DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Nordijska Mitologija - Page 2 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Nordijska Mitologija

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2
AutorPoruka
Bokssha
Princes of Darkness
Princes of Darkness
Bokssha

Godina : 32
Location : Beograd
Datum upisa : 22.04.2010

Nordijska Mitologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Nordijska Mitologija   Nordijska Mitologija - Page 2 EmptyUto Jun 15, 2010 1:48 am

First topic message reminder :

[You must be registered and logged in to see this image.]



Nordijska mitologija je najbolje očuvana verzija starije Germanske mitologije, koja uključuje i blisko povezanu Anglo-Saksonsku mitologiju.

Nordijska mitologija je grupa verovanja i priča koje dele Severno Germanska plemena. Ona za razliku od današnjih monoteističkih religija nije predstavljena kao istina koju su sveta bića poslala smrtnicima (iako ima priče u kojima normalne osobe saznaju priče od bogova tokom neke božanske posete) i ona nema svetu knjigu. Mitologija se usmeno prenosila u obliku duge poezije. Usmeno prenošenje se nastavilo kroz doba vikinga i naše znanje o njoj se uglavnom bazira na Eddasu i drugim srednjovekovnim tekstovima zapisanim tokom i posle preobraćanja na Hrišćanstvo.

Mitologija se verovanja najduže zadržala u skandinavskom folkloru, i u nekim ruralnim područjima određene tradicije su se održale do danas.Druge su nedavno oživljene u obliku Germanskog neopaganizma.

Veći dio ove mitologije se prenosio usmeno i dosta toga se zaboravilo i promenilo. Ipak deo mitologije je pronađen i zapisan od strane hrišćanskih učenjaka, uglavnom u Eddasu i Heimskringli Snorrija Strlsona.

Prozu ili Raniju Eddu je napisao u ranom 13. veku Snorri Strluson,, koji je bio vodeći pesnik, poglavica i diplomata na Islandu.Poetska Edda je napisana 50 godina posle pisanja Prozne Edde. Ona sadrži 29 dugačkih pesama, od kojih se 11 bavi Germanskim božanstvima, a ostatak legendarnim herojima poput Sigurda Volsunga.



[You must be registered and logged in to see this image.]

U Nordijskoj mitologiji Zemlja je predstavljena kao pljosnati disk. Disk se nalazi na granama svetskog drveta Yggdrasil. Asgard, gde su bogovi živeli je bio u samom centru diska i do njih se moglo samo doći hodanjem preko duge, Bifröst mosta. Divovi su živeli u Jötunheimru ,zemlji divova.

U ovoj mitologiji se javlja i hladno i mračno mesto pod nazivom Niflheim kojim vlada Hel. Prema Proznoj Eddi ovo je mjesto bilo eventualno stanište većine umrlih.
Među druge, drugosvetske zemlje ukljucuje se i Álfheim, dom vilenjaka svetlosti (ljósálfar), Svartálfaheim, zemlja mračnih vilenjaka, Nidavellir, zemlja patuljaka, između Asgarda i Niflheima je Midgard zemlja ljudi.

Kosmologija Nordijske mitologije uključuje i jak element dualnosti : na primer noć i dan imaju svoje vlastite mitološke suprotnosti Dagr/Skinfaxi i Nótt/Hrímfaxi, sunce i vuk koji ga lovi Sol i Skoll, mesec i vuk koji njega lovi Mani i Hati, i potpune suprotnosti Niflheim i Muspell kao poreklo sveta. Ovo se možda odrazilo na dublje metafizičko verovanje u suprotnosti kao osnovu sveta.

Postoje tri "klana" božanstava, Æsiri, Vaniri i Jötnari (u nastavku teksta divovi). Rezlika između Æsira i Vanira je relativna, jer su se oni pomirili, venčavali jedni sa drugima i vladali zajedno posle oduženog rata u kojem su Æsiri na kraju pobedili. Neki bogovi su pripadali obema stranama. Neki veruju da Æsir/Vanir divizija predstavlja Nordijsko izražavanje opste Indo-Evropske divizije božanstava paralelne sa bogovima sa Olimpa i Titanima iz Grčke mitologije.

Æsiri i Vaniri su neprijatelji sa Jötnarima. Oni se mogu porediti sa Titanima i Gigantima Grčke mitologije i generalno se prevode kao "divovi" iako se pojmovi "trolovi" i "demoni" mogu upotrebiti kao alternativa. Ipak Jötnari su predaci Æsira i Æsiri i Vaniri su se venčavali sa njima. Neki divovi su pomenuti u Eddama i predstavljaju sile prirode. Postoje dva glavna tipa divova: ledeni divovi i vatreni divovi. Tu su i vilenjaci i patuljci čije su uloge senovite ali su uglavnom na strani bogova.

