govorilo se da smo prezaduženi, 23 milijarde na 23 milijuna stanovnika. Odsijecanjem Lijepe naše, odsjekli smo i naš komad duga, 5,5 milijardi na 4,5 milijuna, ali smo uz pomoć nesposobnih Vlada, svaka iduća sve nesposobnija, uspjeli podebljati dug 10 puta, stanovništvo se smanjilo.
Druže Tito ne smijem dalje nabrajati jer će mi reći da sam jugonostalgičar, iako me boli quratz za to. I zato za kraj:
Jebi ga, Druže Tito, rasprodajemo i pljačkamo već više od 20 godina ono što si ti ostavio.
PS. Sreća da nema još puno, pa je nacionalizacija blizu

...i niko ne može da kaže da laže .

Jedinice NOV i POJ su do 1945 narasle na 230 000 vojnika ,kojima je Broz bio vrhovni komandat.

Verovatno ni on nije znao da su "boračku penziju " uz "dva svedoka" kasnije tražilo i dobilo preko 500 000 ljudi ,a verovatno se u grobu prevrće što 7 decenija kasnije "boračku" primaju oni koji su 1941 imali 2- 3 godine,i da dan danas takvih ima oko 40 000 u ex YU ?

Znam da je moj deda imao pravo i imao je boračku penziju.(bio je u partizanima-čak je bio u zatvoru u Francuskoj) 

Baka je bila učiteljica u ratu,ali nije imala nikakva primanja kasnije.
Baš bi morala tatu da podsetim(pošto deda nije više živ) da nam ispriča-jer on zna više.

Tito je za vreme II svetskog rata bio vrhovni komandant narodnooslobodilačke armije i partizanskih odreda Jugoslavije . Godina  koju pokazuje ova karta (1943 ) je vreme kada još nije bilo pomoći velikih saveznika -SSSR i SAD . 


Sile osovine nisu bile ništa slabije od NATO u današnjem smislu ,a o domaćim kvislinzima da se i ne priča .

Biće da se bravar razumeo u vojnu strategiju ?

Ali šta je on za onovremene i ovovremene "đenerale" i "bojnike" (koji jedne bitke nisu vodili ,a da prekomerna sila nije upotrebljena protiv civila )
Ispravite me ako nisam u pravu ,ako se ne slažete oko Vukovara ,Sarajeva ,Bihaća ,"Oluje" .....

Tito...prve asocijacije:

1. Nije znao dobro ni srpski ni hrvatski

2. Pionirske marame i zloupotreba dece u političke svrhe, prvi je počeo, današnji političari nastavili

3. Goli otok

4. Komunistički zločini posle 1945. koji se tek u novije vreme otkrivaju

5. Jedini "uspeh" ako se to tako može zvati je dobar balans između zapada i istoka...Ali takva je klima bila u svetu


Okej, dobro se živelo, ali tako se živelo u celom svetu, nije bilo ekonomske krize...posle rata je počela obnova i ceo svet je bio u progresu.

Danas životarimo jer ekonomska kriza ne pogađa samo nas, drma u celom svetu.

Tito-prva asocijacija slušajući Jugonostalgičare.

BRATSTVO I JEDINSTVO-lepa vremena.

I poslije Tita - Tito: I mi imamo svoju princezu Anastaziju
Njegovo Carsko Veličanstvo Tito prisutnije je u hrvatskim medijima danas nego što je bio u jugoslavenskima zadnjih godina njegova života: Svaki čas vidimo ga u bijeloj admiralskoj uniformi na naslovnicama časopisa, iskače iz Facebooka s cigarom i nadmoćnim smiješkom, nalazimo ga u inboxu u električnom automobilu za golf... Zaključuje to tportalov komentator, koji analizira i Titovo oživljavanje na društvenim mrežama, za koje je zaslužna njegova unuka Saša Broz

VIŠE 

Otpušteni radnici fabrike stakla Paraćin danima protestuju i traže pravdu -noseći Titove slike .



230 ljudi je ostalo na ulici ,a od premijerke i Vučića su dobili srednji prst .Među njima ima bračnih parova i puno ljudi pred penzijom (za čega ove zabole )
Drug Stari bi davno razjurio ovu bandu koja vlada Srbijom ,bez pardona ,samo da se ikako može vratiti iz mrtvih .

Verovali ili ne ,izrazito režimski list "Informer" (čiji glavni urednik spada u najveće dupelisce AV-a ) je objavio anketu koju su najavljivali na sva zvona .Tema je -najpopularniji političar svih vremena u Srbiji .
Rezultati su ih iznenadili ,ali nije bilo nazad -morali su i objaviti .

Poslušajte šta pevaju deca koja nisu ni bila rođena kada je Tito umro (genijalci )
Pažljivo poslušajte tekst .



Josip Broz je za života dobio poveći broj pesama ,vezanih za "lik i delo" .

Stvarno neko veruje da će iko ikada da "speva" nešto o Vučiću ?

Nije ni kod Tite bilo sjajno , bili smo mlađi pa nam se čini , znao je da nam zamaže oči sitnim stvarima i mir sirotinjo. Malo si se sutra mogao zaposliti ako nisi bio u partiji ili imao dobre veze .Ima još svašta nešto za pisati al nisam maratonac .

podbarac ::

Nije ni kod Tite bilo sjajno , bili smo mlađi pa nam se čini , znao je da nam zamaže oči sitnim stvarima i mir sirotinjo. Malo si se sutra mogao zaposliti ako nisi bio u partiji ili imao dobre veze .Ima još svašta nešto za pisati al nisam maratonac .

Sad si ga zasr'o za medalju! Imaš 100 godina a lažeš!