Robovi- postoje li jos uvek?

First topic message reminder :

Специјални известилац Светске организације за модерне форме ропства Гулнара Шакиниан упозорила је пред Саветом за људска права УН да ропство још увек није само мрачно поглавље прошлости и да се данас у свету више од 12 милиона људи налази на принудном раду, у некој врсти модерног ропства.

Све форме ропства званично су укинуте – према обавези земаља-чланица УН утврђених конвенцијом из 1956. године, али 54 године касније, то обећање још није испуњено, рекла је она у извештају у УН.

„Ропство је шокантна реалност данашњице. Међународна организација за рад је саопштила да се данас у свету више од 12 милиона људи налази на принудном раду, у некој врсти модерног ропства. То се односи и на све светске религије”, каже Шакинианова, а преноси радио Дојче веле.
Tанјуг

AstrinaKomsinica ::

brunolino ::

postoje ,npr. Garavi i Shareni su robovi...

VoLem sto sam robovlasnik, cak vise neg pare:))))

..

:rlol: :rlol: .. i ja sam i to znas kakav...

Nut ::

AstrinaKomsinica ::

brunolino ::

postoje ,npr. Garavi i Shareni su robovi...

VoLem sto sam robovlasnik, cak vise neg pare:))))

..

:rlol: :rlol: .. i ja sam i to znas kakav...

A znas, nalazim jako zanimljivim Stockholm sindrom

Nut ::

:rlol: :rlol: .. i ja sam i to znas kakav...

Keops je nevinasce za Tebe...

brunolino ::

Nut ::

:rlol: :rlol: .. i ja sam i to znas kakav...

Keops je nevinasce za Tebe...

.

Nego kako... :55f: :55f: :55f:

Ne da postoje nego postoje više nego ikad . nekad su robovi bili u manjini a sad su u većini. Zar nije tako? A da ne govorimo o patrijahalnom i zaostalom društvu koji svoje žene tretiraju kao ropkinje jer što on može to žena naravno NE MOŽE.

Postoji,i niko nista ne cini,da bi bilo drugacije..
Evo link...

Pre dve nedelje, ovih 150 radnika "Fokskona" pretilo je da će se zbog užasnih uslova rada ubiti skokom sa zgrade fabrike

[You must be registered and logged in to see this link.]

Postoje više nego ikada. Ne mislim sad na onu decu iz trećeg sveta ,niti na radnike u velikim korporacijama u Japanu ,Kini ,Indiji, Maleziji....
Mislim na sve nas koji smo svedeni na proletere,tj samo jedna stepenica nas deli od statusa roba . Rob je svojina gospodara i radi za hranu i smeštaj .
Gde smo mi ?
Radimo za hranu i komunalije .....i gotovo ništa više .
Jedina razlika je što je rob 24 h na raspolaganju gospodaru -a mi najmanje 8 sati .
Ostatak je gotovo isti ....skoro doživotan zavisni odnos ,dok se ne stekne pravo na penziju . E tu se izjednačavamo ...i nama je to jedva dovoljno za preživljavanje .Ništa bolje od statusa ostarelog roba koji više ne može da služi.

Da, neki od nas su available 24 sata; posalji ti doc u 10 PM, ili te trznu dan prije, sutra ides, etc. Welcome to bright future!

Kad govorimo o modernom ropstvu, uglavnom razmisljamo da se dogadja tamo negde, ali... Sve vise cujem price koje me bas na to asociraju!

Imala sam srecu da pocnem raditi ,sa svojih 19 u drzavnoj firmi i sve tako do preseljenja. Ovde radim kod privatnika, ali to i ne treba uporedjivati. Radnici su ovde zasticeni kao beli medvedi!

Zato cujem primere, recimo o toliko hvaljenim novootvorenim fabrikama, gde se radnik bukvalno izrabljuje..Mali privatnici su pa posebne price... Uzas, zaista, ako je tako!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sve sam vise ubedjenija da da... U poslednje vreme stalno citamo kako sportisti bukvalno umiru na terenima...Mladi, zdravi... Gde je granica? Na sta su primorani ti mladi ljudi, do koje granice izgarati, u ''ime sporta''? Ili je to nesto drugo u pitanju? Novac, mozda? A moderni'' robovlasnici'' sede na trbinama...U ubiraju kajmak...

Deca u Srbiji rade kao kućni robovi i seoske sluge  


"Moderni" robovi Čak 30.000 građevinara u Srbiji radi na crno!  

Prevareni rade kao robovi u Rusiji  

Ropski život ilegalnih doseljenika

Robovski rad za Svetsko prvenstvo u Kataru
_______________


A i mi u Srbiji koji radimo za platu (većina ) smo samo stepenicu više -proleteri .

Sto rece jedan u humoristickom programu veceras- Mora da je mnogo zanimljivo zanimanje rob cim je tolika potraznja u svetu...crni humor...

Robovi u komšiluku
The Guardian | 25/11/2013

Šokantna je vest da su tri žene 30 godina živele kao robinje u običnoj kući u Londonu. Ali ne bi trebalo da se iznenađujemo: trgovina ljudima je u usponu. Prema nekim procenama, broj robova u savremenom svetu daleko prevazilazi broj odvedenih iz Afrike pre četiri veka.

Za drevni svet ropstvo je bilo neupitna činjenica svakodnevice, od suštinskog značaja za ekonomiju i društvo u većini ranih civilizacija. Prvi gradovi sveta u Mesopotamiji imali su robove. U Talmudu je zabeleženo kako su ljubomorna braća prodala u roblje Josifa.

Ropstvo se razvilo na temeljima tri ideje: konceptu privatnog vlasništva; shvatanju da ljudi, kao i pripitomljene životinje, obogaćuju gazdinstvo; i konceptu zajednica koje međusobno ratuju, a ratne zarobljenike koriste kao robove. U prvobitnim afričkim društvima robovi su bili simbol moći, bogatstva i statusa. Roblje su postajali ratni zarobljenici, dužnici i kriminalci i češće su korišćeni za domaće poslove nego za prodaju.

Portugalci su sa afričke obale 1444. pokupili nekoliko stotina muškaraca, žena i dece, pokrstili ih po dolasku u Portugaliju i prodali na javnoj licitaciji. Do 1460. godišnji uvoz afričkih robova porastao je na hiljadu.

Usledila je pljačka resursa po Novom svetu, a to je značilo skok potražnje za radnom snagom u rudnicima zlata i srebra, a kasnije i na plantažama. Lovci na robove okrenuli su se Engleskoj i uskoro su ulice Bristola noću postale opasne za mlade i naivne.

Ali robovi iz Afrike su bili drugačiji. Bili su vešte zanatlije, umeli da pripitomljavaju divlje životinje i bili imuni na evropske bolesti. Španske vlasti su 1518. potpisale ugovor kojim je jedan flamanski trgovac bio ovlašćen da španskim kolonijama doprema 4.000 afričkih robova godišnje. U Brazilu su Portugalci došli do sličnog zaključka da su im neophodni robovi iz Afrike.

Zahuktao se motor transatlantske trgovine robljem. Bio je to najveći međunarodni posao toga vremena, u kojem je rad afričkih robova održavao novi globalni finansijski sistem. Ovaj biznis će promeniti svet, kao i naše shvatanje ropstva, koje je postalo sinonim za Afriku. Pre početka prekookeanske trgovine, ropstvo nije imalo rasnu dinamiku, ali sa razvojem industrije razvijalo se i njegovo opravdanje rasnom ideologijom.

Engleska se u ovu trgovinu uključila kasno, ali je postala najveća porobljivačka nacija na planeti. Ropstvo je donosilo bogatstvo i moć i u njega su bili uključeni plemstvo, političari, kler i ugledni ljudi.

Kampanja za okončanje trgovine robljem bila je prva kampanja za ljudska prava, koja je postavila okvir za sve buduće. Pre 180 godina, 1833, engleski parlament je usvojio zakon koji zabranjuje trgovinu robljem. Industriji je zadat težak udarac, ali ona je našla načine da se oporavi.

Kevin Bejls, vodeći istraživač indeksa globalnog ropstva koji je prošlog meseca objavila fondacija Hodaj slobodno, izračunao je da je danas cena po robu (u proseku 60 evra) na istorijskom minimumu. Bejls definiše savremeno ropstvo kao potpunu kontrolu jedne osobe nad drugom, upotrebom nasilja, a u svrhu ekonomskog izrabljivanja. Iako je ropstvo svuda zabranjeno, Bejls kaže da danas 29,8 miliona ljudi živi zarobljeno – kroz dužničko ropstvo, ropski rad, prinudni rad, kao seksualno roblje ili kućne sluge. Broj daleko prevazilazi procenu od oko 12,5 miliona ljudi koji su iz Afrike odvedeni u Severnu i Južnu Ameriku i na Karibe – iako su dugoročne posledice vekovne prekookeanske trgovine robljem svakako neuporedivo veće.

U globalizovanom svetu trgovina robljem je naglo porasla. Trgovci transportuju svoju „robu“ s kraja na kraj sveta lakše nego ikada. Tehnološke promene dovele su do porasta globalnog organizovanog kriminala, dok je kraj hladnog rata oslabio kontrolu granica. Kako je procenjeno 2005. godine, 190 miliona ljudi napustilo je svoje zemlje zbog regionalnih sukoba i masovne ekonomske migracije. U takvim uslovima je olakšana trgovina ljudima. Ovaj biznis je postao popularan među kriminalcima: mala ulaganja, minimalni rizik, visoki profiti. A za razliku od droge ili oružja, ljudi se mogu prodavati i više puta.

Međunarodni dan borbe protiv ropstva proglašen je 2010. godine i svest o savremenoj trgovini robljem nesumnjivo raste. Ali mnogo toga tek ostaje da se uradi.

Britanski premijer često ponavlja da je borba protiv trgovine robljem jedan od prioriteta njegove vlade, koja je u avgustu najavila i poseban zakon, koji će biti predstavljen u sledećem kraljičinom govoru. Poslanik opozicije vodi neformalna istraživanja u pripremi teksta zakona koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine. Izgleda da se nešto konačno kreće.

Međutim, nove vizne restrikcije koje je uvela ministarka unutrašnjih poslova vezuju migrantske radnike za poslodavce, što ih dodatno izlaže rizicima zloupotrebe i smanjuje izglede da se postojeće zloupotrebe prijave, jer to vodi u sigurnu deportaciju i pobratak u bedu.

Udruženja koja vode kampanje protiv ropstva ukazuju na oblasti koje treba unaprediti: pristupačniji sistem državnih službi za žrtve trgovine ljudima; šira ovlašćenja državne agencije za licenciranje službi za zapošljavanje, koja reguliše biznis najamnog rada; veća podrška žrtvama i jačanje nezavisnog nadzora. Iznad svega, budućem zakonu je neophodan siguran budžetski oslonac, kako bi službe nadležne za sprovođenje zakona radile svoj posao. Ukoliko ovo izostane, nedavno formirani „britanski FBI“ stalno će kaskati za kriminalom.

Dok se tri oslobođene žene oporavljaju, ostatak društva treba da prevaziđe šokantno otkriće ropstva u komšiluku i krene u borbu za okončanje savremenog ropstva.

ISPOVEST BIVŠE ROBINJE: Tukli su me i držali u podrumu od osme godine


Radila je po 20 sati dnevno za bogatu porodicu iz Kaira. Često su je tukli i vređali. Nikada nije pokušala da pobegne jer su je zastrašivali da tako nikada neće videti svoju porodicu






Printskrin: Youtube/Sharlene Martin [You must be registered and logged in to see this image.]

Egipćanka Šjima Hol imala je samo osam godina kada su je njeni roditelji, 1998. godine prodali kao robinju.


Od tog dana, sledeće četiri godine radila je po 20 sati dnevno za porodicu čiji su je članovi konstantno tukli, vređali i držali u podrumu. Sve je počelo kada je njena starija sestra optužena da je nešto ukrala iz kuće svojih bogatih poslodavaca u Kairu, gde je radila kao služavka. Oni su obećali da ih neće tužiti ako umesto sestre mala Šjima dođe da radi kod njih.
Šijma je morala da radi kao služavka, ali i da čuva decu koja su bila tek nešto mlađa od nje. Oni su je tukli i nazivali “glupom robinjom”. Često je zvala majku moleći je da se vrati kući, ali to nije pomoglo.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: ice.gov
Kada je imala samo 10 godina, porodica u kojoj je radila preselila se u Kaliforniju. Tada je morala da radi sve kućne poslove, jer nije bilo dovoljo slugu, a jela je jednom dnevno.
Spavala je u podrumu, na starom dušeku. Šijma je spasena tek 2002. godine, kada je neko od komšija anonimno obavestio socijalnu službu. Nikada nije pokušavala da pobegne jer su je zastrašivali i pretili da nikada neće videti svoju porodicu.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Twiter/@ShyimaHallNews
Ona sada ima 24 godine, a o svom iskustvu i godinama koje je provela u ropstvu, napisala je knjigu “Sakrivena devojčica”.
- Htela bih da ljudi znaju da se ovakve stvari i dalje događaju. Ropstvo se ne nalazi u knjigama iz istorije, već odmah pored vas – rekla je Šijma magazinu “Pipl”.

Ukinuti robovlasništvo su se dosetili još u srednjem veku (Evropa )ne iz humanizma -nego iz čiste matematike .
Rob radi samo za svog gospodara . E onda se država i crkva dosetila kako da se "ugradi" a i oslabi "privatnu inicijativu" ,ali da ne izgubi njihovu "naklonost" .
Oslobodi roba i pretvori ga u kmeta .Imaće iluziju da radi za "sebe" ,a kmet ,kao slobodan čovek -ima obavezu da plaća porez feudalcu ,ali i državi i crkvi .
Svi zadovoljni ,pa i rob -bile su potrebne decenije da se robovi dosete da su samo malkice promenili ime ,a skoro sasvim ostali ono što su i bili .
I ništa ,ili gotovo ništa se nije promenilo i do danas ,u ekonomskom smislu , ako bolje razmislimo ?
Samo ime kroz istoriju ...proleter ,radnička klasa ,srednja građanska klasa ,kako već ...gospodari su ostali ,a i zavisnost od gospodara .

nažalost i dan-danas postoje, najviše su djeca eksploatirana po tom pitanju...

(VIDEO) CENOVNIK ISLAMSKE DRŽAVE ZA SEKSUALNO ROBLJE: 165 dolara beba, 124 starija od 9 godina

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Koalicija" i dalje kilavi sa nekom odlučnom intervencijom nad ovim satanskim nakotom . 
Šta još treba ,da čekaju dok ne naprave krematorijume i komore za gušenje ?
Sve drugo već ima .

Pre desetak dana, CNN je objavio šokantnu reportažu o trgovini ljudima u Libiji, gde krijumčari na pijacama prodaju migrante. Prikazana je grupa crnaca pred kamerom i belac koji ih pokazuje i govori: "800, 900... 1000, 1100... Prodato za 1200 libijskih dinara".

[You must be registered and logged in to see this image.]

A kada bolje razmislimo ,i mi sami smo robovi ,obzirom koliko zarađujemo i kako živimo .Možda za nijansu bolje ,recimo da smo "proleteri" ili "kmetovi" ,nemamo vidljive okove ,ali oni nevidljivi su tu.

Da ne tupim o mnogobrojnim člancima gde "strani investitori" u Srbiji tretiraju zaposlene kao robove (ono da u "Juri" nose pelene da ne bi napuštali radno mesto, itd )
Sada to rade i "domaći robovlasnici" -ovaj slučaj je iz jedne "firme" u Požarevcu -gde se "šef" potpisao punim imenom i prezimenom .
Ortak smatra da ima pravo da reguliše i fiziološke potrebe zaposlenih ?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čak i drugi zaposleni u Srbiji ,koji nemaju tako rigorozne "kapoe" ,rade za minimalne "plate" od kojih mogu da plate hranu i račune ,nije li to vrlo blisko "ropstvu" ?

Srbiji ponestaje robova .
Kako inače objasniti da po pekarama , supermarketima ,kineskim radnjama,socijalnom(geronto domaćice)  svuda stoji "potreban radnik" (još češće radnica ) ?
Pa tako što robovi ,koji su bili spremni da rade za 15-20 000,i vikendom i praznikom , se lepo pokupiše pa odoše u inostranstvo, za pet puta veću platu .
A ako su mislili da migrantima popune ta mesta ,zaj...su se .Ti neće da rade ništa ,a para očigledno imaju.

Postoje robovi ,naravno .
To smo svi mi (+penzioneri) koji zaradimo samo za hranu i "krov nad glavom" (tj ,platimo sve moguće "poreze" državi)
Možemo se zvati i "proleterima" -ali smo pre -"moderni robovi "