DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Sv. vladika Nikolaj Velimirović  BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 Sv. vladika Nikolaj Velimirović

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:49 pm

Učenost i vera



Jedno je učenost a drugo je vera.Učenost se odnosi na prirodu i stvari
a vera na dušu i Boga i Sud Boziji i vaskrsenje i zivot u carstvu
nebeskom.Sveti Arsenije bio je najpre senator carski i vaspitač sinova
carskih.Bio je najčuveniji čovek u carevini.I kao takav ostavi sav
sujetan svet,i ode u manastir i zamonaši se.Kao monah on se često
obraćao jednom preprostom monahu za savet u duhovnim stvarima.Neko to
opazi pa začudjen zapita:
-Kako ti Arsenije,koji znaš i grčku i latinsku učenost,da se obraćaš ovom prostaku za savet?
Odgovori na to Arsenije:

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Pocetnanikolaivelimirovgc2
Grčku i latinsku učenost ja znam,no u oblasti duhovnoj jos ni azbuku nisam naučio.
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:49 pm

Hrana duše



Rekao je Gospod:ne zivi čovjek samo o hlebu,no o svakoj riječi koja
izlazi iz iz usta Bozijih(Mat.4.4).Hlebom se hrani telo,rečiju Božijom
duša.Od svih jela u svetu,hleb je najzdravija hrana za telo.O samom
hlebu moze ziveti telo čovečije,a duša moze ziveti samo o reči
Božijoj.Pod reči Božijom razume se ova nauka Božija,odkrivena ljudima
kroz Gospoda Isusa Hrista.Kraće rečeno:pod reči Božijom razume se sam
Gospod Isus Hrist,a da je on ta reč Božija kojom se duša hrani,sam je
potvrdio kad je rekao:Ja sam hleb živi koji sidje s neba,koji jede od ovoga hleba živeće vavijek.(Jov.6.51)

Oni koji hrane svoje telo samo raznim poslasticama,pokvare svoje telo i
padaju u razne bolesti.Tako isto i oni koji hrane svoju dušu raznim
poslasticama lažnih teorija i filosofija,pokvare dušu svoju i padaju u
bolesti.Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoljna hrana za dušu čovekovu
jeste Gospod Isus Hrist,prevečna Reč Božija,ovaploćena od Svete Deve
Marije i u svetu javljena kao Bogočovek.
Od te hrane duša se nikad ne može prejesti,ma koliko jela.I ta hrana ne
samo da nikog ne ubolešćuje,nego i sama leči od svih boleština.
I tako,dakle higijena duše zahteva tri glavna uslova:Boga,molitvu i Reč
Božiju,što čini svetlost,vazduh i hranu duševnu svakoga pravoslavnoga
hrišćanina.
Vladika Nikolaj-Duhovne pouke
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:51 pm

Lov na pravednike
Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Svetivladikanikolajzickdl4
Niko se ne sme u lov na pudlice.U lov se ide na moćne korišću ili štetom.Na retke se diže hajka.
Pored toga retki su i dobra meta.Za grom nema draži nišaniti u
gljive,dobre mete za skakavce.Grom nišani u ono što vidi.Pa ipak visoki
borovi-vazda u smrtnoj opasnosti-ne zavide gljivama.
Vi bežite od života kakav jeste,bežite u dužinu,u visinu,u
dubinu.Pravednici zašto se onda čudite što vas gone?Ne trče li psi
najradije za onim koji beži od njih.
Pravednici vi propovedate slast,kojoj se dolazi gorčinom.Čujte vi ste
alarm za društvo.Društvo voli da govori o pravdi,no ne voli da vidi
pravdu.
Jest,društvo voli da plesa po gvozdenom kovčegu,u kome je pravda
zaključana,no društvo hoće da ujede sa sedamdeset i sedam zuba onoga,ko
se usudi,da odškrine kovčeg.
Pravednici vi ste omrznuti,ne zato što govorite o pravdi nego zato što
ste vi pravda.A društveni grozd voli da sluša pripovetke o pravdi no ne
voli da vidi pravdu.
Vi ste probudjeni medju zaspalim.A društveni grozd voli da sanja o
pravdi,no ne mari da se probudi iz sna.Zato i ujeda onoga,ko ga
budi.Gle svi budjeni su srditi.Uspavljivanje je lako i neosetno.Ali
budjenje...
Vaši ciljevi su daleki,predaleki.Oko ih ne može videti,ni uho čuti,ni
zub ugristi.Zato vas i gone oni,čiji su svi ciljevi u domašaju zuba.Kao
što grom dolazi da rasčisti kužnu atmosferu,tako i pravednici dolaze,da
rasčiste nagomilanu kužnost društvenog grozda.
Zaista,strašljiva je ušikana gomila od groma i grmljavine.Zato je
podigla gromobrane,da hvata gromove,i sahranjuje ih u odredjeni grobI
za vas pravednici podižu se gromobrani,onoga trenutka kada vaša
grmljavina zapara vazduh.I vas hvataju u gvoždje i sprovode u grobnice
pokraj puta.
Vaše su komšije kao lopov u zoru,što proklinje vode,da se dignu i ugase sunce,dok on vrši kradju.
Vaši ciljevi su daleki,predaleki,a komšije vaše se slepački poštapaju i
pipaju.Vaš prostor je beskrajan,a slepcu je kraj prostora na vrhu
njegovog štapa.
Blago vama pravednici,ako vas gone.Kroz gonjenje će vam vaš cilj
postati jedino sunce,koje će vam svetleti.Sva druga sunca će vam
potamneti.
Neka vas gone susedi vaši spolja,a žedj vaša iznutra.Tako će te biti
kao žedan lav koji je ugledao vodu u daljini i juri k njoj bezobzirno.



odlomak iz knjige Reči o Svečoveku-Sv.vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:51 pm

Filosofija neporočna


Pisahu ljudi knjige o romanu čovečijeg života,a svaka kap vode trčeći
iz lonca u oblake,iz oblaka u lonac,imaše svoj roman-no roman vode osta
nenapisan.
Slikahu ljudi slike o drami čovečijeg života,a svako zrno boba,trčeći
sa gumna u usta,iz usta u gumno,imaše svoju dramu,-no drama zrna boba
ostade naslikana.
Rezahu ljudi rezbe ukamen o bolu čovečijem,a svako jagnje trčeći iz
utrobe majčine pod nož,ispod noža u utrobu majčinu-no bol jagnjeta osta
neizrezan.A Svečovek se objašnjavaše sa filosofima u mnogoljudskom,no
ne i mnogomudrom mestu,zvanom Grad na Vodi.
Govorahu filosofi Svečoveku:Gradjani ovog grada bogati su svim i svačim,pa i brojem filosofija.
Tužno se osmehnu Svečovek,pa odgovori:To je isto kao kad bi neko rekao,ja sam bogat svim i svačim,pa i brojem glava na ramenu!
A ja vam kažem:najbogatiji je čovek sa jednom glavom na ramenu.a bednik
sa mnogo glava može služiti samo kao bogatstvo muzeja za čudovišta.
Jel te-vaše je zanimanje traženje istine?To je jedna vrsta lova?Onda
vas ja pitam:da li ste činili sve predhodno ,što čini jedan oprezan
lovac,koji se krene izjutra u lov u planinu?


Zvezde su mi svedok kad vam kažem:Istina se otvara samo
neporočnim.Neporočni je jedini lovac kome istina ide u susret.Po sto
puta uzalud ste se naoružali svim mogućim oružjem za lov na istinu,ako
ste zaboravili neporočnost,zaboravili ste jedino oružje,pred kim se
istina predaje.
Tri elementa moraju u vama biti neporočni-sva tri u isto
vreme-misao,osećaj,volja.Ako je jedno pomračeno, zaista proći ćete mimo
istinu i nećete je smotriti.
Nisam li vam rekao jedanput:samo čisti srcem videće Boga?Koliko hiljada
godina ovo treba ponavaljati?Ako probaste ovo zašto ne usvojiste?Ako ne
probaste,kako odbaciste?
Buda,filosof neporočni,znao je za ovo i sledio je ovim.Sokrat filosof
neporočni,znao je za ovo,i sledio se ovim.Kako ste se mogli mašiti
njihovog posla ne opravši ruke?Kako ste mogli s neopranim rukama,s
neopranim srcem,sesti u njihovu stolicu i učiti istinu?
Filosofija se mora prvo živeti,pa onda propovedati.Inače je vaša filosofija na jeziku istina a u srcu laž.


odlomak iz knjigeREČI O SVEČOVEKU Sv.vladika Nikolaj


Poslednji izmenio jutarnja izmaglica dana Pon Sep 20, 2010 6:54 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:52 pm

Gospode,lepi ubruse moj,pokupi suze moje
Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Ohridzx8
Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji?
Zakrite oči svoje,zvezde i stvari,ne gledajte nagotu moju.Dovoljno me stid peče kroz oči moje.
Šta imate da vidite?Drvo života,koje se smanjilo u trn na drumu,te
ubada i sebe i druge.Šta drugo-nego plamen nebesni zarobljen u blato,te
niti svetli,niti se gasi?
Orači,nije glavno vaše oranje,no Gospod što posmatra.
Pevači,nije glavna vaša pesma,no Gospod što sluša.
Spavači,nije glavno vaše spavanje no Gospod što bdi.
Nije glavno nešto vode u škaljama oko jezera,no jezero je glavno.
Šta je sve vreme ljudsko,do jedan talas što okvasi vreo pesak na obali,pa se pokaja što ostavi jezero,jer presahnu?
O zvezde i tvari,ne gledajte u mene,no u Gospoda sa očima.On jedini vidi.U njega gledajte,i videćete sebe u domovini svojoj.
Našto vam gledanje u mene:u sliku izgnanstva svoga?U ogledalo svoje žurne prolaznosti?
Gospode,lepi ubruse moj,optočen zlatnim serafimima,spusti se na mene
kao veo na udovicu i pokupi suze moje,u kojima vri žalost svih tvojih
stvorenja.
Gospode,lepoto moja,dodji mi u goste.Da se ne bi stideo nagote svoje.Da
se mnogi žedni pogledi što padaju na mene,ne bi vraćali doma žedni.

odlomak iz knjige MOLITVE NA JEZERU
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:53 pm

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
СИМБОЛИ И СИГНАЛИ

ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ



Како је Бог дух, то и сва истина мора бити духовна. Јер Бог и истина једно је и исто.

Када ми говоримо о чувственим предметима, о њиховим својствима и
односима, па кажемо: то и то је истина, ми не мислимо на истину у
апсолутном и вечном смислу него у смислу релативном и практичном. Јер у
апсолутном смислу само је Бог вечна и неприкосновена истина.

Значи ли то, да је створена природа лаж? Боже сачувај! Али она може да
се представи као лаж за два типа људи: за европског материјалисту и за
индијског нихилиста. (Нихилиста има две врсте: политичких и
философских. Овде се мисли на философског нихилиста). Када материјалист
каже: ова природа, коју ми гледамо и опажамо, са целим збиром својих
опажљивих особина и дејстава, представља сама собом сву истину, сву
стварност, све што уопште може да постоји - тада се природа заиста
јавља ко лаж. Исто тако природа се јавља као лаж, сва с краја у крај,
духу нихилиста, кад овај исповеди и рекне: ова природа са свима својим
особинама и дејствима јесте обмана, сан, ништа.

И тако и онај ко тврди, да је чувствена природа сушта истина, као и
онај ко каже, да је чувствена природа лаж, сан и илузија - обојица
исказују подједнаку неистину.

Природа је символ истине. Физички свет је видљиви израз невидљивог
духовног света. Онај први - символ, овај други - смисао символа, дух и
стварност.

Кад хришћански песник, свети Јован Дамаскин, каже:

ваистину сујета је све,

живот је сен и сан -

он не мисли ни издалека као будистички нихилист. Он гледа визионарским
духом у стварни и вечити живот, према коме је телесни живот на земљи
заиста као сен и сан. Сујетом назива он све оно за чим недуховни људи
јуре у овоме свету тражећи истину и срећу. Сам по себи свет овај није
обмана, јер му је Творац Бог истинити. Из извора истине како би могла
истећи лаж, кад је нама у самом извору? Но свет може да изгледа обманом
за онога, ко у њему тражи оно што он нема и није. Као кад би ловио
месец у води!




Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:55 pm

Jednom skromnom čoveku koji se kaje zbog nekih svojih reči


Dobro si učinio što si se odmah pokajao. Bog je ostavio pokajanje za spasenje.
A da nije tako, ni apostoli se ne bi spasili, a kamoli drugi ljudi.
Jezikom si zgrešio, srcem se pokajao. Rekao si zlobnu reč protiv suseda
svoga. Kao da si varnicu bacio u slamu. Celo selo čulo i nasmejalo se.
Nije ti teško to što te je sud kaznio, ali ti je teško što te tvoj
uvređeni sused stalno kažnjava. Neće s tobom više da govori. Ćuti, i
okreće se od tebe. Šta da radiš?
Ostavi Bogu i vremenu. Moli se svevidećem Tvorcu, da odobrovolji suseda
tvoga. I svakom ukazanom prilikom reci dobru reč o njemu, susedu svome,
i – čekaj. Bog, dobra reč i vreme učiniće svoje. I ti ćeš jednoga dana
opet ići crkvi zajedno sa izmirenim komšijom.
A kao pouka za buduće neka ti posluži Spasiteljeva reč: ja vam kažem, da će za svaku praznu reč koju reku ljudi, dati odgovor u dan strašnoga suda.
Da li to ovo kazuje, kako svaka zlobna i lažna reč udara protiv reda u
vasioni i vređa Stvoritelja? Dobru ili zlu reč, koju mi izgovorimo
nekom licu ma i u najvećoj skrivenosti, oseća sva vasiona, i oseća
Tvorac osećanja. Ili kako bi se mogle utajiti reči od Onoga, od koga se
ni misli ne mogu utajiti? Drevni Grci govorili su za koplje njihovog
junaka Ahila, da je moglo jednim krajem zadati ranu, a drugim krajem
izlečiti ranu. Ne znamo za koplje Ahilovo, ali znamo pouzdano, da je
ovo istina za jezik ljudski. Jezikom se rane zadaju i jezikom se rane
leče. Njim blagosiljamo Boga, i njim kunemo ljude (Jakov. 3, 9).
U jednom selu našem dogodio se ovaj strašan događaj. Imala majka
jedinca sina, đaka u školi. Naljuti se majka na sina, pa u ljutnji
izgovori ovu bezumnu reč: da mi je da te nikad moje oči ne vide, bila
bih srećnija! Dete se toliko uzbudi od ovih majčinih reči, da odmah uze
pušku i ubije se. Ukraj sebe,, ostavi svoju đačku tablicu, na kojoj je
ispisao bio ove reči: evo, majko, uklanjam se za navek ispred tvojih
očiju, samo da ti budeš srećna! – Žalosna sreća materina! Posle toga
osamljena majka sedela je svake noći kraj ognjišta i suzama oganj
gasila, dok jedno jutro nije osvanula mrtva, presvisla, pored ugašenog
ognjišta.
Vidiš li šta luda reč čini? No neću te ostaviti bez primera, šta je
opet u stanju razumna reč učiniti. U vreme Rata upute nekog strašljivog
vojnika u izvidnicu. Svi su ga znali kao strašljivca. I svi se nasmeju
čuvši kuda ga starešina šalje. Samo se jedan vojnik nije nasmejao. On
je prišao svome drugu da ga ohrabri. Ali mu rekne strašljivi vojnik:
poginuću sigurno, neprijatelj je sasvim blizu! – Ne boj se, brate, Bog
je bliži! Odgovori mu onaj dobri drug. – Ove reči zazvonile su kao
veliko zvono u duši onoga strašljivca. I zvonile su do kraja rata. I
taj negdašnji strašljivac vratio se iz rata okićen odlikovanjima za
hrabrost. Tako ga je preobrazila i osnažila ona blaga reč: Ne boj se,
Bog je bliži!
Mir ti i zdravlje od Gospoda!

'MISIONARSKA PISMA'
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:55 pm

Spasenje duše

Kada se mnogo naroda beše sabralo oko Gospoda našeg Isusa Hrista,reče Gospod reč ovu:šta koristi čoveku ako i ceo svet zadobija a dušu svoju izgubi?I još mu reče i ovu reč:šta možete dati čoveku u otkup duše svoje?
To znači da duša čovečija ima veću cenu do celoga sveta vidljivoga.A
kad čovek dušu izgubi,onda čime je može platiti,čime je može ponovo
kupiti?Ničim u svetu.Ni celi svet da ne može kupiti izgubljenu
dušu.Blažen onaj ko ovo zna,i ko čuva dušu svoju kao najveće blago
svoje.Blažen je onaj koji stražari nad dušom svojom i ne dopušta da mu
se duša nimalo ne ošteti.Jer ko dušu spase,spasiće sve,a ko dušu
izgubi,izgubiće sve.

U jednoj maloj varoši živeo veliki bogataš.Živeo je u maloj i trošnoj
kući.Nije hteo praviti novu kuću,nego je svoje blago štedeo i čuvao.Ali
se dogodi jedne noći,te se kuća zapali njegova zapali i izgori.A on
skoči iz postelje pa onako neobučen brzo potraži svoje sačuvano blago i
iskoči iz kuće.Kuća se njegova sva pretvori u pepeo,al on nimalo za
njom ne zažali.Nego sa svojim blagom,preseli se u veliki grad,i u tom
velikom gradu napravi krasan dvor,i tamo produži živeti veselo i
bezbrižno.

Šta označava ova priča?Mala varoš označava ovaj svet u kome ljudi kao
gosti žive kratko vreme.Mala i trošna kuća označava označava telo
čovečije,dom duše čovečije.Bogataš označava razumnog hrišćanina,koji je
čuo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove reči:Šta pomaže čoveku ako i ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi?Veliko
blago bogataševo označava bogatu dušu razumnog hrišćanina,koji se celog
veka trudi,da po zakonu Hristovom živi i nagomia u duši sve one
dobrodetelji,koje sijaju jače od zlata i srebra i dragog kamenja.To
duhovno blago jesu:vera i nada u Boga,i ljubav prema Bogu,molitvenost i
milost i dobrota i mir i bratoljublje i krotost i čistota.Šta označava
požar kuće?Označava smrt telesnu.Iznenadni požar u noći označava
iznenadnu smrt telesnu,kojoj se ne zna dana ni časa.Buđenje bogataša od
sna u času požara i preseljenje u veliki grad označava oslobođenje duše
od tela u času smrti i preselenje u drugi svet.Veliki grad označava
večno carstvo Hristovo,u kome žive samo angeli i pravednici.Krasan dvor
u velikom gradu označava obitalište svake pravedne duše u onome svetu,u
carstvu večnom i besmrtnom.

Priča je ova jasna i pouka je krasna.Ko ima uši da čuje,neka čuje.Neka
se niko ne nada u ovaj prolazni vek,koji hitro prolazi kao oblak što ga
vetar goni od Pelistera do Oblakova.Neka se niko ne ponosi telom
svojim,jer je svako telo jedna trošna kuća,koju smrt danas sutra
pretvara u pepeo.No neka svaki hrišćanin i hrišćanka neprestano misli o
duši svojoj,o tom jedinom blagu koje se može spasti od smrti i
propasti.Ako o duši misli svojoj,taj sluša Hristove reči i izvršuje
Njegove svete zapovesti.Tome Hristos blagi pomaže,neprestano pomaže.I
bdi nad njim kao majka nad detetom u kolevci.I hrani ga i poji Duhom
svojim Svetim dan i noć.I daje mu Anđela hranitelja da ga čuva na
putevima života,i da mu u času smti uzme dušu i odnese u nebesko
carstvo.
Bogu našem slava i hvala.Amin.


DUHOVNE POUKE Sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:56 pm

Gospode očisti srce moje od nezvanih stranaca


Silazim duboko u srce svoje da vidim ko to u njemu obitava osim mene i Tebe,Večni Bože.
I sa strahom nalazim mnogobrojne strance kako se bore oko podele srca
moga.Nađoh ih onoliko u srcu mome koliko vreme od Adama sadrži ljudskih
i neljudskih duša.
Pa razumem zašto je srce moje iznemoćalo,te ne može da primi ni Tebe ni
mene u odaje svoje,nego nas gura kraju-sopstvenike na ivicu imanja
njegova.

Pre nego izađoh iz utrobe,matere svoje,svet sa svojim željama useli se u mene.
Svaku lasku ovog sveta skupo sam i preskupo plaćao,vazda odvajajući i
dajući deo srca moga.Dok ne predadoh svetu celo srce moje i dok mi
laske ne potaše otužne.
Žale mi se starci na godine govoreći:od mnogih godina ostari srce naše.
Zaista starci,ne ostari srce vaše od mnogih godina,no od mnogih želja.

Pa savetujem srce svoje u samoći:odcepi se od jučerašnjeg dana jer se i
on odcepio od tebe.Svi oni predmeti za koje te želja juče
vezivala,danas ne postoje:jedni su se izmenili,druge je bolest
onakazila,treći su umrli.Niti postoje predmeti tvoji sutrašnjih
želja.Svojim bičem vreme šiba svoje stado,i ovo se oznoji i krvari od
udaraca.A predmeti današnjega dana ubacuju u tebe,već prepunjenog
senkama mrtvaca,nove želje koje će sutra i same biti senke mrtvaca.

Ne ponavljaj loše osećaje jer će te ovi onoliko puta vezati za stub
vremena koliko ih puta budeš ponavljalo, srce moje.I bićeš rob
vremenu,i ostarićeš,i umrećeš pre smrti.
Kidaj što brže čvorove strasti,koji se zavezaše od udruženih i često
ponovljenih želja i osećaja.Lakše je iskidati pojedinačne konce želja i
konce osećaja nego jake čvorove strasti.No,i ove moraš iskidati,ma se
raskrvarilo,ako želiš novo detinjstvo,novu mladost,lepšu i večniju od
prošle ti mladosti.

Izbaci svet iz sebe,srce moje pa ga posmatraj onda kako je nemoćan.I posmatraj tada sebe i osetićeš neslućenu moć.
Svet nam se čini moćan samo dotle dok robujemo svetu.
I bićeš prostrano kao večnost,i večnostće se useliti u tebe.

Trojedini Bože,koji imaš srce neobuzetom tamom i slobodno od
sveta,očisti srce moje od nezvanih stranaca što ga tamom prošaraše.Neka
srce moje bude svetlo i tama neka nemoćno kruži oko njega,no neka ga ne
obuzima.
Neka srce moje bude srce sina i gospodara,a ne srce sluge i lopova.
Daj mi srce Isusovo.oko kojeg je tama uzalud tapkala da uđe i nije mogla ući.
Carice nebesne krasote,ogradi srce moje materinskom brigom.

Duše Sveti i svemoćni,oplodi srce moje nebesnom ljubavlju.Da se ono što
se u njemu rodi i poraste,ne bude od plote i krvi,no od Tebe,Duše Sveti
i Gospode moj.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:57 pm

Za ugašena ognjišta

Ispuni zemlju moju životom,
očisti srce moje od zmija,
razagnaj tamu iz moga uma,
napuni ga svjetlošću Neba.

Ti što krotiš oganj i vjetar,
i od bjesova praviš sluge,
ukroti ovu gordost moju,
i učini me slugom Tvojim.

Za sve ružne pomisli,
za ugašena ognjišta,
za sve mračne umove,
kajem se i plačem.

vl. Nikolaj Velimirović
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:57 pm

Gospode,uputi me na stazu pravde


Zeleni se kiparis i leti i zimi.Miriše bosiljak i leti i zimi.Kolju se jaganjci i leti i zimi.
Čuvajte se vukova kada napadaju,jedan s' lica,drugi s' leđa.No više se
čuvajte od dva greha:od straha od grešnika i prezrenja grešnika.Jer će
zelenilo vaše izčeznuti kao zelenilo vrbe.I miris vaš pretvoriće se u
nemiris.I smirenost vaša postaće gordost.I grešnici će vas nazvati
imenjacima.

Pravednici ,greh je nemoć,i strah od grešnika strah je od
nemoćnih.Grešnik se straši od pravednika u sebi,a dva puta više od
pravednika uza sebe.
Ne strašite se onoga ko se od vas dvogubo plaši.
Nije li Gospod hrabrost pravednika?Nije li Svemoćni Gospod general
vojske pravedničke?Zaista je mala pravda onih koji stoje uz
Svemoćnoga,i straše se svenemoćnih.
Ako je pravda vaša pravda Božija,moć vaša je moć božanska.U početku,moć
božanska grešnicima se čini kao slabost jer je suviše blaga i
milokrvana,i mnogotrpeljiva.No na kraju kad dođe pobeda
Božanska,grešnici vide s' užasom da je kuća njihova prolokana od
podzemne vode i da se survava bespovratno.

Kao trava sporo i nečujno raste Božija pobeda.No kad uzraste ne može se više ni pogaziti ni pokositi.
Grešnici su stao bez pastira,vi niste.I kad vas pastir ostavi,ne
ostavlja vas da vas ostavi,no da vas proseje na često sito.Vratiće se
vaš pastir uskoro i vi ćete umirati od stida zbog izdajstva.
Pravednici greh je bolest,i preziranje grešnika je preziranje bolesnih

Ko od svoga zdravlja daje bolesnima,taj umnožava zdravlje.Prezrenje bolesnih potkopava zdravlje zdravoga.
Greh sedi za trpezom onih koji se boje sesti za trpezu grešničku.Greh
ulazi u dom onih koji se boje ući u dom grešnički.Ko se sa puta vraća
natrag da ne sretne grešnika,vraća se domu natovaren grehom.

Na svaku kapiju vaše duše postavite po jednog stražara da gordost ne
uđe u vaš hram.Jer ako uđe,pogasiće odjednom sve sveće vaših vrlina.I
bićete kao meh napunjen vinom kad se iglom probuši.
Kratak je ovaj dan života,no pravi život ne zna za noć.
Ko umre od greha na ovome danu,umreće smrću što ne zna za dan.

Pravednici,učite jednu po jednu školu bez umora.
Ko svrši jednu školu pravde,Gospod ga šalje u višu i težu.Grešnik se
muči od neukosti,pravednik se muči od učenja.No,zaista slađa je muka
pravednika nego muka grešnika,kao što je slađe vraćanje u domovinu,od
sedenja u tuđoj zemlji.

Milosrdna Bogorodice Nebesna,sačuvaj sve one koji su se uputili putem
pravde,da se ne ustraše od grešnika, i da ne prezru grešnike.
Da ih strah ne bi učinio bogoizdajnicima,i da ih prezrenje ne bi učinilo čovekoubicama.
Da polupravda njihova ne bila samo jedna uzvišica odakle će dublje pasti u propast.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 6:57 pm

Vladika Nikolaj Velimirović

Neretko Bog je na snu davao ljudima signal,da ne čine što su
naumili.Poznat je slučaj,kako se caru Konstantinu javio na snu sveti
Nikola i rekao mu,da obustavi izvršenje smrtne presude nad jednim
osuđenim plemićem,pošto nije kriv za ono što je osuđen.I car je
oslobodio plemića./simboli i sintagma Vladika Nikolaj Velimirović/
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:00 pm

Istina ne zavisi od vremena i nije ni nova ni stara, nego upravo Istina, juče, danas, sutra.










Sv. vladika Nikolaj Velimirović  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:01 pm

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Krstff7
Šta znači biti hrišćanin?

Biti hrišćanin znači:

1.verovati u neiskazanu ljubav Božiju prema ljudima,koja se objavila u
svetu u vaploćenju Sina Božijeg u njegovom stradanju za ljude;

2.znati da "sav rod ljudski u grehu leži",i da je Ljubav Božija
pokazala se prema ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista savršeno
nezasluženo od ljudi;

3.nadati se besmrtnom životu,koji je Bog pripremoi "svima onima koji Ga ljube";

4.imati nepokolebljivu veru,da je kroz Hrista Bog objavio o Sebi
onoliko koliko smrtni ljudi u ovom životu mogu nositi,i da ljudi sami
sobom,pored svojih napora,nikada ne bi mogli ispitivanjem svojim doći
do otkrovenja tolike istine;

5.starati se svom silom,da čovek ispuni sve zapovesti Hrista,kao svog
najvećeg Prijatelja.Pri tom nepokolebljivo verovati,da svako takvo naše
staranje Hristos vidi,od svoje strane moćno ga pomaže,i najzad uspehom
kruniše.

Duhovne pouke Sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:02 pm

Gospode,dođi,moja Te nada čeka

Nada te moja čeka,Gospode.
Iščekivanje Tebe jedina je sadržina i jedini smisao moga Sutra i Prekosutra.
Trava iščekuje rosu i ne vara se.Planina iščekuje gromove i ne vara
se.Krtica pod zemljom iščekuje svoj obrok i ne vara se.Iščekivanja svih
bića Ti zadovoljavaš.
Ja iščekujem Tebe i Ti mi hodiš u susret.Prema brzini moga hoda k Tebi i Ti prilaziš meni.
Šta je Sutra,deco zemlje,nego vaša nada?Iskorenite li svu nadu svoju,umreće i želja vaša da osvane Sutra.

Ne ropćite na Nebo što vam ispunjava sve nade,nego ropćite na sebe što
ne umete da se nadate.Nebo ne ispunjava nade,no nadu.Najuzvišeniju i
najjaču nadu,Nebo uvek ispunjava.Ne ropćite na Nebo što Ono ne vidi
vaše rođačke i partijske plodove i što ne ulazi u vaše zavere jednih
protiv drugih.Ono je vidovito i milostivo.Vidovito je svako u svakoj
partiji i milostivo je prema nemoći vašoj ako ovu prati dobra volja.

Moja nada nije slutnja,no izvesnost da ćeš Ti doći.Ti si obećao i pečat
Tvoga obećanja,ja nosim u duši svojoj.Ako još ne dolaziš,nije Tvoja
krivica,nego moja.Ti si nežan i sažaljiv,pa ne bi hteo da me zastidiš
mojom nepripravnošću.Zato lagano hodiš,i neprestano mi nagoveštavaš
dolazak.

Beznadežnost sedi zaludna.A moja nada čisti i pere neprestano,i
provetrava i kadi odaje u kojima će Tebe dočekati.I brine i dan i noć
da ne zaboravi što god što bi tebi bilo ugodno.I priziva neprestano
angele i svetitelje-tajnovidce-da je upute kako svoju pećinu da učini
sličnom Nebu.

Moja nada nema druga ni ortaka.Sve druge nade ja sam izjurio iz sebe
kao dokazane varalice.I na njihovom mestu sad bujno raste samo nada što
Te čeka.

Kad Ti dođeš,donećeš mi darove prebogate.S Tobom ,Pobedniče,doći će mi
pobeda nad svim dosadama i brigama.S Tobom će doći svetlost,i zdravlje
i snaga i mudrost,i sva punoća svih ljudskih očekivanja od početka do
kraja vremena.
Zaista,ljudi s mnogim nadama izvan Tebe sede na planini i čekaju izlazak sunca sa Zapada.
A ja stojim okrenut Istoku i znam pouzdano da će se sunce ponovo roditi.Jer vidim zoru kako se rumeni.
Drugi sade suve štapove u zemlju i nadaju se zelenilu i plodu.A po
mojoj njivi posejano je živo seme koje se zeleni i donosi ploda.

Moja nada u Tebe nije gatnja,no izvesnost isto onakva kao što se sunce
mora roditi sa Istoka,i kao što dobro seme posejano u dobru zemlju mora
nići.
Tvoja je njiva,i Ti si i sejač i seme.
Dođi Gospode,moja Te nada čeka.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:03 pm

Svetlost duše

Bog je svetlost duše.Što je duša više izložena toj svetlosti,to je
zdravija,veselija,snažnija.Bog je razumna svetlost,koja gleda i vidi
sve tvari skroz.Bog gleda i vidi sve misli ljudske,sve želje,sve namere.

Bog gleda.Kada je čovek svestan toga,da ga Bog gleda,on se onda stidi
ludih misli,grešnih želja,nepravednih namera.Tako se pojavljuje u
čoveku strah Božiji,koji čisti dušu.
Početak mudrosti-strah Gospodnji.

Bog gleda.Njegovo gledanje je jasnije od sunca.Ne može se od pogleda
njegovog ništa sakriti.Pa i na šta kriti?Kriti se od Boga
znači-truliti.Učitelji nauke o telesnom zdravlju savetuju bolešljive
ljude da se što više sunčaju.Da bi svetlost sunčana što više prodrla u
telo i sagorela razne otrove u njemu.

Pravoslavna nauka oduvek savetuje ljudima da otvore dušu svoju Bogu,da
je razgolite,i da je sunčaju pred Bogom i od Boga.Od svetlosti
Božije,sagoreva u duši sve što je bolesno,sve što je nečisto i grešno.

Bog gleda.Ako si nauman slagati,seti se ,da Bog gleda.
Bog gleda.Ako si se rešio oteti ili zapaliti,ili otrovati ili ubiti,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se raduješ tuđem zlu,ili ako si nemilostiv prema bednima,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se u tebi javila požuda preljubna ili srebroljubiva,znaj da Bog gleda.

Bog gleda.Uvek misli o tome.Ma šta smišljao,ili želeo,ili
nameravao,seti se da Bog gleda.Od tog pogleda ne beži,nego svu svoju
dušu,izloži tome večnom gledanju.I ono će sagoreti u tebi sve grehe
tvoje i nečistote tvoje u samome početku.

Tako će duša tvoja biti zdrava.Ona će se stalno kupati u svetlosti
božanskoj.I biće topla od te svetlosti božanske,te će u njoj kao na
dobroj zemlji rađati svaki božanski usev.A božanski usev je onaj,koji
se ne plaši svetlosti Božijeg gledanja,nego mu se raduje,i traži ga,i
povija se za njim,kao suncokret za suncem.


Duhovne pouke sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:04 pm

Ćutanje
O tri predmeta ne žuri da govoriš:
o Bogu -dok ne utvrdiš veru u njega,
o tuđem grehu - dok se ne setiš svog,
o sutrašnjem danu - dok ne svane.

Misli o Dobru i Zlu
Vladika Nikolaj Velimirović
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:05 pm

Budite brzi da kažete blage reči koje stvaraju mir i dobru volju među ljudima,
a uzdržljivi u rečima koje vode razdoru,mržnji i prepirci.
Budite čisti u mislima,čisti u rečima čisti u delima
i tako ćete ispuniti zakon Hristov.
Reč Božija je hrana za dušu.Reč Božija je i sila i svetlost za dušu.
Ko god može,treba da čita reč Božiju u Svetom pismu,
a ko to ne može,treba da sluša onoga što čita.
Kao što se u dobrom hlebu nalazi,sve što treba našem telu,
tako se u svakoj reči Gospoda Hrista nalazi,sve što je potrebno duši našoj.
Jedna je večita sila koja je jednom oživela pali svet,
koja ga je uvek oživljavala,kad god je padao,
koja će ga večno oživljavati i preporađati,
sila,koja je ista juče,danas i sutra to je reč Božija.
Silna je kao grom.Ona poražava grešnika,
melem je bolnome i potištenome,
utuk razvratnome a opomena bogatome.

Velika je,vaistinu i neispitana tajna reči.

O Bogu i ljudima sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:05 pm

Ne poneti se mudrošću

Ne ponesi se mudrošću.Ni tuđom jer nije tvoja.
Ni svojom,jer čim si se poneo,znači da je nemaš mnogo.
Nijedna lampa ne gori dok se ne doleva.
Sve se lampe mogu napuniti,a lampa mudrosti nikada.


Šta god tkaš ,vezuj konce za nebo

Sva dela tvoja koja učiniš,ne u ime neba i bez dozvole neba,doneće gork plod,
jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom,ni obasjati svojom životvornom svetlošću.
Šta god nameravaš,oslušni savet neba.
Šta god tkaš,vezuj konce za nebo.

Razum i srce

Kad sam razum pravi račun,srce se pretvara u plačljivi sunđer i briše.
Kad samo srce pravi račun,razum se pretvara u plačljiv sunđer i briše.
A crna tabla duše,žudno čeka sve novo,i novo pisanje u strahu,
da ne pođe u drugi svet-bez računa.

Što više vere

U nekim bolestima lekari preporučuju što veću dozu leka,
kao na primer:pij vode što više možeš!
Vera je siguran lek našoj duši samo kada se uzima u najvećoj dozi.
Veruj što više možeš!

Misli o dobru i zlu sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:06 pm

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Nikolaj3
Kanonizacija vladike Nikolaja

Kada se čovek mora setiti Boga?

I najgori čovek mora se tri put u životu setiti Boga:

kada vidi pravednika da strada zbog tuđe krivice;
kad on sam strada zbog tuđe krivice;
kada mu dođe čas smrtni.

Tri puta u životu mora se zaplakati i najtvrđi grešnik:

kada ga,gonjena od ljudi kao divljeg zvera,pomiluje majčina ruka;
kada ga bolesna i osamljena poseti njegov protivnik,donoseći mu darove i oproštaj;
i kada mu na samrti sveštenik kaže:ne boj se,Božija milost je veća od tvojih grehova!

Tri puta čovek liči sam sebi na Boga:

kada mu se rodi sin;
kada shvati i usvoji Hrista,i
kada se pomiri sa svojim stradanjem za pravdu.

Misli o dobru i zlu sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:11 pm

Vladaj Bože

Vladaj, Bože, ti kroz mene
I upravi stope moje:
Bez promene i bez smene
Nek se čuju reči Tvoje.

Nek se čuju reči Tvoje
Kroz nemoćna usta moja;
Nek uz reči dela stoje,
Nek se vide dela Tvoja.

Nek se vide Tvoja dela
U delima ruku moji'
Da bi znala zemlja cela
Tebi slavu da zapoji.

Da zapoji, da zatrubi:
Gle, Sin Oca kako ljubi!
Da zatrubi, da objavi:
Kroz Sina se Otac slavi!

Na tekst sv. vladike Nikolaja,ovu divnu pesmu sviraju i pevaju Neverne
bebe.Prelepa je,nađoh je na you tube,u pozadini nije originalan spot.
Inače stihove sv. vladike Nikolaja,mnoge naše poznate grupe,su pretočile u muziku.

Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:12 pm

Znaš li ko te ljubi silno?

Znaš li ko te ljubi silno
Ko te čuva dan i noć,
Ko ti daje izobilno
Da odoliš vragu moć?

Znaš li ko ti život dao,
Oca, majku, brata tvog,
I ko te je obasjao
Svetlim zrakom Duha svog?

Znaš li ko je umro za nas,
Na Golgoti, znaš li to,
I radosti obećane,
Ko ti sprema znaš li to?

Moraš znati ko to čini,
Ko to tako ljubi nas,
To je Gospod sa visine,
To je Hristos, svima Spas!

Zato i ti, oh, seti se,
Pa mu svoje srce daj,
Kad mu skriviš, zaplači se,
I zamoli oproštaj!

U toj suzi pokajanja
Zablistaće Hristov sjaj,
Imaj u Njeg pouzdanja,
Otvoriće tebi Raj!

sveti vladika Nikolaj
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:14 pm

Tropar sv. Nikolaju Srpskom

Glas 8.

Zlatousti propovedniče Vaskrslog Hrista
Putovođo roda srpskoga krstonosnoga u vekove
Raspevana liro Duha Svetoga
Ponose i ljubavi monaha
Radovanje i pohvalo sveštenika
Učitelju pokajanja svenarodni vladiko
Čelovođo bogomoljne vojske Hristove
Sveti Nikolaje srpski i svepravoslavni
Sa svima svetima Nebeske Srbije
Moli Jedinog Čovekoljupca
Da podari mir i slogu rodu našemu.

Život svetog vladike Nikolaja

Povodom prenosa moštiju 12. maja 1991. g. G. - Lelić kod Valjeva. Iz knjige Novi Zlatoust.

Po štampanom izdanju: Crkvena opština Lelić i manastir Ćelije, 1991. g. G. Urednik i recenzent: arhim. Atanasije.

Napomena priređivača: autor žitija, njegovo preosveštenstvo, vl.
Artemije (Radosavljević), episkop Raško-prizrenski, u vrijeme pisanja
ovoga žitija bio je protosinđel.

Nikolaj je ugledao ovaj Božji svet u zoru 23. decembra (po starom
kalendaru) 1880. godine, na Tucindan i na praznik Svetog Nauma
Ohridskog. Rodio se u malenom ali "Božjem selu Leliću", kako ga je sam
nazivao, nedaleko od Valjeva, na padinama planine Povlena. Njegovi
roditelji, Dragomir i Katarina, behu prosti zemljoradnici, ali dobri i
pošteni ljudi i pobožni hrišćani, naročito majka. Uskoro po rođenju oni
svoje prvo po redu ali slabašno čedo prosvećuju svetim krštenjem davši
mu ime Nikola. Krštenje je obavio poznati pop Andrija u manastiru
Ćelijama, tadašnjem parohijskom hramu sela Lelića.

U domu svojih roditelja, u društvu sa ostalom decom (bilo ih je
devetoro, ali su ostala deca umrla i izginula u ratu, pa je na kraju
ostao samo Nikola), mali Nikola jačao je telom i duhom, primajući od
svoje pobožne i svete majke prve pojmove o Bogu i veri pravoslavnoj.
Često ga je ona vodila za ručicu u manastir Ćelije, udaljen od njihove
kuće 4-5 km na molitvu 11 pričešće. Ti prvi utisci o Bogu, Božijem
hramu p molitvi, koje je on žudno upijao sa usana svoje majke, urezali
su se neizbrisivo u mladu detinju dušu.[1]

Svoje obrazovanje mali Nikola otpočeo je u manastiru Ćelijama, gde ga
je otac odveo da se opismeni makar toliko "da zna čitati pozive od
vlasti i na njih odgovarati", pa da ga onda zadrži na selu kao
hranitelja i "školovanog" čoveka. No Božije Proviđenje je imalo drugi
i, nesumnjivo, bolji plan o malom Nikoli. To kao da je i Nikola
projavljivao, pokazujući još od prvih dana svoju izuzetnu darovitost n
revnost u učenju. Ostalo je predanje da je Nikola za vreme školskog
odmora, dok su se druga deca igrala i predavala nestašlucima, povlačio
se u skriveni kutak manastirske zvonare i tamo "odmor" provodio u
prilježnom čitanju i molitvi.

Njegovu izuzetnu revnost i darovitost zapazio je i njegov učitelj
Mihajlo Stuparević i preporučio mu nastavak školovanja u valjevskoj
gimnaziji, gde se Nikola pokazao ubedljivo najbolji đak, iako je, da bi
se školovao, služio u varoškim kućama, kao i većina đaka u to vreme.

Po završetku šestog razreda gimnazije, Nikola je konkurisao u Vojnu
akademiju, ali ga je lekarska komisija odbila, jer je bio "sitan" i
nije imao dovoljan obim grudi. Svakako da je i to bilo delo Promisla
Božjeg, koji je Nikolu upućivao drugim putem – da bude vojnik Nebeskoga
Cara, a ne zemaljskoga. Jer odmah po odbijanju ove komisije, Nikola
podnosi dokumenta za beogradsku Bogosloviju, gde bude i primljen, iako
opet ne bez teškoća, navodno zbog slabog sluha za pevanje.

Kao učenik Bogoslovije bio je nenadmašan kroz sve svoje školovanje.
Njegovo isticanje u naukama bilo je rezultat kako od Boga dane mu
prirodne inteligencije, tako i njegovog istrajnog i sistematskog truda
i rada. Znao je koliki je greh zakopati Božiji talenat u zemlju, te se
neumorno trudio da dati mu talenat umnoži što je moguće više. U svome
školskom učenju nije se držao samo skripti i udžbenika, nego je čitao i
mnoga druga dela od opšte-obrazovnog i svetskog kulturnog značaja. Do
svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea,
Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i
drugih. Posebno je u bogosloviji bio zapažen svojim originalnim mislima
o Njegošu, koga je kao pesnika i mislioca voleo i još u valjevskoj
gimnaziji dobro prostudirao. Svojim govorničkim darom mladi Nikola
zadivio je i svoje kolege učenike i svoje profesore u beogradskoj
Bogosloviji. Naročito svojim govorom na maturskom oproštajnom ručku u
manastiru Rakovici 1902. godine.

Za vreme školovanja u Beogradu Nikola je teško živeo i, zbog stanovanja
u memljivom stanu i slabe ishrane, dobio je škrofule, od kojih je
godinama patio. Po svršetku bogoslovije, učiteljevao je kraće vreme u
selima Dračiću i Leskovicama, više Valjeva, gde je izbliza upoznao
život i duševno raspoloženje našeg srpskog seljaka i gde se
sprijateljio sa sveštenikom Savom Popovićem, izbeglim iz Crne Gore, sa
kojim je išao po narodu i pomagao mu u parohijskim poslovima. Letnje
raspuste Nikola je, po savetu lekara, provodio na moru, tako da je tada
upoznao i sa ljubavlju opisao život Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca.
Već u bogosloviji pomagao je poznatom proti Aleksi Iliću u uređivanju
lista "Hrišćanski vesnik", u kome je i nekoliko godina objavljivao
svoje prve dopise i radove.

Posle toga, Nikola bude izabran od strane Crkve da sa drugim pitomcima,
državnim stipendistima, pođe na dalje školovanje u Rusiju ili Evropu.
On izabere tada rađe studiranje u Evropi, na starokatoličkom fakultetu
u Bernu, a zatim je prošao studirajući i Nemačku, Englesku i
Švajcarsku, a nešto kasnije i Rusiju. Svuda je žedno sabirao znanje i
tako stekao najšire i najbolje obrazovanje svoga vremena. Duhom svojim
on se nadnosio i nad tajanstvenom mudrošću dalekog Istoka, uranjao u
sveštene i filosofske knjige drevne Indije. Sve sabrano znanje iz
mnogih izvora sažeo je i preradio u sebi, u svojoj dubokoj i misaonoj
duši i onda, sa svojstvenom mu originalnošću, iznosio na javnost i
predavao drugima. Otuda, i najmanji njegov spis, svaka njegova usmena i
pisana reč, otkriva neobično retku erudiciju i misaonost. Takvu bogatu
riznicu znanja i mudrosti mogao je da sabere i originalno izrazi samo
jedan zaista genijalni um i pamćenje.

Svoje studije u Bernu Nikolaj je, u svojoj 28. godini, krunisao
doktoratom iz teologije, odbranivši disertaciju pod naslovom "Vera u
Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve".[2] Može se
reći da je i sav njegov potonji život prolazio u znaku Krsta i
Vaskrsenja Hristovog. Sledeću 1909. g. Nikola je proveo u Oksfordu, gde
je pripremio doktorat iz filosofije i zatim ga u Ženevi, na francuskom,
i odbranio ("filosofija Berklija").

Vrativši se iz Evrope Nikolaj se, u jesen 1909, teško razboli od
dizenterije. U bolnici je ležao oko 6 nedelja, ali je tada govorio:
"Ako je moja služba Gospodu potrebna, On će me spasti". Tada je sebi
dao reč da, ako ozdravi, zamonašiće se i tako služiti Bogu i svome
narodu u Crkvi. Kao već poznati doktor teologije i filosofije, on se
zaista uskoro i monaši u manastiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj
(20. XII 1909), stavljajući sve-celog sebe, svo svoje znanje i
sposobnosti u službu Bogu i svome Srpskom narodu.

Po povratku sa studija trebao je, po tadašnjem zakonu, nostrificirati
svoje diplome, ali kako nije imao punu svršenu gimnaziju, morao je
polagati sedmi i osmi razred n veliku maturu, da bi tek onda mogao
predavati u Bogosloviji. Komisija pred kojom je polagao, po rečima
jednog njenog člana, "slušajući njegovo izlaganje o Hristu, ostala je
zapanjena, i niko ga ni jedne reči više nije upitao". Ipak, pre no što
je postao suplent u Bogosloviji, upućen je od mitropolita Srbije
Dimitrija u Rusiju, gde je proveo godinu dana, najviše putujući po
širokoj Rusiji i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i
njegove svetinje. Za to vreme napisao je i svoje prvo veće delo –
studiju "Religija Njegoševa".

Kao suplent Bogoslovije Sv. Save u Beogradu Nikolaj je predavao
filosofiju, logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike. No on nije
mogao sav stati i ostati u okvirima Bogoslovije. Zidovi učionice bili
su tesni za njega. On zato počinje da piše, govori i objavljuje. Mladi
i učeni jeromonah počinje sa sjajnim besedama po beogradskim i drugim
crkvama širom Srbije, pa onda drži i predavanja na Kolarčevom
univerzitetu n drugim mestima. Govorio je uglavnom na teme iz života,
ali na način neviđen do tada i zato potresajući za inteligenciju
ondašnje Srbije. Istovremeno, Nikolaj objavljuje u crkvenim i
književnim časopisima svoje članke, besede i studije: o Njegošu, o
Ničeu i Dostojevskom i na druge filosofsko-teološke teme.[3]

Svojim snažnim religiozno-crkvenim i nacionalnim istupima u javnom
životu ondašnje demokratske i slobodarske Srbije, Nikolaj je izazvao
divljenje i poštovanje kod mnogih, ali nije već tada bio ni bez
neprijatelja i zavidnika. Ne samo cela Srbija i Beograd, nego i ostali
jugoslovenski krajevi govorili su tada o mladom jeromonahu i učenom
besedniku Nikolaju. Tako je godine 1912. pozvan u Sarajevo na proslavu
lista "Prosveta", gde je oduševio bosansko-hercegovačku omladinu i
upoznao se sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih porobljenih Srba:
Ćorovićem, Dučićem, Šantićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. Poznate
su tadašnje njegove reči da su "svojom velikom ljubavlju i velikim
srcem Srbi Bosanci anektirali Srbiju Bosni", što je u eri austrijske
aneksije bilo izazovno, pa je pri povratku u Beograd skinut sa voza u
Zemunu i zadržan nekoliko dana. Iste austrijske vlasti nisu mu
dozvolile da sledeće godine otputuje u Zagreb i govori na tamošnjoj
proslavi Njegoša, no njegova je beseda ipak u Zagreb dospela i bila
pročitana. Kako tvrdi Dedijer (u delu "Sarajevski atentat"), na
Nikolajevim "Besedama pod Gorom" mladobosanci su se zaklinjali kao nad
Jevanđeljem.

Narodni rad Nikolajev nastavlja se još više kad uskoro malena Srbija
stupi na golgotski put ratova za oslobođenje i ujedinjenje Srpskog i
ostalih Jugoslovenskih naroda. U sudbonosnim danima ratova, od 1912. do
1918. godine, Nikolaj živo i aktivno učestvuje. On ne samo da budnim
okom i dušom prati razvoj događaja, na bojištu i u pozadini, drži
odgovarajuće besede i krepi i teši narod u nadčovečanskim borbama i
ratnim stradanjima, nego i sam lično u svemu tome učestvuje kao
dobrovoljac i pomoćnik postradalima u ratu, u bolestima i siromaštini
(svoju je platu ustupio državi sve dok rat traje). Njegovi tadašnji
govori (Besede "Iznad greha i smrti") mogu se porediti sa Periklovim
govorima u drevnoj Heladi, govorenim u slavu palih za otadžbinu.

Nikolaj je živo i aktivno učestvovao i u tadašnjem crkvenom životu,
mada je imao ne malo kritičkih primedbi na rad i ponašanje izvesnih
crkvenih ljudi. Njegova je, međutim, kritika bila pozitivna (on se
ubrzo razišao sa protom Aleksom iz "Hrišćanskog vesnika" zbog
negativnih pogleda ovoga na stanje u Srpskoj Crkvi) i takva je ostala
do kraja života. Proročki duh ovog apostola i pastira nadilazio je
visoko svoje protivnike i zavidljivce, bez kojih, istina, nije bio do
kraja života, pa ni danas. Međutim, Nikolaj je uvek rado i lako praštao.

Aprila meseca 1915. godine Srpska vlada je uputila Nikolaja iz Niša u
Ameriku i Englesku (gde je ostao do aprila 1919) u cilju rada na
nacionalnoj stvari srpskoj i jugoslovenskoj. Sa svojstvenom mu mudrošću
i rečitošću, koristeći i svoje znanje jezika i popularnost, Nikolaj je
zapadni^ saveznicima prikazao Golgotu Srbije, govoreći i o manama
Srpskog naroda, koje je austrougarska propaganda preuveličavala, ali i
o vrlinama srpske duše, koje su neprijatelji prikrivali. On je po
Americi, i zatim Engleskoj, držao brojna predavanja: u crkvama,
univerzitetima, hotelima i po drugim ustanovama, boreći se na taj način
za spas i ujedinjenje Srba i Južnoslovenskih naroda. Već avgusta 1915.
g. on je na velikom zboru u Čikagu objedinio i pridobio za
jugoslovensku stvar (program Jugoslovenskog odbora) veliki broj naroda
i sveštenstva, i to ne samo pravoslavnog, nego i rimokatoličkog,
unijatskog i protestantskog, koji su tada javno izrazili želju za
oslobođenjem i ujedinjenjem sa Srbijom. Veliki broj dobrovoljaca iz
Amerike otišao je tada na Solunski front, tako da zaista nije
neosnovano ono izneto mišljenje (od engleskog Načelnika armije) da je
"otac Nikolaj bio treća armija" za srpsku i jugoslovensku stvar, jer je
njegov doprinos tada zaista bio veliki. Nikolaj je u ovo vreme iznosio
i ideju o ujedinjenju svih Hrišćanskih crkava. i od tada se on posebno
sprijateljio sa Anglikanskom i Episkopalnom crkvom. Takođe je u to
vreme pomagao i grupu naših studenata u Oksfordu, gde je jedno vreme i
predavao.

Po završetku rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je (12/25. marta
1919) za episkopa Žičkog, odakle je ubrzo, krajem 1920, premešten na
Ohridsku episkopiju. Tih godina slan je u mnoge crkvene i narodne
misije: u Atinu i Carigrad, u Svetu Goru, u Englesku i Ameriku, gde je
svuda imao veoma plodnu delatnost, o čemu postoje i bezbrojni dokumenti
i svedoci. Nikolaj je učestvovao i na konferencijama za mir, na
ekumenskim crkvenim susretima i skupovima, na konferencijama Hrišćanske
zajednice mladih u svetu, na Svepravoslavnim konsultacijama.

No naročito treba istaći Nikolajev pastirski i duhovni rad u Ohridu i
Bitolju, a zatim i u Žiči gde će biti vraćen 1934. godine, po želji
Arhijerejskog Sabora i naroda. Tek kao episkop Ohridski i Žički,
Nikolaj razvija svoju punu i pravu delatnost u svim pravcima crkvenog i
narodnog života, ne zanemarujući pri tom ni svoj bogoslovsko-književni
rad. On je takođe mnogo doprineo i ujedinjenju naših pomesnih crkvenih
jedinica na teritoriji novostvorene države (od koje često nije imao ni
razumevanja ni naročite podrške).

Posebno je na Vladiku Nikolaja delovao drevni Ohrid, kolevka slovenske
pismenosti i kulture na Balkanu – "ovaj svešteni grad, sa svojom
velikom plodotvornom prošlošću i dosta skučenom sadašnjošću", kako je
sam Vladika govorio. Na Nikolaja je već bila izvršila dobar uticaj
pravoslavna Rusija sa svojim svetinjama i svetim podvižnicima. Sada je
taj uticaj nastavio i upotpunio pobožni Ohrid i susedna mu Sveta Gora,
koju je Deda-Vladika svakog leta redovno posećivao. Sveta Gora i dela
Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj naročito mnogo čitao i
proučavao, izvršili su na njega poslednji i trajni pravoslavni uticaj.
Može se s pravom reći da se upravo ovde i sada u Nikolaju desila duboka
i korenita unutrašnja promena, koja se od tada izražavala i vidljivo i
bila je neposredno zapažena od prostih i pobožnih ljudi. Ovaj se
duhovni prelom ogledao i spolja u svemu: u Nikolajevom govoru,
ponašanju, čak i odevanju. Raniji mladi jeromonah dr Nikolaj
Velimirović nastojao je da oko sebe sve impresionira, privuče i očara.
Obučen u blistavu mantiju, negovane kose i ponašanja, rečit i raskošan
u govorništvu, to je bio Nikolaj iz "preohridskog" perioda. Takvoga ga
vidimo u "Rečima o Svečoveku", jednoj od retko umnih i dubokih knjiga
novijeg Srpstva, ali mahom samo misaonoj i filosofskoj, no još uvek ne
dovoljno duhovnoj i pravoslavnoj, kakva su njegova dela od Ohrida i
Žiče pa nadalje (Omilije, Ohridski prolog, Misionarska pisma). Takav je
i sav njegov dalji pastirski p duhovni rad sa pravoslavnim narodom,
bogomoljcima i monaštvom.

U ovom drugom periodu svoga života, Nikolaj otura od sebe i svog naroda
razne oblike tuđinštine i površnog zapadnjaštva. Njega u celini
obuzimaju i prožimaju tople struje Pravoslavlja, oduševljava ga i pleni
prekrsni i spasonosni lik Hristov i crkveno-narodna delatnost Svetoga
Save. Svetska slava mu postaje ništavna, Ljudske pohvale otužne,
preterano negovan književni izraz liči mu na praznoslovlje, a svetsko
mudrovanje na duhovno uboštvo n prosjaštvo. Ovo ne znači da se Vladika
"uprostačio", nego da se produhovio i pojednostavio. Za njega Hristove
reči: "Ja sam Put, Istina i Život" postaju sve i sva. On se od svega
okreće sebi i svome bogožednom narodu. U njemu se zbiva istinski
unutrašnji preporođaj, novo rođenje i začetak svetog žitija. Hristos je
onaj koji njega i duše oko njega iznova preporađa. Od Nikolaja genija
započinje Nikolaj svetitelj. I upravo je to bilo ono što je ljude njemu
privlačilo i oko njega okupljalo i držalo. Na žalost, ni tada Nikolaj
nije bio bez čestih neprijatelja, klevetnika i podmetača. No on je i
tada, kao i kasnije, sve to prevazilazio svojim otvorenim i jasnim
življenjem i delanjem pred licem Božijem i licem svoga naroda.

Možda bi, bez ovog ohridskog i žičkog preloma Nikolaj ostao samo veliki
i usamljeni genije u našem narodu, kao bor u planini, bez premca i
takmaca. Ni nikada ne bi postao narodni "Deda Vladika", "Sveti Deka" –
Novi Srpski Zlatoust. Zlatoust ne samo po reči i besedništvu, nego i po
delanju n pastirstvovanju, po apostolskom i martirskom svedočenju
Hrista radi. Nikolaj je, kao nekada Sveti Sava, polako postajao svetla
i svega savest čitavog Srpskog naroda, p za svoje i za buduća
pokoljenja. Jer, Srpski verujući narod je nesumnjivo primio i usvojio
Vladiku Nikolaja kao svoga duhovnog vođu, kao Božjeg proroka i
svetitelja, i niko ga iz verujuće narodne duše i srca neće istisnuti ni
izbrisati. A što se tiče izvesnih starijih i novijih napada na njega,
sam Vladika je jednom pokazao kako na to treba gledati, Naime, posle
napada i teških uvreda nanetih mu od strane jednog episkopa, Nikolaja
je u Žiči posetio jedan novinar "Politike" i zamolio ga da nešto kaže
tim povodom. "Episkop Nikolaj me je dugo gledao, ne govoreći ništa. Taj
pogled i go ćutanje bili su mi jasniji odgovor nego bilo koja
rečenica". ("Politika" br. 11344; 29. XII 1939).

Iz ovog perioda potiču mnoga kapitalna dela Vladike Nikolaja, o kojima
ćemo progovoriti kasnije. Ovde treba makar spomenuti i ona druga ne
manje značajna pastirska, dobrotvorna i opštenarodna dela Vladike
Ohridskog i Žičkog, kao što su: njegov rad sa pobožnim našim narodom i
posebno sa bogomoljcima,[4] njegovo obnavljanje mnogih porušenih,
zapuštenih ili polupraznih manastira u Ohridsko-Bitoljskoj i Žičkoj
eparhiji, njegovo obnavljanje i podizanje grobalja, spomenika, česama i
drugih dobrotvornih narodnih ustanova i zadužbina. Naročito treba
istaći njegov rad sa siromašnom decom i đacima. Ostalo je i do danas
poznato njime osnovano i do rata podržavano sklonište i hranilište za
siromašnu i sirotu decu, bez razlike nacija i vera, u Bitolju – poznati
Dekin "Bogdaj", koji je uspešno vodila socijalna radnica Nada Adžić,
potonja igumanija u manastiru Vraćevšnici mati Ana. (Poznata je
Vladičina dečja pesma iz "Bogdaja": "Mi smo mali Bitoljčani /mališani
sirotani/ kuća nam je baš na kraju /u Bogdaju ka' u Raju/, u Bogdaju").
Nikolaj je slična dečja hranilišta otvorio i u Kraljevu, Čačku, Gornjem
Milanovcu i Kragujevcu, u kojima je bilo smešteno pred rat oko 600
sirote dece.

Nikolaj je iz Ohrida i Žiče razvio i mnogostranu svepravoslavnu i
međucrkvenu delatnost. Tako je učestvovao 1930. godine na Predsabornoj
konferenciji Pravoslavnih Crkava u manastiru Vatopedu. Zatim je radio
na obnovi opštežiteljnog načina života u manastiru Hilandaru. Bivao je
često na međunarodnim susretima mladih hrišćana u svetu i na više
ekumenskih susreta i konferencija u svetu. Takođe je nastojao da
održava dobre odnose sa pravoslavnom braćom Bugarima i Grcima, kao i
dobre međuhrišćanske i međuverske odnose u predratnoj Jugoslaviji. Na
žalost, zbog antipravoslavne i antisrpske politike Stojadinovićeve
vlade u staroj Jugoslaviji, Nikolaj je morao biti umešan i u poznatu
"Konkordatsku borbu", nametnutu Srpskom verujućem narodu i Crkvi od
vlade i policije Stojadinović i Korošeca.[5] Pobeda u toj borbi i
rušenje Konkordata uglavnom je bilo delo Vladike Nikolaja a to je imalo
širokog odjeka u masama našeg verujućeg naroda. Nikolaj je, uz
Patrijarha Gavrila, imao svoj udeo i u obaranju antinarodnog pakta
vlade Cvetković-Maček, zbog čega je od naroda bio pozdravljen, a od
okupatora Nemaca posebno omražen.[6]

Nikolajevu delatnost, njegovu usmenu i pismenu reč Srpski narod pratio
je pažljivo i sa ljubavlju; njegova su dela čitana i umnožavana,
prepričavana i dugo pamćena. I danas, možete čuti u narodu mnoštvo
izreka Nikolajevih, mnoštvo poučnih reči i anegdota o njemu. Kako reče
otac Rafailo iz Ovčara: "Svaka mu je za Psaltir bila". Bogatstvo u Bogu
to je ono što je osvajalo dušu srpskog čoveka kod Vladike. Zato je on i
mogao da izvrši onako grandiozni uticaj na naš narod, jevanđelski
uticaj, koji je organizmu Srpske Crkve pomogao da izdrži teška vremena
stradanja koja su zatim došla. Nikolajev značaj se osetio naročito
posle Drugog svetskog rata, pa sve do danas, a verovatno će ga biti što
dalje sve više.

Višestruki plodni rad i uticaj Vladike Nikolaja na dobrobit Srpskog
naroda i njegove Svetosavske Crkve prekinuo je požar II svetskog rata,
koji je među prvima zahvatio i našu Otadžbinu, i čiji smo svedoci mnogi
od nas, pa i mi kao deca. Kapitulacija stare Jugoslavije zatekla je
Nikolaja u manastiru Žiči. Od prvih dana okupacije Vladika je, kao i
njegova Sveta Žiča, delio tešku sudbinu svoga naroda, raskomadanog n
nemilosrdno uništavanog.

Nikolaj je od Nemaca uhapšen već na Petrovdan 1941. godine i odmah
konfiniran u manastir Ljubostinju, a zatim je prebačen u strožiji
zatvor u manastir Vojlovicu kod Pančeva i zatočen tamo zajedno sa
Patrijarhom Srpskim Gavrilom Dožićem, strogo kontrolisani oružanom
nemačkom stražom. U uslovima zatočeništva Vladika Nikolaj je stradao
više dušom nego li telom, provodeći dane i noći u suznim i vapajnim
molitvama Bogu za spas svoga naroda i čitavog roda ljudskog. (Sačuvan
je iz tih dana, u jednoj svesci, Nikolajev "Molbeni kanon i Molitva"
Presvetoj Bogorodici Vojlovačkoj, kao i kasnije napisane, u Beču
januara 1945. već poznate "Tri molitve u senci nemačkih bajoneta",
zabeležene na koricama Jevanđelja u Srpskoj crkvi u Beču).

14. septembra 1944. godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha
Gavrila sproveli iz Vojlovice u zloglasni koncentracioni logor Dahau,
gde su oni ostali do pred sam kraj rata. U Dahau su doživeli sve
strahote ovoga pakla na zemlji, a o njihovom tamošnjem stradanju i
patnjama, o trajnom narušenju njihovog zdravlja svedoče i mnogi
očevici, a i oni sami u svojim potonjim kazivanjima, usmenim i
pismenim. Obojica su konačno oslobođeni tek 8. maja 1945. godine od
strane savezničke 36. Američke divizije. Neko vreme posle toga potucali
su se po zapadnim zemljama, a zatim se Patrijarh vratio u zemlju, na
kormilo Srpske Crkve, dok je Nikolaj krenuo teškom i trnovitom stazom
emigracije, potucajući se od nemila do nedraga po belom svetu. U srcu i
duši nosio je toplu ljubav prema svome narodu i otadžbini, raspinjan
dubokom nostalgijom i željom da u svojoj zemlji bude sahranjen.

Skoro skrhan duševnim i telesnim bolom, Nikolaj je došao u Ameriku
tokom 1946. godine, gde je od tada češće poboljevao i vrlo se često
žalio na bolove u nogama i po leđima, što su bile posledice logorskih
patnji i mučenja (o čemu nam je lično svedočio i jedan ruski jeromonah,
koji je prisluživao obolelog Vladiku).

Ipak, i u Americi je Nikolaj snašao snage za svoj misionarski i crkveni
rad, pa je i putovao po prostranstvima Amerike i Kanade, hrabreći
malaksale, mireći zavađene i poučavajući jevanđelskoj veri i životu
mnoge bogoiskateljne duše. I pravoslavni i drugi hrišćani u Americi
veoma su visoko ocenili njegov misionarski rad, tako da je s pravom
uvršćen u apostole i misionare Novog Kontinenta. Nikolaj je i u Americi
nastavio svoju spisateljsku i bogoslovsku delatnost, kako na srpskom
tako i na engleskom jeziku. Iz ovoga vremena potiču njegova dela
"Kasijana", "Zemlja Nedođija", "Žetve Gospodnje", "Divan" i njegovo
poslednje, nedovršeno delo "Jedini Čovekoljubac". Iz Amerike je stizao
da koliko može pomogne i našim manastirima i pojedincima u Starom
kraju, šaljući skromne pakete i priloge, naročito u crkvenim stvarima i
potrebama.

Vladika Nikolaj je u Americi i povremeno predavao: u privremenoj
srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Save u Libertvilu, u njujorškoj
Akademiji Sv. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u
Džordanvilu i Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. U ovoj
poslednjoj ga je i smrt zatekla. Upokojio se mirno u Gospodu, rano u
nedelju, na poklade 18/5. marta 1956. godine. Bio je ustao sa postelje
i spremao se molitvom za služenje Svete Liturgije i tako na molitvi je
i preminuo, prešavši iz zemaljske u Nebesku Crkvu da tamo Bogu služi
večnu Nebesku Liturgiju. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u
manastir Svetog Save u Libertvil i sahranjen kraj oltara crkve, na
južnoj strani 27. marta, uz prisustvo velikog broja pravoslavnih Srba i
drugih vernika širom Amerike. U našoj pak zemlji, na vest o "Dekinoj"
smrti, zvonila su zvona po mnogim crkvama i manastirima i služeni su
četrdesetodnevni parastosi i pomeni. Pominjem ovde, na kraju, i javno
izraženu želju Vladike Nikolaja da bude prenet u svoju voljenu "Domaju"
i sahranjen "tamo gde je i prvo bukvar učio", to jest u manastiru
Ćelijama u svome voljenom Leliću.
Napomene

1 Jednog takvog trenutka, iz prvih detinjih dana, Nikolaj se kasnije
seća u svojoj autobiografskoj "Molitvi roba u tamnici" (Monah Tadija,
Pesme molitvene, Minhen 1952, str. 70).

2 Rad je objavljen na nemačkom jeziku 1910. g. u Bernu; srpski prevod
izlazi sada u Vladičinim Sabranim delima, knj. II, Himelstir 1986.

3 Nikolajeva studija "Religija Njegoševa" pojavila se najpre u časopisu
"Delo", a zatim i posebno 1911. g. i ocenjena je kao najumnija studija
o velikom Njegošu. Doživela je zatim nekoliko izdanja (1921. i 1971.).
Nikolaj se i kasnije bavio Njegošem, a naročito je zapažen njegov Govor
o Njegošu, na Lovćenu 1925. g. pri prenosu Njegoševih kostiju u
obnovljenu kapelu Sv. Petra Cetinjskog, koja je nažalost danas skinuta
sa Lovćena.

4 Navodimo ovde samo jedan Nikolajev odlomak o bogomoljcima (iz njegove
Saborske besede 1940. g.: "Ognjište vere u mraku današnjice"): "U to
vreme pojavili su se u narodu ljudi i grupe ljudi, koje su drugi
prozvali bogomoljcima. To su bili ljudi koji se ni na šta drugo nisu
hteli obzirati osim na Boga i na svoju dušu; koji su istakli za načelo:
Počni od sebe! Oni su čitali Sveto Pismo, pevali duhovne pesme,
sastajali se na molitve, hodili po manastirima, s pokajanjem ispovedali
svoje grehe, postili i pričešćivali se, razgovarali o čudesima Božjim
javljenim u životu njihovom. Time su oni razgorevali one žiške u sebi.
Prezirali su ih, ismevali, gonili, hapsili, mučili (u predratnoj
Jugoslaviji – A. R.) ali oni za to nisu hajali. Nazivali su ih
ludacima. Nazvali su tako i mene. Govorili su: zar taj Nikolaj koji je
toliko živeo u prosvećenoj Engleskoj, da se sad druži sa tim ludacima!
Oni nisu znali da je Engleska pojačala u meni bogomoljstvo. A kad su me
nazvali ludakom, ja sam se radovao. Daj mi, Bože, da to narodno
"ludilo" nikad ne oslabi u meni do kraja života moga". (Sabrana dela,
knj. XI, 556, Himelstir 1983).

5 Ostao je između ostaloga poznat Nikolajev telegram i Otvoreno pismo
"Gospodinu dr Antonu Korošecu, Ministru unutrašnjih poslova " (avgust
1937) u kojem se žali na "pandurski kurjački napad 19. jula na mirnu
pravoslavnu litiju pred Sabornom crkvom u Beogradu" i na gonjenje i
hapšenje mnogih nedužnih pravoslavnih sveštenika i vernika širom
Jugoslavije.

6 Povodom 27. marta građani Kraljeva, uputili su telegram čestitanja
Ep. Nikolaju u Beograd, na što im je on odgovorio telegramom: "Bogu
blagodarni, narodu zahvalni, gledamo svetlo u budućnost bez pečata
srama" ("Pastirski glas", br. 3, 1941).

www.rastko.org.yu/bogoslovlje...l_nikolaj.html
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:14 pm

Molitva S. Vladike Nikolaja
Molitva za umnoženje ljubavi
Gospode Bože, Stvoritelju i Svedržitelju, koji si sazdao svet
nevidljivi i vidljivi iz preobilja ljubavi, koji sve držiš jakom
desnicom Tvojom, Tebi se molimo u ovaj dan usliši nas, pomiluj i spasi.
Ne molimo Ti se za sada, blagi Bože, samo za sebe i svoj narod, nego za
sve narode i plemena što ih drzi crna zemlja, a najviše za narode
krštene, kod kojih se, od mnogih bezakonja, utulio oganj ljubavi, a
razbuktao plamen mržnje. Molimo Ti se, Svemoguci Svemilostivi Tvorče i
oče nas: pogasi požar mržnje i zažeži oganj ljubavi u srcima svih
naroda Tvojih. Umnoži, Gospode, ljubav na zemlji. Neka dodje carstvo
ljubavi na zemlji kao sto je na nebu. Ozebli smo od mrznje-da se
ogrejemo na suncu ljubavi. Molimo Ti se Gospode, usliši nas i daruj nam
ljubav Svetiteljsku! Da ne mislimo zlo i da ne želimo osvetu. Bože, Oca
našeg Svetog Save, koji se trudio za sreću svih naroda sa kojima se
sretao iz prevelike ljubavi prema Tebi i prema svim narodima Tvojim.
Daj i nama takvu ljubav, da bi se smeli usuditi slaviti Te s'andjelima
i pevati: Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot. Amin
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  EmptyPon Sep 20, 2010 7:15 pm

Usliši nas, Bože naš

Usliši nas, Bože naš,
Kad ti vapijemo;
Pomiluj nas, Oče naš,
Kada uzdišemo!

Ti si svetlost istine,
Osvetli nas istinom;
Pošalji milost s visine,
Ispuni nas milinom!

Da bi smelo hodili
Putem Hrista, Sina tvog
S anđelima slavili
tebe večnog Oca svog.
Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Svnikolajvve8
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
Sponsored content




Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty
PočaljiNaslov: Re: Sv. vladika Nikolaj Velimirović    Sv. vladika Nikolaj Velimirović  Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Sv. vladika Nikolaj Velimirović
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DUHOVNOST I EZOTERIJA :: RELIGIJA :: RELIGIJE SVETA-
Skoči na: