SVAMI ŠIVANANDA

Naslov: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:09 am

preuzeto sa portala Prosvetljenje

108 PARABOLA
SVAMI ŠIVANANDA
preveo Aleksandar Đusić

(Web tim portala Prosvetljenje zahvaljuje Aleksandru Djusiću na ustupljenom prevodu, kao i na dozvoli da objavimo ovaj tekst na osnovu autorskih prava koje je on dobio od indijskog izdavača)

SADRŽAJ

Napomena izdavača
Nalozi Bakti
Slava Raminog imena

PRVI DEO: FILOZOFIJA I DOKTRINE

Filozofija
O maslacu skrivenom u mleku
O vrani na krovu
O kraljevom snu
O ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
O tropskoj voćki u dvorištu
O čoveku i njegovom psu
O zamindaru i njegovom upravitelju
O izgubljenom ručnom satu
O otiraču pred vratima
O zadovoljenjima kamile
O putniku i njegovom prtljagu
O čoveku koji je izgubio pamćenje
O gramzivom hodočasniku

Najviša svrha ljudskog rođenja
O dečaku koji je zalivao koren
O panditu i šalu
O mački u visećoj ležaljci
O prostitutki i njenom ljubavniku
O sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši
O košakara ptici
O čoveku koji se bojao komaraca
O dva biznismena
O dve ptice i Garudi

Slava Gurua
O slepcu koji vodi slepca
O prepredenjaku i četiri budale
O kuriru milionera
O pseudo-bakti
O Bramaništi i njegovom učeniku
O dobroćudnom mladiću i lepoj devojci
O dobro zgotovljenoj gozbi
O sumnjičavcu koji se udavio
O rasipniku
O tuberkuloznom bolesniku
O obmanutom hodočasniku
O ovcama i vuku

Oprema sadake
O naričućoj ptici
O profesionalnom trgovcu
O baštovanu i čobaninu
O darovima šećernom bogu
O strpljivom siromahu
O kralju i njegovom sokolu
O kralju i astrologu
O bradonji i kaši
O naslednici koja se udala za rugobu
O zmiji i pacovu
O ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva
O netrpeljivoj posvećenici

Staza služenja
O kupanju slona
O majčinom lukavstvu
O dečaku koji je za svaki patlidžan dao rupiju
O medu i puzavici
O čoveku sa lošom probavom
O čoveku koji je blatom prao blato
O dva putnika
O zamindarevoj palati

Staza božanske ljubavi
O krojačevoj igli
O mravu i gušteru
O okorelom starcu
O razbojniku
O blagoslovenom pacovu
O milioneru i tri prosjaka
O drvoseči i Gospodu Jami
O visprenom dečaku
O plemićevom milosrđu

Pokoravanje uma
O mravima i planini šećera
O devojci koja je zaustavila policajca i lopova
O siromahu i njegovom nalazištu blaga
O korovu u polju
O prevarantskom upravniku pošte
O čoveku koji je odsekao kravlje vime
O advokatovom turbanu
O stotinu dece

Staza mudraca
O žitu i plevi
O četvorici obrazovanih naučnika
O dečaku i sveći
O ljudima koji su umrli od straha

Priroda đivanmukte
O lovčevom snu
O svetiljci u mračnoj sobi
O detetu i senci
O zagađenju vatre
O kravama i stubu za češanje

DRUGI DEO: OSTALE PARABOLE

O Radži Đanaki i panditima
O staroj dami i igli
O svekrvi i prosjaku
O mladićevoj blagodati
O saduu i maču
O dečaku koji nije umeo da gleda na sat
O ptici i plodu pamuka
O čoveku u pitonovom ždrelu
O mladiću i anđelu
O vodi i vatri
O pušačima opijuma i mesečevom odrazu
O mužu i ženi
O razmaženom detetu
O čoveku i njegovom konju od blata
O filozofu i razbijenom ogledalu
O braminu koji je izbegao kišu
O kondukteru koji je ispao iz autobusa
O šefu koji je uklonio kazaljke na satu
O dečaku i njegovim cipelama
O kostimiranom dečaku i mišu
O dečjoj svađi zbog kuća od blata
O čoveku koji se pred blagajnom pretvarao da je žena
O goniču volovske zaprege
O maharadži Puranđani
O nesmotrenom jelenu
O lakonskom Spartancu
O Mahmudu i Ajazi
O 'dramskoj predstavi'

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:09 am

Napomena izdavača
Istina je jednostavna. Jednostavne su reči sveca koji je spoznao Boga. Kako jednostavno naš Gurudev, Sri Svami Šivanandađi Maharadž, iznosi najistančanije duhovne istine, tako da ih i laik može razumeti! Mudračevo je milosrđe toliko veliko da želi da istine iz svetih spisa učini dostupnim svakome, bez obzira na čovekov intelektualni nivo. Stoga je on doslovno iscrpeo sve metode formulisanja istine. Napisao je komentare na drevne tekstove; izneo je učene teze o metafizičkim pitanjima; ispričao ih je u obliku zanimljivih priča; sažeto ih je izrazio u aforizmima; živopisno ih je dramatizovao u svojim komadima; opevao ih je u pesmama i utkao ih u uzvišene poeme; a sada nam stiže još jedan moćni metod poučavanja – parabola. Priča je zanimljiva, i um je lako shvata. Duhovna istina, koja je druga strana priče, automatski se neizbrisivo zadržava u umu. Istina postaje ne samo jasna, nego neopoziva.

Ove parabole su neizmerno korisne ne samo za sadaku (duhovnog tragaoca) da na njih meditira, već i za duhovnog propagatora, koji parabolama svoju propoved može da dovede kući, u srce publike.

UDRUŽENJE BOŽANSKOG ŽIVOTA

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:10 am

Nalozi Bakti

1. Razvijaj devociju (predanost, pobožnost) putem đape (ponavljanja mantre), kirtana (duhovnih pesama), satvične (čiste) hrane, molitve (puđe), itd. Žudi za viđenjem Boga. Voli Ga od sveg srca. Stalno misli na Njega.

2. Budi u društvu svetaca, pravednih i mudrih. Izučavaj pobožne knjige kao što su Gita, Bagavata, Ramajana, žitija svetaca.

3. Ime Gospoda je božanski nektar. Ime je tvoje jedino utočište, potpora i blago. Ime (engl. 'name') i Nami (Bog) su jedno. Stalno sa pobožnošću pevaj Njegova Imena. Pevaj kirtane. Ovo je glavna sadana (duhovna praksa) u kali-jugi (gvozdenom, tj. mračnom dobu).

4. Moli se Gospodu iz srži svoga srca: »Ja sam Tvoj. Sve je Tvoje. Neka bude volja Tvoja. Ja sam oruđe u Tvojim rukama. Ti činiš sve. Ti si pravičan. Podari mi veru i predanost.«

5. Oseti Božje prisustvo uza se. Vidi Boga u svakom licu. Posmatraj ceo svet kao Gospoda.

6. Primenjuj sadaćaru (ispravno ponašanje). Neguj vrline i iskorenjuj poroke. Budi dobar i čedan. Budi ljubazan prema svima. Budi ponizan. Budi čist. Govori istinu. Obuzdaj bes. Imaj širinu srca. Razvij samilost.

7. Nauči svoje oko da posmatra obličje Gospoda. Nauči svoje uho da sluša o slavi i lilama (božanskim zabavama) Gospoda. Nauči svoje ruke da služe svecima i siromasima.

8. Nađi svoje utočište u Gospodu. Potpuno Mu se i dragovoljno predaj. Živi za Njega. Ponudi Mu svoja dela. Njegova će se milost spustiti na tebe.

9. Imaj savršeno poverenje u Boga. Vera je neophodna da dostigneš Boga. Vera može da te uvede u unutarnje odaje Gospoda.

10. Stalno ponavljaj neke nadahnjujuće stihove (veličanja Božije slave) ili neke mantre, ili Imena Boga. To će biti božanska podloga tvoje pažnje.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:11 am

Slava Raminog imena

1. Nebrojene su velelepnosti Raminog imena (Rama Nama).

2. Rama, koji je sveprožimajući, biva spoznat kada posvećenik Sri Rame poništi egoizam, i kada sve vezanosti nastale usled egoizma nestanu pomoću Rama-smarane (pamćenja, tj. razmišljanja o njemu u svakom času).

3. Sri Rama obitava u jezgru svih pojedinačnih duša.

4. Rama voli svoga posvećenika kada je ovaj predao svoje individualno biće Raminim stopalima.

5. Posvećenik je u božanskoj ljubavi blagosloven blaženstvom Jastva od sveprisutnog Gospoda Rame.

6. Posvećenik je uvek pred stopalima (u vlasti) Rame.

7. Rama voli svoga ljubitelja, i stoga posvećenik biva iniciran u Rama Nama od samoga Rame.

8. Posvećenik je ispunjen blaženstvom Jastva, i ne oseća potrebu ni za čim drugim osim onoga što je Raminom blagonaklonošću stekao putem ispravnog napora.

9. Sri Ramin posvećenik direktno je pod Raminom zaštitom, i oseća radost u molitvi: »O, moj Gospode Rama; neka uvek živiš u mome srcu i blagosiljaš svoga poniznog posvećenika jedino svojom ljubavlju.«

10. Posvećenik pronalazi Ramu u svim pojedinačnim dušama, i od Rame mu dolazi božanska ljubav, blagoslovena strpljenjem.

11. Ramin posvećenik je uvek pred stopalima Rame, i dela po nalogu Njegove volje. Posvećenik Rame dela u svom vlastitom Jastvu, pripadajući Rami. Posvećenik svoje biće predaje isključivo Raminim stopalima.

12. Neka sveprožimajući Rama blagosilja celo čovečanstvo božanskom ljubavlju!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:11 am

PRVI DEO
Filozofija i doktrine

Poglavlje prvo

Filozofija

Parabola o maslacu skrivenom u mleku
Mlada kći otišla je u svoje rodno selo po prvi put otkad se nastanila u gradu. Uveče, pred odlazak na spavanje, njena mati otklopila je lonac sa svežim kravljim mlekom i usula malo mlaćenice. Devojka upita majku: «Mati, to je bila mlaćenica; zašto si je pomešala sa mlekom? Mleko se može ukvariti!» «Dete moje», odgovori majka, «tako se mleko priprema da bi iz njega mogli da izvučemo maslac.» «Ali gde je maslac u njemu, majko?» «On je u svakoj kapi mleka, mila moja, samo ga sada ne možeš videti. Pokazaću ti ga ujutro.» Ujutro je kćer videla da je ono što je sinoć bilo tečnost preko noći postalo čvrsta tvar. Majka je stavila u nju štap za bućkanje i energično počela da bućka sladak kravlji sir. Maslac je počeo da pluta na površini mrvljenog sira. Zatim ga je sakupila i pokazala svojoj zaprepašćenoj kćeri. Mati objasni: «Dodavanjem mlaćenice mleko se usiri, pretvori se u sir. Tada ga moraš bućkati. Ovim se postupkom dobija maslac koji je bio skriven svuda u mleku. Isprva nisi mogla da ga vidiš, jer je bio skriven. Odakle je sada došao? Isključivo iz mleka. Dakle, sada shvataš da je sve vreme postojao. Čekao je na proces bućkanja da se, na tvoje veliko zadovoljstvo, pokaže.» I kći je sledila isti postupak i dobila maslac za sebe.
Slično tome, svetovni čovek prilazi Mahatmi i pita ga: «O, sadu, zašto si se odrekao sveta, i usuo ovaj novi element veragje (nepristrasnosti, neprianjanja) i tjage (napuštanja) u svoj život? Zašto nisi pustio da život teče svojim prirodnim tokom?» Sadu odgovara: «Brate, ja to činim da bih spoznao Boga.» «Gde je Bog?» «On je sveprisutan.» Ali, svetovni čovek ga ne vidi i nije ubeđen. Tada mu sadu objašnjava kako unutrašnje biće, koje je nestalno i razliveno, treba učiniti pouzdanim i čvrstim. Zatim treba uzeti štap za bućkanje u vidu jednousmerene koncentracije i meditacije, i tu očvrslu antakaranu (unutarnji psihički organ: um, intelekt, ego i podsvest) treba vrlo dobro izmućkati. Tada se spoznaje Bog. On je sveprožimajući, u svakom atomu tvorevine. Ali nije vidljiv golim okom i čovek ne može da ga spozna drugačije osim kroz ovaj proces zvani sadana.
Baš kao što je majka bila potrebna da njena kći nauči da maslac postoji u mleku i da će ga bućkanje izdvojiti, tako je i Guru neophodan da čovek spozna da Bog postoji, da je sveprisutan, i da je dostižan putem sadane. Ako aspirant sledi Guruova uputstva, i on može spoznati Boga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:12 am

Parabola o vrani na krovu
Jedan je čovek stigao u selo i na raskršću upitao drugog čoveka: «Prijatelju, koja je kuća gosn. Ijera?» «Vidiš li onu kuću na čijem vrhu sedi vrana? To je kuća gosn. Ijera», odgovori mu ovaj. Onaj prvi se na to okrenu i ode. Vratio se posle nedelju dana i zbunilo ga je kada nije ugledao nikakvu vranu ni na jednom kućnom krovu. Ponovo je zapitao jednog prolaznika: «Koja je kuća gosn. Ijera?» Ovaj mu odgovori: «Ona kuća na tri sprata, sagrađena od kamena – to je kuća gosn. Ijera.» Od tada više nije dolazio u zabunu po pitanju pokazane kuće.
Šastre (sveti spisi) govore o Bogu ili Bramanu kao o Vrhovnom Izvoru univerzuma: «Jato va imani butani đajante», itd. Ali, to nije dovoljno. Jer, postoje periodi kada ne postoji nikakva tvorevina. Dakle, to nije trajna definicija Bramana. Stoga nam šastre pružaju večita uputstva poput «Satjam Đnanam Anantam Brama» (Brama je istina, znanje i beskonačnost), itd. Sledeći ova uputstva niko ne može omanuti da dostigne Cilj, tj., Bramana ili Boga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:13 am

Parabola o kraljevom snu
Kralj je otišao na počinak u svojoj palati, koju su sa svih strana čuvali stražari. Ni muva nije mogla da uđe i uznemiri kralja. Spavaća soba bila je snabdevena svim mogućim komforom i vladaru ništa nije nedostajalo da može da uživa u blaženstvu dubokog sna.
Ubrzo pošto je legao usnio je san. Jedan šakal je nekako ušao u palatu, napao ga i ugrizao za prst leve noge. U međuvremenu, on čuje da su neprijatelji ušli u njegovo kraljevstvo i sve prisvojili. U strahu počinje da beži, ali nožni prst zadaje mu veliki bol. On trči do doktora radi medicinske pomoći, ali doktor odbija da ga leči jer, iako je bio kralj, nije uz sebe imao para da ga plati, budući da je izgubio kraljevstvo. Beži u šumu kao prosjak. Tamo pronalazi Mahatmu koji mu isceljuje rane. Zahvalnost Mahatmi ispunjava vladarevo srce, i on se tada budi.
San nestaje. Kralj još uvek leži na svome zlatnom krevetu u palati u koju ni muva ne može da uđe. Ustanovljava da nema ni šakala, ni rane, ni njegovog bežanja u šumu. Međutim, milost Mahatme opstaje u njegovom umu i on, mada je sve to bio san i on je to uvideo, zauvek neguje uspomenu na svečevu vidarsku uslugu i iz nje crpi nadahnuće.
Slično tome, điva (individualna duša) je uistinu Vrhovni Vladar univerzuma. U njoj ništa ne nedostaje i ona poseduje najviše blaženstvo – ona jeste blaženstvo. A ipak, kada je veo neznanja nabačen preko nje, ona sanja. U tom je snu ujeda šakal egoizma. Čulni je neprijatelji savlađuju. Nestaje tako dugo uživana sreća; ona doživljava bol i patnju. Trči tamo-amo u potrazi za olakšanjem i za srećom. Ali svi su u svetu sebični i, ukoliko nema trenutne koristi, niko nije spreman da pruži ni čašu vode. Zgađena takvim svetom, điva beži u šumu – ka lotos-stopalima Satgurua. Guru leči njene rane i budi njenu uzvišenu duševnu svest. Probuđena duša shvata sve što se dogodilo kao ništa drugo do dugačak san. Jedino što ostaje je zahvalnost Satguruu koji je iscelio đivu od kobne bolesti rađanja-i-smrti. Guruova upadeša (duhovni savet) i milost jedino su što istrajava kada sve drugo što je bilo deo sna iščezne. Probuđena duša ponovo shvata da je Vrhovni Vladar univerzuma, da se njenoj veličanstvenosti nikada ništa nije dogodilo, da nije bilo ni neznanja ni egoizma, i da ona iz večnosti u večnost nastavlja da bude to isto Jastvo – blaženo, spokojno i besmrtno.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:14 am

Parabola o ženi koja je htela da ulepša svoj odraz
Žena se pogledala u ogledalu. Njeno golo telo i glava bili su neprivlačni. Odraz je u njoj izazvao odvratnost. Brzo je donela mnoštvo ukrasa. Počela je da njima ulepšava svoj odraz. Ali, to joj nije polazilo za rukom. Kada je prinosila ukras blizu lika u ogledalu, izgledalo je kao da su (u ogledalu) ukrasi bili sklonjeni od odraza. Na kraju je počela da nosi ukrase na samoj sebi. Na njeno čuđenje, lik u ogledalu takođe je stavio ukrase, i izgledao je predivno.
Odraz predstavlja đivu, a žena Jastvo ili Boga. Neznalica zaključuje da mu nedostaju blagostanje, bogatstvo i sreća. On traži stvari ovoga sveta i neprestano oko sebe gomila bogatstvo i predmete raskoši. Međutim, to ga ne zadovoljava niti mu obogaćuje dušu! Što se više trudi da se ulepša bogatstvom sveta, to se više čini da ono zapravo uzmiče od njega. Tada shvata da je njegovo malo biće samo odraz sveprožimajućeg Atmana, Vrhovnog Jastva. On sve svoje bogatstvo nudi Jastvu davanjem milostinje siromasima, samoporicanjem i posvećenošću. Pomaže onima koji oskudevaju, bolesnima i onima koji pate, i donosi im sreću sa bavom (osećanjem) da služi sveprisutnom Jastvu u svima. Žrtvuje sebe Jastvu meditirajući na Njega. Više ne obraća pažnju na beznačajni odraz, đivu, već se posvećuje ulepšavanju Stvarnosti. Smesta otkriva da je on (điva) središte svakog uspeha i povoljnosti, sve lepote, sve sreće i blaženstva.
O, Čoveče! Napusti egocentričnost, i tragaj za Jastvom. Ti nisi ovo telo, um, intelekt, niti malo 'ja'; ti si besmrtni, sveprisutni Satćidananda (Istina-Svest-Blaženstvo) Atman. Spoznaj to i budi slobodan.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:15 am

Parabola o tropskoj voćki u dvorištu
Veliko džek-drvo u čovekovom dvorištu beše prepuno plodova. Čitavo je, od tla pa do najviše grane, bilo krcato plodovima. Poput nekog koga je opseo zli duh, čovek više puta žurno izleće iz kuće ka drvetu. Dodiruje stablo, ali površina je neprivlačna, te ga sa gađenjem napušta. Ranije je bio primetio jednu palmu daleko od kuće, pa sada kilometrima po vrućini pešači do nje, i najzad staje ispred drveta. Njegova je žudnja dostigla vrhunac. Mami ga nekoliko sićušnih plodova koji vise na vrhu drveta, i on hoće da ih se domogne. Brzo pokušava da se uspne, ali pada na žbunje bodljikavih krušaka i trnje mu se zabada svuda po telu. Ne obeshrabrivši se, i dalje pokušava da se popne na drvo. Njegova kora je gruba i oštra, i dodatno ga ozleđuje. Ali on ne mari. Dok se penje, mnoštvo otrovnih mrava koji ujedaju poput đavola grize ga po celom telu. Nekako uspeva da stigne do vrha, tolika je njegova mahnita strast za tim sitnim plodovima, koji su okruženi stotinama pčela. Kada položi ruke na plodove, one ga besno bodu. Uprkos tome, on pokušava da ih zgrabi, ispuštajući pri tom više od polovine plena. Kreće da se spušta sa ostatkom, i pri tom mu ispada još nekoliko plodova. Konačno seda na zemlju da uživa u onome što mu je ostalo. Na svoj užas otkriva da najveći deo ovih neuglednih plodova predstavlja tvrda ljuska, a zatim treba odbaciti čak i koru. U voću je vrlo malo mesa, i čovek ga sa gađenjem baca od sebe. U trenu dolazi sebi, i počinje da oseća jake bolove. Ubodi trnja, otrovnih mrava i pčela, i posekotine od oštre kore stabla – sve ga to istovremeno muči. Prošlo je već nekoliko dana od kada je napustio dom. Sa iscepanom odećom i telom koje krvari, on kreće kući... da bi ustanovio da ga je otac sve vreme čekao sa ukusnim džek-plodovima. Mladi čovek posrćući ulazi u kuću i pada pred očeve noge. Ništa ga ne pitajući, otac mu daje novo odelo, vadi mu trnje iz tela i melemom prekriva rane, sve vreme ga hraneći voćem slatkim kao med. Mladićeva sreća je potpuna. On spokojno spava u očevom krilu.
Slično tome, čovek se ne osvrće na fontanu večnog blaženstva koja je usred njegovog srca. Uplašen je očiglednim početnim teškoćama u sadani. Neće da raseče tu grubu spoljašnjost i uživa u najvišem blaženstvu, iako ga je gladan. Beži od kuće i od tog drveta koje donosi najbolje plodove. Po užarenom pesku samsare on trči tamo-amo. Na jednom mestu pada u bodljikavo grmlje sramote; na drugom udara o stenu neuspeha. Zaljubljuje se u ženu. Koliko mnogo žrtava – bezbrižnog života, slobode od brige i želje – mora da prinese pre no što joj priđe! Primamljen prividnim užitkom on podleže strasti.
Dok se penje uz to drvo bračnog života, hiljade briga o hranjenju dece i nalaženju novca za ženinu odeću i nakit ujedaju ga svuda po telu. Ali, on i dalje teži ka rđavom cilju. Ustremljen je ka beznačajnom plodu čulnog užitka. Kada ga se domogne, nekoliko užasnih bolesti ga spopada. Razboljeva se od svih njih i, grčeći se od patnje i bola, shvata da mu svet neće dopustiti da uživa ni u najmanjem užitku za koji je mislio da mu je u šaci. I tada počinje da traži izlaz.
Dok se spušta sa stabla porodičnog života, oštre ivice zahteva poverilaca i rođaka cepaju mu odeću i nanose modrice. Napušten je, sa dronjavom odećom i telom koje krvari na stotinu mesta, bez snage. Umoran, seda na čas i ispituje plodove koji su mu zadali toliko nevolje. Većim delom to je tvrda ljuska (neprobojno i nedokučivo srce žene, koje njenoj ljubavi pruža privid veličine, bez ikakve stvarne suštine u sebi!), a deo toga je samo koža. Kada se sve to odbaci, ne preostaje praktično ništa – izuzev posekotina i modrica, ujeda i uboda, poderanog odela i iznurenog tela. Sa krajnjom odvratnošću, čovek odbacuje to obmanjivo voće i trči svome domu.
Tamo ga čeka Guru, sa ukusnim voćem mudrosti, isečenim i spremnim da bude posluženo. On mu briše suze, leči rane i snabdeva ga novom odećom odricanja i pobožnosti. Mladi čovek pada pred Guruova stopala i bezbedno počiva u njegovom krilu. Sa najvišom ljubavlju i samilošću, koje mogu teći samo iz Guruovog srca, Guru hrani sledbenika slatkim medom mudrosti, Atma-đnanom. Probuđen u svome najdubljem Jastvu, čovek spava za poslove sveta i uživa u veličanstvenom besanom snu samadija.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:15 am

Parabola o čoveku i njegovom psu
Čovek je pošao u šetnju sa svojim voljenim psom. Bio je veoma ponosan na njega, i ovaj je uvek išao pred njim. Taj čovek je imao kišobran u ruci. Da pokaže ljudima oko sebe da bi njegov pas ljubimac učinio za njega sve, dao mu je da nosi kišobran u zubima, i ovaj je ponosno išao pred njim. Iznenada je počela da pada kiša, a pas se nalazio sto metara ispred njega. Čovek je potrčao prema njemu, ali pas se, ne znajući zašto gospodar protivno svom običaju trči ka njemu, uplašio i u punom trku pojurio ka kući. Ponosni čovek bio je mokar do gole kože pre nego što je uspeo da stigne do kuće i uzme kišobran.
Điva, zaslepljena ponosom i neznanjem, poverava svoju duhovnu svest umu. Neko vreme se čini da um ide ispred nje i vodi je, čvrsto držeći svest, i điva smatra da je svest na sigurnom. Ali, nailazi jak pljusak patnji svetovnog života i iskušenja čulnih objekata. Pas-um sa kišobranom duhovne svesti razdvojio se od đive i veoma je udaljen.
Da kišobran duhovne svesti nije bio poveren umu (koji nije mogao zaista da ga upotrebi), điva je mogla da se zaštiti od kiše patnji i iskušenja. Ovako, što brže trči ka oslobođenju od njih, čini se da joj ono sve više izmiče.
Stoga, Čoveče, ne učini glupost da poveriš svoje duhovno blago i sreću svome neispravnom umu. On je krajnje nepouzdan, i napustiće te kada budeš na iskušenjima. Nauči se da veruješ isključivo u Gospoda. Njega učini svojim jedinim uporištem.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:16 am

Parabola o zamindaru i njegovom upravitelju
Krupni zamindar (veleposednik) imenovao je upravitelja nad svojom imovinom. Upravitelj je dobio široka ovlašćenja. Ljudi su bili primorani da mu se povinuju i verovali su da je opunomoćen da ih nadzire, postavlja i otpušta. Iako je sa distance motrio na upravitelja i njegove aktivnosti, zamindar je uspeo da stvori utisak da je odsutan. Upravitelj je postepeno postajao sve oholiji i nadmeniji, i počeo je da preuzima ovlašćenja samog zamindara! Jednoga dana jedan sadu (pobožna osoba) je došao da poseti zamindara. Upravitelj je strogo ukorio sadua i rekao mu: «Gde je taj tvoj zamindar? Ovde nema takvoga. Ja sam sve i svja. Šta god da ti treba, traži to od mene.» Sadu, koji je raspolagao čudesnim moćima, odjednom je uzviknuo: «O, zamindare, molim te dođi i prosvetli ovog čoveka!» Zamindar je, kao da je samo čekao na poziv, banuo unutra. Upravitelj je pognuo glavu od stida i pao ničice pred noge zamindara i sadua. Zamindar je smesta uklonio upravitelja sa njegovog položaja i ponovo ga je na njega postavio tek kada je ovaj potpuno shvatio svoju grešku i iskreno se zakleo da više nikada neće osporiti vrhovnu vlast zamindara, već da će, naprotiv, opevati njegovu slavu pred svakim koga upozna.
Zamindar je Vrhovni Gospod. Upravitelj je um. Um potiče od Vrhovnog Gospoda; on sija isključivo Njegovom svetlošću, i zapravo nema nezavisno postojanje. Ali, on istupa kao da su mu ovlašćenja neograničena, pošto ga je Jastvo postavilo za svoga zastupnika da se bavi lilom sveta. Um zamišlja da ima kontrolu nad čulima, i da im može dati ili oduzeti snagu. Postepeno nemoralni i opasni um počinje da poriče postojanje bilo kakve sile iznad sebe. Tada dolazi Bogo-realizovani svetac koji ga podseća na Jastvo. Ali, rđavi um odriče postojanje Jastva. '»Gde je to Jastvo ili Bog? Ja sam sve što postoji.» Međutim, Gurua ili Bogo-realizovanog sveca nije tako lako pobediti. On izvikuje Božije ime u čovekove uši i daje inicijaciju, i čovek u trenutku spoznaje višu Silu.
On prepoznaje i priznaje sveprožimajuću, sveprisutnu prirodu Gospoda, i predaje Mu se. Gospod smesta otpušta um. Kada um iščezne, sadaka ulazi u samadi i postaje potpuno promenjena i pročišćena osoba. Zaklinje se da ga Ga više nikada neće poreći, i da će uvek opevati Njegovu slavu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:18 am

Parabola o izgubljenom ručnom satu
Jedan je čovek izbezumljeno tražio nešto u mračnoj sobi. Plakao je i vikao. Napravio je džumbus od stvari u sobi; neke je polomio, a o neke se spotakao. I pored svega toga, nije uspevao da pronađe ono za čime je tragao.
Njegov prijatelj je došao na prag i upitao ga za razlog njegovog nezadovoljstva. On odgovori: «Prijatelju moj, izgubio sam svoj ručni sat. Nestao je.»
Prijatelj reče: «Kako je mogao da nestane odavde? A i ti si glupan kada ga tražiš u ovom mraku! Doneo sam svetiljku. Ali, pre svega se smiri. Dobro razmisli i pokušaj da se setiš gde bi mogao da bude. Uskoro ćeš ga sigurno pronaći.»
Čovek je postupio po tim uputstvima i dokopao se sata. Prijatelj mu je objasnio: «Sat nije bio izgubljen, niti si ga sada stekao. Sve vreme je bio tu. Međutim, zbog mraka koji je vladao u sobi, i zato što si ga tražio tamo gde se nije nalazio, nisi ga posedovao. Nisi bio upućen u njegov položaj. Sada kada je to neznanje uklonjeno, ti misliš da si ga stekao. Ali, on je oduvek bio tvoj i nikada nije bio izgubljen.»
Slično tome, u najdubljem kutku čovekovog srca je Jastvo, prepuno blaženstva i spokoja. Ali, oslepljen mrakom neznanja, čovek nije u stanju da ga vidi i da iskusi sreću i mir. Tragajući za njima, on luta naokolo među stvarima ovoga sveta, samome sebi stvara zbrku, uzrokuje i tuđu i svoju patnju, plače i viče, ali nikako ne nalazi objekt svoje potrage. Konačno se pojavljuje Guru sa svetiljkom mudrosti u ruci. On kaže čoveku: «Ovom svetiljkom ukloni tamu svog neznanja; smiri se; obuzdaj sve mentalne promene. Zatim analiziraj čitavo svoje iskustvo i meditiraj na ishod. Otkrićeš Jastvo; nisi ga bio izgubio, niti si ga sada stekao. Ono je oduvek bilo tu, samo što ti to nisi znao. Sada kada u tvome čistom srcu i stišanom umu Jastvo blista, samoosvetljeno, ti smatraš da si ga ponovo zadobio. Ali, zapravo ga nikada nisi ni izgubio.»

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:18 am

Parabola o otiraču pred vratima
Jedan je čovek žurno ulazio u komšijinu kuću. Na pragu je zatekao raznobojni otirač za noge sa ispisanom rečju 'Dobrodošli' na njemu. Sa nepromišljenom bezbrižnošću stao je na njega gordo iskoračivši. Otirač je kliznuo sa svoga mesta i čovek je pao na leđa, istovremeno šutnuvši otirač uvis. Otirač je pao na naličje. Čovek je prokleo otirač i ono 'Dobrodošli' napisano na njemu, i ustao. Tog trenutka pogled mu je opet pao na otirač; ali sada je na njemu pisalo: 'Opasnost: čuvaj se'. Shvatio je da je to bilo namenjeno onima koji bi neoprezno stali na njega, primamljeni rečju 'Dobrodošli'.
Čovek nedovoljnog znanja pročita u svetim spisima «Maja tatam idam sarvam», «Isavsjam idam sarvam», «Sarvam kalvidam Brama» (čitav ovaj univerzum je prebivalište Gospoda) i smatra da nema potrebe za oprezom, za veragjom i za sadanom, pošto je sve prožeto Bogom! Stoga se oklizne i padne; njegov je pad užasan. Kako je Bog mogao tako da ga ostavi na cedilu? Zar su knjige u kojima stoji «Maja tatam idam sarvam» (Sve ovo Ja prožimam) lažne? Ne, nisu. On ih ponovo pogleda, i tada nađe drugu Božju izreku: «Anitjam asukam lokam imam prapja bađasva mam» (Stigavši u ovaj svet nestalnosti i patnje, obožavaj Me). Sada razume da će se čovek, ako je neoprezan i nema veragju, saplitati na svakom koraku; i da, mada je svet prožet Gospodom, mora pažljivo da se kreće i da bude opremljen budnošću i veragjom.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:19 am

Parabola o zadovoljenjima kamile
Jedan trgovac je morao da pređe pustinju. Iznajmio je kamilu da nosi njegov teški prtljag, čitavog ga je stavio na njena leđa, i jednu malu praznu limenku pride. Kamila je posrtala pod tolikim teretom i nije bila voljna da se pokrene. Tada je trgovac skinuo praznu limenku i bacio je na zemlju. Kamila je pomislila da joj je teret znatno umanjen i pokrenula se, gazeći užareni pustinjski pesak bez ikakvog daljeg nezadovoljstva.
Ovaj svet – ova pustinja samsare – je mesto gde maja obavlja svoj posao. Ona odvlači sirotu đivu u pustinju sa užarenim peskom beskrajnih muka i patnji. Điva je opterećena nebrojenim brigama, zebnjama i željama, mukama, bolestima i patnjama. Povremeno, maja ukloni sitnu muku sa leđa đive, i tako je ovoj pruženo malo zadovoljstva. Điva budalasto zamišlja da je sasvim oslobođena od svih patnji sveta i srlja u pustinju samsare. Jadna obmanuta duša! A breme je sve vreme i dalje na njoj. Obmanuta je podvalom maje.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:19 am

Parabola o putniku i njegovom prtljagu
Jedan seljak nikada ranije nije putovao vozom. Primio je telegram od svoje žene koja je boravila u jednom drugom, udaljenom selu, u kojem je pisalo da je jako bolesna i da želi da ga vidi i razgovara sa njim. Seljak je požurio ka železničkoj stanici i kupio kartu, ušao u voz i započeo putovanje. Nažalost, nešto dalje od stanice pruga je bila u popravci, pa se voz tuda veoma sporo kretao. Seljak je ranije video kako voz povećava brzinu, i nije mu bilo jasno zašto sada mili tako sporo. Bio je nestrpljiv da stigne do ženinog sela. Počeo je naporno da razmišlja i na kraju ustanovio: «Kakva sam ja budala! Ne samo da sam ja sam teret za voz, nego sam još zadržao i svoju prostirku i sanduk kao dodatni teret. Samo zbog toga voz ide ovako sporo.» Odmah je podigao svoj sanduk i prostirku i metnuo ih sebi na glavu – na uveseljenje ostalih putnika.
Slično tome, čovek se ukrcava na ovaj voz života na zemlji. On sam je nošen nekom nevidljivom silom. Ali, njegova supruga (sreća) je u ozbiljnoj opasnosti i on želi da brzo stigne do nje. Stvari se ovde ne odvijaju uvek onako kako bi čovek želeo. Nestrpljivi čovek misli da će, ako preuzme odgovornost za svoju porodicu i decu, za svoje poslove i domaće brige, i položi je sebi na glavu, pre stići do svoga odredišta – sreće. On zaboravlja ili nije upućen u činjenicu da je u svakom slučaju voz ono što nosi i njega i sav teret, koji može da stavi ili sebi na glavu ili na pod kupea. Bog je zaštitnik svih. Pa ipak, glupan misli da je on odgovoran za svoju ženu i decu, za svoju kuću, posao i imetak.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:19 am

Parabola o čoveku koji je izgubio pamćenje
Jedan čovek je igrao kriket. Iznenada ga je lopta pogodila u potiljak. Zavrtelo mu se u glavi, i sve mu se zamračilo. Pao je u nesvest i odveden je u bolnicu. Pošto je bio podvrgnut raznim operacijama i injekcijama, najzad se ponovo osvestio. Tražio je nešto za jelo. Vikao je i plakao posmatrajući stvari oko sebe u velikom strahu. Počeo je da zapitkuje ljude oko sebe: «Ko si ti?», «Šta je ovo?» Medicinske sestre shvatile su da je izgubio pamćenje. Zaboravio je svu svoju rodbinu; nije bio u stanju da kaže čiji je sin. Starija sestra koja mu je povratila svest igrala je ulogu njegove majke. Usvojila ga je kao svog sina. Čovek je poverovao da je ona njegova prava majka. Gajio je nova prijateljstva i stekao nove prijatelje. Nije prošlo ni godinu dana pre nego što ga je ponovo neodoljivo privuklo igralište za kriket. Igrao je isto onako dobro kao i ranije, iako nije mogao da prepozna nijednog od starih saigrača. Ljudi su se čudili ovom čudnom preobražaju mladog čoveka.
Isto tako čovek igra igru života na ovoj zemaljskoj ravni. Smrt ga se dočepa, i sve oko njega se zamrači. On gubi svest. Odnose ga glasnici iz drugog sveta, i seku ga i muče zbog raznih grehova koje je počinio dok je bio na zemlji. Njegova svest polako ponovo oživljava na zemaljskoj ravni kada ga majka rodi. On plače na sam pogled na neobične stvari oko sebe. Nagonski pribegava majčinim grudima i sisa mleko. Što je svesniji sveta, to više zapitkuje: «Šta je ovo? Šta je ovo?» Zaboravio je svoga pravog oca i majku – Boga. Žena koja ga je ovde rodila kaže: «Ja sam tvoja majka», i on je prihvata kao majku. Zatim stiče novo društvo rođaka i prijatelja. Ali, vrlo ubrzo počinje da igra istu staru životnu igru, kao što je to i ranije činio, neodoljivo privučen samskarama (utiscima) iz prethodnog života. Mudri ljudi čude se ovoj misteriji seobe duše. Iako se sećanje na njegov prošli život izgubilo, samskare i vasane (skrivene suptilne želje) su ostale! One ga vode dalje.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:20 am

Parabola o gramzivom hodočasniku
Čovek koji je želeo da pođe na hodočašće uzeo je od prijatelja sto rupija na zajam. Išao je na razna mesta i zatim se vratio u svoje rodno mesto. Kada je sreo prijatelja od kojeg je pozajmio novac, i kada je ovaj zatražio da mu ga vrati, hodočasnik je upitao: «Koliko treba da platim?» «Pobogu, pa sto rupija!» «O, ti želiš da ti sve vratim?» Kakvo čudesno pitanje!
Isto je tako začuđujuće ponašanje ljudskih bića. Điva stupa na široko polje samsare i tumara raznim područjima – kao mineral, kao biljka, kao životinja, a zatim i kao čovek – uz pomoć svesti pozajmljene od Boga. U ljudskom životu điva ponovo dolazi sasvim blizu svoga doma, tj. Boga. Sada, kada je putovanje gotovo okončano, Bog traži da mu pozajmljena svest bude u potpunosti vraćena. Drugim rečima, čovek treba da shvati da čitava njegova duša pripada Bogu, i da stoga njegovo srce u celosti treba da bude ponuđeno Njemu. Ali glupan, ispunjen požudom i pohlepom, mohom (zaluđenošću) i vezanošću, nije voljan da to učini. Kakvo veliko čudo! Kako je maja moćna!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:22 am

Poglavlje drugo

Najviša svrha ljudskog rođenja

Parabola o dečaku koji je zalivao koren
Otac je poželeo da ispita inteligenciju svoja dva sina. Obojici je dodelio zadatak da paze na po jedno drvo mangoa, obećavši nagradu onome čije drvo donese vrhunske plodove u izobilju. Budalasti dečak ustanovio je da se lišće suši, a da cvetovi rastu na krajevima grana. Brzo se popeo na drvo i pažljivo zalio svaki list. Lišće je i dalje venulo i drvo je na kraju propalo. Mudri dečak, s druge strane, zalivao je koren, i to drvo je bilo zeleno i zdravo i donelo je ukusne plodove u izobilju.
Slično tome, Bog čoveku daje ljudski život da bi proverio razvitak njegove pameti. Budala, željna da dobije nagradu večnoga mira i besmrtnosti, nastoji da udovolji žudnji svojih čula, i da stekne svetovno znanje, misleći da je to pravilan način. I usled toga umire bednom smrću neznalice. Mudrac se, naprotiv, posvećuje kontemplaciji Boga, korena čitave tvorevine, i time stiče sve bogatstvo i znanje univerzuma. Bog je veoma zadovoljan njime i dodeljuje mu nagradu besmrtnosti i večnog blaženstva.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:22 am

Parabola o panditu (učenoj osobi) i šalu
Radža (kralj) poklonio je skupocen šal jednom budalastom panditu. Pandit nije imao predstavu o vrednosti tog šala. Odmah je njime obrisao svoj nos i stopala. Ljutit zbog tolike gluposti, radža je naredio da mu se oduzme šal pošto ne zna kako se on koristi. I njegov vojnik oduze panditu šal.
Slično tome, ovo dragoceno ljudsko rođenje bilo nam je dodeljeno kao veliki dar od Boga. Ali, budala ga rasipa na ženu, zlato i slavu. Ubrzo dolazi smrt i oduzima mu taj dar od Boga, koji je čovek tako grubo zloupotrebio.
O, čoveče, iskoristi ovaj dragoceni ljudski život za đapu, izučavanje svetih spisa, nesebično služenje i meditaciju. Spoznaj Jastvo i budi slobodan!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:22 am

Parabola o mački u visećoj ležaljci
Čovek je začuo vrištanje bebe u susednoj prostoriji. Pomislio je da se njegov dečačić uznemirio u snu, pa je otišao u njegovu sobu i tamo opazio da se ležaljka pomera. Počeo je da peva uspavanku i da ljulja ležaljku. To je trajalo desetak minuta, a onda je, na njegovo zaprepašćenje, mačka iskočila iz ležaljke i pobegla. U ležaljci je video kako je mačka vešto probušila bebinu flašicu i popila mleko iz nje (majka je bila iznela bebu).
Do ušiju budalastog čoveka doprle su prijatne, slatke reči nežnosti koje su izgovarali njegova žena i deca. On je veoma zadovoljan i upušta se u služenje njima. To traje dosta dugo pre nego što uvidi da nije njihova ljubav prema njemu bila ono što ih je navodilo da se prema njemu lepo ponašaju, već njihova sebičnost. Unutar ležaljke domaćinstva kojim on upravlja, ne zatiče čedo ljudi koji su mu zaista odani, već mačku sebičnih rođaka koja je sve vreme bila zauzeta ispijanjem mleka njegovog života i puštanjem radosnih uzvika što je našla takvu budalu kao što je on!
Brate, pogledaj u ležaljku. Mačka će iskočiti iz nje. Ne budi naivan. Gledaj svoja posla – vežbaj sadanu kako bi postigao samospoznaju.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 12:23 am

Parabola o prostitutki i njenom ljubavniku
Jedan čovek bio je veoma zaljubljen u prostitutku. Provodio bi jedva jedan sat u svome domu, koliko da uzme izvrsno jelo koje mu je spremala njegova odana supruga. Nikada je ne bi ni pogledao, i s vremenom je gotovo i zaboravio da ima ženu, osim u vreme obroka. Imao je jako dobrog prijatelja koji mu je želeo dobro i koji ga, uviđajući da ovaj srlja u propast, jednoga dana povede u stranu i reče mu: «Prijatelju, ti znaš koliko te ja volim. Zato te molim da odustaneš od odlaženja prostitutki.» «Zašto? Ona je tako dobra prema meni i tako je lepa. Ona je sam moj život. Ne mogu ni da zamislim uživanje bez nje, niti život bez njenog posedovanja.» Prijatelj mu ponovo reče: «Ja imam jako dobar razlog što tražim da digneš ruke od nje. Pažljivo pregledaj njeno telo onako kako ti ja kažem, i otkrićeš da ima užasnu bolest. Veza sa njom učiniće da i ti podlegneš toj bolesti. Zbog toga je napusti.» Čovek je smesta odjurio do prostitutke i pregledao je onako kako ga je prijatelj uputio. Otkrio je da je ovaj bio u pravu. Tog trenutka um mu je ispunila odvratnost prema njoj. Pobegao je iz njene kuće rešen da više nikada ne prođe njenom ulicom. Njegova supruga čekala ga je kod kuće. Pružala mu je nezaraženo zadovoljstvo čitavog njegovog života. Kasnije, čak i ako bi se, usled snage stare navike, dogodilo da prođe ulicom u kojoj je prostitutka živela, ona sama bi zabravila vrata i utrčala unutra, da je on ne bi u besu ispsovao i obznanio njenim ostalim redovnim posetiocima da ima opaku bolest. Čovek je, nakon toga, stalno uživao u prosvećujućem društvu svoje supruge i u čistoj sreći.
Sličan je slučaj sa čovekovim preobražajem. U njegovom se vlastitom srcu nalazi beskrajno blaženstvo. Ali, on ne mari ni da pogleda na svoje Jastvo; čak ne zna ni da Ono postoji! Sve vreme je posvećen maji, objektima čulnih užitaka. Samo nakratko – za vreme dubokog sna – vraća se svome unutarnjem Jastvu i uživa u miru i sreći; ali ni tada ne obraća pažnju na Jastvo, i ne shvata da je Ono tu. Oči su mu oslepljene neznanjem. Tada mu samorealizovani mudrac prilazi kao njegov najdraži prijatelj i dobrotvor, i kaže mu: «O, čoveče, odbaci ovu maju; napusti čulne užitke. Gle, u odajama tvoga srca boravi najviše blaženstvo. Idi tamo i uživaj u beskrajnoj sreći.» Ali, čovek uzvraća: «Kakve su to gluposti!? Kako može biti sreće izuzev u objektima čula? Ja iz njih izvlačim krajnje zadovoljstvo, i uopšte ne mogu da živim bez njih. Kako da ih odbacim?» Ali, mudrac moli neznalicu: «Prijatelju, shvati, ja imam itekako dobar razlog što od tebe tražim da napustiš te čulne objekte. Oni imaju veliku manu. Propadljivi su i šire zarazu beskrajne patnje. Pomisli na bolest, pomisli na starost, pomisli na smrt, jer to su osobine čulnih objekata. Kada traćiš svoj život na njih, i ti obolevaš, stariš i umireš. Odbaci ih i uživaj u besmrtnosti i večnom blaženstvu.» Tada čovek seda na mirno mesto i razmišlja o rečima mudraca. Spoznaje Istinu. Proteruje čulne objekte iz svoga uma. Trči natrag svome domu – sedištu Jastva – i tamo uživa u trajnom miru i večnom blaženstvu. Ponekad, zbog snage ranijih samskara, može čak jako da se približi istim starim čulnim objektima; ali, sada maja beži od njega, da ne bi, kada ona počne da ga zavodi, otkrio njenu narav drugima i tako ih sprečio da postanu njene žrtve. Uživajući tako u blaženstvu Jastva čitavog svog života, on na kraju biva oslobođen.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:42 am

Parabola o sviraču na đalatarangi i njegovoj čaši

Siromašni svirač na đalatarangi (instrument za čije sviranje se koristi voda) uživao je svirajući u svojoj trošnoj kući, kada je kiša počela da pada. Kroz krov koji je propuštao vodu, curilo je pravo na njegovu glavu. Ali, njemu to uopšte nije smetalo. Odmah je uzeo jednu od čaša na kojima je tako dugo svirao, i stavio je na glavu. Voda je curila u čašu, a on je nastavio da svira kao i do tada, dok kiša nije prestala, a tada je samo sklonio čašu sa glave i nastavio da svira.
Siromaštvom pogođeni muzičar može se uporediti sa mladićem koji nije obilno obdaren duhovnim samskarama. Zgrada u kojoj on živi, tj. telo, nije dovoljno jaka da odoli prirodnim silama; energija curi kroz njene prilaze. Kao bramačari, on proučava Vede i svete spise u Gurukulu. Raspolaže intelektualnim razumevanjem velikih duhovnih istina. Ali, kada sasvim odraste, dolazi do silovitog pljuska prilika pogodnih da čula postanu plen prirodnih sila. Međutim, on nije odvučen sa ispravnog puta. Otkriva da se među šastrama (svetim spisima) koje je proučavao nalaze i neke koje preporučuju grihastašram (porodični život) za mladića njegovog temperamenta. Tako se on ženi. Mada to podrazumeva nošenje bremena porodice, ipak ga spašava od veće opasnosti. On i u grihastašramu nastavlja sa muzikom sadane. Kada kiša nagona za čulnim užicima prestane, on se odriče sveta i nastavlja svoju muziku sadane, ne morajući više da nosi breme porodice na glavi. On je zaista mudar čovek.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:44 am

Parabola o košakara ptici

Ptica košakara stanuje u deblu drveta. Ona buši rupu u njemu i gradi čvrsto gnezdo blizu kore. Da ne bi ostavila mesta za upad bilo kog drugog stvorenja, ptica nastavlja da sa svih strana ojačava gnezdo, sve dok u njega ne može ni igla da prodre! Da je ostavila rupu, imala bi vazduha za disanje. No, pošto je sve zapušeno radi bezbednosti, ptica ugine u gnezdu.
Slično tome, grihasta (kućevlasnik) brižno sprečava ulazak bede i muke, gradi svoje gnezdo doma i porodice, svoga unutrašnjeg stava prema životu, na takav način da ne ostavlja prostora ni za jedan vriti (misao) koji se ne bavi zadovoljenjem čula (građe od koje je načinjen njegov kavez) da mu uđe u um. Da je ostavio jedan mali otvor 'veragje' (nepristrasnosti, neprivrženosti) u tome oklopu, disao bi i bio bi u stanju da u prikladno vreme dobije hranu za dušu. Međutim, pošto ni to nije dopustio, bedno umire unutar tog čvrstog i krutog gnezda.
O, čoveče, čak i ako odabereš da uđeš u gnezdo grihastašrama, ostavi mali otvor 'veragje' u njemu, kroz koji možeš uteći u široki svet spoznaje Boga, kad tome dođe vreme.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:44 am

Parabola o čoveku koji se bojao komaraca

Stanovnik sela u blizini guste himalajske šume nije imao miran san u svojoj kući. U njoj je bilo bezbroj komaraca kojima je on bukvalno bio obrok svake noći. To mu se toliko smučilo da je napustio kuću i počeo da spava u džungli. Nije poneo oružje, niti je išta znao o džungli. Svež povetarac držao je komarce na odstojanju, i on je bio srećan zbog toga. Ali, par dana kasnije ga je napao i usmrtio tigar.
Slično tome, mladić napušta kuću, zgađen njenim brigama, zebnjama i željama, i stupa u ašram. Međutim, nije opremljen sadanom, a naročito ne veragjom. Neko vreme izgleda mu da je postigao ono za čime je tragao, jer u ašramu nije izložen brigama, zebnjama i željama. Ali, uskoro ga maja ipak savladava i on postaje žrtva pohote, bogatstva ili slave, i biva izgubljen.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:45 am

Parabola o dva biznismena

Jednom su dvojica biznismena zbog posla krenuli na dalek put. Obojica su bili bogati. Bili su dobro obavešteni o zaradi koju bi im njihov posao doneo u novom mestu. Prvi od njih, Rama, mislio je: «Uložiću čitavo svoje bogatstvo. Čak i ako posao bude klimav u početku i ako bude početnih gubitaka, ipak će moj temelj biti čvrst i na kraju ću zaraditi.» U skladu sa takvim razmišljanjem, uložio je sve što je imao i odmah počeo ozbiljno da posluje, na dobro utvrđenoj podlozi. Sa uobičajenim gubicima na početku, prebrodio je rane faze izuzetno uspešno i postao ugledan biznismen. Kako je vreme prolazilo, zarađivao je više nego što je mogao i da sanja.
S druge strane, Govinda, drugi čovek, razmišljao je sa izvesnim pesimističnim stavom: «Ako sav svoj novac uložim i izgubim ga, onda niti ću imati profit od novog posla, niti tu sreću da dobro živim sa starim bogatstvom. Zato ću u početku uložiti samo malo. Ako je unosno, ulagaću sve više od starog bogatstva; jer, nova zarada će mi pružati sredstva za život, pa neću zavisiti od starog bogatstva za svoju svakodnevicu.»
I zaista, isprva je uložio malo. To je potrošeno na početne gubitke. Zatim je ponovo uložio malo, ali to je bilo dovoljno tek da nadoknadi početne gubitke i nije mu donelo nikakav profit. Kako su godile proticale, dospeo je do toga da je izgubio sav svoj imetak i nije imao od čega da živi.
Dvojica biznismena su nalik dvojici duhovnih aspiranata.
Njihov odlazak u udaljenu zemlju je kao odlazak aspiranata u osamu radi ubiranja dobre duhovne žetve.
Poput biznismena koji je sve svoje bogatstvo uložio odjednom, i aspirant se odjednom svega odriče i, kao i biznismen, ima klimav početak, ali se potpuno posvećuje duhovnoj stazi. Za njega nema povlačenja niti krajnjeg gubitka. On brzo napreduje i ubrzo postiže blaženstvo duhovnog života, krajnju svrhu ljudskog postojanja.
Srodan Govindi je onaj aspirant koji iz prethodne udobnosti odlazi u osamu, ali čuva netaknutim svoje staro bogatstvo da ga spasi u vreme oskudice. Aspirant sumnjičavo rezonuje: «Ako iscrpim sav svoj imetak a ne uspem u postizanju Cilja, mogu kasnije biti prisiljen da živim poput prosjaka u ovom svetu. Za svaki slučaj ću nešto sačuvati u skladištu. Kada steknem to blaženstvo, rado ću razdeliti ovo bogatstvo. A ako ne steknem blaženstvo, moći ću da ga upotrebim u svetu.»
Ovaj aspirant, poput drugog biznismena, gubi sav svoj imetak kada Vreme položi svoju moćnu ruku na njega. On ne dobija plodove duhovnog života, kao što i Govinda ostaje bez zarade.
O, čoveče! Zapamti Božje reči: «U duhovnom nastojanju nema početnog gubitka, pa čak ni otpora. I najmanje razumevanje ove istine (zakona) spašće te od veoma velike opasnosti.»
Odreci se svega, bez ikakve zadrške; samo tada će se plodovi duhovnog života naći u tvojim rukama.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:45 am

Parabola o dve ptice i Garudi

Predivni Garuda (mitski orao, vozilo boga Višnua) leteo je nebeskim visinama. Dve su ptice sedeći na tlu posmatrale kako uzleće ka nebu i veličanstveno lebdi na neverovatnoj visini. Mlađa ptica osetila je kako joj se talasi očajanja šire srcem. «Kakva je uopšte korist od moga letenja?», reče ona drugoj ptici. «Ako letimo, treba da letimo poput Garude. Ako to ne možemo, bolje da spalimo svoja krila. Ja odsada više uopšte neću da letim.» Starija joj ptica odgovori: «Brate, to nije ispravan stav. I mi imamo krila, i možemo da letimo. Ne treba da se predajemo očaju. Učinimo što možemo. Ima i u tome lepote.» Rekavši to, starija ptica odlete. Mlađa se ptica još nije povratila od utučenosti, kada je naišao lovac i sa lakoćom je uhvatio.
Svetac vazda uzleće u Božansko i lebdi u transcendentalnim područjima božanskog blaženstva. To nije moguće svim ljudima. I pored toga, Bog je svakoga obdario nekim dobrim osobinama i talentima. Mudrost je u tome da ih iskoristite što više možete. Ako to ne činite, podesni ste da padnete kao žrtva tamasa (inercije, lenjosti) i potonete još dublje u okean samsare.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:46 am

Poglavlje treće

Slava Gurua

Parabola o slepcu koji vodi slepca

Pedeset slepih ljudi sedelo je u darmašali (objektu za privremeni smeštaj hodočasnika). Svi su bili od rođenja slepi, i svi su želeli da otputuju u izvesno udaljeno mesto hodočašća. Došla su još četiri slepca i priključila se ovoj grupi. Rekoše da i oni idu u isto mesto. «Prijatelji», reče vođa pedesetorice, «mi smo slepi i ne možemo sami da nađemo put do svetilišta. Hoćete li biti u stanju da nas vodite? Da li vaše oči vide?» «Da, dragi prijatelji», odgovoriše četvorica, «mnogo smo slušali o svetom gradu i putu kojim se do njega stiže. Imamo jasnu mentalnu sliku tog puta. Mada ga ne vidimo svojim očima, uvereni smo da ne samo da ćemo mi stići na odredište, nego da ćemo i sve vas odvesti tamo sa nama. Sledite nas.» Vezali su se jedan za drugog dugim konopcem. Najbolji od četvorice predvodio ih je. On je, bez sumnje, imao mentalnu zamisao o putu; ali to nije bilo od naročite koristi. I sebe i njih je doveo u zabludu, i uskoro je pao u duboki klanac. Vezani za njega, drugi su se slepci, ne znajući gde ih on vodi, takođe jedan za drugim stropoštali za njim. I svi do jednog su izginuli.
Sličan je slučaj sa masama u današnje vreme. Čule su za zemlju večnog blaženstva, zemlju koja obiluje svetošću i božanstvenošću. Ali, ne znaju put do nje, i čekaju da ih neko povede. U međuvremenu dolazi još nekoliko slepaca, koji su mnogo slušali o kraljevstvu Božjem i poseduju odlično intelektualno razumevanje. Oni misle da znaju put, pa čak i da mogu druge da vode njime. To su naučnici i naučni filozofi, koji obećavaju da će odvesti mase u kraljevstvo besmrtnog blaženstva, a lakoverna javnost ih sledi. Te vođe imaju izvrstan intelekt, ali ne i samokontrolu i iskustvo. Idu tamo gde ih njihove žudnje, vasane i želje vode, i upadaju u užasni jarak čulnosti i materijalizma, u kojem umiru. A sa njima ginu i svi njihovi sledbenici.
Čujte me, ljudi - ne sledite slepe obmanjivače. Sledite mudrace koji poseduju intuitivni vid i stignite do boravišta vrhovnog blaženstva.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:47 am

Parabola o prepredenjaku i četiri budale

Jedan je čovek otišao u park. Sve betonske klupe bile su zauzete, a on je bio umoran i hteo je da predahne. Niko od ljudi na klupama nije se činio sklonim da ih napusti. Razmišljao je šta da učini, i smislio dobar plan. Premestio se u ćošak parka i počeo da gleda uvis, praveći se da je zapanjen onim što vidi. Tako je izazvao radoznalost četvorice ljudi sa najbliže klupe da vide šta ga je to toliko zaprepastilo. Privučeni znatiželjom, ostavili su klupu i prišli mu. Ali, on se istog trenutka okrenuo, otišao pravo do klupe i udobno se ispružio na njoj. Pre nego što su mogli da otkriju šta je to ugledao, on je već blaženo zaspao. Četiri su se budale još dugo prepirale o tome šta je on video, ali nisu uspevale da dođu do ispravnog zaključka.
To je ono što se događa mnogim ljudima u svetu. Često se pojavi neki naučnik ili političar, koji želi da vodi udoban život sa ugledom i slavom, moći i položajem. Inteligentan je, i zaključuje da je prost čovek budala koja se lako da prevariti. Ovaj naučnik ili političar pravi se da je otkrio nešto zapanjujuće. Ljudi se okupljaju oko njega i muče se nad njegovim otkrićem. Ulaze u beskrajne sporove među sobom po pitanju prirode tog otkrića, dok se on snabdeva debelim bankovnim računom, slavom i svim vrstama komfora i pogodnosti.
O, glupane, ne dozvoli da te licemer obmane. Obrati se istinskom mudracu. On će te prosvetiti i vodiće te ka cilju, večnom blaženstvu i trajnom miru.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:47 am

Parabola o kuriru milionera

Jedan milioner hteo je da pošalje hitnu poruku drugom bogatašu koji je živeo u susednom gradu. Pozvao je svog najboljeg sekretara i uručio mu poruku rekavši: «Molim te da ovo hitno odneseš mome prijatelju.» Kurir je dostavio poruku drugom bogatašu, a ovaj oholi čovek primio ju je i ravnodušno rekao kuriru: «Nadam se da si ručao; ako nisi, uzmi ovo voće i odlazi.» Kurir je otišao duboko uvređen.
Neki siromah na putu naiđe na kurira i sa ljubavlju i brižnošću ponudi mu čašu hladne vode. Kurir je vrlo zadovoljan zbog toga i osvežava se vodom. Kasnije celu stvar saopštava svome gospodaru koji, shvatajući da je uvreda naneta njegovom kuriru zapravo uvreda njemu samome, sa odbojnošću gleda na bogataša kojeg od tada udaljava od sebe. A onaj siromah biva obilno nagrađen.
Slično tome, Bog šalje ljudskom rodu svoje Glasnike u vidu svetaca i mudraca. Oni dolaze na zemlju sa porukom ljubavi, radosti i besmrtnosti. Oholi čovek ispunjen ponosom zbog svoga bogatstva, položaja i moći, gradi ašram za sveca ili poklanja novac za svečevu misiju – ali sve je to zaprljano arogancijom, ahamkarom (egom) i abimanom (samovažnošću). To ne zadovoljava sveca. S druge strane, siromah nudi svecu cvet, voće ili samo vodu, ali sa time mu nudi i svoje srce, i svetac je veoma zadovoljan njime. Preko sveca Gospod meri zasluge bogataša i siromaha. On kažnjava nadmenog bogataša, a nagrađuje pobožnog siromaha. Ono što se vrednuje je bava, osećanje; kvalitet, a ne kvantitet.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:48 am

Parabola o pseudo-bakti

Živela jednom jedna kukavica koja je imala veliku želju da se u očima javnosti predstavi kao veliki posvećenik Gospoda Narasime (inkarnacije Višnua kao polu-čoveka, polu-lava). On nije posedovao ni hrabrost ni mudrost, ni pobožnost ni iskrenost. Otišao je kod majstora za tetovaže da mu na leđima istetovira lik Gospoda Narasime. Mislio je da će ga zbog toga ljudi doživeti kao odanog posvećenika.
Majstor tetovaže smireno je počeo da radi. Posle par minuta kukavica, nesposobna da podnese ubode iglom i obuzeta zastrašujućom mišlju da će joj živi Narasima sesti na leđa, drhteći zapita: «Koji deo Gospoda sada tetoviraš?» Majstor odgovori da je upravo započeo da mu ocrtava noge. Kukavica reče: «Gospodine, Božja noga zadaje mi mnogo bola. Zaobiđi njegove noge, ne želim ih. Istetoviraj neki drugi deo njegovog tela.» Majstor je počeo da radi na Gospodovim rukama, a kukavica je ponovila istu primedbu. Tada je majstor počeo da se bavi glavom i kada je to objavio, sama pomisao na glavu Gospoda Narasime izazvala je kod kukavice žestoku drhtavicu, i ona naglo pobeže vičući: «Gospod Narasima je bio zadovoljan sa mnom. Seo mi je na leđa. Gledajte, o ljudi! Gledajte kako sam ja veliki posvećenik.» Međutim, sve što su ljudi mogli da vide bilo je nekoliko nespretnih ogrebotina koje je majstor tetovaže uspeo da načini, te su se rugali kukavici i sažaljevali njegovu glupavost i neznanje.
Svet je pun pseudo-đnanija (znalaca), pseudo-vedantina, pseudo-jogija. Te osobe su kukavice, ali žele da se izdaju za velike jogije i bakte. Oni nemaju volju da se potčine Guruu i strpljivo od njega uče. Nisu u stanju da se suoče sa preprekama na duhovnoj stazi. Oni uzmu reč ili dve iz Guruovih usta i idu naokolo propovedajući javnosti, uvereni da su postali realizovane ličnosti. Isti su kao ta kukavica koja misli da je Gospod Narasima pristao da se smesti na njenim leđima.
O, čoveče! Svesrdno se potčini Guruu. On će u tvome umu iscrtati celu neopisivu sliku Gospoda. Čak i ako je ne pokazuješ, ljudi će saznati za vrednost te slike. Imaj na umu da ćeš morati da se suočiš sa preprekama i da ih prevaziđeš.

Budi odvažan. Budi hrabar. Budi strpljiv. Budi ozbiljan.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:50 am

Parabola o Bramaništi i njegovom učeniku

Živeo jednom jedan Bramaništa (učvršćen u znanju o Bramanu) Guru. Bio je potpuno zadubljen u prosvećivanje celog čovečanstva pomoću svoga intuitivnog znanja i iskustva, i to na sve moguće načine – držanjem propovedi, pisanjem knjiga, pružanjem saveta, itd. Zaposlio je jednog svog učenika da vodi beleške i sastavlja knjige. Kako je vreme prolazilo, učenik postade nalik gramofonskoj ploči, stalno ponavljajući Guruove reči i izraze. A dok bi to činio, bio bi sav naduven od sujete i ponosa. Govorio bi: «Šta zna Guru? Ja napamet znam toliko toga. Mogu da citiram sve svete spise. Ja sam savršeni đnani koji sve zna.» Ukratko, postao je otpadnik.
U svoje vreme, jedan od Guruovih sledbenika bio je ucveljen gubitkom jednog člana porodice. Guru je zadužio učenika-otpadnika da izrazi saučešće ožalošćenoj porodici. Učenik je otišao u njihov dom i potpuno ozbiljno počeo da drži vedantičku propoved. Ukućani su, naravno, i dalje bili ožalošćeni. Međutim, pred njima se iznenada pojavio Guru lično. Samo njegovo prisustvo oraspoložilo ih je i usrećilo i zaboravili su na gubitak člana svoje porodice. Guru je rekao samo par reči, i svi su bili momentalno preobraženi.
Upamtite Kena upanišadu: «Ono što se ne može misliti umom; ono čime je um spoznat», itd.
Intelektualni i teoretski filozofi uzaludno žive na ovom svetu. Oni nisu ni od kakve koristi čovečanstvu. Njihovi govori deluju na slušaoce kao vedantička propoved pomenutog učenika pred ucveljenom porodicom.
Može li mesec da izjavi da sija svojim vlastitim svetlom, da vam pomaže svojim svetlom, da je njegovo svetlo nadmoćnije od sunčevog? Kada se sunce rodi, istinu o sjaju mesečeve svetlosti lako je proceniti.
Isto tako, tamo gde postoji intuitivno iskustvo i znanje, znanje koje se samo pojavljuje u srcu obogaćenom iskustvom, od kakve je koristi obaveštenost mozga?
Mudraci, sveci i realizovani ljudi žive da prosvete celo čovečanstvo. Čak i ako ćute, samo njihovo prisustvo u stanju je da preobrazi čovečanstvo, dok suvi intelekt ne može da prosveti ni jednu jedinku.
O, čoveče! Zaboravi na svoja intelektualna postignuća. Znanje koje poseduješ nije tvoje, već pripada Gospodu. Priznaj Njegovu prevlast i potčini se Njegovoj volji.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:50 am

Parabola o dobroćudnom mladiću i lepoj devojci

Bio jednom jedan naočit mladić koji je bio poslovično dobar prema svima. Nikada nije učinio ništa, neposredno kao ni posredno, što bi bilo štetno za ljudski napredak i korist. Jednom prilikom je pošao na putovanje. Usput je upoznao prelepu devojku i smesta se zaljubio u nju. Ni ona nije imala ništa protiv toga. Bez mnogo odlaganja i premišljanja, mladić se sa devojkom vratio svojoj kući. Ali, pre datuma određenog za venčanje, mladić je doznao za devojčinu ljubav prema nekom drugom mladiću, što je i ona otkrivala svojim postupcima. Bez oklevanja, naveo ju je da se uda za tog čoveka. Prošlo je godinu dana, i devojka je gotovo zaboravila ljubaznost mladića dobre naravi. Tada je mladić, uz pomoć čarobnjaka, dao devojci neki narkotik u obliku slatkiša, posle čega je ova zamrzela svoga muža. Napustivši ga, vratila se dobroćudnom mladiću, te su srećno živeli do kraja života.
Bog i Guru su sinonimi. Možemo ih uporediti sa dobroćudnim mladićem. Sve što oni čine uvek je za dobro pojedinca i celog sveta. Mladić koji odabira devojku je nalik Bogu ili Guruu koji odabira učenika iz sveta.
Ljubav devojke prema drugom muškarcu nalik je posvećenikovoj ili učenikovoj ljubavi prema svetovnim stvarima. Bog i Guru je dopuštaju u slučaju svoga voljenog posvećenika i učenika. No, kada je pojedinac gotov da zaboravi Boga ili Gurua, oni pomoću svojih tajanstvenih duhovnih moći (uporedivih sa čarobnjakovom drogom) skreću njegov um sa svetovnih objekata i odvode ga u svoje domove.
Njihov čin odvraćanja jedinke od svetovnih težnji je transcendentalan, neosporan. Za tog pojedinca to je od ogromne koristi.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:51 am

Parabola o dobro zgotovljenoj gozbi

Bio jednom jedan Bramaništa Guru sa jednim svojim učenikom. Obojica su živeli u istoj kolibi. Učenik je propisno proučavao duhovnu literaturu i ovladao njome. Uz to je danonoćno služio Gurua.
Blizina Gurua navodila ga je da misli da je on jedini Guruov voljeni učenik. A to ga je vodilo ka uverenju da ostali učenici, koji su tumarali naokolo i tek povremeno posećivali Gurua, nisu istinski odani Guruu. I sve je to jačalo njegov ego.
Jedne zimske noći, učenik se vraćao u kolibu pošto je obavio neki posao napolju. Iz kolibe je začuo glas drugog učenika, povremenog posetioca. Zakucao je na vrata. Guru je upitao: «Ko je to?» Učenik, kao i obično, odgovori: «Ja sam, molim te otvori mi vrata.» Guru doviknu: «Uživam u dobro spremljenoj gozbi. Nema mesta ni za koga drugog na mojoj gozbi.»
Učenik je pogrešno shvatio Gurua. Pomislio je da je omalovažen i uvređen pred povremeno gostujućim Guru-bratom, praktično neznancem. I zato je, ljutit i uvređen, odmah napustio mesto i besciljno lutao naokolo.
Kako su dani prolazili, njegovo srce, um i ego bili su potpuno sprženi vatrom odvojenosti od Gurua. Njegovo srce i um, kao i samo njegovo biće, bili su dobro zgotovljeni na vatri virahe (razdvojenosti). Zaboravio je na samog sebe i bezmalo je poludeo od Guru-bakti.
Jednoga dana, sasvim iznenada, pojurio je ka Guruovoj kolibi i uporno kucao na vrata dozivajući glasom punim ljubavi: «Gurudev, Gurudev». Sam ton njegovog glasa zatomio je čak i Guruovo uobičajeno i formalno pitanje «Ko je to?» Um mu je bio ispunjen isključivo prisustvom njegovog Gurudeva. Bio je slep za sve ostalo, za njega više nisu postojali ni on ni cela vasiona; samo je Guru postojao.
Guruu je bio dobro poznat glas njegovog učenika. Više nije mogao da čeka. Izjurio je napolje i srdačno ga zagrlio, govoreći: «Upravo uživam u dobro spremljenoj gozbi. Nema mesta ni za koga drugog na mojoj gozbi.»
Bog je sveprisutan i nedualan. Nema mesta ni za koga drugog da postoji pored Njega. U ovom prostranom univerzumu nema mesta za to sićušno čovekovo 'ja'.
Sve dok taj niski ego odoleva, i ti moraš da tumaraš u mraku, trpeći sve moguće tegobe poput toga ponosnog učenika. U takvom te stanju ni to što si religiozan, ni to što obilaziš hramove i mesta za bogosluženje, ni to što se pridržavaš isposništva – ništa od toga ne može te učiniti voljenim od Boga.
Moraš imati ananija-bakti, ljubav za Boga radi samog Boga. Prosto služenje Boga sa mišlju 'Ja služim Boga' ne može postati ananija-bakti.
Kad ti je ego spaljen vatrom virahe, kada su ti i srce i um potpuno skuvani u toj vatri, i kada je tvoja ljubav prema Bogu sasvim zgotovljena na vatri razdvojenosti i postaje Mu prijatna i ukusna, kada, u tom stanju, za tebe ne postojite ni ti ni ovaj univerzum, nego ti jedino On ispunjava srce i um – tada i jedino tada ćeš postati Njegov miljenik. Tada će On pojuriti ka tebi i zagrliti te kao Guru koji grli učenika.
Tada ćete obojica uživati u dobro zgotovljenoj gozbi na kojoj neće biti mesta ni za koga drugog.
Ubij to malo i nisko 'ja' i reci: «O, Gospode! Sve je ovo Tvoje vlastito Jastvo.»

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:51 am

Parabola o sumnjičavcu koji se udavio

Stoje dva čoveka na hridi u okeanu, podaleko od obale. Smrkava se, kopno se više ne vidi, a oblaci se gomilaju na nebu, talasi udaraju o stenu i okean je sve uzburkaniji.
U tom se mraku pred njima pojavi čovek. «Pođite sa mnom, odvešću vas na obalu», kaže im on.
Razborit čovek odmah mu se pridružuje, a glupan ga pita: «A kako ćeš nas ti to prevesti preko ovolike vode?'»
«Imam čamac», kaže mu pridošlica. «Ja sam spreman da pođem sa tobom», kaže razboriti čovek. «Ne, ja ne idem», kaže glupan; «šta ako je čamac neispravan, ili ako je taj tip kriminalac i ubica?»
Tako razboriti uđe u čamac i bezbedno stigne na obalu, predvođen čamdžijom, dok glupana ubrzo progutaju narastajući talasi.
Održavajući se na površini ovog okeana samsare, điva posle silne borbe dobija ovu blagodat ljudskog rođenja. Druga obala spasa još nije dosegnuta, a vreme izmiče. Nastupa veče života, gubi se vid. Oko mudrosti oslepljeno je gomilajućim oblacima materijalizma i nesklada. Zbunjen i pobožan, čovek stoji na hridini individualnog života.
Guru mu dolazi sa čamcem Božjeg imena ili bakti. Rukom ga poziva da mu se pridruži u čamcu i tako bezbedno stigne na obalu. Razborit čovek spremno ga posluša. Ali, glupan ima hiljadu sumnji i milion bojazni. On osporava verodostojnost Gurua i vrednost bakti. Vrlo ubrzo ga ponovo proguta ogromni okean samsare i on, potonuvši, propušta najveću priliku da se spasi, koja mu je bila data od Boga.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:51 am

Parabola o rasipniku

Bio je veoma bogat i živeo u raskoši. Jeo je probrana jela i odbacivao sve što nije ispunjavalo zahteve njegovog visoko razvijenog čula ukusa. Taj raskošni život doneo mu je žestoku dizenteriju. Lekar mu je propisao veoma gorku pilulu, rekavši mu: «Ako ne uzmeš ovu gorku pilulu, umrećeš». Čovek ju je bez reči progutao i ozdravio. Jednom zauvek odbacio je raskoš kako bi izbegao da opet oboli.
Dok je prepun energije, u punom cvatu mladosti, čovek vodi senzualan život. Naviknut je samo na ono najbolje od svega! Ruga se odricanju, samožrtvovanju i samoporicanju. Ne zanima ga ništa što mu ne pruža maksimum čulnog užitka.
Ali, njegova fizička energija vremenom biva iscrpljena. Dolazi mu Guru i ukazuje da pati od strašne bolesti rađanja i umiranja. Daje mu gorku pilulu odricanja, samožrtvovanja i samoporicanja. Budući da je to jedini način da se izleči od bolesti rađanja i umiranja, čovek proguta pilulu i istovremeno odlučuje da se više nikada ne vrati svome starom životu rasipništva, bezbožnosti i nepromišljenosti.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:52 am

Parabola o tuberkuloznom bolesniku

Osoba pati od tuberkuloze. Lekar uviđa da se bolest do kraja pacijentovog života neće moći sasvim ukloniti, ali ne želi to da mu kaže. Naprotiv, on ga hrabri: «Brate, ti možeš potpuno da se izlečiš. Ali moraš da shvatiš da je ovo veoma ozbiljna bolest, i da protiv nje nisu dovoljni samo lekovi. Moraćeš da se pridržavaš strogih ograničenja u ishrani. U tom slučaju ćeš bez sumnje ozdraviti.» Bolesnik uverava lekara da će se pridržavati svih dijetetskih odredbi u skladu sa njegovim uputstvima. Lekar mu daje lek, koji je samo izgovor da mu nametne korisne propise o ishrani. Bolesnik uzima lekove i neko vreme se pridržava propisane dijete i zaključuje da ga bolest više ne muči. Sa velikim oduševljenjem on nastavlja tretman. Bolest ga ne napušta u potpunosti, ali mu više ne zadaje velike nevolje. Ona je u njemu, ali se ne ispoljava, i iščezava sa njegovom prirodnom smrću.
Slično tome, kada aspirant priđe duhovnom učitelju, on stavlja pred njega svoju prošlost, mnoge grehe koje je počinio i mnoge rđave samskare koje su unutar njega. Učitelj otkriva da sve to potiče od najteže bolesti – bolesti neznanja, mula-ađnane, koja se može izlečiti tek kada se izgubi ideja o telu. Ipak, Guru inicira aspiranta u mantru i kaže mu: «Ovo je odličan lek; ali ukoliko ne primenjuješ ahimšu (nenasilje), satju (istinoljubivost) i bramačarju (celibat), ako ne ustaješ u vreme bramamurte (svitanje) i ne meditiraš, ako redovno ne vežbaš sadanu, ovaj lek ti neće mnogo pomoći. Moraš nesebično da služiš, da budeš posvećen Bogu, da meditiraš. Tada ćeš se otarasiti ove unutarnje bolesti.» Aspirant uzima mantru i vežba sadanu. Ubrzo otkriva da mu je srce svetlo i lako, um bistar, a intelekt prefinjen. Savest mu je čista. Ohrabren tim blagotvornim simptomima, on nastavlja i mantra-đapu i sadanu. Loši vritiji sami od sebe odumiru u njegovoj antakarani (umu), pošto ne dobijaju priliku da se ispolje. Ako, Božjom milošću, stigne do duhovnog prosvetljenja pre smrti, sa smrću njegovog tela umire i njegova ađnana (neznanje), i on biva izlečen od ove užasne bolesti rađanja i umiranja.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:52 am

Parabola o obmanutom hodočasniku

Hiljade ljudi dolazilo je u Rišikeš da se okupa u svetoj Gangi. Ali, jedan čovek žurno je uleteo u stanicu da kupi kartu za Madras. Jedan hodočasnik, začuđen što napušta Rišikeš na tako sveti dan ne iskoristivši priliku da se okupa u Gangi, zapita ga: «Brate, zar nećeš biti u Rišikešu na ovaj sveti dan i okupati se u Gangi? Zar ne možeš da odložiš svoje putovanje na jug?» Čovek odgovori: «Prijatelju, a šta se to nalazi u Gangi? Kupao sam se u njoj godinama, i to svakodnevno. Ali, nedavno sam čuo da onaj ko se okupa u reci Tamrapami na krajnjem jugu Indije stiče veliku vrednost. Zato odlazim tamo.» Ljudi su se smejali njegovoj gluposti.
Ljudi koji dugo vremena prožive sa velikim svecem, često dozvole da njihova privrženost i odanost njemu opadnu. I dok milioni ljudi iz svih delova sveta dolaze k svecu da dobiju njegov daršan (viđenje), njegovi učenici koji su uz njega misle da im se spasenje nalazi u nekom hodočašću ili u nekoj sadani, zbog kojih moraju da ga napuste! Kakva šteta. Bolje je ne biti isuviše intiman sa svecima i uvek unutar sebe održavati sjajnim plamen predanosti njihovim lotos-stopalima, dok ta predanost ne postane čvrsto uspostavljena.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:53 am

Parabola o ovcama i vuku

Čovek je čuvao veliko stado ovaca. Sedeo je na malom brežuljku i terao sve vukove koji su pokušavali da se približe stadu, čak i kada su bili na velikoj udaljenosti. Spuštalo se veče, i čovek je ovako razmišljao: «Tokom celoga dana odlično sam izlazio na kraj sa vukovima; nijedan nije uspeo ni da se približi stadu. Neće se ništa dogoditi ni noćas. Vukovi možda uopšte neće doći, a čak i ako dođu savladaću ih.» Pala je noć. Kad god bi vukovi zaurlali blizu stada, čovek bi povikao i zamislio da su pobegli. Uprkos tome, vukovi su tokom noći bili zauzeti odnošenjem ovaca. Kada je sunce ponovo izašlo, čovek je ustanovio da su mu odneli više od pola stada. Postao je mudriji i, još dok je sunce sijalo toga dana, snabdeo se ogrevom i zapalio veliku buktinju pri čijoj plamtećoj svetlosti je mogao sve jasno da vidi i da drži vukove podalje od stada.
Isti je slučaj i sa sadakom. Sve dok se nalazi u živom prisustvu sunca svoga duhovnog učitelja, u stanju je da čuva ovce svojih duhovnih samskara da ih ne prožderu vukovi poroka. Obmanuti sadaka umišlja da je, pošto je bio u stanju da sačuva ovce od vukova u prisustva sunca svoga Gurua, neprobojan za greh. Misli da mu se gresi neće više ni približiti! Izlaže se opasnosti i udaljava se od učitelja, umišljajući da je đivanmukta (oslobođena duša). Drži vatrena predavanja napadajući greh, poročan život i maju. Međutim, u tami neznanja koja se ispoljava u odsustvu Gurua, sadaka gubi većinu svojih vrlina. Vukovi poroka, na koje je sve vreme vikao, bešumno ulaze u njega i kradu najveći deo njegove pobožnosti i vrline. Zatim, kada se vrati Guruu (ako, Božjom milošću, vukovi poroka nisu pre toga progutali i njega), otkriva da je izgubio mnogo od svoga duhovnog bogatstva udaljivši se od Gurua. Postavši razboritiji, on sada radi na tome da stekne gorivo sadane, jame i nijame (etičke norme, kontrola uma i čula, i dr.). Još dok je u živom prisustvu svoga Gurua, on pali buktinju rasuđivanja. Kada je ona zapaljena, mrak mu više ne prilazi, niti ga vukovi poroka uznemiravaju. Tek tada je on stvarno jogi i đivanmukta, i svetlost Gurua tada zauvek blista u njemu i kroz njega.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:53 am

Poglavlje četvrto

Oprema sadake

Parabola o naričućoj ptici

Dve ptice, mužjak i ženka, sagradile su gnezdo u krošnji drveta. Imale su mladunce, koje je ženka čuvala dok bi mužjak odlazio u potragu za hranom. Jednoga dana, dok je mužjak bio odsutan, naišao je lovac i naciljao na ženku. Ova je to primetila, ali nije htela da odleti da lovac ne bi pobio njene ptiće. Koristeći priliku, lovac ju je oborio strelom. Mužjak se upravo tada vratio do gnezda i, zatekavši mrtvu ženku u lovčevim rukama, počeo je da je oplakuje i jadikuje zajedno sa mladuncima. Da je, umesto toga, iskoristio svoja krila, odleteo bi i izbegao smrt. Ali, pošto je sedeo naričući nad smrću svoje partnerke, lovac je drugom strelom oborio i njega. Zatim je još samo trebalo da se popne na drvo i pokupi mladunce. Čitava porodica je tako izginula ni ne pokušavši da se spasi.
Isti je slučaj i sa ljudskim bićima. Roditelji su snažno privrženi i vezani sa svoju decu i unučad, i ne primećuju približavanje smrti. Čak i kad im se smrt unese u lice, to prianjanje ih zaslepi i oni se drže svoje dece dok ih smrt neumoljivo odvlači sa sobom. Kada njen voljeni umre, to treba da je znak za ucveljenu osobu da poleti na krilima viveke (ispravnog rasuđivanja) i veragje i odleti u carstvo Besmrtnog, vršeći rigoroznu sadanu. Naprotiv, ožalošćeni jadikuje nad gubitkom i postaje sve više vezan za porodicu. Lovac (smrt) lako dolazi do sledeće žrtve. I tako, jedno za drugim, ljudska bića ulaze u kuću Jame (boga smrti) ne pružajući ni najmanji otpor. Premda znaju da je smrt neminovna, oni dokono sede pozivajući je, umesto da se potrude da je pobede. O, čoveče, ti imaš krila viveke i veragje; odleti pre nego što te lovac odnese sa sobom!

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:54 am

Parabola o profesionalnom trgovcu

Pošto je popio mnogo todija (vrsta rakije), jedan je čovek ušao u prodavnicu mleka i uzeo malo slatkiša i pan (lišće betela). Kada je izašao, hvalio je kvalitet mleka koje se tu prodaje i upečatljivo govorio: «Upravo sam u ovoj prodavnici popio čašu mleka, i to me je osvežilo i dalo mi dovoljno snage i energije da dođem ovde i ovako zagrmim pred vama. Idite i vi i probajte to mleko.»
Međutim, pan nije mogao da spreči zadah todija iz njegovih usta. Kretnje mu nisu bile uravnotežene i odavale su njegovo pijanstvo. Ljudi su lako shvatili da on nije pio mleko nego rakiju i da nije govorio da bi poveo druge pravim putem, već da zaradi novac za ispunjenje svojih žudnji. Stoga ga je javnost odbacila i klonila ga se.
Trgovac-pijanac je nalik religijskom licemeru koji ide naokolo propovedajući religiju kako bi zaradio pare da zadovolji svoje niske želje. Takvi se ljudi koriste verom publike.
Ti licemeri prvo sve dobro isplaniraju. Odlaze u neko duhovno sklonište na kraći period, poput pijanca koji je ušao u mlekaru. Stave na sebe spoljne oznake da prikriju svoju nižu prirodu, kao što je pijanac žvakao pan. Zatim idu naokolo propovedajući, pretvarajući se da su potpuno realizovani mudraci, i govore o rajskom blaženstvu u kojem uživaju. Govore upečatljivo, ali publika prepoznaje njihovu nisku prirodu i žudnje. Ove lažne propovednike svi osuđuju i izbegavaju.
O, čoveče, tvoji postupci odaju tvoje misli. Ne možeš se izdavati za ono što nisi. Znaj to, i preoblikuj svoj karakter. Postani istinski duhovni junak, a ne licemer.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:54 am

Parabola o baštovanu i čobaninu

Jednoga jutra baštovan je išao ka gazdinoj kući sa saksijom na glavi, a u saksiji se nalazila prekrasna zelena biljka, u čije uzgajanje je uložio veliki trud. Usput je sreo prijatelja, čobanina, koji je išao kući sa ovcom prebačenom preko ramena. Baštovan već izvesno vreme nije video čobanina. Pozdravio ga je širokim osmehom i zapodenuli su razgovor. Kada su razmenili novosti, svaki je produžio svojim putem. Baštovan je želeo da baci pogled na biljku pre nego što uđe u gazdinu kuću. Spustio je saksiju sa glave i, na svoj užas, ustanovio da u njoj nije ostalo ni lista, ništa do gola stabljika. Ovca koju je njegov prijatelj nosio preko ramena pojela je sve lišće dok je on bio zauzet razgovorom. Kako da se pojavi pred gazdom bez biljke? Stoga se vratio u baštu, krajnje razočaran.
Sadaka neguje božanske osobine u bašti svoga srca. On mora da se naporno bori i upinje da odneguje i jednu jedinu vrlinu. Vrlina je njegova propusnica da uđe u Gospodarev dom, carstvo Božije. On nosi saksiju svojih vrlina dok se kreće ka tom Carstvu. Ali, za vreme njegovog životnog putovanja on sreće 'prijatelja', koji uz sebe ima proždirača vrline, tj. porok. Kontakt sa tim prijateljem kao da zabavlja čoveka vrline, ali to prijateljstvo mnogo košta. Vrlo uskoro, vrli čovek otkriva da ga je druženje sa 'prijateljem' lišilo njegovih vrlina. Izgubio je propusnicu za carstvo Božije, i mora da se vrati u ovaj svet patnje i smrti, teško razočaran.
O, čoveče, čuvaj se lošeg društva. Imaj satsang i bićeš duhovno uzvišen.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:55 am

Parabola o darovima šećernom bogu

Čuvši za delotvornost molitve kipu Vinajake napravljenom od šećera, jedan čovek je poželeo da vrši svakodnevnu puđu (službu Božju) idolu od šećera. Bio je velika cicija, i nije želeo da na puđu potroši mnogo para. I pored toga, pripremio je idola i započeo puđu. Kada je došao čas za ponudu nevedije (žrtvovanje hrane) Gospodu, škrtac nije znao šta da radi. Sa sobom nije poneo ništa za nevediju, niti je bio spreman da bilo šta kupi. Zaključio je da idol ionako ima velik stomak (Vinajaka i treba da ima velik stomak), a stomak je bio od šećera. «Taj šećer će biti dovoljan za nevediju», pomislio je. Perorezom je odsekao delić Vinajakinog stomaka, stavio taj šećer na tanjir i ponudio ga idolu kao nevediju. Da ga nauči pameti, Vinajaka ga je učinio takvim siromahom da je morao da jede sopstveno meso i da umre užasnom smrću.
Neki ljudi prilaze svecima i mudracima sa bezbožnim namerama. Čuli su da obožavanje svetaca podaruje blagostanje i slavu, pa im prilaze i govore slatke reči, ali su tvrdice i neće potrošiti ni novčić na milosrđe. Čak će otići tako daleko da varaju sveca uzimajući cveće i voće iz njegovog vlastitog prebivališta i stvarajući privid da su to njihove žrtve njemu! Zbog toga ostaju i bez ono malo blagostanja i pameti koje su imali, a na kraju umiru užasnom smrću, zagnjureni u neznanje i zabludu.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:55 am

Parabola o strpljivom siromahu

Bio jedan bogati stari plemić koji je živeo u velikoj palati. U blizini je živeo i jedan siromah u trošnoj kolibi, i prehranjivao se mrvicama hrane koju su drugi bacali. Uprkos tome, on je uvek bio vedar i nije se žalio na svoju lošu sreću.
Jednom se dogodilo da siromah dugo nije imao ništa da pojede. Zato je otišao bogatom plemiću da zatraži pomoć. Stari plemić ljubazno ga je primio i upitao za razlog njegovog dolaska. Siromah reče da već danima ništa nije jeo i da bi bio jako srećan ako bi dobio nešto hrane. «Je li to sve?! Dođi, sedi!», okuraži ga plemić pa doviknu nekome: «Momče! Veoma važan gost došao je da obeduje sa mnom. Reci kuvaru da smesta spremi ručak, i donesi vode da operemo ruke.»
Siromah je bio iznenađen. On je već čuo da je plemić srdačna osoba, ali ipak nije očekivao takvu dobrodošlicu. Bio je prepun hvale za svoga domaćina. Plemić ga naglo prekinu i reče: «Nema na čemu, prijatelju. Sedimo i uživajmo u hrani.» Pa poče da trlja ruke kao da ih neko poliva vodom i zapita siromaha zašto i on ne opere svoje ruke.
Siromah nije video ni momka ni vodu, ali odluči da treba da učini što mu je rečeno, te se pravio da i on pere ruke. «A sada pređimo na ručak», reče plemić, i poče da naručuje razna fina jela. Ali nije bilo traga ni hrani niti ikakvom donosiocu.
Onda plemić reče siromahu: «Tako prekrasna gozba je pred nama. Samo se posluži, prijatelju. Moramo pojesti sva ova ukusna jela.» I pravio se da jede iz zamišljenih tanjira.
Siromah je bio slab od izgladnelosti, ali je sačuvao prisebnost. Nije dopustio da ga očajanje savlada. I on se pravio da jede sa praznog stola. Plemić bi povremeno uzviknuo: «Ala je ukusna ova supa! A i kari je fantastičan, zar ne, prijatelju?» Siromah je odgovarao: «Svakako, kako da ne!» «Zašto onda ne bismo uzeli još», pravio se plemić da dodaje neka zamišljena jela siromahu i pitao ga jesu li ukusna.
Iako stravično gladan, siromah se beskrajno zahvaljivao svome domaćinu i izjavljivao da nikada u celom svom životu nije imao tako izvanrednu gozbu. Nije pokazivao ni najmanji znak žaljenja. Uspevao je da zadrži veseo izraz lica bez ikakve izveštačenosti, kao da je sve bilo stvarno.
Plemić je bio darežljiva osoba, čovek milosrdne naravi. Hteo je da proveri hoće li siromah podleći očajanju. Čuo je da je ovaj poznat po tome što nikada ne gubi strpljenje. Smatrao je da tako zadovoljna, vedra osoba ne treba da gladuje i trpi siromaštinu. Ali, imao je svoje sumnje, pa je rešio da ga lično stavi na probu. I otkrio je da je sve što se govorilo o njemu bilo tačno.
Tada plemić pljesnu rukama i svita slugu uđe sa slasnim jelima koje je on pominjao. Na sto je postavljen majstorski pripremljen ručak, i siromah ovoga puta nije morao da se pretvara. Sa zadovoljstvom je obedovao sa plemićem.
Kada su završili obrok, plemić reče: «Prijatelju, ti si čovek beskrajnog strpljenja. Ti dobro znaš kako da sa svime budeš zadovoljan i da vedro podnosiš zlu kob. Ti si čovek kakvog sam tražio da upravlja jednom od mojih farmi. Od sada treba da živiš sa mnom.» I siromah više nije morao da trpi oskudicu.
Iz ove priče čovek može da izvuče nekoliko pouka. Kada je siromah otišao kod bogataša, on nije tražio nikakvu milostinju koja bi mu omogućila da nekoliko dana živi bez prošnje. To pokazuje da nije bio pohlepan. Živeo je u sadašnjosti. Hteo je nešto hrane i to je i zatražio. Da je tražio novac, dobio bi ga i potrošio za par dana, a potom bi se vratio prethodnom siromaštvu. Nije tražio ništa osim onoga što mu je odmah bilo potrebno, i to je popločalo put njegovoj dobroj sreći, zapošljavanju na bogataševoj farmi.
Kada je bio šikaniran od domaćina izmišljenim jelima, on nije izgubio strpljenje uprkos velikoj gladi. U suprotnom, bio bi zamoljen da izađe i izgubio bi i obrok i neočekivanu službu.
Takođe se nije žalio na svoju lošu sreću niti je oplakivao svoju sudbinu kao što bi to običan prosjak činio pred bogatašem.
Dakle, pouka je u tome da treba biti stpljiv i sve iskoristiti na najbolji mogući način. Čovek treba da nauči da vedro podnosi nedaće, da učini sve što je moguće, moli se Bogu i veruje u Njegovu milost. Nikada se ne treba žaliti na svoju zlu sreću. Kako seješ, tako ćeš požnjeti. Stoga nema svrhe oplakivati zlu sudbu. Čovek treba da nauči kako da stekne hrabrost i da svoju sudbinu gradi sopstvenim trudom.
Strpljenje je zlatno. Bez njega bi život bio potpuna propast. Važna poenta ove priče je u tome da čovek, kada ide nekome zbog bilo kakve usluge, treba da bude spreman da mu se prilagodi ako namerava da bilo šta dobije od njega.
Pohlepa i milost Božja ne idu jedno sa drugim. Tamo gde je pohlepa teško da može biti dobre sreće. Treba naučiti živeti u sadašnjici, i ne tražiti ništa više od onoga što ti pripada.
Sa strpljenjem, vedrinom, zadovoljnošću i ljubaznom naravi, čovek treba da nauči da što je moguće bolje iskoristi okolnosti u kojima se nalazi.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:56 am

Parabola o kralju i njegovom sokolu

Kralj je obučavao sokola za lov i izviđanje. Uzimao bi ga sa sobom kad god je izlazio napolje. Jednom su kralj i njegovi lovci jahali kući dolinom između pustinjskih dina. Kralj je bio veoma žedan. Dok je jahao kroz dolinu primetio je, na svoju veliku radost, kako voda curi niz ivicu stene. Odmah je sjahao i pružio svoj srebrni pehar da skupi nešto vode. U međuvremenu, njegov omiljeni soko kojeg je vodio sa sobom, odleteo je i počeo da kruži nad dinama.
Posle nekog vremena, kada se pehar napunio, kralj ga je žudno podigao da popije kristalno bistru vodu. Ali, u tom trenutku, soko se iznenada sručio odozgo i krilom zakačio pehar tako da se sva voda prosula.
Kralj je pogledao uvis i video da je njegov omiljeni soko sleteo na vrh stene sa koje je curila voda. Podigao je pehar i ponovo na isti način počeo da ga puni. Morao je dugo da čeka dok se nije napunio, a kada je konačno bio spreman da ga ispije, soko se obrušio kao i ranije i oborio pehar iz kraljeve ruke.
Kralj se veoma razbesneo. Sa velikim je strpljenjem ponovo skupio vodu i po treći put mu soko nije dozvolio da je popije.
Kralj je već postao krajnje razjaren. Isukao je svoj mač i viknuo na sokola: «Ovo je poslednji put. Ako me sprečiš da popijem vodu, platićeš to životom.» Još jednom je strpljivo skupio vodu, i ovoga puta bio je na oprezu dok je podizao pehar da je popije. Soko se ponovo zaleteo i srušio pehar, ali mu je kralj pri tom odsekao glavu brzim zamahom mača.
Progunđao je: «Dobio si što si tražio!» Kada je pogledom potražio pehar, video je da je upao u pukotinu do koje nije mogao da siđe. Zato je počeo da se penje uz stenu da pije sa izvora. Kada je stigao na vrh, ugledao je lokvu vode u kojoj se nalazila mrtva otrovna zmija. Bio je preneražen. Zaboravio je na žeđ i mislio samo na svoj prenagljeni postupak koji je rezultirao ubijanjem sokola koji mu je spasao život. «Danas sam naučio gorku lekciju, a to je da nikada ništa ne činim ishitreno.»
Žurba je majka žalosti. Razvij moć rasuđivanja. Dobro razmisli, a zatim delaj. Pogledaj pre no što skočiš.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:57 am

Parabola o kralju i astrologu

Jedan je kralj pokazao svoj horoskop jednom astrologu i zapitao ga kakvu budućnost vidi u njemu. Astrolog je pažljivo procenjivao položaje planeta, gledao je i u šastre, i na kraju je dao ovakvo mišljenje: «Maharadžo, svi tvoji rođaci umreće pre tebe, vlastitim rukama ćeš ih sahranjivati.» Kralj se jako razbesneo. Bio je veoma privržen rodbini i nije mogao da otrpi takav sud. Smesta je naredio da siroti astrolog bude bačen na doživotnu robiju.
Zatim je poslao po drugog astrologa. Ovaj je bio taktičniji od onog prvog. Zaključio je da je prethodnikovo tumačenje bilo sasvim pravilno, pa je gledao da istu stvar predstavi drugim rečima: «Maharadžo, ti ćeš imati veoma dug život. Živećeš duže od svih svojih rođaka.» I ovo je značilo da će cela rodbina pomreti za kraljevog života, ali je iskazano tako da ugodi kralju. I zaista, kralj je bio veoma zadovoljan astrologom i bogato ga je nagradio.
Zato se kaže da čak i kada kazuješ istinu, treba da je izraziš na prijatan način. Ne treba je izneti tako da povrediš tuđa osećanja. U suprotnom, ona vredi isto koliko i laž. Govor treba da ti je istinoljubiv, ugodan i blagotvoran.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:57 am

Parabola o bradonji i kaši

Jednom je nekom čoveku sa dugačkom bradom i brkovima bila ponuđena zdela retke ovsene kaše, koja se lepila za bradu i brkove i kvarila ih. Ali, on je toliko voleo tu kašu da nije bio u stanju da je propusti. Isto tako je voleo i svoju bradu i brkove koje je svakodnevno s pažnjom i ljubavlju negovao. Nastojeći da pije kašu a da ne umaže brkove i bradu, bio je veoma pažljiv u držanju zdele na odstojanju, ali to je rezultiralo time da se sva kaša prosula na zemlju i ništa od nje nije završilo u njegovim ustima.
Bradonja je nalik nedopečenom aspirantu. Njegovo negovanje brade i brkova srodno je aspirantovom posvećivanju vremena održavanju svoga fizičkog vela urednim i lepim.
Kaša je nektar mudrosti koji mu nudi duhovni učitelj. U svome nastojanju da sačuva telo od bola, nevolje, isposništva, itd., nedopečeni aspirant pokušava da izbegne vežbanje sadane. On smatra da i bez praktične sadane može da dođe do trajne sreće u životu.
Međutim, ne može da prenebregne uputstva duhovnog učitelja, jer mu ona obećavaju najviše dobro. Ali, ta uputstva koja dobija od Gurua ne donose mu ništa dobro pošto ih on propušta usled svoje ludosti. Zato da mu ni njegov boravak uz Gurua ne donosi nikakvu korist. Mora mnogo toga da nauči iz ličnog iskustva, i da u skladu sa time promeni svoj stav. Mora da napusti ljubav prema telu i telesnim udobnostima, da gleda da se okoristi time što je u Guruovoj blizini i da usvoji sva njegova uputstva.
Besmrtni život je za Duh a ne za telo. U Duhu možeš uživati tek kada prevaziđeš telo.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:58 am

Parabola o naslednici koja se udala za rugobu

Živela jednom prelepa mlada naslednica ogromnog imetka. Mnogi su je mladići prosili, ali ona je dala prednost jednom siromašnom mladiću ružnog izgleda koji je postao izvitoperen i nepouzdan u svojim svetovnim aktivnostima zbog svoje ljubavi za tu mladu damu. Kada su je ostali udvarači upitali za razlog što je odabrala čoveka koji niti dobro izgleda, niti je bogat ni pametan u poređenju sa njima, ona odgovori:
«Ne možete se vi porediti sa tim siromahom; i nemate njegove oči koje su sposobne da vide oba sveta.»
Biti probuđen u ljubavi je licemerje.
Mlada naslednica može se uporediti sa Gospodom koji poseduje sve moguće blago.
Siromašni, ružni mladić je nalik pobožnom aspirantu koji ne zna ni za šta izvan Gospoda, i za koga se sva tri sveta uistinu nalaze unutar njegovog cilja, budući da izvan njega ničega nema.
Drugi su prosci poput privrženika koji mole za darove od Gospoda, a ne za samog Gospoda.
Biti probuđen za ljubav je licemerje, jer time ne voliš voljenog zbog onoga što on sam po sebi vredi, već zbog njegove spoljašnje lepote i bogatstva.
Biti svestan spoljnog sveta znači zaboraviti Duh. A to je gore od spavanja.
Bilo da se radi o vedanti ili o bakti ili o jogi, sve je to isto što se tiče glavnog cilja. Treba da zaboraviš spoljni svet, da budeš slep za njega, i da sav prostor i vreme sagledaš unutar svoga Cilja, unutarnje Stvarnosti.
Tada će ti Jastvo otkriti svoju prirodu; tada će te Bog voleti i odabrati te za svoga najvećeg posvećenika.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:58 am

Parabola o zmiji i pacovu

Otrovna kobra je bila uhvaćena i stavljena u korpu, u kojoj je umirala od gladi. Nameravajući da je potpuno potčini i dovede pod svoju vlast, krotitelj zmija je nekoliko dana uopšte nije hranio. Jednom prilikom je krotitelj bio odsutan, a jedan pacov je skakutao po korpi. Kobra je znala da je to pacov, pa mu se ovako obratila: «O, pacove, maharadžo! Ti si tako dobar i plemenit. Zbilja, ti si kralj čitavog životinjskog carstva. Budi tako ljubazan da me obaspeš svojom milošću!» Čuvši to, pacov reče: «Ko si ti što govoriš iz korpe? Nisi li ti kobra, moj najveći neprijatelj? Zašto mi tako laskaš?» «Ja ti ne laskam, o, care careva», odgovori kobra. «Evo kunem se da nikada više neću ni pipnuti nijednog pacova. Stoga, budi milostiv prema meni.» Zadovoljan poniznim držanjem kobre i pohvalnim rečima koje je izgovorila, pacov reče: «O, kobro, u pravu si; sada sam ja car careva, jer sam izvan tvoga domašaja. Fino su te strpali u ovu korpu. Gode mi tvoje reči. A sada reci šta mogu da učinim za tebe.» Kobra uzvrati: «Neka moj račvasti jezik uvek opeva tebe, maharadžo! Molim te da napraviš malenu rupu na vrhu korpe. Ti to možeš da središ za minut; i to je jedina usluga za koju te preklinjem.» «Pih!», reče nadmeni pacov, «zar si zbog tako male usluge bila toliko ponizna prema meni? Ja ću to obaviti za tren.» I pacov se odmah bacio na posao. Još pre nego što je rupa bila dovršena, kobra iskoči iz korpe i odmah proguta pacova, a zatim pobeže iz krotiteljevog stana. Usput naiđe na krotitelja i ljuto ga ujede, tako da ga je njen otrov usmrtio.
Krotitelj zmija je sadaka. Zmija je pokvareni um – niski nečisti um pun poročnih samskara i vasana. Korpa je malo tapasje (isposništva) i sadane koje sadaka čini da bi poročne samskare držao pod kontrolom. Pacov predstavlja ono malo dobrih samskara stvorenih u umu koji je još uvek opterećen privrženošću raskoši i čulnim užicima. Dakle, pacov ovde ima dvostruku ulogu.
Uz veliki trud sadaka ''hvata'' poročni um i stavlja ga u korpu tapasje i sadane. Poročne samskare su izgladnele zbog sadakinog odbijanja da ih nahrani višaja-bogom (čulnim užicima), i sadaka smatra da će na taj način uskoro potpuno ovladati umom i pokoriti ga svojoj volji. Ali, dok je on odsutan, tj. kada mu budnost malo popusti, umu se približava objekt svetovnog zadovoljstva. Poročni um uživa unutra, i pokušava da se sprijatelji sa objektom. Ali, donekle prosvećeni intelekt kaže: «Ti pokvareni ume, ti si moj zakleti neprijatelj; kako onda možeš da pomisliš da ću te osloboditi ovih ograničenja samouzdržavanja? Zar da ti dozvolim da se ponovo prepustiš čulima?» Međutim, poročni um je prepreden. On veliča objekt svog užitka slikajući ga božanstvenim bojama. «Ti za mene uopšte nisi iskušenje! Bogatstvo je oruđe za služenje i milosrđe. Žene su moje božanske majke. Uživanje je samo nadnica koju dajem ovome telu koje neprekidno radi za sreću čovečanstva. Zakleo sam se da više nikada neću povlađivati čulima.» Puko licemerje!
Um se zaklinje da nikada neće zgrešiti, da neće povlađivati čulima, čak i ako bi bio oslobođen od ograničenja samouzdržavanja. U samouzdržavanju nastaje rupa; stvoren je kanal za tek delimično obuzdani um da poteče ka objektima čula. Pokvareni um prvo će sebi priuštiti dobar obrok od malene viveke koja se pojavila u sadaki, pre nego što se prepusti čulnim objektima. Zatim, dok beži – a prirodna poročna snaga uma sada je udvostručena zbog izgladnelosti čula i potiskivanja želja – pokvareni um nezadrživo napreduje i ubija sadaku. Sadaka umire zbog manjka budnosti, i zbog male rupe nastale u njegovoj sadani i tapasji kontaktom niskoga uma sa čulnim objektima.
O, aspirante! Čuvaj se. Čuvaj se. Čuvaj se. Ne umanjuj svoje napore, svoju sadanu, niti tapasju, ni za jedan sekund. Drži se svoje rešenosti. Kreći se ka svome Cilju.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 9:59 am

Parabola o ženi koja je oglašavala svoja bračna iskustva

Skromne žene nikada drugima ne govore o slatkim rečima ljubavi koje su im njihovi nežni muževi šaputali na uvo, niti o svojim bračnim iskustvima. No, jedna glupava žena, preterano ponosna na suprugovu ljubav, mislila je da će joj se ljudi diviti i čestitati joj na njenoj dobroj sreći ako im ispriča kako je nežno njen suprug voli i kako je srećna sa njim. Kada je počela da obznanjuje svoje doživljaje, ljudi su joj se smejali i rugali joj se, a i njena rodbina je izbegavala društvo te neskromne žene. Na kraju ju je čak i muž zamrzeo zbog takvog neumerenog ponašanja. Tako je sve izgubila i ostatak života provela u krajnjoj bedi.
Slično tome, sadake nikada ne govore drugima o upadeši (duhovnom savetu) svoga Gurua, ni o svojim duhovnim iskustvima. Ali, budalasti sadaka, ponosan na svoja početna duhovna iskustva, počinje da ih oglašava da bi privukao pažnju i divljenje javnosti. Ali, avaj – javnost uviđa njegovu sujetu i on postaje predmet sprdnje. Njegova braća sadake izbegavaju njegovo društvo pošto je on čovek sujete. Uobraženi ponos čini da izgubi čak i inicijalni kontakt sa Božanskim koji je imao, i tako biva lišen duhovnih iskustava koja su mu bila data. Napušten od svih, ostatak života provodi u krajnjoj bedi.
O, sadako! Čuvaj tajnu svete upadeše svoga Gurua i svojih duhovnih iskustava. Tada ćeš se duhovno razvijati i brzo ćeš dostići svoj cilj.

Naslov: Re: SVAMI ŠIVANANDA Pet Nov 05, 2010 10:00 am

Parabola o netrpeljivoj posvećenici

Jedna budalasta posvećenica posedovala je zlatni kip Bude, koji je nosila sa sobom gde god da je išla. Tokom svojih lutanja, stigla je u jedan manastir u kojem su se nalazile stotine kipova Bude. Ali, njoj se nisu dopadale druge Bude, volela je samo svoga Budu. Uvek kada je palila mirisni štapić pred svojim Budom, smetalo joj je što taj dim stiže i do drugih. Navukla je zavesu oko kipa. Za nekoliko meseci njen je Buda potamneo i postao smrknut, dok su drugi još sjajnije blistali.
Sličan je slučaj sa uskogrudim osobama. One ne poštuju tuđu veru. Ali, kao što reka bez pritoka trpi nestašicu, tako i njihovoj veri nedostaje snaga i umire preranom smrću. Čovek treba da razvije srce koje će prihvatiti i druge vere. Religija koja sve prihvata i ni sa kim se ne bori je istinska religija. Samo će takva religija opstati, dok će druge iščeznuti poput mehurova. Ta trajna religija je religija istine, čistote, nenasilja i ljubavi.