Kod Pitagore u gostima :)

Samos je grčko ostrvo u Egejskom moru u jugoistočnom delu Grčke. Nalazi se u blizini jonske obale Male Azije, tj. Turske. Glavno mesto na ostrvu je Vati, često nazivan i Samosom. Istočni kraj ostrva je od turskog kopna odvojen kanalom, širokim svega par kilometara. Ostrvo je veličine 468 km², dugačko 43 km u pravcu istok-zapad i široko 19 km u pravcu sever-jug. Samos je Pitagorino rodno mesto. U antici Samos je nazivan: Antemis (Anthemis), što znači "Cvetajući"; Pituza (Pitioussa) - „Četinarsko ostrvo"; Drijuza (Drioussa) - "Ostrvo jelki", Kiparizija (Kyparissia) - "Ostrvo čempresa"; Filas (Phillas) - "Suholisto ostrvo" kao i Partenija (Parthenia) - "Devičansko ostrvo" i Partenoaruza (Parthenoaroussa).

Dan I, utisci:

Nakon kisne Skandinavije prija ova toplina.

''Mama, nemoj da razvlacis, uzimaj prvi taksi, da sto pre stignemo u hotel'', a onda, ajoooj! Hotel je nekih 20km od aerodroma. Kazacete nije puno, ali na ovoj vrucini, po planinskom krivudavom putu, sa LUDIM taxistom koji sece krivine utom preticuci autobuse i kamione, a sa troje dece na zadnjem sedistu, meni se cinilo da smo presli 200km! Jos otvorio prozor, uvo mi produva!

Samos je ostrvo maslina, smokvi, kaktusa i ribara, prvi utisak..

Prijatni mestani,nema guzve, sem blesavih severoevropljana koji umeju da uzivaju u ovom miru..Restorani pustaju samo tihu muziku...Hrana je divna. Meni prija mediteranska.

Dan II..

Suncano jutro sa malo vetra.. Dobrocudni sarosedeoci, zeljni price i ako govore samo grcki..

Po preporuci probala mleko ( more jogurt) sa medom.. Oni izgleda na svim ostrvima ( secam se Kefalonije) proizvode med..

Utisak dana- smokve! Nakon tri godine pojela sam svezu smokvu! Ela!

Macke...Na sve strane..Male, velike, zute, crne, sive... I moj Saki(s) koji ih okuplja...

Mir, tisina, knjige... Engleske, norveske, srpske, holandske...Biblioteka u holu...I na plazi....

Pravi odmor...

Dan III..

Danas smo planirali obilazak Karlovassi-ja. Dan k'o stvoren za malo akcije...Hm...12km odavde, mestani preporucise autobus..Prespavali smo prvi u 7h, pa krenusmo onim u 10:30. Nas cetvoro a vozac mi dade jedno 7-8 karti, da ne preteram..One normlane od 3 eura, a one druge, te 0,15, 0, 10, 0, 25...Gledam ga, uzoh one karte, smejuci se i sedoh..Necu da se bunim, autobus je mali ali ima klimu, krecemo..

Karlovassi je grad u pravom smislu te reci... Pitamo za plazu- levo niz ulicu, jedno km.. Mala plaza, ali prijatna..Prilazi cikica, dajem mu nekih 70 godina, sav preplanuo, sa kataraktom u ocima, nizi od mene za glavu.. Pita moje najmladje dete odakle je..Cekam da li cu cuti Norveska ili Srbija, kad on- Hmm, iz Palestine...Aaa!?

A onda , sve samo ono sto ni u snu nisam pomislila, gledajuci ovog Grka- Poce covek na losem arapskom da zapitkuje!!??

Opsovah tiho, na Norveskom, ne znam sto, ne pitajte..Najstariji me sin pogleda i nasmeja se...

Covek je godinama radio kao kapetan nekog broda- Libija....Liban....pa sve do arapskog zaliva... Sad vec godinama zivi u hotelu preko puta...

Pitam ga za nas cilj danasnjeg izleta, kad on ne bi lenj, ode do hotela i donese neke karte, razglednice i objasni sve... Nakon odmora krenusmo dalje... Odlicni putevi ( procitah negde da ih je vojska gradila) i divan poplocani trotoar koji vodi uz more sve tako nekih 3km... Ugledasmo sa visine plazu, ali 500m pre plaze je nase skretanje , levo...

Deca i ne primetise da pise (jos) 3km do cilja....

Imala sam jaku volju da vidim to cudo prirode na ovom malom ostrvu, pa precutah....

( nastavicu, mnogo spor net ovde, nemam zivaca da cekam slike)

Staza vodi uz recicu, preko nje, te odavde, te otuda...Preskaci, prelazi drvene mostice ...Priroda ko izmisljena... Hladovina!..Ajooj, miline... Sinovi brze napreduju ( nisu zainteresovani toliko za fotografiju kao nas dve), pa ih izgubismo iz vida vec..

A u sumi se cuje tisina...

Kazem cerki- Ajde da oslobodimo Dzejn u sebi, mozda nas cuje neki Tarzan



I pocnemo da vristimo! Drzimo se za ruke, kad iza krivine.....Jezerce, minijaturno...A oko njega sinovi sede...I jos nekih destak avanturista! I svi gledaju u nasem pravcu!





-Nego, kud se penju ovi ljudi?

- Staza vodi na vrh brda, a do vrha stepenice! Drvene sa drvenom ogradom, siroke nekih pola metra, a strmeee! Cutim i pocinjem penjanje...

Jedva '' sa dusom u nosu'' stigoh na vrh, a tamo restoran, muzika...More, ajde da vidim to gde sam posla... Kazu sad na dole!!!! Do kraja!...A strmo, a klati se, a klizavo...A sto imam grceve u nogamaaa!!

Gledam okolo, tj. slusam, sve ludi Skandinavci, Britanci i mi...

Stigosmo dole, sedi, vadi sendvice, sokove..Da povratimo dusu

Ja mislila tu je negde, kad ono 'oces!

Kazu- Kroz vodu! Sa obe strane strme planine a potok zeleen, kroz njega stene, al' pocinje da biva dublji!

Gledaju me deca- Ajmo!

Ranceve poneli, pa sad visoko drzi ( Ko vojna vezba- puske visoko, pa gazi ledenu sumsku vodu )...

A najmladji poverovao da je ovo prava bajka, i da se trenutno takmicimo!

Dete nije stalo, ni kad je ugledalo dubinu, ni ribice u vodi, ni stene, preticeee( i stigao je cak i u povratku prvi, da se zna!)

Nego, vise i ne znam koliko smo isli, i kako improvizovali, ali ...na kraju smo odustali..I ne samo mi... Na samom kraju je previse veliko jezero koje treba preplivati, ogromna stena koju treba obici i onda uzivati u VODOPADU! Aonda, vec na ulazu u jezero ( cak sam i za pijavice precutala) zmija..Kroz vodu! Vristanje i nazad! Dzaba sin vice stani, jos malo..Nema sanse! Nazad...





Opet sve isto nazad, a onda jos jedna pauza..Vise nema nigde nikog, samo mi ... Sinovi krenuli uzbrdo, a cerka fotografise..

''Na mramorornoj steni zlatna slova pisu...''- pocinjem da pevam...

-Mama, hallo, mama, khm, khm- Cerka inace slusa samo Rihanu i tu ekipu, pa joj ne ulazi u uvo ovo moje od Dobrivoja

Gledam je popreko, a ona pokazuje ocima..khm, khm..

-Nemoj da mi kazes da neko stoji iza mene- kazem..

Potvrdjuje glavom!- O, blamaze vise!- Okrecem se a on se smeska ''blagotelecim pogledom'' onako u bez bermudama i belim carapama sa sandalama i aparatom u ruci..Ooo!

-Ajde da pozurimo do plaze, ustajem i krecem natrag brzo...

Ža' mi ga je... ka rođena brata!

cojle ::

Ža' mi ga je... ka rođena brata!

Mislio si- JE?

Pitagoreion (Pythagoreio, Πυθαγόρειο), antički Samos, a današnji grad i luka otoka Samosa, bio je najstarijom antičkom lukom na Mediteranu s grčkim i rimskim građevinama i Eupalinovim tunelom, najstarijim pravilnim tunelom koji je kopan s obje strane brda. Današnji grad se zvao Tigani sve do 1955. godine kada je u čast svog najslavnijeg građanina, matematičara i filozofa Pitagore. On je najveće naselje na grčkom otoku Samosu i graniči s ostalim općinama Vathy, Karlovasi i Marathokampos. Pitagoreion i Heraion na otoku Samosu upisana su na UNESCO-v popis mjesta svjetske baštine u Europi 1992. godine^[1].



Питагора са Самоса (грч. Ὁ Πυθαγόρας ὁ Σάμιος, или само грч. Ὁ Πυθαγόρας; око 570. п. н. е. — око 495. п. н. е.

^[a]) је био антички филозоф и математичар, оснивач питагорејске школе.





c²=a²+b²+Sonja



Pricu o tome kako sam dozivela rodni grad slavnog matematicara i filozofa, koga sam tamo srela, sta cula, naucila, sta sam videla, i sta dozivela, ispricacu sutra...Iznenadjenjima nikad kraja...

( za Heru nisam imala vremena)

Pitagorina čaša umerenosti
Postoji predanje po kome su ljudi sa Samosa proizvodili dobra vina još u Pitagorino doba (VI vek pre nove ere). Međutim, kada su za vreme podnevnog odmora pili vino, opijali su se i više nisu bili sposobni za rad. Iz tog razloga, Pitagora je trebao da reši ovaj problem tako, da svako odrastao može da uživa u čarima vina ali ne i da se napije. Pitagora je u tu svrhu osmislio čašu, koja se u slobodnom prevodu može nazvati „Pitagorina čaša umerenosti“. Ta čaša sa unutrašnje strane ima jednu liniju. Svako onaj ko vino sipa do granice dozvoljenog tj. do linije, može da uživa u blagodetima i slastima odličnog vina sa Samosa. Ako se vino sipa preko linije, čaša se kroz otvor na dnu prazni i u njoj se ne zadržava ni jedna jedina kapljica dragocene tečnosti. Tako je Pitagora shvatio pojam jednakosti i umerenosti, a na zadovoljstvo pravih poštovalaca vina, po kome su svi u njemu mogli da uživaju ali niko nije mogao da pretera.

Ni prica ispricana do kraja...a od fotografija ni traga, a temo moja  :win39:  ( da li je i sa Kefalonijom tako? Ako jeste, posto sam urednik pripojicu ih Grckoj, gde i pripadaju  :smejese1;:  )