DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
NARODNE NOŠNJE BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 NARODNE NOŠNJE

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyČet Jun 19, 2008 10:16 pm

НАРОДНЕ НОШЊЕ У ВОЈВОДИНИ

Народне ношње на сталној поставци груписане су према типологији која се развила као последица различитих културно-историјских утицаја и климатских одлика Панонске низије. Основни тип ношње у Војводини је тзв. панонски, који се одликује широким одевним предметима од белог ланеног, кудељног или памучног платна.

На овај тип одеће надовезују се карпатско-степски утицаји који су присутни у облику сукнених и крзнених одевних предмета.

Средњеевропски тип ношње у Војводини развија се као последица планског насељавања становништва из различитих области средње Европе. Они са собом доносе индустријске тканине и нове кројеве одеће.

"Сећање на стари крај" је мото сегмента сталне поставке на којем су изложене ношње становништва колонизованог после Првог и Другог светског рата.NARODNE NOŠNJE S9bis_10NARODNE NOŠNJE Nsonje10
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyNed Dec 20, 2009 9:42 pm

NARODNE NOŠNJE Srbija



Srpska narodna nošnja zauzima istaknuto mjesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrijednostima. Do nas su uglavnom stigle sačuvane odjevne cjeline iz 19. i prvih desetina 20. vijeka, sa raznolikim oblicima i ukrasima kako u ženskim tako i u muškim nošnjama. Svaku oblast koju su nastanjivali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna nošnja. Po načinu odjevanja prepoznavalo se ne samo odakle je ko nego, naročito u mješovitim etničkim sredinama, i kojoj etničkoj odnosno nacionalnoj zajednici pripada. U svom istorijskom razvoju, raznovrsne narodne nošnje imale su mnogostruka značenja u životu naroda, ali su bile izložene i mnogobrojnim uticajima između različitih etnosa, tako da osim obilježja vremena u kome su rukotvorene i nošene, sadržani su i drugi odjevni elementi iz proteklih vremena.










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyNed Dec 20, 2009 9:50 pm

NARODNE NOŠNJE Bridal-dress-ramallah

Palestinke izvezle najveću haljinu na svetu
poslato 28-10-2009, 11:15:03
NARODNE NOŠNJE Haljina-x












NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyNed Dec 20, 2009 10:00 pm

NARODNE NOŠNJE 3539401220_a81fc1d4dc



Ono shto mi se posebno dopalo kod Norvezhana. Nema choveka koji nece obuci narodnu noshnju za Dan drzhave 17. maj.. Svaki grad ima svoju noshnju, chini mi se, nisam bash skontala, ali bash je zanimljivo bilo videti sve to..










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Jan 04, 2010 5:50 pm

Norveška narodna nošnja je bitan deo nacionalnog identiteta. Svaka oblast ima svoje specifične detalje, tako da je za neke modele nemoguće povezati da dolaze iz iste zemlje. Odelo je ilustrovalo razliku između bogatih I siromašnih, udatih i neudatih žena, a svečane varijante su se nosile vikendom, praznicima, ili prilikom odlaska u crkvu. Norveški Dan ustavnosti – 17. maj, je dobra prilika da se tradicija stavi na prvo mesto, što se i čini oblačenjem nošnje.
(potvrda gornjeg posta)

NARODNE NOŠNJE Norveska_nosnja_0001

NARODNE NOŠNJE Norveska_nosnja_0002


NARODNE NOŠNJE Norveska_nosnja_0003


NARODNE NOŠNJE Norveska_nosnja_0004
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Jan 04, 2010 8:14 pm

Grmec i Podgrmecje


NARODNE NOŠNJE Podgrmec-zenska

Podgrmecka nosnja




NARODNE NOŠNJE Podgrmec-muskaNARODNE NOŠNJE Grmec




"Grmeč" ženski kostim
Jelek - dolamica (čoja, vun. gajtan, vez)
Košulja (pamuk, vez)
Suknja (pamuk, vez)
Kecelja (vuna, tkanje, rese)
Pojas (vuna, ručno tkanje)
Čarape (vuna, ručno štrikanje, vez)
Marama (pamuk, vez, ukrasi)
Kapa

"Grmeč" mučki kostim
Kapa
Jelek (čoja, toke)
Gaće (keper, tkano belo platno)
Košulja (pamuk, vez)
Pojas (vuna, ručno tkanje)
Nazad na vrh Ići dole
Krupljanka

Krupljanka

Godina : 54
Location : Beograd
Datum upisa : 13.04.2009

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Jan 04, 2010 8:15 pm

Grmec i Podgrmecje


Nošnje Bosanske krajine pripadaju tipu dinarskih nošnji koje se
prostiru od zapadne Bosne do oblasti Imljana, Banjalučke vrhovine i
Travnika na istoku, od padina Grmeča, preko Potkozarja do Prnjavora na severu, odnosno do Grahova, Glamoča, Kupresa i Bugojna na jugu.
Ipak pojedine nošnje ove grupe se svrstavaju u grupu srednjobosanskih i posavskih nošnji.
U
ovako rasprostranjenoj oblasti pojavljuje se veliki broj varijanti
srpskih nošnji sa bitnim razlikama u kroju odevnih predmeta, u
ornamentici ili pak u načinu nošenja pojedinih delova.

Glavne odlike dinarskog tipa u ženskoj nošnji su:
Duga
lanena košulja, vunena pregača i pojas, zatim različiti zubuni tj.
Kraći i duži haljeci, u šta spada i vunena haljina često nazivana
modrina ili raša, vunene čarape, opanci oputnjaci i crvena kapa sa
belom maramom nazivana bošča.

Mušku dinarsku nošnju karakteriše:
Kraća
lanena košulja, gaće sa uskim nogavicama ili čakšire, zatim sukneni
zubun, čohana ječerma, tkanica, čarape, opanci oputnjaci i crvena kapa
sa ili bez resa.

S obzirom da je lanena košulja osnovni odevni predmet dinarske muške i ženske nošnje, potrebno je o njoj nešto više progovoriti.

Po
pravilu, košulja se oblačila na samo telo i leti i zimi. Preko nje se
vezuje ili opasuje pojas - tkanica, a zimi se na nju oblači zubun i
haljina, odnosno ječerma kod muškaraca.
Uglavnom se radi o ravnom komadu platna koji je savijen po dužini te nema šavova na ramenima ali ima otvor za glavu.
Rukavi su ravni, te da bi se dobila potrebna širina za kretanje, između stana i rukava se ušiva manja kocka.

Ženska
košulja je sa obe strane proširena jednim klinom i dugačka je do pola
listova. Muška košulja je kraća, dužine do kukova, obično se upasuje u
gaće ili čakšire i nema klinove sa strane.

Za obe košulje je
karakterističan vezeni ukras na otvoro za glavu, obično vezen vunom u 4
boje, mada postoji i vez belim koncem naročito kod muških košulja.
Ponegde se pojedini delovi veza izradjuju posebno, pa se potom prišivaju na košulju, a u narodu su poznati pod nazivom ošve.

Crvena kapa je takođe zajednički elemenat ženske i muške nošnje.
Devojačke
i nevestinske kape su obavezno ukrašene novčićima, dok udate žene preko
kape prebacuju belu maramu bošču vezenu raznobojnom vunom.
Muškarci ponekad preko kape nose omotan crveni vuneni šal, dok oni koji ne nose šal imaju kapu ukrašenu crnim vezom.

Za
ostale delove dinarske nošnje se koristi ovčija vuna vlastite
proizvodnje koju su žene prale, grebale, češljale, prele pa od takvih
niti tkale sukno koje se ostavlja sirovo ili boji u modru, crnu
ilicrvenu boju.
Opanci su izrađivani od sirove, neprerađene kože.

Dinarska nošnja u Bosanskoj krajini nije potpuna bez nakita koji je veoma bogat, a usredsređuje se na glavu, kosu i prsa.
Nakit je od srebra ili srebrbih legura, dok je retko kad od drugih metala.
Kod muškaraca se ističu toke koje se pričvršćuju na prsluk ili ječermu i deo su svečane nošnje.

Ženski nakit je bogatiji i čine ga igle, upletnjaci, naušnice, narukvice, prstenje i pafte.
Posebnu
ulogu u ženskom nakitu ima ogrlica sa kovanim novcem koja se zove
đerdan. Međutim on je izgubivši prvobitnu ulogu i funkciju uokviravanja
lica, postao dugačko platno, sa nizom prišivenih srebrnjaka koje
devojka spremna za udaju dobija u miraz od svojih roditelja.

NARODNE NOŠNJE Grmeccs8
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Feb 22, 2010 6:01 pm

NARODNE NOŠNJE Arab_man










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost
Anonymous


NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Feb 22, 2010 7:42 pm

Po mom ukusu, najlepša narodna nošnja je ženska crnogorska (iz ex-YU). O ostalima drugi put. A i moje galabeje nisu loše. NARODNE NOŠNJE 430252
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyČet Apr 01, 2010 5:10 pm

NARODNE NOŠNJE Indian_women_31882










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyČet Apr 01, 2010 5:12 pm

NARODNE NOŠNJE Traditional-wedding-Costume3-308x403










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyČet Apr 01, 2010 5:19 pm

NARODNE NOŠNJE 3542479467_9f6b878f43










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Kijara-brm
MEDOLINA
MEDOLINA
Kijara-brm

Godina : 40
Location : 𝐹 - 𝐴𝑁 - 𝑇 - 𝐴𝑆 - 𝑇 𝐼 𝐶
Humor : 𝑌𝐸𝑆-𝑌𝑜𝑢 𝑛𝑜𝑤 :)
Datum upisa : 21.12.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPet Apr 02, 2010 3:34 pm

Hrvatska
narodna nosnja

Nosnja
je tradicionalna odjeca i dio bastine svakog naroda.Po tradiciji se
hrvatska nosnja sastoji iz
kosulje,suknje(haljina),pregace,marame,prsluka,hlaca i obuce.



Hrvatska narodna nosnja se
moze ugrubo podijeliti na:kontinentalnu,planinsko-priobalnu i nosnje na
moru.



Kontinentalna
nosnja:



Zbog hladnih zima i oštrije
klime, uz platno i vunu nosi se i krzno, pa obavezan dodatak čine
debeli prsluci, kaputi i kabanice. Na noge omotane platnom u funkciju
čarapa (obojci) obuvaju se opanci, a na krajnjem se sjeveru nose čizme.



Žensko ruho ukrašeno
biljnim i životinjskim motivima ima crveni, bijeli ili plavi vez od
svile ili vune, ukrasne svilene mašne i trake, čipkarski radovi i nakit
od zlata i srebra, koralji, jantarne ogrlice i perle, a kosa se upliće u
jednu ili dvije pletenice i ukrašava crvenim trakama ako je djevojka
neudana, dok su glave udanih žena pokrivene tkanim i svilenim maramama.
Nošnja mladenke imala je krunu i bila upotpunjena sa što je više moguće
nakita. Uz svakodnevno je ruho postojala i posebna zlatna nošnja
"zlatara" ukrašena vezom od zlatnih niti, a neobičan dio muškog ruha je
mala pregačica koja se nosi preko hlača (Baranja).



Narodna nosnja Podravine NARODNE NOŠNJE Slavonija1


Narodna nosnja Slavonije NARODNE NOŠNJE Slavonija2


Narodna nosnja Prigorja NARODNE NOŠNJE Prigorje1


Narodna nosnja Medimurja NARODNE NOŠNJE Medimurje


Narodna nosnja Zagorja NARODNE NOŠNJE Zagorje


Nosnja Pokuplja i Posavine NARODNE NOŠNJE Lika


Planinsko-priobalna
nosnja:



Budući
da su bogatstvo ovog strmog planinskog područja ovce, vuna je osnovni
materijal za izradu narodnog ruha, a prije tkanja, žene bi pređu bojale u
crveno, žuto, zeleno, i crno. Karakteristični su detalji vunene čarape
crne ili bijele boje preko kojih se obuvaju opanci, a platnena košulja
zajednički je nevuneni odjevni predmet muške i ženske nošnje. Tipično
pokrivalo muškaraca i djevojaka bila je crvena kapa s vezom i ponekad
paunovim perom zbog vjerovanja da će mlade svojim šarenim okom štititi
od zlih sila i uroka. Preko duge ženske košulje izvezene geometrijskim
motivima stavljaju se pojas, pregača i haljina u udanih žena modra, u
djevojaka bijela, a na glavi se nose bijele marame iglama prikopčane na
kapu ili marame ukrašene vezom. Obavezan je nakit od srebra i srebrnih
legura, igle za kosu s velikim glavama, naušnice, srebrni novčići i
nakit od limenih listića za prsa. Muško se ruho sastoji se od košulje,
plavih hlača do gležnja, prsluka od kože i kaputa smeđe ili plave boje s
rukavima. Oko pasa se veže crveni pojas u koji je zataknuta mala puška.
Zimski su dodatci izrađeni od ovčjeg i janjećeg krzna.



Istarska narodna nosnja NARODNE NOŠNJE Istra


Nosnja Dalmatinskog zaleda NARODNE NOŠNJE Vrlika


Nosnja Dalmatinskog zaleda NARODNE NOŠNJE Vrlika1


Licka narodna nosnja NARODNE NOŠNJE Lika1



Nosnja na moru:



Muška nošnja modra je ili
smeđa, a sastoji se od hlača do gležnja, košulje, prsluka sa zlatnim
orijentalnim vezom, širokog svilenog pojasa, meke crvene kape, pamučnih
čarapa i opanci. U Istri se nose duge uske hlače od bijelog sukna,
kožnati prsluk, kratki kaput s rukavima te dugi kaput bez rukava. Žene
na moru nose košulju bijele boje sa širokim rukavima, vezenu svilom ili
čipkom, suknju složenu u guste oštre nabore, a Istranke zimi na običnu
košulju odijevaju duge uske rukave koji se vežu na leđima. Paška nošnja
iz 15. st ističe se prepoznatljivom čipkom koja ukrašava prednji dio
košulje i krajeve marame za glavu.



Muško ruho je modro, a resi
ga svilena marama oko pasa te crvena kapa za glavu. Dubrovačka nošnja
naglašeno je ukrašena zlatnim vezom na prsluku i hlačama muškog ruha, a
žene nose bogati nakit najfinije izrade: filigranske naušnice, raskošne
ogrlice i kopče za kosu.



Nosnje iz okolice
Dubrovnika
NARODNE NOŠNJE PokupljeNARODNE NOŠNJE Posavina






Nosnja Dalmatinskih otoka NARODNE NOŠNJE Konavle


NARODNE NOŠNJE Lindo


Nosnje gornjeg Jadrana NARODNE NOŠNJE Pag


NARODNE NOŠNJE Susak1NARODNE NOŠNJE Korcula


Nosnja otoka Suska NARODNE NOŠNJE Susak_nosnja_small


Kastelanska i
splitska narodna nosnja
NARODNE NOŠNJE 6-1c-sl3NARODNE NOŠNJE 6-1c-sl6



NARODNE NOŠNJE Narodna_nosnja_3mv
Nazad na vrh Ići dole
https://www.facebook.com/groups/146401177244/
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPet Jul 23, 2010 8:39 pm

Posmatrajući sve narodne nosnje na teritoriji BiH može se prije svega uočiti razlika u načinu odjevanja između gradskog i seoskog stanovnistva koja je prvenstveno nastajala zbog različite ekonomske moći tih socijalnih grupa. Nosnja u gradovima je bila ujednačena na čitavoj teritoriji BiH, a pojedine varijante između nacionalnih grupa u okviru gradskih nošnji nisu bitnije uticale na njen osnovni stil
Seoske nošnje se mnogo više međusobno razlikuju. Postoje bitne razlike u načinu odijevanja između pojedinih širokih geografskih oblasti, tako da se izdvajaju tri geografske cjeline: zapadna Bosna sa Hercegovinom, srednja i istočna Bosna i Posavina. Tako se došlo do podjele narodnih nošnji seoskog stanovnistva na tri glavne grupe, ili tri tipa seoskih narodnih nošnji: dinarske nošnje (nošnje zapadne Bosne i Hercegovine), srednjobosanske nošnje uključujući i Istočnu Bosnu i treći tip posavske nosnje. Mnogobrojne varijante nošnji različitih etničkih skupina ispoljavale su se u manjim detaljima pojedinih odjevnih predmeta, u njihovoj boji ili načinu nošenja, ali su u osnovi zadržale osnovne karakteristike tipa kojem pripadaju.


NARODNE NOŠNJE Slika-BOSNA-NARODNA-NOSNJA-ZENE-CRTEZ-753629x640










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptySub Okt 30, 2010 4:24 pm

Narodne nosnje -Backa

Plodna vojvođanska ravnica obezbeđivala je ne samo žitarice, nego je obilato pružala i sirovinu za izradu ljudske odeće. Panonska klima sa dugim i žarkim letima i veoma oštrim i vetrovitim zimama, uslovljavali su i način oblačenja njenih stanovnika. Glavne sirovine za izradu stare srpske nošnje bila su biljna vlakna kudelje, lana i pamuka. Pored biljnih vlakana za zimsku odeću korišćena je i vuna, jagnjeće i ovčije krzno čemu su pogodovale osnovne privredne grane.
Odeća 19. veka krojena u domaćoj radinosti bila je jednostavnog kroja. Osnovnu platnenu odeću karakterisali su ravno krojeni delovi odeće, čija se širina oblikovala prema telu nabiranjem tkanina. Prihvatanjem u nošnji gornjih haljetaka komplikovanijeg kroja, koji su u srpsku nošnju došli uticajem gradske mode i mode srednje i zapadne Evrope, naročito bečke, šivenje ovakve nošnje prepušteno je krojačicama. Seoske krojačice u narodnu nošnju unose nove modne elemente, što je uticalo i doprinelo naglom gubljenju srpske narodne nošnje u Vojvodini.
Stara srpska nošnja u Vojvodini formirana je tokom dugog vremenskom perioda, te u svojim odlikama sadrži tragove minulih epoha, kao i tragove primljenih uticaja drugih naroda sa kojima su Srbi živeli u etnički mešovitim naseljima.

Mušku odeću tokom 19. veka leti i zimi činila je platnema odeća bele boje koja je nošena do samog tela, a to su tako karakteristične široke platnene gaće i košulja. Uz njih u nekim selima severne Bačke i severnom i srednjem Banatu nošene su bele plisirane suknje. Preko bele odeće muškarci su nosili štofani crni prsluk ili prsluk od svile i somota. U proleće i jesen nošeni su gornji sukneni kaputi zvani doroc i kabanica.Već u drugoj polovini 19. Veka narodnu mušku nošnju dopinjavaju kratki do ispod bedara kaputi takozvani rekla, bena, bekeš, jankel.
Zimi su preko gaća nošene crne štofane čakšire, obično u kompletu sa kaputom. U svečanim prilikama leti, mlađi ljudi su nosili plisirane bele suknje. Srbi u Bačkoj nisu nosili gaće vezene pri donjoj ivici ili gaće sa čipkama i fronclama, kao što su nosili Šokci. Muške suknje ukrašavane su uz ivicom ažurom, tehnikom izvlačenja žice iz osnove. Suknje su se nosile sve do vremena prvog svetskog rata.
Grudi, košulje ukrašavane su belim vezom ili pak vezom izvedenim zlatnom žicom. U svečanim prilikama nošene su posebne šivene vezene grudi, naročito ukrašene zlatovezom koje su nazivali formeti, nedra, plastroni. Ovakva vezena nedra mogla su se postaviti na svaku košulju a uvek su se videti ispod prsluka i gornjeg kaputa. Košulja je nošena preko gaća, a tamo gde su muškarci nosili belu suknju, košulja je upasivana unutra ispod suknje.
Prsluk je najčešće šiven od crnog štofa, somota, pliša ali je bilo i prsluka i od šarenog svilenog brokata. Stariji muškarci su nosili samo prsluke crne boje. Momci su nosili prsluke spreda bogato ukrašane srebrovezom ili zlatovezom. Kao ornament najčešće se javljaju biljni motivi, potkovica, inicijali i godine. Bogato ukrašeni prsluci trebalo je da pokažu bogatstvo momka koji ih je nosio.
U Banatu i selima severozapadne Bačke momci su kao ukras nosili toke preko grudi.
Uz letnju svečanu nošnju nošene su lakovane kožne čizme ili pak kožne opanke i papuče kod siromašnijih. Glavu su pokrivali crnim filcanim šeširima.
Za vreme hladnijih dana i zimi muška nošnja dopunjavana je toplijim haljetcima. Preko košulje oblačena je toplija košilja od debljih tkanina, zvana košuljac kao i drugi delovi odeće sa dugim rukavima šiveni od sukna. Zimi je oblačen pršnjak i kožuh od krzna kao i krznena duga odeća opaklija, ducin ili bundaš.Uz reklu, benu ili jankel šiju se i štofane pantalone koje su u početku bele suknene takozvane graničarske ili na uzengije. Kasnije ove pantalone se prave u crnoj boji. Oko 30-tih godina 20. Veka nošene su i čakšire na šunke koje su nošene isključivo uz čizme a došle su u seljačku modu pod uticajem čakšira vojničke uniforme stare jugoslovenske vojske.
Zimi su uz krznenu odeću nosili i krznene kape na glavi - šubare. Kao obuću u zimskim danima nošene su čizme ili opanci sa obojcima. Obojci su vremenim zamenjeni čarapama prirodne boje vune ili crvenim. U Bačkoj je bila karakteristična i drvena obuća koja je nošena zimi kad je blato i sneg. Klompe su bile veoma širokog stopala tako da se lako hodalo po blatu i snegu a da bi bile toplije stavljali su slamu i seno unutra. U drugoj polovini 19. veka nošene su i cipele.

Mlade žene i devojke kosu su splitale u dve pletenice koje su nošene slobodno puštene niz leđa ili obavijane oko glave ili samo na potiljku u punđu. U svečanim prilikama mlade žene posle udaje dok ne dobiju prvo dete ili dok ne dođe nova mlada u kuću išle su sa džegom na glavi. Prvobitno džegu je činila najčešće crna manja trouglasta marama kasnije se razvila u posebnu šivenu kapicu koja se sastojala iz dva dela: kapice koja je pokrivala punđu i deo kose oko nje i donjeg dela koji je padao niz vrat. Najčešće su ukrašavane zlatnim vezom po čemu ih u nekim krajevima nazivaju zlatare. U Somboru i okolnim salašima umesto džege nošen je ubrđaj.

Osnovni delovi ženske nošnje su skute i košulja koji su nošeni do tela. Pored skuta žene su nosile još po jednu donju suknju koju su u nekim selima zvali suknjerac. Preko suknjerca je nošena gornja suknja od domaćih tkanina a za svečane prilike i od kupovnog fabričkog materijala. Suknje su u prošlosti bile duge do članaka.
Preko košulje nošen je prsluk, jelek šiven od somota ili svile obično tamnijih boja najčešće ukrašavan zlatnom čipkom i zlatovezom. Bio je dugačak do struka. Spreda se zakopčavao zapinjačama ili šnirao pomoću gajtana.
Preko suknje nošena je kecelja obično od iste tkanine i na isti način ukrašena kao prsluk. U nekim selima nošene su i tkane kecelje od vune na raznobojne pruge, sa utkivanim ornamentima ili pretkivanim cvetnim motivima. Uz bele letnje suknje nošene su i bele platnene kecelje ukrašene belim vezom i šlingerajem.
Od 80-tih godina 19. veka u modu ulaze svilene haljine iz dvaju delova čija je gornja bluza nošena uvek preko suknje. Ovakve tkanine došle su pod uticajem evropske mode.
Zimsku odeću žena činili su rekla, kožuh, ćurak, bundica i velika vunena marama. Devojke su za svečanije prilike nosile crne jakne od pliša. Kragna na jakni bla je kod imućnijih devojaka od astragana i nekog drugog plemenitog krzna.
Kao ukras, a i znak bogatstva devojke su oko vrata nosile seferine - niske dukata.
Karakteristična ženska devojačka obuća bile su bele čarape i šarene papuče, kao i cipele. Za svaki dan su nošene štrikane zepe, natikače ili čarapci. Na posao su nošeni opanci od kože a kasnije i od vune. Zimi su nošene papuče sa drvenim đonom, cokule ili klompe.
Već tokom druge polovine 19. veka nošnja je skroz izjednačena sa građanskim krojem tog vremena, a postojeće razlike bile su samo u pojedinim detaljima odevanja.


NARODNE NOŠNJE Juznobacki02
letnja Srpska nosnja

NARODNE NOŠNJE Sevbacki01
Letnja nošnja srba iz Severne Backe

NARODNE NOŠNJE Zapbacki04
Ženska srpska nošnja iz Sivca
NARODNE NOŠNJE Backa02
Devojke u backoj nošnji iz okoline Sombora
NARODNE NOŠNJE Backa03
Par u somborskoj nošnji
NARODNE NOŠNJE Backa04
Ubrdaj, oglavlje udatih mladih žena
NARODNE NOŠNJE Backa01
Šlingeraj sa ženske nošnje
NARODNE NOŠNJE Backa05
Muški prsluk
NARODNE NOŠNJE Backa06
Plastron - formet (vezena nedra koja se stavljaju na košulju)

NARODNE NOŠNJE Backa07
Bunjevacka nošnja od lionske svile
NARODNE NOŠNJE Backa08
Bunjevacka nošnja
NARODNE NOŠNJE Zapbacki05
Ženska šokacka nošnja iz Baškog Monoštora
NARODNE NOŠNJE Backa15
Madarska nošnja iz Doroslava
NARODNE NOŠNJE Backa12
Slovacka nošnja iz Backog Petrovca
NARODNE NOŠNJE Backa16

Ukrajinska nošnja
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptySub Okt 30, 2010 4:33 pm

Narodne nosnje-Banat



NARODNE NOŠNJE Sevbanat04
Momacki bekeš (haljetak tipa kaputa)

NARODNE NOŠNJE Sredbanat01
Kostim imucnih momaka sa karakteristicnim muškim nakitom "tokama"
NARODNE NOŠNJE Sevbanat02
Muška nošnja veliko-kikindskog dištrikta
NARODNE NOŠNJE Sevbanat05
Pogled od nazad
NARODNE NOŠNJE Banat02
Ženska nošnja iz Banata
NARODNE NOŠNJE Banat03
Muška letnja nošnja
NARODNE NOŠNJE Banat04
Muška nošnja iz okoline Kikinde
NARODNE NOŠNJE Banat01
Devojka u bluzi na šmizle
NARODNE NOŠNJE Banat05
Kapa zlatara
NARODNE NOŠNJE Banat06
Kapa cula
NARODNE NOŠNJE Banat08
Detalj džege
NARODNE NOŠNJE Banat13

Rumunska nošnja iz uzdina
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
jutarnja izmaglica

jutarnja izmaglica

Godina : 64
Location : Beograd,moj rodni grad
Humor : smehoholicarka
Datum upisa : 11.08.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptySub Okt 30, 2010 4:46 pm


Narodne nosnje-Srem

NARODNE NOŠNJE Srem12

Detalj veza na nedrima muške košulje
NARODNE NOŠNJE Srem11
Devojka u sremackoj nošnji

NARODNE NOŠNJE Srem10
Momak u letnjoj sremackoj nošnji
NARODNE NOŠNJE Srem09
Momak u sremackoj nošnji sa pantalonama na šunke

NARODNE NOŠNJE Srem08
Momak u sremackoj nošnji sa obojcima
NARODNE NOŠNJE Srem07
Devojacka bluza na šmizlu

NARODNE NOŠNJE Srem06
Sremice u zimskoj nošnji.
NARODNE NOŠNJE Srem05
Devojacka nošnja. Pogled od nazad
NARODNE NOŠNJE Srem04

Devojacka nošnja
NARODNE NOŠNJE Srem03
Deverska nošnja iz srema
NARODNE NOŠNJE Srem02

Muška nošnja sa pantalonama na šunke
NARODNE NOŠNJE Srem01
Sremice u zimskoj nošnji. Pogled od nazad
Nazad na vrh Ići dole
http://magnolija.serbianforum.info/forum.htm
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 01, 2010 5:45 pm

Narodna Nošnja i Običaji



Narodna nošnja stanovništva kanjskog kraja je dugo vremena bila pod Srbijanskim, Bosanskim i Albanskim uticajem. Nekad je bilo vidnih razlika u odjevanju Bošnjačkog odnosno Srpsko-Crnogorskog stanovništva ali i gradskog i seoskog. Do skora su i pravoslavci nosili fes i ćulaf kao i muslimani, kratko se šišali i ostavljali “perčin” oko kojeg se obavijao dugački crveni ili crni šal (čalma).



Bošnjačka muška nošnja:

Kao kapa korišten je ćulaf od valjane bijele vune, polujajastog oblika a rjeđe fes od crvene čohe. Košulja je bila širokih rukava od konoplje ili pamučna. Miltan (gornji dio odjeće) sa rukavima se oblačio preko košulje a preko toga fermen (prsluk) koji je bio bez rukava ukrašen gajtanima. Nosili su ga uglavnom bogatiji ljudi. Čakšire su bile od bijelog sukna ili ofarbane tamnom bojom. Čarape su bile vunene a opanci od prijesne kože. Kabanice su zamjenjivale zimski kaput. Ova nošnja se zadržala do II svjetskog rata. Nakon toga se sve više nosila francuzica (beretka) i kačket. Nakon rata koristili su se i dijelovi vojničke odjeće ali i industrijska konfekcija.



Bošnjačka ženska nošnja:

Pravljena je od vune, konoplje, lana i pamuka. Ispod feredže crne ili svijetle boje su se nosile haljeci istočnjačke nošnje izrađene od basme ili svile. Takođe su se nosili miltani, te dimije od basme. Starije žene su nosile dugačke košulje tkane od konoplje i lana. Oko vrata su nošeni višestruki đerdani a oko glave tepeluci sa dukatima. Oko glave se nosila šamija ukrašena šljokicama, koje su pokrivale kosu. Na rukama je nošeno prstenje i belenzuci. Nosile su se i šalvare, jelek i džečerma. Svilene šamije su se nosile u posebnim prilikama, kao što su svadbe, Bajram, itd. Poslije II svjetskog rata je zakonom zabranjena nošnja zara i feredže. Te akcije su bile grube i vrijeđale su dostojanstvo žena i ponižavale ih. Djevojačke bošnjačka nošnja je bila svjetlijih boja i sa vise nakita nego nošnja starijih. Nošene su bluze i dimije a jelek je bio ukrašen i od basme (pamučnog platna) ili svile. Djevojke su pravile razdjeljak i pletenice i obavijali ih oko glave ili puštale niz prsa, dok su žene svoje nosile niz leđa i imale su “zulufe”. Nevjeste su nosile kitnjastu odjeću svijetlijih boja kojima se obilježavao status udate žene. I žene i djevojke su se češljale van pogleda muškaraca.



Muška nošnja Pravoslavaca:

Bila je slična bošnjačkoj s tim da se napuštanjem ćulafa i fesa više nosila šajkača od sivog sukna ili crnogorska kapa od crnog platna sa gornjim dijelom od crvene čohe. Nosio se i pojas preko duge košulje od konopplje ili lana. Džamadan je bio išaran gajtanima kod imućnijih ljudi, ali je kasnije zamjenjen kratkim kaputom od sukna. Čakšire i pleteni prsluk sa rukavima ili bez njih (fanjela) je takođe nošen. Ljeti su se, po ugledu na srbijansku nošnju, nosile i gaće od konoplje bez čakšira. Kabanica je bila od kostrijeti (kozja vuna). Obuća se pravila od prijesne kože.



Ženska nošnja pravoslavaca:

Bila je slična nošnji u crnogorsko-hercegovačkim brdima i jugozapadnoj Srbiji. Žene su nosile haljetke od vune ili pamuka. Iznad duge košulje su se nosili jeleci koje su potiskivali bluze od basme, te suknje od vunene pređe (zvane “raše” i “kotule”). Oko glave su nošene tamne krpe a kod nevjesta i djevojaka su bile sarene. U danima žalosti nosila se crna marama. Od nakita su se nosili đerdani od đinđuva i novčići.


Banja Luka
NARODNE NOŠNJE Banjaluka0

Bjelasnica
NARODNE NOŠNJE Bjelasnica0

Bosanski Samac
NARODNE NOŠNJE Bosanskisamac0

Bosansko Grahovo
NARODNE NOŠNJE Bosanskograhovo0











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 01, 2010 5:48 pm

Brcko
NARODNE NOŠNJE Brcko0

Cajnice i Foca
NARODNE NOŠNJE Cajniceifoca0

Capljina
NARODNE NOŠNJE Capljinastocari0

Derventa
NARODNE NOŠNJE Derventa0

Bosanski mladici
NARODNE NOŠNJE Dvabosnjakanosnjabig0











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 01, 2010 5:51 pm

Glamoc
NARODNE NOŠNJE Glamoc0

Istocna Bosna
NARODNE NOŠNJE Istocnabosna0

Istocna Hercegovina
NARODNE NOŠNJE Istocnahercegovina0

Zapadna Hercegovina
NARODNE NOŠNJE Zapadnahercegovina0

Jajce
NARODNE NOŠNJE Jajce0











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
slatkicass
Frumos si de foc
slatkicass

Godina : 59
Location : (zlutala negde.....u mashti)
Humor : Smejem se, smeh produžava život pa ću duže uživati u njemu!
Datum upisa : 10.10.2007

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 01, 2010 7:04 pm

NARODNE NOŠNJE Xddtnp

Vlaskanosnja u selima zajecarske opstine pripada tipu nosnje Vlaha Ungureana.To je nosnja koja se sastoji od kosulje i dve pregace, kod žena, ikosulje i caksira kod muskaraca, uz znatan broj gornjih odevnihpredmeta od belog sukna. Ova arhaicna stocarska nosnja, karekteristicnaza veci deo vlaskog stanovnistva u severoistocnoj Srbij., menjala sepostepeno od kraja XIX veka. Tako su u novijoj ungureanskoj nosnjiznatni uticaji timocke i osobito šopske nosnje.

OSNOVNI DELOVI ZENSKE ODECE

Zenska nosnja krajem XIX i pocetkom XX veka sastojala se odkosulje ("kamasa") i dve pregace sa dugim vunenim resama ("opreg").Zimi se nosila haljina od blog sukna ("ajna"). Udate Zene su na glavinosile "pleceri" sa malom kapom ("sapsa") i peskirom ("propoda"). Nanogam su nosene suknene carape i opanci. Zenska kosulja ("kamasa")sivena je od kudeljnog ili lanenog domaceg platna. Bile su to dugacke isiroke kosulje, osobito za svecane prilike, sivene su i od pamucnogplatna. Bile su to dugacke i siroke kosulje, nabrane oko vrata, ispoduzanog kolira ("guljer"), koji je skoro uvek ukrasen vezom, preteZnocrne boje. Gornji deo kosulje nazivao se "cupag", a donji "pole",ili"polje". rukavi su siroki i krojeni tako da polaze od samog kolira(slicno kroju "ranglan"). Raspored vezanih ornamenata je tipican za ovekosulje. Na starijim kosuljama najcesce su to geometrijski ornamenti(romb, kosi i kukasti krst (svastika), sitnije kvadratne i trouglastesare) koji se pruZaju u nekoliko redova, duZ rukava i duZ izreza nagrudima. Ove kosulje pripadaju siroko rasprostranjenom i veomaarhaicnom tipu poznatom kao "karpatski"tip kosulje. Preko kosuljeopasivao se siri vuneni pojas ("sistori") tkan obicno u dve boje. Prekoovog pojasa nosen je uzi, takodje od vune, koji se naziva "bracir".Tkan je od raznobojne vune, obicno u cetiri niti, sa sarama "kao oci" -"ku ujkuri", ili sa sarama u vidu izlomljenih linija ("suvij"). Uz ovajpojas nosene su metalne kopce "paftali", "paftole", ili "paftolje".Bile su okrugle, od mesinga, i prodavali su ih kujundZije na vasarimaiduci po selima. Krajem XIX veka pafte su nosile i devojke i udateZene, radnim danom i praznikom. Za stariju vlasku nosnju u selimazajecarske opstine karakteristicne su dve pregace, nosene prekokosulje, napred i pozadi ("opreg", mn."opredje"). To su male vunenekecelje, ukrasene dugackim vunenim resama. Tkani deo naziva se "puj", arese su "sjukuri". PreteZno su crne ili tamnomrke boje, sa prugastimgeometrijskim ornamentima utkanim belim pamukom. Najcesci motivi sujednostruka ili dvostruka "kuka" - "krljig", u stvari elementi kukastogkrsta, zatim rombovi, koje nazivaju "oci" - "oki", kosi krstovi("kondjija") i isprekidane linije ("specaza"). Prednje i zadnje pregacetkane su na isti nacin i veoma su slicne, samo sto je zadnja, ponekad,malo sira. Po dnu i sa strane su duge vunene rese, preteZno crne boje,malo prosarane crvenim i belim resama. Kosulja sa vunenim pojasom i dvepregace bila je starija letnja nosnja Vlaha Unguerana. Pregace saresama, kao i kosulja starijeg tipa, pocele su da se napustaju posleprvog svetskog rata, ali su u mnogim selima, na primer u Lubnici iHalovu, nosene sve do 1946. godine. Od ovog vremena pregace sa resamazamenjuju se postepeno vecim vunenim pregacama bez resa ("prestilka"),koje su radjene pod uticajem sopske nosnje. Za vreme nasihistraZivanja, Jovan Jankovic, star osamdesetsest godina, iz selaHalova, saopstio nam je da "u starini vlasi nisu znali za prestilke".Zene su pocele da ih nose oko drugog svetskog rata, a moda je dosla izVelikog Izvora. Florika Markovic iz sela sipikova saopstava da supregace ("pisteljc") koje se danas nose, poceli da tkaju oko 1920.godine i da je moda preneta iz Velikog Izvora. Ranije su se nosile"pisteljc" "ku sjukuri", kaZe Florika, i one su se nazivale "opredje".U selu Gradskovu "pisteljka bugarjaska" pocela je da se nosi oko 1935.godine, i to pod uticajem nosnje iz Velikog Izvora i iz Bugarske(kazivac Ilija Stankovic, rodjen 1909 godine). Vlahinje postepenopreuzimaju pregace iz sopske nosnje, koja je takodje nosnjadvopregackog tipa. Zadnju pregacu ("prestilka") tkaju na isti nacin kaoi u Velikom Izvoru, u dve pole, sa vertikalnim crveno - crnim prugama.cesto ovu pregacu nose napred i pozadi, ali umesto prednje prestilkenose i "mesalj", ili "prestiljka djin treisc" - prestilka kao torba,jer se izradjuje od tkanine sa kvadratnim dvobojnim sarama, kao sto setkaju torbe u ovoj oblasti. U nekim vlaskim selima zajecarske okoline,kao i ungureanskoj nosnji uopste, javlja se poseban tip suknje poznatpod nazivom "krecan". Nosena uglavnim zimi, i to u posebnim svecanimprilikama, ova kratka suknja, do iznad kolena, tkana je od domace vune,obicno tamnomrke ili crne boje. Sastavljena je iz dve horizontalnepole, u pojasu sasvim sitno nabrana i napred sasivena. Uz donju ivicuutkana je uzana bela pruga. U selu sipikovunosene su, u novije vreme,suknje "vlnjik"koje su tkane iz jedne pole i ukrasene vertikalnocrveno-crnim prugama i utkanim cvetnim sarama. Ova suknja je primljenaod podunavskih Vlaha Carana. Sve do kraja XIX veka Vlahinje su uokolini Zajecara nosile poseban tip oglavlja, koji se sastojao od vrsteperike nacinjene od vune i kose ("plecer"), male trouglaste, platnenekape ("sapsa") i peskira ("propoda"). Kapa je bila ukrasena vezom, aoko nje, preko plecara, bili su ukrasi od srebrnog novca, Staklenihraznobojnih perli, puzica, cveca i raznobojnog perja. Udate Zene supreko pleceri i sapse vezivale "propodu", dukacak peskir od belogpamucnog platna, sa uzanim prugama mrke i crvene boje. Vlahinje su seveoma mnogo kitile, osobio glavu i grudi. Najcesci nakit je bio odnanizanog novca i staklenih perli. Uz vrat su nosile ogrlice ("grle")od raznobojnih staklenih perli sa geometrijskim ornamentima. Narukvicei prstenje, od srebra i mesinga, kupovali su od kujundžija, najcesce navasarima.


NARODNE NOŠNJE Wgq1bt

OSNOVNI DELOVI MUSKE ODECE

Muska kosulja ("kamasa") sivena je, kao i Zenska, od kudeljnogplatna, ali se po kroju razlikovala. Krojen je ravno, bez nabora okovrata, i sa uglavljenim rukavima. Rukavi su bili bez taslica, oko sakesiroki. Na grudima, duZ izreza i na koliru ("guljer") bila je ukrasenavezenim ornamentima. Preko kosulje se opasivao pojas ("bru") od domacevune crvene boje, sirok oko 10cm. Caksire ("corec") od belog domacegsukna nosili su Vlasi i leti i zimi. Nisu nosili platnene gace. caksiresu krojene sa plitikim turom i ravnim nogavicama. U pojasu, sa jednestrane i druge strane, bila su dva kosa razreza ("pecajke"). Okopecajki i duZ nogavica, po savu caksire su ukrasene vunenim gajtanom("brnas") crne ili tamnomodre boje. Nosene su malo spustene, ispodstruka i vezivale su se uzicom ispletenom od vune ili kudelje, uvucenomkroz porub. Ponekad je, umesto poruba, sukno bilo prorezano na nekolikomesta pa se kroz ove proreze uvlacio koZni kais. Leti su muskarciobicno oblacili samo kosulju i caksire. Ako je nesto hladnije, oblacilisu koZuh, bez rukava i bez ukrasa. Bio je bele boje i kupovali su gakod kod zuhara u gradu ili na vasarima. U okolini Zajecara, kao i udrugim selima severoistocne Srbije u kojima Zive Vlasi Ungureani,tipicna muska kapa je bila subara ("kacula", ili "kasula"). Izradjivalisu je sami seljaci, od ovcijeg krzna, i u proslosti nosili i leti izimi. Bila je vecinom bele boje, sa dugim vlasima. Belili su je na parisumpora, a vlasi (dlake) uplitali, pa zatim rasplitali, da bi bilarastresena i sto veca. Ovakva subara je vecinom okrugla, bez naglasenogvrha. Posle prvog svetskog rata, mladji i imucniji ljudi su poceli danose jagnjece subare koje su izradjivalji kozuhari. U selu GamzigradzabeleZili smo podatak da su muskarci u proslosti nosili male kape"kicije", od sukna bele boje, koje su nosene leti. O kapi crvene bojesa istim nazivom "kicija", ili "kecija", zabeleZili smo u selima uokolini Bora, osobito u Zlotu. Prema dobijenim opisima, ocigledno je daje ova kapa bila slicna kapi "kece", koja se nosi u okolini NovogPazara i na Kosovu. Danas poznata kao kapa albanskog stanovnistva, bilaje u proslosti rasprostranjena na znatnom delu Balkanskog poluostrva,ali nije bila tipicna za nosnju Vlaha Ungreana. Predpostavljamo da suVlasi u nekim selima u okolini Bora i Zajecara primili ovu kapu oddoseljenika kosovske migracione struje, koji su mogli ucestvovati uformiranju danasnjeg vlaskog stanovnistva u ovom kraju. Zimi pohladnijem vremenu, a cesto u svecanim prilikama, preko osnovnog odela,nosena je odeca nacinjena od belog domaceg sukna, koja je po krojuskoro istovetna za muskarce i Zene. To je, pre svega, vrsta kaputapoznata kod Vlaha pod nazivom "ajna" ("aljina"), a u nekim oblastima i"suba". Krojena je iz tri dela - ledja i dve prednjice - a izmedju njihumetnuti su koso krojeni komadisukna, klinovi ("kljin"). Ovajednostavna odeca bila je napred otvorena i samo se pod vratom vezivalavunenim uzicama. " Ajna" je imala duge rukave, dok je skoro istovetandeo odece sa kratkim rukavima nazivan "zobun". Zene su nosile i zubunbez rukava. Ovi delovi nosnje bili su oiviceni bili su oiviceni vunenimgajtanom crne ili tamnomodre boje. Zenske "ajne" su uz ivicu imale icrveni gajtan. U selu sipikovu, muski zubun se naziva "dZube". Naziv jeprimljen od stanovnikasela Bracevca. Pored ovih delova nosnje koji surasprostranjeni u celoj severoistocnoj Srbiji, u pojedinim vlaskimselima noseni su delovi nosnje ciji izgled i nazivi upucuju na susedneetnicke grupe. Tako se u Halovu nosio "opandZak", vrsta kabanice odcrnog sukna, bez rukava. Otrgala se preko ramena i imala je kapuljacu"kapenak". U Gradskovu se nosila kabanica bez rukava, od belog sukna"j'pndZa". Ovde smo za kapuljacu zabeleZili naziv "konc". Za vlaskunosnju severoistocne Srbije karakteristicni su zimski delovi nosnje sarukavima. Ocigledno je da su kabanice bez rukava primljene od susednogstanovnistva i da nisu bile rasprostranjene u svim vlaskim selima.


NARODNE NOŠNJE Modtt

Obuca

U starijoj nosnji Vlaha Ungureana u okolini Zajecara nisu bilepoznate carape pletene od vune. Zene su nosile carape od belog sukna,duge do kolena, nazivane "corek", ili "sores". Preko ovih carapaobuvale su se krace carape ("kalcunj"), od sukna crne boje. Pravljenesu od pravougaonog komada sukna, kokje se presavije, na peti malozasece, i usije duZ stopala i listova. sav je otpozadi ukrasavannasivenim vunenim gajtanom crvene i modre boje. Muskarci su, umestocarapa, uvijali stopala vunenim obojcima ("obelje"), tkanim u cetiriniti, sa kvadratnim crno belim sarama. Obojke , kao i suknene carape,vezivali su oko noge uzcicama ("aca") ispletenim od crne vune. Po snegui vlaZnom vremenu, preko obojaka su uvijali stopalo komadom ovcije koZe("plutodj"). Kratko osisano krzno kolazilo je do noge, a spolja je bilaglatka koza, koja je stitila noge od vlage. Opanke ("opinc")izradjivali su sami od svinjske koZe. Gradili su ih oputom i vezivaliuzicom od kudelje. Od pocetka XX veka kupovali su,osobito za svecaneprilike, opanke zanatske proizvodnje


NARODNE NOŠNJE A0fes3
NARODNE NOŠNJE 15ysobpNARODNE NOŠNJE I224289280_61779_2 NARODNE NOŠNJE I224290754_96203_2
NARODNE NOŠNJE I224290755_39745_2
NARODNE NOŠNJE I224289279_99783_2
NARODNE NOŠNJE I224289278_13829_2
NARODNE NOŠNJE I224289951_32484_2
NARODNE NOŠNJE I224289949_39521_2
NARODNE NOŠNJE I224289950_78272_2
NARODNE NOŠNJE I229108159_120_2
NARODNE NOŠNJE I229471010_74011_2
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyUto Jan 25, 2011 6:44 pm

NARODNE NOŠNJE Nosnje_map_1_-409x497










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyNed Jun 26, 2011 1:33 pm

NARODNE NOŠNJE 26865_387061709729_246422784729_3733187_3364282_n










NARODNE NOŠNJE CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 07, 2011 8:37 pm

NARODNE NOŠNJE 383956_1597576675066_1705491633_805173_1377325260_n

Evo jedne bosanske (kako kaže gospodja u njoj -naša Dragana 555)

(Bosanka ,pa još plavuša.....auuuuuu ) NARODNE NOŠNJE 539287
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Jasna_

Jasna_

Godina : 55
Location : White Land
Datum upisa : 25.09.2011

NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE EmptyPon Nov 07, 2011 9:24 pm


Crna Gora


Crnogorska narodna nošnja je izuzetno raskošna, elegantnog kroja, smjelih kombinacija boja sa bogatim zlatovezom.

Muška nošnja se sastoji od bijele košulje, plavih širokih gaca, bijelih dokoljenica, nazuvaka, opanaka ispreplijetanih oputom, crvenog džamadana sa ili bez rukava, svjetlozelenog gunja ili tamnozelene dolame, crvene dušanke bogato ukrašene, koja se oblacila preko gunja. Preko gunja ili dolame oblacio se i jelek, sam ili sa tokama. Oko struka se nosio kožni pojas silav, oko kojeg se više puta omotavao svileni pojas - trombolos. Uz nošnju se nosila i kapa sa crnim rubom (deravija) i crvenim poljem (tepelak) na kome se zlatovezom izradivao crnogorski grb, inicijali vlasnika ili drugi simboli. Za pojasom se nosilo oružje, par pištolja i jatagan, a preko ramena duga puška, džeferdar ili arnautka.
NARODNE NOŠNJE Tn_m_nosnjav


Ženska nošnja se sastoji od svilene košulje ukrašene vezom, ispod koje se nosio bustin - potkošulja bez rukava, duge svilene suknje, svjetlozelenog koreta bez rukava, dokoljenica i opanaka. Ðevojke su na glavi nosile kapu, a žene raznobojnu ili crnu maramu, zavisno od životnog doba. Oko struka se nosio srebrni ili pozlaceni pojas - cemer, kovan ili radjen u tehnici filigrana


NARODNE NOŠNJE Tn_z_nosnjav
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




NARODNE NOŠNJE Empty
PočaljiNaslov: Re: NARODNE NOŠNJE   NARODNE NOŠNJE Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
NARODNE NOŠNJE
Nazad na vrh 
Strana 1 od 2Idi na stranu : 1, 2  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ETNOLOGIJA-
Skoči na: