DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Klesar/kamenorezac BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Klesar/kamenorezac

Ići dole 
AutorPoruka
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Klesar/kamenorezac Empty
PočaljiNaslov: Klesar/kamenorezac   Klesar/kamenorezac EmptyPon Nov 01, 2010 2:42 pm

Klesar - (ili i kamenorezac) je zanatlija čiji se rad svodi na obrađivanje kamena.
Klesar izvodi kamenorezačke i druge radove od kamena koji su u većini slučajeva od privrednog značaja. Mora da savlada obrađivanje kamene forme u većini slučajeva pravilnih kao i alate koji se upotrebljavaju u klesarstvu. Deo klesara zanatlije je savlađivanje klesarskih radova kao što su izvođenje i obražavanje kamenih prostornih formi složenijih kamenih elemenata građevinskih i arhitektonskih konstrukcija, kao što su različiti delovi i konstrukcije svodova, lukova kupola i slično.
Zanatlije koje se bave obradom kamena klesanjem izrađuju tesanike od kojih zidaju u kamenu, zidove (velika je umetnost skladno i pravilno povezeti tesanike u zidu da bi lepo izgladao i usaglasiti različite veličine kanenih elemenata u njemu), ili druge vrste konstrukcija od kamena ili obloge od ovih materijala- pored toga oni izvode i kamenorezačke radove ploče i kamen koji se pravi na umetne načine (treba imati mnogo iskustva i smisla za određivanje i usaglašavanje raznih žica koje na primer nalazimo u mermeru da bi se ovaj imitirao kao umetno stvoreni kamen od strane ovih zanatlija koji se bave obradom kamena) pa se zovu i kamenorezci ili teraceri koji se bave iradom različitih podnih površina od umetnog kamena kao što je običan ili venecijanski teraco, kamena koji imitira razne vrste skupog prirodnog kamena ili i keramičkih podova i zidnih obloga od ovih matarijala, renjefa, slika u kamenu ili čak i skulptura bilo od prirodnih ili umetnih materijala koje sami izrađuju tesanjem, rezanjem ili livenjem odlivaka u umetni kamen ili dekorativne elemente od gipsa ili u drugim materijalima koji po nekad mogu biti jako komplikovani zanatski elementi sa visokim srtučnim zahtevima.
Specijalnom vrstom zanatstva i umetnosti je vajarsko klesarstvo. Ovakovi klesari su nekada izvodili i vajarske radove a naročito u 19. veku su bili izvođači vajarskih dela čiji su autori bili obrazovani vajari na akademijama, danas su ovakove zanatlije pomoćnici vajara i vajari sami izvode naročito završne radove u vajarskim delima- skulpturama. Klesari iz Srbije- domaći klesari većinom su izvodili manastire i dela u srpskoj arhitekturi kada se radilo o primeni i obradi kamena.



Klesar/kamenorezac 220px-SteinmetzJedan mladi klesar prilikom izvođenja komplikovanijeg zanatskog kamenog elementa











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Klesar/kamenorezac Empty
PočaljiNaslov: Re: Klesar/kamenorezac   Klesar/kamenorezac EmptyPon Nov 01, 2010 2:54 pm

Klesar/kamenorezac I6651_2











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 38
Datum upisa : 17.02.2010

Klesar/kamenorezac Empty
PočaljiNaslov: Re: Klesar/kamenorezac   Klesar/kamenorezac EmptyPon Nov 01, 2010 2:58 pm

Klesar/kamenorezac BM-GRANIT-RUCNI-RAD1-150x150











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
Nut
Sky Goddess, Mother of the Gods
Nut

Godina : 39
Datum upisa : 23.03.2011

Klesar/kamenorezac Empty
PočaljiNaslov: Re: Klesar/kamenorezac   Klesar/kamenorezac EmptyNed Apr 26, 2015 7:49 pm

Obrada kamena, plastični oblici i ukrasi, bili su razvijeni u jadranskoj zoni i krševitim predelima dinarskih planina, u kojima je kamena arhitektura bila gotovo jedini oblik gradnje. U drugim zonama obrada kamena je srazmerno manje zastupljena. Ima je nešto više u pojedinim regionima Srbije, Makedonije i Slovenije.

Plastika na nadgrobnim spomenicima je istaknuti vid narodnog umetničkog izražavanja u kamenu. Ima je više nego na objektima narodnog graditeljstva, gde se uglavnom nalazi kao detalj. Nadgrobni spomenici predstavljaju predmete posebne pažnje živih prema mrtvima u svim krajevima zemlje. Osim kamenih spomenika bilo je i tesanih od drveta.

U Hercegovini, Bosni, Crnoj Gori, Dalmaciji i zapadnoj Srbiji, znači većem delu dinarske zone, nalaze se brojna groblja sa stećcima. Vreme nastanka stećaka proteže se od XIII do XVI veka i oni predstavljaju najveću sačuvanu, poznatu i proučenu zaostavštinu narodne i feudalne umetnosti razvijenog i poznog srednjeg veka. Stećke su izrađivali majstori — "kovači" i na njima urezivali i klesali primitivne i jednostavne oblike. Motivi su tor-dirana traka, cik-cak linije, spirale, polumesec, zvezde i drugo, ali i oružje (mač, koplje, štit), poljoprivredne alatke (srp, ašov, lemeš). Na njima su, najviše u Hercegovini, prikazane i ljudske figure sa uzdignutim rukama, koje negde tek razaznajemo, zatim prizori iz života, žene i muškarci, koji igraju u kolu, scene lova na jelene i medvede, ljudi na konju i tako dalje. Oblici reljefa na spomenicima su obično šematizovani, ukočeni i nesrazmerni. Po načinu predstavljanja likova bliski su primitivnoj umetnosti, a po motivima feudalnom dobu.

U jugozapadnoj i zapadnoj Srbiji na seoskim grobljima bilo je, i još uvek ima, mnoštvo spomenika sa uklesanim predstavama pokojnika i drugim motivima. Za najstarije se smatraju "belezi", "mramori", "kameni" — spomenici u okolini Raške, manastira Studenice i Novog Pazara, isklesani u XVI i XVII veku. Rezani su od studeničkog belog mermera ili tvrdog krečnjaka. Gornji deo spomenika je sa isklesanom glavom ili samo uklesanim osnovnim konturama ljudskog lika, koji predstavlja pokojnika. Tokom XVIII i na početku XIX veka kamenorezačka veština postepeno opada i poprima sasvim seljački karakter. Vajanje ljudskih glava zamenjuju spomenici sa vrlo plitkim uklesanim reljefom ljudskog lika, nešto ređe cele figure sa umanjenim telom. Polovinom XIX veka likovi i figure se urezuju, kao crtež, često potpuno geometrizovano, kao ornament. Neke figure, koje su predstavljene i u narodnoj nošnji, klešu se verovatno pod uticajem narodne kamenorezačke škole, koja se razvila u susedstvu, u pobrđu doline Zapadne Morave. Pored natpisa, koji su većinom iz XIX i XX veka, urezivani su i biljni ornamenti, kao što su loza, stilizovani cvetovi i plodovi, predstave golubova, kukavica u paru, koje su okrenute jedna prema drugoj itd.

Procvat likovnog oblikovanja nadgrobnih spomenika od peščara u dolini Zapadne Morave otpočinje u XIX veku, vremenu oslobađanja od viševekovnog turskog ropstva i obnavljanja srpske države. Krstovi i "belezi" od studeničkog mermera u obliku uspravne ploče ustupaju pred novom vrstom spomenika u obliku četvorostranog stuba. Ovi spomenici od peščara izrađivani su u okolini Arilja i drugim majdanima. Rasprostranjeni su u dolini Zapadne Morave i u Šumadiji. Reljefne figuralne predstave na spomenicima su izrazito narodne, svakako tekovina sela, bez obzira na povode i osnove koji su mogli uticati na njihov razvoj. I majstori klesari i seljaci poručioci pripadaju istoj klasi. Oni vole ljudsku figuru u punom dostojanstvu makar i neisklesanu dovoljno spretno. Figura je ukočena i stisnuta na prednjoj strani spomenika, na površini nedovoljnoj za pokret, kao da je uhvaćena u kamenu. Likovi su manje više šematski, rađeni po šablonu, slično kao i na studeničkim spomenicima. Ipak, prisutna je težnja za portretisanjem pokojnika, po čuvenju i sećanju, uz isticanje određenih osobina. Muškarci, žene i deca obučeni su u svečanu nošnju sa atributima društvenog položaja, zanimanja, imovnog stanja. Sa spomenika gledaju širom otvorene oči tesara sa bradvom, učitelja sa otvorenom knjigom, vojnika sa puškom i sabljom, kiridžije sa bičem i sohom za pridržavanje tovara, žene sa preslicom, devojke u kitnjastoj nošnji sa nakitom. Uz samu figuru ili na stranicama spomenika su i druge oznake, kao i vrlo čest motiv loze sa golubom na vrhu, koji je simbol duše. Majstori, vajari i slikari istovremeno, urezivali su i epitafe na spomenicima, koji su svojevrstan vid narodne književnosti. Reljefi na spomenicima, kao i celi spomenici, bili su bojeni. Osnova je tamnoplave boje, dok su figure, atributi i simboli, ukrasni motivi i epitafi bili bojeni živopisnim bojama, koje su spirali kiša, mraz i vetar. U određenim prilikama boja na spomenicima je obnavljana.

Spomenika sa ljudskim likovima i drugim likovnim motivima bilo je i u drugim krajevima Jugoslavije, ali ne u tolikoj meri kao u dinarskoj oblasti. Izuzetno bogata geometrijska ornamentika i geometrizovana stilizacija figure nalazi se na spomenicima severoistočne Srbije. U istočnoj Srbiji česti su simboli sunca i meseca.

Izvore klesanja nadgrobnih spomenika za sada je teško, bez dvoumljenja, pratiti i utvrđivati kontinuitet razvoja plastike na njima. Klesarsko nasleđe iz klasičnog razdoblja i Vizantije imalo je, bez sumnje, uticaja na razvoj rezanja kamena i za nadgrobna obeležja. Ali, na najstarijim spomenicima zapažaju se refleksi još starijeg likovnog shvatanja, koje je možda slovensko nasleđe, jer likovi imaju slična obeležja kao i fugure slovenskih božanstava. Sa ovima se prepliću i uticaji romanike, unošeni preko majstora graditelja crkava i klesara kamene plastike, sve do najnovijih iskustava.

Brojne nekropole iz kasnog srednjeg veka, sa stećcima širom dinarske oblasti i plastika "mramora", kao da uspostavljaju most nasleđa klesarske veštine između razdoblja. Značajni su i klesarski radovi na srednjovekovnim manastirima i crkvama raške škole od kojih je upravo jedan i manastir Studenica. U blizini ovog manastira su majdani belog mermera, od kojeg su isklesani mnogobrojni spomenici za seoska groblja u jugozapadnoj Srbiji.

S prodorom Turske nestali su domaći feudalci, a sa njima zamire i njihova umetnost. Tako, polako, nestaju feudalne odlike ili se utapaju u narodno stvaralaštvo, koje postaje preovlađujuće umetničko izražavanje na vecem delu Balkanskog poluostrva. To stvaralaštvo sadrži u sebi, kako smo videli, duhovno nasleđe prethodnih generacija. Istovremeno dobija nova obeležja, preuzimanjem jednog dela umetnosti feudalne klase, primerene svojim potrebama i shvatanjima, ali i unošenjem elemenata novih istočnjačkih uticaja, koje donose Turci. Međutim, klesari ponikli među brđanima, obdareni i nadahnuti tradicijom i oslobođeni srednjovekovnih stega, postaju pravi stvaraoci jedne izuzetne narodne klesarske umetnosti.

Nikola Pantelić...

Klesar/kamenorezac 01_krajputasi

Надгробни споменици су код Срба од најстаријих времена права институција. Сматра се да се дух покојника везује за камен, па се обликовању споменика приступа с посебном пажњом.
Свака форма, боја, уклесани симбол имају своје значење.
С временом споменици постају и питање престижа, а добри мајстори путују од места до места како би направили последњи знамен покојнику. Ипак, сваки крај Србије има
своју нарочиту естетику и схватање лепог и светог, па се лако по облику и украсу препозна да је овај надгробник направљен на југу Србије крајем XIX века................










Klesar/kamenorezac XhTq33I
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Klesar/kamenorezac Empty
PočaljiNaslov: Re: Klesar/kamenorezac   Klesar/kamenorezac Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Klesar/kamenorezac
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ETNOLOGIJA-
Skoči na: