U đubretu je spas-RECIKLAŽA ,sekundarne sirovine ?

Жанг Јин медији и бизнисмени често називају краљицом отпада јер је власница компаније за сакупљање и рециклажу искоришћеног папира, али ова Кинескиња не хаје за то шта се о њој прича пошто се у њеном случају ђубре претворило у злато.
Или боље рећи у доларе пошто је на овај начин зарадила 5,6 милијарди долара захваљујући којима је јуче проглашена за најбогатију жену света међу онима које су до иметка дошле само својим радом.


Možda bi trebalo da se ugledamo na ovaj, i ako drastican primer, i spojimo lepo i korisno?

Nije me zacudilo sto niko ne komentarise ovu temu. Dolaskom na sever sam tek shvatila koliko je kod nas svest o tome nerazvijena.
Tu razliku ja ne mogu da opisem recima, to treba doziveti!
Samo jedan mali ( malecni) primer dokle su oni stigli: Setam sumom sa jednom Norvezankom. Sumski potocic, drven most, kraj mostica neka kutijica stoji ( od cigareta, vidim posle), ona se ladno sagnu i pokupi je, a na izlasku iz sume ubaci u kantu za djubre (naravno u tamnu- predvidjenu za papir)! [You must be registered and logged in to see this image.]
U pocetku me strasno nerviralo sto moram da odvajam djubre, a sada sam se vec navikla. Primecujem i da MENJAM razmilsljanje o tome, tj. RAZMISLJAM O TOME.
Danas u Aftenpostenu ( nacionalne novine) tekst o pronadjenom djubretu u WCu jedne bolnice, onomad na NRK1 u vestima izaslo necije djubre koje nije razvrstano...
Govorim, za pocetak o malim sitnim detaljima kako se razvija svest o cistijoj, zdravijoj sredini, a na drugu starnu, pravilnom preradom razvija jedna druga grana, gde je zarada zagarantovana. [You must be registered and logged in to see this image.]

Opština Medijana u Nišu prva je lokalna samouprava u Srbiji koja je postavila dva kontejnera za prikupljanje polovne garderobe. Jedan kontejner postavljen je kod Margera, a drugi preko puta pijace „Boško Buha“ na Bulevaru Nemanjića. Garderoba je namenjena štićenicima domova, invalidima i svima onima kojima je neophodna.


Opština mesečno ima 1.000 korisnika jednokratne novčane pomoći kojima će polovne jakne, džemperi, pantalone i drugo dobro doći uoči zime. Biljana Stanojević, portparol opštine, kaže da se ovakav način prikupljanja garderobe odavno primenjuje u razvijenim zemljama Evrope i da veruje da će zaživeti i u Nišu.

cojle ::

KAKO SE OBLAČE NIŠLIJE?

Opština Medijana u Nišu prva je lokalna samouprava u Srbiji koja je postavila dva kontejnera za prikupljanje polovne garderobe. . Garderoba je namenjena štićenicima domova, invalidima i svima onima kojima je neophodna.

Opština mesečno ima 1.000 korisnika jednokratne novčane pomoći kojima će polovne jakne, džemperi, pantalone i drugo dobro doći uoči zime. Biljana Stanojević, portparol opštine, kaže da se ovakav način prikupljanja garderobe odavno primenjuje u razvijenim zemljama Evrope i da veruje da će zaživeti i u Nišu.

Nislije se oblace, uglavnom kao i veci deo Srbije, ko kako mogne.
Ovaj potez od strane niske samouprave je za svaku pohvalu. Pozudano znam da vecina ne zna sta bi sa svojim stvarima, koje nece vise da oblace, da li iz razloga sto su postale male, ili vec..Kese i kese trpamo po tavanima, podrumima...
A oni kojima to treba, ne mogu da idu okolo i traze.
Hiljadu korisnika, i nije mnogo , ako uzmemo u obzir da niska opstina ima oko 600 hiljada st.
A i to je tacno da se ovakav nacin POMOCI primenjuje odavno u Evropi. Evo ovde, na severu, cak i kralj ima organizaciju koja se zove Plavi krst, i na taj nacin, a i drugacije, pomaze onima kojima je ta pomoc zaista neophodna, a takvih ima svugde..
Bravo za Nis [You must be registered and logged in to see this image.]

E, moja sonia, kod nas ima da prođu vekovi dok nam se svest na digne na zadovoljavajući nivo. Baš pre neki dan gledam dole u sudskoj "arhivi" (namerno stavljeni navodnici), decenijski star nameštaj (stolovi, fotelje, stolice...) kojim bi se, sasvim solidno i uz malo truda, mogao opremiti nečiji dom, ali jok, bolje da skuplja tamo prašinu i sigurna sam da će završiti na nekom otpadu.
Garderobu koju ne nosim, iz ko zna kojih razloga, uredno slažem u kartonske kutije i kada je dan za odvoženje otpada, stavljam ispred kapije. Primetila sam da neke porodice dolaze i uzimaju. Prošli put mi žena zazvonila i zahvalila se na urednoj posteljini (lepo oprana i opeglana) koja mi je stajala bespotrebno (ko zna kada sam je dobila na poklon).

cojle ::

Nišlije u akciji! [You must be registered and logged in to see this image.]

Kad Nislije krenu u akciju ima da grune sa Cegra!
Pa dokle se cuje...

Počelo je i nama da dolazi iz dupeta u glavu, i u mom gradu ima sada više romskih porodica koje "rade " plastiku, gvoždje i metale , papir .Ne obogate se , ali mogu da prežive .
Kod nas je problem što nema prave infrastrukture , nema kontejnera , nema otkupa, transporta ,bar nekog smislenog , pa se i dalje sve baca gde stigne .
Što se ovog drugog tiče, garderobe , ista stvar . Nismo još uvek toliko siromašni da nešto što ne želimo, ili više ne možemo da nosimo ne bi dobro došlo nekome drugome .No niko u stvari ne zna ni gde je Crveni Krst u svom gradu ,a kamoli kako to funkcioniše . Čak sam više puta čuo ovako nešto "Ostalo mi ovo i ono od dece ,nisu ni nosila ,prerasla su-a sramota me ponuditi komšinici te stvari " I ne bi bilo čudo ni da komšinica i ne primi -iako ima recimo troje dece .To je neka naša "drčnost" , odbojnost prema stvarima na koje nismo navikli.
Ceo svet ima sekund hend šopove -kod nas nisu nesto zaziveli.Bas sam gledao....sve se ljudi okreću vidi li ih ko,pa onda šmugnu tamo , kao da idu u kradju.
Kao i u svim drugim stvarima , nedostaje nam svest i malo zdravog razuma .

Reciklaza nije samo da se sakupljaju kartoni i flase.
To je ceo proces, i podrazumeva dobru organizaciju i realizaciju da bi funkcinisala.
Podizanje nivoa svesti gradjana o tome je samo jedan mali deo, ali jako bitan.
Pokretanje ovakvog projekta trazi mesto, ljude, opremu..
Profesionalno pristupiti zarad dobrih rezultata.

A djevki u nas.... [You must be registered and logged in to see this image.]



A sad ispocetka... ovog puta iz drugog ugla [You must be registered and logged in to see this image.]

Pokušaću da stavim šalu na stranu. Jedno vreme sam živela u Australiji i bila sam iznenadjena šte se sve tamo skuplja. Takoreći ništa nije za bacanje. Bogata zemlja a skuplja se sve i svašta. Jednom mesečno se iznosi stara (polovna) odeća, jednom u dve nedelje plastika i flaše /tegle,ali sve u odvojenim kantama.Stari nameštaj, tepisi i sl. dovoljno je da se iznesu ispred kuće i naći će svoju primenu. Tek odnedavno kod nas je počelo sakupljanje plastičnih flaša,ali tu već ide selekcija, ne one od mleka, ni od ulja samo od sokova i vode, ne flaše ni tegle, polovna odeća ne treba nikome. Šta ćemo kada je tako, , toliko toga se baci a da li stvarno tako mora biti?

Recikliranje je izdvajanje materijala iz [You must be registered and logged in to see this link.] i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala. Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.
U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. U svetu postoje centri za reciklažu koji iskorišćavaju materijal od starih stvari da bi napravili nove, dok kod nas takvih centara jos nema. Postoje retki centri Papir servisa gde možete da odnesete stari papir i u zamenu za njega da dobijete sitan novac. U [You must be registered and logged in to see this link.] takođe ne postoji centar za recikliranje [You must be registered and logged in to see this link.] i godišnje se baci se na stotine hiljade flaša, iako bi staklo moglo ponovo da se koristi.
Ipak, reciklaža se može upražnjavati u svakodnevnom životu, nezavisno od toga da li postoje centri za reciklažu. Npr. poklanjanje stvari koje se ne koriste je oblik reciklaže. To je mnogo bolje i korisnije nego da se sva ta odeća baci. Takođe, pravljenje [You must be registered and logged in to see this link.] od organskih ostataka je još jedan dobar primer recikliranja. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.
Neke materije, poput [You must be registered and logged in to see this link.], nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronaći ekološke zamene.
Wikipedia

У Србији се тренутно 97 одсто отпада налази на депонијама, што је најмање економична и еколошки оправдана опција за управљање отпадом, саопштила је Привредна комора Београда.
У саопштењу се напомиње да Аустрија, на пример, рециклира толику количину отпада, док само три одсто заврши на депонијама.
Како би упознала своје чланице са могућностима организовања и развоја рециклажне индустрије у Србији и са могућностима финансирања пројеката из ове области, ПКБ ће сутра организовати стручни скуп на тему „Комерцијализација секундарних сировина и рециклаже отпада у Србији”.
Скуп се организује у сарадњи са Пројектом за развој конкурентности Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
Танјуг

Sta vredi sto umem da "odvajam djubre " i imam izgradjenu svest o ekologiji ako cu umreti u bombardovanoj zemlji koja ispasta havariju ,nepravdom nanetu upravo od strane onih koji nam propagiraju kulturu.
Pa greska jednog Cernobila,ne moze da nadomesti milion reciklaza...npr.
Slazem se da je i gospodja nasla dobar biznis i da je to potrebno.
Jos ako me prime da radim reciklazu kao dodatni posao[obzirom da ce mi banka pojesti kamatno i drugi deo bedne mi plate ]mozda i djubre zavolim ....

svilanaasvaltu ::

Sta vredi sto umem da "odvajam djubre " i imam izgradjenu svest o ekologiji ako cu umreti u bombardovanoj zemlji koja ispasta havariju ,nepravdom nanetu upravo od strane onih koji nam propagiraju kulturu.
Pa greska jednog Cernobila,ne moze da nadomesti milion reciklaza...npr.
Slazem se da je i gospodja nasla dobar biznis i da je to potrebno.
Jos ako me prime da radim reciklazu kao dodatni posao[obzirom da ce mi banka pojesti kamatno i drugi deo bedne mi plate ]mozda i djubre zavolim ....
[You must be registered and logged in to see this image.]

Jao bre svilo, tvoj pogled '' na stvar'' mi ubi volju za nadogradnjom svesti o reciklazi , skroz naskroz!
Jedva upamtih koja boja kontejnera je za sta:
- braon- otpaci od hrane
- siva- papiri
- zelena- plastika i sl.
( daj Boze da nisam pobrkala) [You must be registered and logged in to see this image.]

sonia ::

- braon- otpaci od hrane
- siva- papiri
- zelena- plastika i sl.
( daj Boze da nisam pobrkala) [You must be registered and logged in to see this image.]

Ovo me podsetilo...Banja Junaković je imala veliki problem sa tim (unazad jedno 10-15 godina ) Otpaci od hrane (hotelski deo , bazeni , kuhinja ) sve je bacano u iste kontejenere sa ostalim smećem .
Rezultat -smrad, psi lutalice, ptice , pacovi ...

Jedan medicinski tehničar se dosetio i doneo burad ,ponudio se da dobrovoljno uklanja svaki dan otpatke od hrane -a kuhinja oberučke prihvatila da sipa tamo . Svi zadovoljni .

Čovek je kući držao svinje naveliko .
Sada ima 3 kuće .

:zimski :

Kartoni i papiri se sortiraju kao papiri ( pizza kutije, tetrapak, novine)
Kartone pica isperite u hladnoj vodi i okrenite naopako da se osuse.
Uspustite vadzuh, tj. sklopite kutiju bez zatvaraca, ustedecete prostor, a i cuvate okolinu.
U jedan veci, ubacite sest malih kartona ili nesto od onog sto spada u papir, napisite ime i broj telefona- nagrada moze da bude i 100hiljada NOK .
Ovakav oglas se zove motivacija stanovnistva na pravilnu reciklazu [You must be registered and logged in to see this image.]

Stotine miliona evra trune na našim deponijama

[You must be registered and logged in to see this image.]
Smeće je novac



Godišnje
se u Srbiji, prema pojedinim procenama, nakupi oko 54.000 tona opasnog
otpada, a svega 2.500 tona odlaže se na adekvatan način. Kada bi se
izgradili savremeni centri za reciklažu ili uništavanje opasnog otpada,
uz otklanjanje "tempirane ekološke bombe", Srbija bi došla u situaciju
da pored uštede i dobro zaradi, pišu Novosti.
Oko
52.000 tona zapaljivog, eksplozivnog, toksičnog otpada preostane i niko
ne zna šta se sa njim dešava jer kod nas ne postoje postrojenja za
tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za
skladištenje. Opasan otpad se privremeno skladišti u uglavnom
neodgovarajućim uslovima na mestu nastanka, ali se često bez ikakve
kontrole odlaže na komunalne ili divlje deponije.
Za
neuređene deponije i ogroman broj divljih smetlišta uglavnom su "krivi"
nesavesni građani koji bacaju otpad gde god stignu, ali tome doprinosi i
činjenica da više od 2,5 miliona domaćinstava nije pokriveno
organizovanim sakupljanjem otpada.
Kod nas se, međutim, malo razmišlja o zbrinjavanju opasnog otpada.
-
Evropska banka je sa 12 miliona evra bila spremna da podrži otvaranje
ovakvog postrojenja, ali, iako su prvo pristali, Šabac pa Krnjevo su
odustali, a i Skupština Vojvodine je donela odluku da se takvo
postrojenje ne može graditi na teritoriji AP - kaže Miodrag Mitrović,
vlasnik "Miteka".
Ovaj otpad ozbiljan je problem velikih gradova, poput Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca
kao velikih industrijskih centara, ali je i velika šansa za privredu
Srbije jer kada bismo u adekvatnim centrima uništavali svih 50.000 tona
opasnog otpada, po prosečnoj ceni od pet evra, budžet bi od toga bio
bogatiji za 250 miliona evra godišnje.

nedavno sam gledala na TVu kako njemci svoj otpad transportuju za juznu ameriku, afriku na deponije. priča je bila o djeci, koja po cijeli dan pretražuju otpad, izdvajaju bakar, željezo, djelove kompjutera itd. i prodavaju. djeca su djelomično bosa i gola, te izložena otrovima i isparivanjima otpada. dnevnica im ne bude veća od euro - dva.. no bude im za obrok..

žalosno..

Prvi balkanski Samit ekologije održan je 1. i 2.marta u BELEXPOCENTRU u Beogradu a bilo je prisutno vise desetina izlagača iz celog evropskog regiona.

Na nedavno zavšenom balkanskom Samitu ekologije koji se po prvi put održao u Beogradu pod nazivom BALKAN ECOLOGY SUMMIT, nagrada za najbolji regionalni projekat za 2012-u godinu, pripala je “BiS Reciklažnom centru” koji već šest godina posluje u okviru Kompanije “Božić i sinovi”.

Prvi balkanski Samit ekologije održan je 1. i 2.marta u BELEXPOCENTRU u Beogradu a bilo je prisutno vise desetina izlagača iz celog evropskog regiona. Bila je ovo prilika da se predstavi berza regionalnih projekata uz prezentaciju prisutnih kompanija, da se demonstriraju mogućnosti zajedničke realizacije regionalnih projekata kroz investicione forume i da se pokažu izvodljivi regionalni projekti za Srbiju. Primer su dale respektabilne firme poput: Tetrapaka – prve fabrike reciklaže tetrapaka u jugoistočnoj Evropi, B – Recycling – prvi regionalni centar za skladištenje baterija (osim automobilskih) i BiS Reciklažni centar koji je investirao pola miliona eura u nabavku BALCAN LAMP Total Recycling System, odnosno u postrojenje za totalnu reciklažu fluorescentnih lampi i svih vrsti sijalica. Kapacitet mašine je 5.000 do 6.000 sijalica na sat, što je blizu 30 miliona sijalica godišnje za rad u dve smene. Ako se zna da se u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori godišnje odbaci oko 19 miliona sijalica, jasno je da su opravdana očekivanja da Pančevo, odnosno Srbija postanu balkanski centar za reciklažu sijaličnog otpada.

[You must be registered and logged in to see this image.]

sonia ::

Жанг Јин медији и бизнисмени често називају краљицом отпада ....

Možda bi trebalo da se ugledamo na ovaj, i ako drastican primer, i spojimo lepo i koisno?

Kao i sve kod nas -časkom se sve izopačilo kod nas . Jesu zaista nikla "otkupna mesta" raznih sekundarnih sirovina ,ali je to donelo i novu vrstu kriminala.Krade se sve -oluci ,krovoi, slivnici,poklopci šahtova ,saobraćajni znaci ,mesingana slova sa grobova ,biste iz parkova -sve što je metal i što se može prodati .
Otkidaju se table firmi ,čak i sa državnih institucija -samo ako su od mesinga ?
Romske porodice vode krvave ratove na smetlištu -ili se biju oko kontejnera u samom centru grada . Još povedu i pse sa sobom -za odbranu i napad ?
I ne samo Romi -i mi ostali prodajemo njima gvožđuriju iz kuća -verovali ili ne . Ono što smo bili srećni da se odnese -neispravni bojleri ,zamrzivači ,fižideri ,TV aparati -sada se to prodaje .
Neki dan smo imali seriju krađa slavina u osnovnoj školi i domu zdravlja .
Počinioci su bili roditelji kojima je bio izgovor "da vide kakvo je dete u školi" odnosno "da predaju knjižicu " ,da bi otišli u wc i jednostavno odvrnuli sve slavine alatom koji su poneli sa sobom .
Hladno su napravili poplavu i ogromnu štetu -za 25 dinara koliko dobiju po kilogramu gvožđa ..
Jedna slavina nije ni pola kilograma hleba .
Ma i gore od toga -evo :

Neverovatno, u Apatinu se krade čak i smeće

Subota, 24. novembar 2012 god.
| HRONIKA

[You must be registered and logged in to see this image.]


Grad
je konstantno na meti lopova koji traže predmete od raznih metala, pa
čak i otpadnu reciklažnu plastiku kako bi ih preprodavali
otkupljivačima.
U toku noći, u
centru grada su lopovi opljačkali gradsku česmu. Naime, prema rečima
neimenovanog izvora, NN počinioci su odneli dve velike slivne rešetke
sa gradske česme. Postavlja se pitanje kako su na tako osvetljenom mestu
uspeli da u brzini poskidaju i odnesu iste. Ne misleći na bezbednost
svojih sugradjana lopovi odnose slivnike, poklopce na sahtama i dr.
Bukvalno krade se sve što se može prodati, navodi naš izvor. Apatinska
policija intezivno radi na rasvetljavanju lica koji su počinili ovo
krivično delo kradje.

Koliko
je priča bizarna govori i slika u prilogu ove vesti koja pokazuje da
lopovi obijaju i kradu kontejnere za reciklažni otpad koje su postavili
zvanični sakupljači. Pokušaj da se na civilizovan nacin odvaja otpad
izgleda da nece proci u nasoj sredini ukoliko se licima koja i ovo rade
ne stane na put. Sto je previse , previse je.

Takodje
stanari stambenih zgrada u centru Apatina konstantno su izloženi
neprijatnostima na koje nailaze prilikom iznošenja smeća i bacanja istog
u kontejnere, prilikom čega nailaze na otvorene i izvrnute kontejnere,
sa gomilom izbačenog smeća oko kontejnera. Česti su slučajevi da ih već
na prilazu kontejneru sačekuju lica i iz ruku im uzimaju vreće sa
smećem. Očigledno je da komunalnu inspekciju i policiju očekuju pune
ruke posla

Kod mene se u zadnje vrijeme bakar kradu, skidaju oluke sa zgrada i kuce.Ljudi odu na godisnje i kad se vrate, nema oluke na krovu

1 Kg starog bakar je oko 5 €

Ko kaže da nema love u otpadu ,tj sekundarnim sirovinama ,i to i u tako siromašnim zemljama kao što je Srbija ? A ovo je samo "staro gvožđe" i to manja teritorija Vojvodine .
Ovi ortaci su od toga ostvarili prihod od 2.000.000.000,00 dinara ...legalno,otkup i prodaja .
E sad....što su papire o tome "prali" pa zaboravili da državi prijave i plate porez po zakonu (oko 4 miliona evra ) je druga stvar .
U Novom Sadu i Somboru uhapšeno 12 osoba [You must be registered and logged in to see this image.]

U mom gradu je "ekološka svest" toliko "porasla" da se provaljuju i kavezi sa plastičnim bocama ispred zgrada .(  Mislim da sam stavio na neku drugu temu ,doživeli smo da dobijemo naslov u dnevnim novinama "U Apatinu se krade i dubre" Plastika ,otkup ,6 rsd /kg )
Prva "kategorija" sakupljača je naravno  -metal ,gvožđe ,aluminijum ,bakar ,mesing ,limovi , no problem je što se do toga dolazi -krađom .
Krade se sve -skidaju korpe za smeće ,stubići ,rešetke sa ulične kanalizacije ,poklopci šahtova ,oluci , sandučići za poštu ....
Ukrali su čak i državni grb sa gradske česme ?
Na grobljima ,i pored video nadzora ,kradu se biste sa spomenika ,table , mesingana slova , čak i krovovi sa mauzoleja . 
Imali smo slučajeve da nam ulaze u osnovnu školu ,Dom zdravlja ,i u sred bela dana poskidaju sve slavine iz wc (i naravno ,odtave poplavu )
Na gradskom smetlištu su ukrali čak i rampu na ulazu ?
Na vikendicama se krade sve što je metalno -ručne pumpe ,poljoprivredne alatke , čak i kapije i ograde .
A trenutno ,najnoviji hit je -krađa kazana za pečenje rakije ?
Kako i ne bi -bakar je u pitanju .
Možda je to doprinos ekološki svesnih građana borbi protiv alkoholozma ? 

[You must be registered and logged in to see this image.]

Danubius ::

U mom gradu je "ekološka svest" toliko "porasla" da se provaljuju i kavezi sa plastičnim bocama ispred zgrada .

Ukrali su čak i državni grb sa gradske česme ?

Pre nekoliko godina požali mi se gradonačelnik jednog našeg grada da ne može da ostane živ od koekavih cigaNjskih uslovljavanja za glasove. Dosta romskih glasova je u igri a izbori se bliže dok konkurencija već deli ulje, sapun i pirinač.
I dobijem posao - koordinator za Romsku dekadu!

Prvi dolazak predstavnika Vladine kancelarije za Rome iskoristim za kandidaturu projekta - Inkluzija roma u obrazovnom sistemu i Biznis inkubatori.
Hitro obiđem romska naselja i sa "poglavicama" sklopim ugovor: daće u sastav školskih odbora po jednog delegata i dok ne prođu izbori odreći se usluga dece "za druge svhe" izuzev pohađanja nastave. Za uzvrat svi  Romi će ostvariti pravo besplatnog prevoza u lokalnom prevozu (donator plaća).
Za "inkubator" osmislim Zadrugu sakupljača sekundarnih sirovina.
Posle izbora "organa" Zadruge i edukacije koju sam sa šefovima Gurbeta i Kotlara uspešno sproveo svaka kuća je imala po jednog registrovanog akcionara z Zadruzi sakupljača.
Došao je red i na implementaciju međunarodnog projekta.
Kojim slučajem, baš u jeku izborne kampanje u centru grada je organizovano postrojavanje špalira tamnoputih zadrugara po starim dobrim vojničkim pravilima smotre. Prepun gradski trg brojnih familija zadrugara, do radoznalih građana i ozarenih lica kanddidata za izbore kao i zvaničnika resornog Ministarstva.
Uručuju se tricikli sa prkolicom - svaka porodica po jedan. A onda svečani defile gradskim ulicama sa sve brojnom dečurlijom koja se odmah utrpala u prikolice. :rlol: :rlol:

I tako se naglo podiže ekološka svest, strani donatori oduševljeni uspehom projekta a naš kandidat za gradonačelnika ubedljivo pobedi na uzborima.
Tadašnji službeničić iz Ministarstva je avanzovao i trenutno je pomoćnik ministra a moje konsultantske usluge projekt menadžera su postale vrlo zanimljive za širu klijentelu sa kojom od tada imam trajnu poslovnu saradnju.
Ekologijo, eve me!

Pročitah neki dan Tvit od ZezaM kojim se obrušio na domaće Induse u smislu elementarne nepismenosti kojim oglašavaju svoju (inače ,unosnu) delatnost ,na FB i drugim društvenim mrežama .
Ja naravno uvek branim Rome i sirotinju ,ali...pa u istu smo školu išli, pobogu?
Ovo je jedan od pismenijih "oglasa"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Suštinski ,možda je i važnije da neko "otkupljuje" perija i akumuljatori ,da ne zagađuju dalje životnu okolinu ,pa neka i zaradi ,nebitna je "pismenost" . JA uvek izdvojim pet ambalažu (pljastiku ) da se ne muče da rovaju po kanti .
Ali "ekološki svesni" reciklanti uzmu pa zapale "akumuljatori" da izvuku olovo ,ili žice da izvuku bakar (često i odsečene sa dalekovoda i sl) a bogami i "gvoždja" uzimaju sa pruge (šine ) ili kidaju slavine po javnim ustanovama ,kradu rešetke slivnika , skidaju poklopce šahtova ,a ni groblja im nisu "sveta" (bakarne ploče ,biste ,čak i slova sa spomenika?)
Biće da i reciklaža kod nas ide kao i sve u zemlji .
Staklo ,aluminijumski lim od "limenki" raznih pića ,stara hartija ,tekstil (čime bi se uštedela seča stabala ) ,najlon kese i druga plastika, to nikoga ne zanima ,i dalje se baca po đubrištima ?

Moja stara Osnovna škola ima Učeničku zadrugu. Klinci zarađuju tako što proizvode lekovito bilje koje prodaju kao čajne mešavine sa vrlo maštovitim nazivima tipa "Veliki odmor". Prave razne sitnice za prodaju na lokalnim bazarima ... imaju pčele ... Ali to je samo deo njihove aktivnosti. Redovno sakupljaju sekundarne sirovine tj papir i plastiku. Nekoliko godina ovakvih aktivnosti i lokalne trgovine im spreme kartonsku ambalažu, komšije ne bacaju novine već ih uredno sakupljaju pa kad klinci naiđu samo pokupe. Plastične flaše isto tako. Sem materijalne koristi koju imaju (finansiraju završnu svečanost osmaka recimo) usput nauče i da reciklaža nije nešto apstraktno. Kad se malo unormalimo kao društvo ili ako odu negde gde je razvrstavanje otpada svakodnevica biće spremni.

ZoxZoja ::

Moja stara Osnovna škola ima Učeničku zadrugu. Klinci zarađuju tako što proizvode lekovito bilje koje prodaju kao čajne mešavine sa vrlo maštovitim nazivima tipa "Veliki odmor". Prave razne sitnice za prodaju na lokalnim bazarima ... imaju pčele ... Ali to je samo deo njihove aktivnosti. Redovno sakupljaju sekundarne sirovine tj papir i plastiku. Nekoliko godina ovakvih aktivnosti i lokalne trgovine im spreme kartonsku ambalažu, komšije ne bacaju novine već ih uredno sakupljaju pa kad klinci naiđu samo pokupe. Plastične flaše isto tako. Sem materijalne koristi koju imaju (finansiraju završnu svečanost osmaka recimo) usput nauče i da reciklaža nije nešto apstraktno. Kad se malo unormalimo kao društvo ili ako odu negde gde je razvrstavanje otpada svakodnevica biće spremni.

Nažalost -većina sakupljača "sekundarnih sirovina" u Srbiji nije  ovakva . Kradu se biste zaslužnih ljudi ,table sa državnih ustanova , spomenici heroja ,slova sa nadgrobnih ploča....čupaju se slavine po školama i Domovima zdravlja ,itd .
Siromaštvo ne sme i ne možda da bude opravdanje .
Sad su na red došli i muzeji .
----

Čudna je ovo zemlja. U roku od pet minuta znamo šta se desilo nekoj rijaliti (porno) zvezdi, nekoj istaknutoj „umetnici“ iz srpskog kvazi džet-seta, ali za pljačku muzeja saznamo – za dve nedelje.

Danas smo, tako, saznali kako su pre gotovo dve nedelje „nepoznati počinioci orobili depo Železničkog muzeja i odneli dobar deo skladištenih eksponata, među kojima i jednu od dve lokomotive koje su čuvane u ovom prostoru“.

Dakle da pojasnimo: „vandali“ su uništili, na licu mesta isekli i izneli jednu od dve lokomotive koje su čuvane kao istorijski eksponat“.

Uz to „vandali“ su načinili (prema rečima direktora muzeja Nenada Vojičića) nemerljivu štetu „budući da se radi o vrednim muzejskim predmetima“.

„Jedna lokomotiva je doslovno isečena, druga odneta, nestao je i kovani vagon, bušilice, strugovi… Prizor koji smo zatekli u depou je strašan“, rekao je on za Blic.
Čekajte, bre, novinari… Kako to da smo ovako nešto saznali tek danas? Kako se desilo da je krađa iz Muzeja železnice strogo čuvana državna tajna?
Kako to da nikoga, ali baš nikoga od vas, iz beogradskih medija (kao što je na primer Studio B) nije interesovala ovakva vest?
Kako to da niste od vaših veza iz policije saznali za ovaj slučaj? Zar nemate neku vezu u ministarstvu saobraćaja, pošto su oni obavešteni još 30. avgusta o ovome?
Iskreno, ništa manje nisam zainteresovan da čujem realno i zdravorazumsko objašnjenje direktora muzeja: Da li depo muzeja ima čuvarsku službu? Ako ima, zašto ta služba nije reagovala? Ako je reagovala, šta se desilo pa su lopovi uspeli da iznesu lokomotivu, aman? Ako muzej (odnosno depo) nema čuvarsku službu, da li ima nadzorne kamere? Ako ima kamere, šta je snimljeno? Ako nema, ko je kriv što nisu instalirane dve kamere na ulazu u depo, koje bi bile povezane sa Muzejom ili sa policijom?
I da se razumemo: Nisu to nikakvi vandali. Vandali unište prostor. Vandali ne iseku čitavu lokomotivu i ne iznesu je.
Dakle, narode, ko će da odgovara za ovo? Živo me zanima. Ili nam istorija (pa makar ona bila i novija, makar bila vezana za železnicu) nije toliko bitna?
Uh, izvinite: Morate da gledate šta se dešava u rijalitiju. Ko te pita za muzejske eksponate. Nije, na kraju krajeva, ukradena slika Nadežde Petrović ili Milene Pavlović Barili. Nego neka tamo gvožđušija koja je skupljala rđu u depou.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Moj sin je postao veliki pobornik reciklaže aluminijumskih limenki ...od kada su ga kolege "uputile" . 

Kupe "karton piva" (nemačko ,domaće ) za 8 eu ,požderu -i vrate limenke a ovi im vrate 4 eu .

Ili za 9.99 -pa im vrate 5 eu .  (Karton" je 30 limenki od 0,3 l ) 
Ili se "bahate" pa piju "Heineken" za 50 ec -a za povratnu limenku dobiju 25 ecenti. 

Pa onda stalno "okrenu novi krug" ,što ne bi -u pola cene ? 
Ekološki svesni. 

[You must be registered and logged in to see this image.]