Uz njih postoji i puno drugih nadprirodnih stvorenja: gigantski vuk Fenrir i ,Jörmungandr, morska zmija (ili "crv") koji je omotan oko Sveta. Ova dva čudovišta su opisani kao deca Lokija, boga-prevaranta i diva (Hel je njihovo treće dete). Druga stvorenja su Hugin i Munin (razmišljanje i pamćenje), dva gavrana koji obaveštavaju Odina, glavnog boga, šta se dešava na zemlji, i Ratatosk, veverica koja trčkara po granama svetskog stabla (Igrasila), koje je centar stvorenja sveta.

Zajedno sa mnogim drugim politeističkim religijama ovoj mitologiji fali dualizam dobra-zla Srednjo Istočnih tradicija. Ipak, Loki nije primarni neprijatelj bogova, i ako se često opisuje u pričama kao neprijatelj pritagoniste Tora i divovi nisu ni toliko fundamentalno zli već nepristojni i necivilizovani. Dualizam koji ovde postoji nije zlo protiv dobra nego red protiv haosa. Bogovi predstavljaju red i strukturu dok divovi i čudovišta predstavljaju haos i nered.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Poreklo i eventualna sudbina sveta su opisani u Völuspi, jedna on najobimnijih pesama u Poetskoj Eddi. Ovi stihovi sadrže jednu od najživahnijih opisa stvorenja sveta u istoriji religija i eventualno uništenje sveta koje je jednistveno u pridavanju pažnje detajima priče.

U Völuspi, Odin, glavni Nordijski bog, je uzdigao duh mrtve Völve (proročice)i naredio duhu da mu otkrije prošlost i budućnost. Ona se suzdržavala da mu kaže_ "Šta tražiš od mene? Što me iskušavaš?"; ali pošto je već bila mrtva, nije imala razloga da se boji Odina i stalno ga je izazivala: "Da li bi onda više znao?" Ali Odin insistira: ako on želi da ispuni svoju funkciju kao kralj svih bogova, on mora posedovati svo znanje. Kada je proročica otkrila sve tajne prošlosti i budućnosti ona nestaje uz reči: "Ja sad tonem".

U početku je postojao svet leda Niflheim i svet vatre Muspelheim i između njih je bila Ginnungagap, velika rupa ili provalija u kojoj ništa nije živelo . U Ginnungagapu vatra i led su se susretali i vatra iz Muspelheima je podlizivala led i oblikovala diva Ymir i gigantsku kravu, Auðumbla čijim se mlekom hranio Ymir. Krava je lizala led tako preveći prvog boga, Búri, koji je bio Borrov otac, koji je kasnije postao otac prvog Æsira, Odina, i njegove braće Vili i Ve. Ymir je bio hemafrodit i sam je rodio rasu divova. Onda su Borrovi sinovi; Odin, Vili i Ve; ubili Ymira i od njegovog tela je stvoren svet. Od njegove lobanje, Odin, Vili i Ve su napravili nebo i stavili četiri patuljka da ga čuvaju: Austri (Istok), Vestri (Zapad), Sudri (Jug) i Nordri (Sever).

Bogovi su regulisali promenu dana i noći kao i godišnjih doba. Prvi ljudi su bili Ask i Embla (Jasen i Briest), koji su isklesani iz dva stabla kojima su život podarili Odin, Vili i Ve. Odin im je podario život; Vili im je podario razum i mogućnost kretanja; i Ve im dade oblik, govor i čula. Sol je boginja Sunca, Mundilfaijeva kćerka i Glenova žena. Svaki dan ona jaše nebom u njenoj kočiji, koju vuku dva konja Alsvid i Arvak. Ovaj deo pesme se zove Alfrodull, što znači "slava vilenjaka", što je uobičajna metafora za Sunce. Tokom dana Sol trči od Skolla, vuka koji hoće da je proguta. Pomračenje Sunca označava da je Skoll dostigao. Prorečeno je da će je Skoll eventualno uhvatiti i pojesti; ipak, nju će zameniti njena kćerka. Solin brat, Mesec, Mani, je progonjen od Hatija, drugog vuka. Zemlju od pune vrućine Sunca štiti Svalin, koji stoji između zemlje i Sunca. U Nordijskom verovanju Sunce ne isijava svetlost već svetlost isijava iz griva Arvaka i Alsvida.

Proročica opisuje veliko jasenovo drvo Igdrasil i norne (ženski simboli neizbežne sudbine; njihova imena; Urðr (Urd), Verðandandi (Verdandi), i Skuld; predstavljaju prošlost, sadašnjost i budućnost), koje pletu vlakna sudbine ispod njega. Ona isto opisuje rat između Æsira i Vanira i Baldrovo ubistvo. Onda ona počinje opisivati budućnost.
Nazad na vrh Ići dole
http://wheels.serbianforum.info/

AutorPoruka
Zana

Zana

Godina : 55
Datum upisa : 30.05.2012

Nordijska Mitologija - Page 2 Empty
PočaljiNaslov: Re: Nordijska Mitologija   Nordijska Mitologija - Page 2 EmptySre Nov 21, 2012 9:45 am

У певањима ХХ-ХХVI Кримхилда мирно у себи припрема планове за освету док сви око ње живе у савршеном задовољству. Овако незадовољну Кримхилду песник показује већ на свадби у Бечу (1352-1374). На раскошној свадбеној свечаности, која је трајала седамнаест дана, Ецел и његови вазали и витезови потрошили су све што су имали, многи су витезови остали и без одела (1370), Ецел је само свирачима и певачима Вербелу и Свемелу дао "више од хиљаду марака" (1374), Кримхилда се сетила Сигфрида: "очи јој се напунише сузама, али то брзо прикри да нико није приметио" (1371).

У току развијања радње читалац осећа како око Кримхилде атмосфера постаје све бурнија. Олуја се у десет последњих певања стално појачава - да се на крају сручи на домаћина Ецела и његове госте, Бургунђане. Осећа се како се трагедија, која настаје из конфликта Кримхилда-Хаген, преноси и на удаљеније личности и појачава сукобом Бургунђани-Хуни.

Описи окршаја, двобоја и борби у другом делу Песме о Нибелунзима нису монотони, нису конструисани по истој шеми, не личе ни издалека на споменуту ратну епизоду из првог дела, на рат са Саксонцима. Такав утисак оставља већ окршај бургундске заштитнице с Баварцима, када су прешли Дунав (YYVI). Више од седам стотина Бавараца, касно у ноћ, у мраку, напада бургундску заштитницу: "Са обе стране пута и одмах иза себе зачуше топот коња" (1601); двобој Гелфрат-Хаген с једне, и Елсе-Данкварт, с друге стране. Сходно песниковој намери да стално истиче свог љубимца, јунака Данкварта, Хагену је у борби на ногама отпао велики део штита; пошто рањени Елсе побегне, Данкварт прискаче брату Хагену у помоћ и убија Гелфрата.

Детаљно су насликане само три појединачне витешке борбе: у XXXV певању Иринг-Хаген, у XXXVII певању Ридегер-Гернот и у XXXIX певању Дитрих-Хаген-Гунтер. Уместо да понавља овакве двобоје и битке између других витезова, што би сигурно водило монотонији, песник је веома успело преузео из саге епизоду о паљењу свечане дворане у којој су Бургунђани затворени и из које им Кримхилда не дозвољава да изађу (XXXVI). Сцене ужаса, као што је ова о пожару, сцене витешке отмености, племенитости и доброте, као што је она о Ридегеру (XXXVII), у којој борци једни друге убијају без мржње, довољне су да Песму о Нибелунзима ставе испред свих других ратних епопеја средњовековне немачке литературе (Colleville - Tonnelat, 26).

Песник је настојао да своје личности задржи у времену Сеобе народа. Али то му није увек полазило за руком. Његови јунаци не само да носе одоре витезова његова времена, него су и помало бледи кад се упореде са варварским савременицима Меровинга. Одузео им је, у основи, грубост и учинио их галантним витезовима с лепим понашањем у борбама и у кругу дама на двору. Оставио је, истина, Хагенову неосећајност; Хилдебранд, коме је част преча од крви и који стога у старој саги чак убија сина, остао је у Песми крут и хладнокрван: срамота што је мач који држи жена подигнут над најбољим јунаком, Хагеном (иако му је овај смртни непријатељ), за њега је важнија од краљевске круне Кримхилдине; према старој саги, он Кримхилду "расеца на двоје".

Песникове личности, међутим, и у његовом времену губе углађеност кад их понесе срџба, завист или мржња. Већ Бринхилда у првом делу епа, а поготово Хаген и Кримхилда у експлозији инстинкта, престају да буду припадници једног доба и постају типови људи изван времена.

Кад су у питању протагонисти радње, чији се животни интереси сукобљавају, укрштају и одводе их заувек с позорнице, песник је, помогнут старим сагама, остварио неколико веома успелих ликова.
Nazad na vrh Ići dole
 
Nordijska Mitologija
Nazad na vrh 
Strana 2 od 2Idi na stranu : Prethodni  1, 2

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DUHOVNOST I EZOTERIJA :: SA ONE STRANE STVARNOG :: MITOLOGIJA-
Skoči na: