S R E M

Išao sam jutros kupiti malo vina,da se nađe u kući pa u slavu Srema-ova tema ...

Srem se,kažu,deli na "svinjski" i "vinski" ...
Meni lično,ovaj drugi je nešto draži.Nije da ne volim čvarke ili kulen ali bez špricera ovi ne vrede bog zna šta ...
Za sremce kažu da su zdra'o za*ebati - pa šta ,možda i jesu ali SREMICE -SVE ŠTO STE ČULI JE ISTINA !!
Elem,u srcu Srema postoji mesto koje još čuva tradiciju istog .
Etnokuća Jazak nalazi se u istoimenom selu na 200 metara nadmorske visine. Tu ćete videti mnoštvo starih predmeta i alata, bez kojih se život na selu pre elektrifikacije nije mogao ni zamisliti.





Etnokuća Jazak nalazi se u istoimenom selu i predstavlja staro zdanje koje svojim posetiocima nudi raznovrsnu ponudu sadržaja. Danas se može reći da je to vrlo vredan spomenik kulture
Postoji veliki broj razloga da posetite Frušku goru. Planina nadomak Novog Sada idealna je destinacija za odmor u prirodi i predstavlja omiljeno izletište velikog broja Vojvođana. Sadržaji koje ona nudi zadovoljiće i najzahtevnije posetioce, bilo da se radi o mladim osobama avanturističkog duha ili starijim posetiocima koji tragaju za čarima banjskog turizma. Jedno od mesta koje svakako treba posetiti je selo Jazak, a u njemu etnokuću.
Etnokuća Jazak nalazi se u istoimenom selu na 200 metara nadmorske visine. Predstavlja staro zdanje koje svojim posetiocima nudi raznovrsnu ponudu sadržaja i danas se može reći da je to vrlo vredan spomenik kulture. Do kuće se dolazi veoma jednostavno, jer je sa ostatkom sveta povezana razgranatom mrežom puteva. Selo Jazak je asfaltiranim drumom povezano sa Novim Sadom, od koga je udaljeno 30 kilometara. Od Iriga i Rume je udaljeno 15 kilometara, a od Sremske Mitrovice 25 kilometara, tako da, sa koje god strane sveta dolazili, vrlo ćete lako pronaći ovo usnulo fruškogorsko seoce i čuvenu etnokuću.





Kuća je svojevrstan primer seoskog graditeljstva iz 18. veka. Stara je tri stotine godina i u svojim prostorijama, ambarima i kačarama čuva isto toliko dugu burnu istoriju Srema. To je jedna od retkih građevina starog Srema koja je u potpunosti odolela zubu vremena i sačuvala se u svom originalnom obliku.
Donji deo zdanja izgrađen je od kamena, a gornji od naboja. Drvena krovna konstrukcija pokrivena je originalnim biber crepom što čitavoj kući daje rustičan izgled. Etnokuća Jazak predstavlja kombinaciju stambenih i ekonomskim delova. Tu su vajat, kačara za proizvodnju rakije i vina, kotobanja, odnosno ambar za žitarice, seosko dvorište sa hlebnom peći, pušnicom za sušenje mesnih proizvoda i zasebnim poljskim WC-om. U kući se nalazi stalna postavka eksponata iz druge polovine 19. veka, urađena po osnovnim muzeološkim principima. Tu ćete videti mnoštvo starih predmeta i alata, bez kojih se život na selu pre elektrifikacije nije mogao ni zamisliti. Razgledanje objekta predstavlja pravo putovanje u prošlost Jaska koje ni jednog posetioca neće ostaviti ravnodušnim. Kačara se koristi i kao pozornica na kojoj se odvija kulturno-umetnički život sela, odnosno ovog dela Srema, a ovde se održavaju i razne seoske svečanosti povodom Božića, Uskrsa, Ðurđevdana i Duhova.
Kuća datira iz vremena kada je građen i manastir Jazak u kome se čuvaju mošti srpskog kralja Uroša. Duga istorija sela zapravo je tesno vezana za ovaj manastir i utkana u poveljama i crkvenim knjigama koje se čuvaju u njemu. Prema predanju, podignut je tokom 16. veka od strane srpskog despota Jovana Brankovića, sina Stefana i Angeline Branković. Današnja zgrada zdanja datira iz 1736. godine. Kada su u nju 2001. godine ponovo vraćene mošti srpskog kralja, koje su po izbijanju Drugog Svetskog rata prenete u Beograd, postala je veoma popularna destinacija za mnogobrojne hodočasnike pravoslavne veroispovesti.



U etnokući Jazak se održavaju brojne kulturno-umetničke manifestacije i aktivnosti. Njene prostorije za svoj rad koriste mnogi stanovnici Jaska. Zavičajno društvo "Teočin", KUD "Teodor Avramović Ticijan" i Književna zadruga "Drugari", neki su od njih. Veoma popularna je i škola u prirodi koja traje od aprila do oktobra, kao i brojne likovne kolonije koje se održavaju u njenim prostorijama. Tu su i nezaobilazne pesničke večeri, radionice tkanja, promocije zdrave hrane koje popularišu seoski turizam. Za one posetioce koji se ne mogu zadovoljiti svega jednim danom provedenim u etnokući Jazak postoji mogućnost rezervacije smeštaja u samom zdanju. Tada ćete imati dovoljno vremena da obiđete i ostale znamenitosti ovog kraja. Jedna od najpopularnijih je i Vrdnička banja koja nudi usluge banjskog turizma. Raspolaže hotelskim smeštajem i zatvorenim bazenima pa je dobro poznata destinacija u Vojvodini.
Danas, kada se stanovništvo fruškogorskih sela osipa velikom brzinom i život na selu zamire, etnokuća Jazak predstavlja bastion očuvanja tradicije starog Srema. Jedan od najboljih i najefikasnijih načina da se duga istorija ovog kraja sačuva od zaborava.

Bogat je Srem, plodan i geografski sarolik.. ima sve sto se pozeleti moze.

Ni istorija ga ne zaobilazi, svuda na udaru i svuda prvi, sto svedoce i razne pesme : Kad su Sremci krenuli iz te Fruske Gore pa odose za Bosnu tamo da se bore!
Ima i jedna anegdota sa Vojvodjanima na tu temu, ali mozda bi se neki uvredili pa cemo je zaobici!

Inace Mirko Nanic mi je kosija iz ulice.. u Sidu! :)
Ima on bisera.. ihaaaaaj.. ovo je jos OK! :))))

A Mira Banjac je iz Erdevika.. opet Sid! :eee:
No, njegov vinski deo.. jer se i sam Sid deli, na vinski i svinjski!

Kad smo vec krenuli slikom i pesmom.. pokazacu vam Srem na moj nacin.. Srbija od srca.. naravno, krenucu od mog Sida.. zaista imamo mnogo toga lepoga.. pa, pogledajte.. i uzivajte! :eee:



Ovde je prikazano selo Morovic, cuven po svojim mostovima- cak cetiri njih, selo sa dve reke Bosut i Studva, crkvom Marije Terezije iz XIII veka( vidi se na 20-oj sec ovog kratkog filma, bez ikakve sumnje radi se o spomeniku koji ima izuzetan znacaj jer crkva predstavlja jednu od najstarijili sakralnih gradjevina u Sremu), Vojnim lovistem, okruzeno sa oko 20.000 hektara hrastovih suma.. i cuveni Eko kamp koji okuplja ljude tokom leta iz celog sveta! Imaju i Medjunarodni Muzicki festival mladih “ Bosutski Cvet “!


"Morović je veoma staro naselje što potvrđuju i arheološka istraživanja koja su u okolini sela pronašla tragove praistorijskog života. Iz kasnijih vremena navodi se pronalazak rimskog groblja i veće količine srebrnog rimskog novca iz sredine trećeg veka naše ere.

Mnogo toga oko Morovica je legenda. Mozda je najfantastičnija od svih da je Sveti Metodije (Ćirilo i Metodije) kao panonski nadbiskup stolovao jedno vreme u Moroviću. Dakle, ne u Moravskoj jer je Morava, odnosno Moravia (Moravska) zapravo - Morović.

Na samom početku Morović je bio tek posed (imanje), a tek negde od XVI veka on se spominje kao kastel - utvrđenje (oppidum, castrum Maroth). Na karti Ugarske iz XVI veka sasvim se jasno vidi ucrtan Maroth.

Tvrđava je sagrađena negde polovinom XII veka i za nju se smatra da je "mađarski grad iz 1154. godine koji je bio svojina i despota Durađa". Po nekim autorima grad je ipak nešto mlađi, sagrađen je nakon 1332. godine po nalogu mačvanskog bana Jovana Marotija"

Omiljeno kupaliste sidjana.. Sotsko jezero..
.. volim da se prosetam oko njega.. najsladji su kotlici i rostilji uz njegovu obalu, ali se nikad nisam kupala u jezeru.. jednostavno ne volim se kupati u jezeru..



Sta su o njemu rekli neki novinari:
"Na našu reakciju i postavljeno pitanje on se samo osmehnuo i odgovorio da je ovaj manevar bio potreban kako bi što bolje sagledali lepotu i divljinu koja okružuje našu novu destinaciju, veštačku akumulaciju Sot. Put po kojem smo se vozili više od petnaest minuta svojim oštrim nagibima pokretao je adrenalin. Prilično zarastao sa obe strane nije nam dozvoljavao da vidimo ispred nas više od dvadesetak metara. I ako je zvuk našeg terenca bio dosta jak njega je nadglasao životinjski svet koji nastanjivao obližnje krošnje. Bujna vegetacija i njena prelepa zelena boja bili su pravi odmor za oči a neravnine na poljskom putu koji je prolazio pored lovišta Vorovo pravi trening za stomak.

Pošto smo se uverili u doktorovo vozačko umeće i ponovo izašli na asfalt za kratko ispred nas smo sa visine doživeli još jedan praznik za oči. U daljini se pružala prelepa slika veštačke akumulacije Sot. Jezero srcolikog oblika koje zahvata površinu od 33 hektara ostavilo je dovoljno prostora i pecarošima i kupačima da uživaju u prirodi a da jedni drugima ne smetaju. Kod same brane nalazi se plaža koju krasi i ugostiteljski objekat na samoj vodi. Pored restorana pliva predivan par labudova koji sa svojim mladima predstavljaju pravu atrakciju za goste."

Ili drugi:

IDEALNO ZA ODMOR
Veštačka akumulacija Sot nalazi se desetak kilometara od Šida, na magistralnom putu Šid-Ilok. Površine je 33 hektara i prosečne dubine oko četiri metra. I ovo jezero bogato je kapitalnim primercima šarana, amura, tolstolobika, soma, smuđa i štuke, kao i sve bele ribe. Za ovaj ribolovni revir važe isti režim i godišnja dozvola kao i za jezero Bruje, a može se pecati i uz dnevnu dozvolu. Jezero Sot ima i prelepu plažu, pa je idealno i za odmor.
-Ovde je upecan i evropski rekorder, šaran težak tačno 42 kilograma. Zbog izuzetno krupnih riba, ovde dolaze da pecaju i skoro svi reprezentativci Srbije u šaranskom ribolovu, a redovan gost je i odbojkaš Vanja Grbić. Da bi očuvali ovakav riblji fond, ograničili smo ribolov.

Moj lepi Sid..



Rodna kuca Save Sumanovica, atelje, galerija..

Ne bih da se ponavljam jer sam na temi MOj grad- moj kraj-slikom i slovom vec dosta toga stavila.. ovo su linkovi pa koga zanima neka pogleda, slike su divne.. jer takav je moj kraj tj. Srem!  :eee

Teme su mi tamo bile:
-Sid i njegova okolina
- Erdevik i njegove sume.. jezera su posebna prica.. nesto predivno!
- Morovic i Vojna Ustanova - loviste

Moj grad
Potom:
- Sid - Sremski front, vodim vas u obilazak
- muzej Sremskog fronta
- Crkva Marije Terezije - legenda

Moj grad 2. deo

Pricu oko Sremskog fronta cu zaokruziti i ovako..

Erdevik i njegova jezera

Za sve jedna lepa pesma.. koja najlepse oslikava moj Srem!

Sremski Brankovići

 

Istorija prvi put beleži Frušku goru istovremeno sa ulaskom rimskih legija u Srem, koji je u to doba uporište Ilira. U vreme vladavine cara Proba krajem III veka, sa početkom gajenja vinove loze, Fruška gora se pominje nešto češće. Latinsko ime Sirmium Srem dobija u drugoj polovini X veka.
Od XII veka, dok je Srem bio pod Ugarskom vlašću, bilo je brojnih, ali neuspelih pokušaja da se osvoji ova teritorija od strane srednjevekovnih srpskih vladara. Jedino je kralj Dragutin Nemanjić ostvario izvesno uporište u Sremu. Tek 1404. godine, kada despot Stefan Lazarević postaje vazal ugarskog kralja, za uzvrat dobija brojna imanja po Ugarskoj, a najviše po Sremu. U to vreme pada i najintenzivnije naseljavanje Srba po Sremu, a taj proces se nastavio i za vlade despota Đurđa Brankovića i Vuka Grgurevića. Sa despotom Vukom počinje i plejada tzv. sremskih Brankovića kada je nekoliko članova ove kuće ponelo titulu despota s kojom su išli i feudi u Sremu.

Iako se u pismenim dokumentima većina fruškogorskih manastira pominje tek od XVI veka, verovatno je da su stariji. Poznato je da je despot Đurađ Branković od Pape dobio dozvolu da u Ugarskoj podigne 9 manastira za tzv. „grčke kaluđere“. Upravo vladavina sremskih Brankovića je vreme kada se po Fruškoj gori najviše grade srpski manastiri. I same legende ih uglavnom vezuju za sremske Brankoviće, mada ima i onih za koje narodno predanje smatra da ih je podigao „sremski kralj“ Dragutin Nemanjić.

Sama loza Brankovića jača sa Vukom Brankovićem, koji je oženio Maru, kći Lazara Hrebeljanovića, sa kojim je i pošao u Kosovski boj. Njihov sin Đurađ i Jerina Kantakuzen intenzivno su radili na gradnji Smedereva. Đurađ je iz dva braka imao sedmoro dece. Jedan od njih je i Grgur, čiji je vanbračni sin Vuk Grgurević (tzv. Zmaj Ognjeni Vuk). Drugi sin Đurađa Brankovića – Stefan, oženio je Angelinu i sa njom dobio sinove Đorđa (jeromonah Maksim) i Jovana, koji su direktno vezani za Srem i fruškogorske manastire, od kojih se naročito ističe Krušedol.

Loza Brankovića se nažalost ugasila tokom XVI veka. Otprilike istovremeno, turski sultan Sulejman Veličanstveni opseda Beograd i Šabac, pa započinje gradnju mosta preko Save. Tada je započelo i strahovito pustošenje po Sremu. Nakon Mohačke bitke čitav Srem potpada pod tursku vlast.

U odsustvu bilo kakve države, Fruškogorski manastiri su jedini domaći politički i ideološki činilac integracije srpskog pravoslavnog življa. Crkva je igrala ozbiljnu ulogu u dve suprotstavljene države, Turskoj i Austriji. Tako su crkvene starešine na neki način zamenile stare despote.Usled velikog priliva srpskog življa nakon Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem osnažena je i crkva, pa je tako obnovljeno oko 30 manastira od južnog Banata do Temišvara i Arada.
U jednom istorijskom trenutku mošti kneza Lazara našle su se u Vrdniku, a 1705. mošti cara Uroša u Jasku i tako su u fruškogorskim manastirima boravile mošti svih nosilaca državnog legitimiteta, počev od Nemanjića, preko Lazarevića do Brankovića.

U vremenima kada je identitet srpskog naroda bio ozbiljno ugrožen, nakon ukidanja Pećke Patrijaršije 1766, Srem sa fruškogorskim manastirima postaje centar kulture, pismenosti i nacionalnog identiteta, sve zahvaljujući zaostavštinu despota iz Loze Brankovića.

Zanimljivo za videti, prezentacija Sida i sela Morovic na malo neobican nacin..


Posto ne prihvaya jer nije sa you tuba, ostavicu vam link pa udjite i pogledajte!

U pitanju je emisija - NOCNA SMENA!

Noćna smena

Mozda se Srem proslavi bas ovom rakijom :srrrr:
BL!N | MEDIJI
SRBIJA: Sremac napravio rakiju od banana!!!
Srbija je poznata po rakijama koje peku od najrazličitijeg voća, a jedan Sremac napravio je bananovaču, rakiju od banana.
Svojim "izumom" već je postao poznat u Vojvodini.

Iako u ataru Buđanovaca nema plantaže banana, ipak ima rakije od ovog južnog voća.

"Po našem nekom ukusu, dobra je. Svi ljudi koji su je pili kažu da je ekstra. Ima egzotičan ukus i miris, koji je nama bio nepoznat do tad. Nije kao kruška, ali je ekstra rakija", kaže zemljoradnik Zlatko Sremčević.

Do bananovače je Zlatko Sremčević došao sasvim slučajno - na kvantašu je kupio jeftine prezrele banane i sjetio se da je nekada čuo za takvu rakiju. Inače, svake godine peče rakiju od krušaka i šljiva, pa je, kako kaže, morao da proba i sa bananama. Ispostavilo se da je recept jednostavan.

Kako kažu stručnjaci, za savršenu bananovaču potrebno je prvo oljuštiti banane, potom ih 10 do 12 dana držati u buretu, a onda ih ispeći u kazanu kao i svaku drugu rakiju.

Iako jedan od najstarijih stručnjaka u selu, Ljubiša Bradić priznaje da nikada nije čuo da se rakija može dobiti i od banane, ali je sa zadovoljstvom učestvovao u njenom stvaranju. Međutim, sada tvrdi da, poslije drugog pečenja, bananovača može i na takmičenje.

"Niko nije kazao da ga boli glava ili da nije dobra i šta ti ja znam... Ima jak miris, onako baš ubojit posle prvog pečenja, ali kada se ispeče kao prepečenica, to je onda melem", rekao je kazandžija Ljubiša Bradarić

Ova rakija je u selu i okolini već poznata kao Majmunovača. :rlol: Iako je ispečeno oko 300 litara, za sada nije na prodaju. Njen idejni tvorac kaže da je ima dovoljno za prijatelje i sve Buđanovčane koji svrate makar da je probaju.

Rimski imperatori rođeni u današnjem Sremu



1. Trajan Decije (Trajan Decius) 249 – 251

Ovo je prvi čovek koji je postao rimski imperator, a rođen je na teritoriji današnje Srbije. Njegovo mesto rođenja je Budalia, odnosno današnje selo Martinci blizu Sremske Mitrovice (u rimsko doba poznata kao Sirmium).

2. Hostilijan (Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus Augustus) 251

Hostilijan je rođen u Sirmiumu, tj. u današnjoj Sremskoj Mitrovici. Vladao je samo godinu dana, a umro je od kuge u Viminaciumu, koji je takođe u današnjoj Srbiji. On je prvi rimski imperator u 40 godina koji je umro prirodnom smrću.

3. Klaudije II Gotski (Claudius II Gothicus) 268 – 270

I klaudije II Gotski je rođen u Sirmiumu (Sremskoj Mitrovici), a istorija ga je upamtila kao imperatora koji je pogubio odsecanjem glave Sv. Valentina, na čiji se dan danas slavi Dan zaljubljenih. Umro je od kuge u Sirmiumu.

4. Aurelijan (Lucius Domitius Aurelianus Augustus) 270 – 275

Rođen je u skromnoj porodici, ali je velikim vojničkim pobedama uspeo da se probije do zvanja imperatora. I ovaj imperator je rođen u Sirmiumu. Umro je iznenada u okolini današnjeg Istanbula u pohodu na Mesopotamiju.

5. Prob (Marcus Aurelius Probus Augustus) 276 – 282

Još jedan od imperatora rođenih u Sirmiumu, zaslužan je kao začetnik vinogradarstva u ovim područjima. Na Fruškoj gori gde je Prob zasadio svoje viograde i danas se smatra za jedno od najznačajnijih vinogorja u Srbiji.

6. Maksimian Herkulije (Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius Augustus) 285 – 305, 310

Maksimian Herkulije je rođen u Sirmiumu kao i većina njegovih prethodnika sa ovih prostora, ali je za razliku od njih vladao čitavih 20 godina. Iza njega je ostala čuvena palata u Felix Romuliani kod Zaječara.



-----------------

Zaslužuju ovi Sremci da im bar imena pamtimo.