DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći
AutorPoruka
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 3:23 pm

Nisam verovao svojim očima da nemamo temu o tako značajnoj stvari ? RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  539287
Pa da počnemo .... RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  593138
Šta znamo o rakiji ,pijemo li je , možda pravimo sami , kakve se rakije piju i prave u vašem kraju ?

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Images?q=tbn:ANd9GcTXVg2S3zaLOnT2r8Xh-n81ju7zfUDxS2ihGNtz690dPrLLwdDQSg


Poslednji izmenio Danubius dana Sub Sep 10, 2011 3:28 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 3:23 pm

Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči
„al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla
sa Turcima u 14. ili 15. veku. U početku je označavala piće arak koje
se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama,
a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta
palmi.






RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Istorijat001 RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Istorijat002





J
oš u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi
morska voda kao i vino i druge tečnosti mogli da se pretvore u pijaću
vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. Ovaj zaključak ipak dugo
posle nije korišćen, sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski
alhemičari osmislili “alambike” koje su koristili za dobijanje osnova
parfema. Ovi instrumenti takođe su korišćeni pri pokušajima tadašnjih
alhemičara da od osnovnih metala (gvožđa i olova) dobiju zlato.



Znanje o procesu destilacije brzo se širilo po
Evropi i u mnogim zemljama započela je proizvodnja destilovanih
alkoholnih pića koji su nazivani „Voda života“. Otkrivanje pravog
porekla određenog alokoholnog pića nije nimalo lako pošto su recepti
postali deo nacionalnog ponosa. U XV veku počinje proizvodnja
“nacionalnih pića” u zemljama Evrope i to džina u Engleskoj, šnapsa u
Nemačkoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE
na Balkanu.



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Istorijat003 RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Istorijat004






U prvo vreme korišćena su u terapeutske, medicinske svrhe ali i za postizanje dobrog raspoloženja.



U Srbiji se rakija proizvodila od različitog voća
, najčešće od šljive, i to tek krajem 19. veka, nakon uništenja
vinograda filokserom i smanjene proizvodnje vina.



Danas se u Srbiji proizvode rakije od različitog voća mada šljivovica i dalje ima primat...







JAČINA RAKIJE





Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji
se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se
obeležavaju kao %vol. Volumni procenat je broj litara čistog etanola
(čistoće 100%) koji se nalazi u 100 l alkoholnog pića odnosno, u vodeno
alkoholnoj smeši koja to piće čini.

Ponekad se u svakodnevnom govoru jačina alkohola
još uvek izražava u gradima. Preračunavanje se jednostavno može
izvršiti pomoću jednakosti:

1 grad = 2.46 vol%



Najpraktičnije i najbrže jačina rakije se određuje pomoću alkohometra.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 3:24 pm

MALO OPŠTIH INFORMACIJA



Alkohol je organsko jedinjenje koje sadrži hidroksilnu grupu (npr. metanol CH 3 -OH ili etanol CH 3 -CH 2 –OH).



Fermentacija je proces pri kome se organske supstance (najčešće šećeri) pomoću jednoćelijskih organizama prevode u alkohole.



Rakija se dobija procesom destilacije, pri čemu
se fermentisana tečna smeša zagreva, alkohol se izdvaja u obliku pare i
hlađenjem opet prelazi u tečno stanje. Alkohol se izdvaja iz smeše kao
jedinjenje sa nižom tačkom kljucanja. Sadržaj alkohola u
predestilisanoj tečnosti može se povećati ponovnim destilacijama, uz
smanjenje ukupne zapremine tečnosti.





APARATURA




Aparatura za destilaciju rakije iz fermentisane
tečnosti obično se sastoji od kazana koji je povezan sa uspravnom-
parovodnom cevi u koju odlaze alkoholne pare tokom zagrevanja.
Parovodna cev alkoholne pare vodi do kondenzatora gde se pomoću struje
hladne vode vrši potpuna kondenzacija alkoholnih para u tečno stanje.



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  ProizvodnjaRakije001 RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  ProizvodnjaRakije002




Aparatura za proizvodnju rakije najčešće je izrađena od bakra.





PROIZVODNJA



Iako je proces proizvodnje destilovanih
alkoholnih pica poznat još od najranijih vremena, nove tehnologije
omogućavaju dobijanje sve kvalitetnijih proizvoda. Tehnološki postupak
dobijanja rakije sastoji se od četiri osnovne faze i to:



• mlevenje, sitnjenje ili muljanje plodova



• fermentaciju ili alkoholno vrenje- prevođenje šećera u alkohol i
ugljen dioksid (CO 2 ), uz pomoć mikroorganizama, ponekad uz dodavanje
kvasca



• destilacija- tehnološka operacija izdvajanja alkohola iz fermentisane smeše- popularno pečenje



• starenje ili odležavanje- rakija se presipa u hrastovu burad u
kojima odležava od dve do dvanaest godina. Za to vreme dolazi do
razvijanja ukusa, arome i boje određene vrste rakije.



Hemičari otkrivaju naučne principe i istražuju
načine da se starenje rakije ubrza bez promene ukusa rakije. Moderni
filteri omogućavaju uklanjanje neželjenog ostatka i postizanje blagih
svojstava finalnog proizvoda.





KVALITET





Popularni mit je da se jačina rakije može odrediti po
veličini prstena od balončića tzv. venca koji se formiraju kada se
flaša dobro promućka ova mera se takođe pogrešno koristi kao mera
kvaliteta rakije.



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  ProizvodnjaRakije003




Rakija se u Srbiji najviše proizvodi od šljiva
jer godišnji prinosi i kvalitet domaćih šljiva to omogućavaju. Pored
šljivovice u Srbiji se proizvode i rakija od kajsije, dunja, kruška,
jabuke, maline, ali i meda, oraha i mnoge druge.



Iako ne mora da bude pravilo, uobičajena jačina rakije od voćnih vrsta imaju sledeće jačine



šljivovica 40-45 vol % alkohola
jabukovača 42 vol% alkohola
kruškovača 40-45 vol% alkohola
kajsijevača 45-50 vol% alkohola
breskovača 45-50 vol% alkohola
lozovača 50 vol% alkohola
komovica 50 vol%alkohola



Kvalitet i osnovna svojstva rakije moraju
proveriti i potvrditi laboratorije koje su za takve analize posebno
opremljene, specijalizovane i zakonski sposobne da izdaju važeće
sertifikate o kvalitetu rakije.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 3:25 pm

WILLIAMS



Uzgajanje kruške viljamovke zahteva posebne
uslove vrste zemljišta, orijentacije i klimatskih uslova. Oslanja se na
naučno potvrđena znanja o savremenom uzgajanju voća i modernu
tehnologiju.



Viljamovke se beru sredinom avgusta kada su
najzrelije i kada su njihova aromatska snaga na vrhuncu. Plodovi kruške
dostižu maksimalni sadržaj šećera 15-30 dana posle branja, iz tog
razloga kruške treba skladištiti predviđeno vreme između berbe i
fermentacije, da bi aroma došla do punog izražaja.



Prvih dana novembra počinje se sa destilacijom.
Na samom početku destilacije rakije od krušaka destilat treba da bude
jačine oko 50 vol%. Da bi rakija williams sačuvala aromatska svojstva
kruške od koje se proizvodi destilacija treba da se vrši sporo. Kada
izmerena jačina destilata (rakije) bude ispod 3 vol%, destilacija je
završena.

Posle završene destilacije rakija viljamovka čuva se u hrastovim
burićima. Tada počinje dug period starenja ili odležavanja rakije koji
traje između dve i četiri godine.

Prijatan osoben, voćni miris i prefinjena aroma karakteristika je
kako krušaka tako i rakije williams. Ukus u ustima je jak, moćan i dugo
traje.



Preporučljivo je williams rakiju servirati hladnu i idealna je kao piće posle večere.





KIRŠ- KIRSCH




Kiršvaser, ili rakija jednostavno poznata kao
Kirš je čisto piće proizvedeno duplom destilacijom fermentisanog kljuka
od malih crnih višanja. Bezbojan je jer se posle destilacije ne čuva u
drvenim burićima. Za kirš se mogu koristiti i trešnje i višnje, mada
su u prošlosti korišćene samo višnje marelice i to smrvljenih koštica.
Višnje marelice su prvobitno uzgajane u Crnoj šumi ( Black Forest) u
južnoj Nemačkoj, pa se veruje da je originalno poreklo kirša iz te
oblasti. Uobičajena je proizvodnja ovog pića u južnoj Nemačkoj,
zapadnoj Austriji, i nemačkom delu Švajcarske.



Za razliku od ostalih likera od višnje, Kirš nije
slatkog ukusa. Najbolje vrsta Kirša imaju visoku prefinjeni ukus sa
blagim podukusom višnje. Kirš se često može naći kao nezaobilazni
sastojak nekih koktela.



Ime je nemačko i znači- voda od višnje, gde kirš potiče od latinske reči ceresia, a wasser na nemačkom znači voda.

Kirš se ponekad pije i sam, tradicionalno služi se hladan u veoma
malim čašama kao aperitiv. Ipak u Germanskim zemljama kirš se najčešće
služi posle večere, na sobnoj temperaturi, zagrejan u ruci na
temperaturu tela.



Kirš je jedan od osnovnih sastojaka švajcarskih recepata za fondi.



Sadržaj alkohola je 40-50 vol%. Oko 10kg višanja potrebno je da bi se napravilo oko 750ml kvalitetnog kirša.



Takođe kirš se koristi i u originalnom receptu za švarcvald tortu za koji se veruje da potiče čak iz XVI veka





SIDR ( Cidre) i KALVADOS (Calvados)




Kalvados je ime regiona u donjoj Normandiji. Iz
ovog primorskog regiona voćnjaka i livada potiče i piće koje se pravi
od jabuka, a naziva se po regionu- jednostavno Kalvados.



Ubrane jabuke se cede u toku meseca novembra, a
dobijeni sok stavlja se u staklene rezervoare. Fermentacija počinje
prirodnim putem i traje, ukoliko je cidr određen za proizvodnju
kalvadosa između sedam i osam meseci, da bi se potrošio sav šećer iz
cidra. Nakon ovog vremena cidr je dobro pripremljen za destilaciju.



Kada se destiluje cidr ključa između 68-72 C.
Posle destilacije stavlja se u hrastovo bure radi odležavanja i
starenja. Drvo predaje svoj tanin destilisanoj tečnosti čineći da
dobije određena svojstva ali i blagu ćilibarnu boju. Tako nastaje
KALVADOS.



Aperitiv se najčešće pravi od veoma mladog cidra,
sa početka fermentacije, znači veoma slatkog i mladog Kalvadosa. Ova
mešavina daje blagi proizvod ali u kome Kalvados ispoljava svoju snagu.



Proizvodnja Kalvadosa


Jabuke koje su najčešće obrane ručno, čuvaju se
nekoliko nedelja u suvom drvenom spremniku na vazduhu, da bi postiglo
odgovarajuću zrelost odnosno da bi njihova aroma došla do punog
izražaja.



Posle ove faze jabuke, kada se zrelost oceni
dovoljnom, jabuke se sitne da bi se pulpa raskvasila nekoliko časova i
dostigla željenu boju i aromu.

Lagani pritisak ograničava prinos na 750l soka po toni voća, i
dobijena tečnost se stavlja u bačve. Posle nekoliko dana prirodno se
formira braon teška kapa na površini tečnosti. Tečnost postaje bistra
zahvaljujući ovom procesu i pretakanju u druge bačve ili buriće u
kojima se tokom nekoliko sedmica nastavlja da odvija alkoholna
fermentacija.



Kada se uspostavi ravnoteža tri glavna ukusa,
slatkog kiselog i gorkog cidr se stavlja u flaše i drži oko šest
nedelja u hladnim podrumima. Ovakav cidr prolaskom kroz destilacionu
aparaturu daje kalvados. Destilacija se obavlja dva puta. Prvi prolaz
traje oko 7h dobija se takozvana mala voda jačine 30-35 vol%.



Drugi prolaz koji traje duplo duže omogućava
dobijanje rakije jačine 68-72 vol%. Jačina kalvadosa posle drugog
prolaza ne sme da prevazilazi jačinu od 72 vol%. Kalvados se čuva i
stari u hrastovim buradima i periodično se osvežava destilatima cidra.
Za vreme starenja kalvados se obogaćuje određenim elementima koje
ekstrahuje iz hrasta a istovremeno trpi i atmosfersku oksidaciju i
određene transformacije pri postizanju hemijske ravnoteže (isparavanje
vode i alkohola).



Na kraju proizvodnje vrši se organoleptičko testiranje od strane posebno obučenih profesionalaca.





TEKILA




Tekila je alkoholno piće, prvi put proizvedeno u
okolini Tekile (Tequila), grada u zapadnoj meksičkoj državi Jalisko,
65km severozapadno od Gvadalahare. Pravi se od plave agave, koja je
poreklom iz Meksika. Uglavnom se proizvode tekile jačine između 35-55%
alkohola.



Listovi plave agave su duguljasti, plavkasti, i
uvijeni, i imaju oštre bodlje i veliko srce iz koga može da se iscedi
sok koji se posle fermentacije dva puta destiliše.Za jedan litar dva
puta destilovane tekile potrebno je između 6-8kg pulpe plave agave.



Tekila je poznata širom sveta, po svom
specifičnom ukusu i mirisu, a vrlo se često koristi u pravljenju raznih
vrsta koktela od kojih je sigurno najpopularnija čuvena Margarita.



Tekila je jedna vrsta meskala, što je ime za sva
destilovana pića dobijena od biljke agave. Ono što tekilu čini posebnom
jesu strogi standardi po kojima se proizvodi i to da se proizvodi
isključivo od plave agave.



Svaka tekila mora da sadrži najmanje 51% agave,
ostatak je obično kukuruz ili šećerna repa, mada prvoklasna tekila
sadrži 100% agave. Tekila pravljena od agave mora biti proizvedena i
pakovana u Meksiku i obeležena je znakom "Tequila 100% de Agave" ili
"Tequila 100% puro de Agave".



Osoba koja je posebno obučavana o istoriji tekile, njenoj proizvodnji i meksikanskom folkloru naziva se- Tekiljero.



Istorijat




Tekila je prvi put proizvedena u okolini grada
Tekila u XVI veku. Još su Asteci koristili plavu agavu za proizvodnju
fermentisanog pića koju su nazivali oktli, mnogo pre dolaska Španaca.
Kada su



Španski osvajači potrošili zalihe alkoholnih
pića koje su poneli se sobom, počeli su da destilišu fermentisan sok od
agave i tako su proizveli prvo Severno Američko destilovano piće.
Tekila kakva je danas, počela je masovno da se proizvodi u ovom regionu u
ranom XIX veku.



Danas, najpoznatije marke tekila proizvode velike
multinacionalne kompanije, Cazadores, Sauza, Don Julio i Cuervo. Pored
toga postoji oko stotinjak destilerija koje proizvode oko 600
različitih vrsta tekila samo u Meksiku.


Proizvodnja

Proizvodnja tekile počinje kada je biljka agave
zrela što je obično 8-12 godina pošto je zasađena. Listovi se beru kada
se proceni zrelost stabla koja je važna da bi bilo dovoljno šećera u
listu zbog procesa fermentacije. Prekasno branje i šećeri bi bili
upotrebljeni za cvetanje. Kada se srž listova iscedi, uglavnom pomoću
kamenih točkova, u drvenim bačvama počinje destilacija, da bi se dobio
poseban ukus. Dodaje se kvasac koji poboljšava fermentaciju. Svaka
porodica čuva tajnu posebne vrste bakterije koju koriste za
fermentaciju. U toku fermentacije šećeri iz agave pretvaraju se u
alkohol.



Fermentacija traje između 30-48h, posle toga
odvija se destilacija u bakarnom kazanu ili kazanu od nerđajućeg
čelika. Prva destilacija daje tečnost nižeg sadržaja alkohola, dok
druga daje tekilu.



Zanimljivosti




U julu 2006, u Jalisku, Meksiko, jedna boca
prvoklasne tekile limited-edition, prodata je za 225,000$. Proizvodač
je dobio Ginisovu nagradu za najskuplju bocu pića na svetu.



Tekile se razvrstavaju u nekoliko kategorija:



- zlatna (gold)- mlada tekila kojoj se mogu dodavati karamel,
fruktoza, i ukus drveta da bi podsećala na odležanu tekilu

- bela ili srebrna (white/silver)- neodležana tekila

- odmorena/smirena (rested)- odležana najmanje dva meseca ali ne više od godinu dana u hrastovom buretu.

- stara sa poreklom (aged/vintaged)- odležava najmanje godinu, ali manje od tri godine u hrastovom buretu

- zrela (mature)-odležala najmanje tri godine u hrastovom buretu, nova kategorija, priznata u maju 2006.



Proces starenja dovodi do promene boje tekile,
ali ta promena se može postići i dodavanjem karamela. Zrela tekila je
najtamnija, odmorena je malo svetlija, dok ostale nisu uopšte obojene.



Česte su zablude da se neke tekile pune sa crvom u
boci. Sa crvom su se nekad pravila druga pića od plave agave i to samo
po starom marketinškom triku iz ranih 40-tih XX veka. Crv je ustvari
larva jedne vrste koja živi u biljci agave.



Najčešće se tekila servira u maloj čaši zajedno
sa solju i limunom. Osoba koja pije obično ovlaži gornji deo dlana,
iznad kažiprsta obično lizanjem, i taj deo pospe solju. So se poliže,
tekila se ispije i brzo se pojede kriška limuna. Uobičajeno je da
ukoliko ima više ljudi u društvu svi to urade istovremeno. Ovakav način
ispijanja redak je kad su u pitanju starije, odležane tekile, zbog
njihovog blagog karaktera.



U Meksiku, tekila se ispija sama, da bi se osetio
njen ukus. U okrugu Jalisko, postojbini tekile, pije se tekila uz
sangritu, začinjeno piće od pomorandže, paradajza ili nara i ljutog
čilija. Jednake količine sangrite i tekile piju se naizmenično.



Meksikanci tekilu smatraju finim pićem koje se
mora piti polako. Servira se na sobnoj temperaturi, iako je neki vole
izrazito hladnu.


Tradicionalno, servira se u čašama koje su specijalno napravljene za tekilu a zovu se- kabaljito.

Nema kraja raznim pićima za čiju se pripremu
koristi tekila, od raznih varijacija martinija, preko čuvenog Tequila
Sunrise-a i Margarite, a tekila igra glavnu ulogu u raznim igrana u
ispijanju pića (dum, dum...)





ARAK, RAKI, UZO I PASTIS




Sva ova pića tipični su mediteranski destilati.



Širom Mediterana, od Libana na istoku da
Španije na zapadu, praktično sve zemlje proizvode verziju destilovanog
pića sa ukusom anisa. Ovo piće u Turskoj se zove raki, Arapi ga zovu arak, Grci uzo a Francuzi pastis .



Iako ljudi muslimanske veroispovesti ne
konzumiraju alkohol, povinujući se zahtevima svoje vere, u istoriji je
zapisano da su destilaciju izmislili arapski alhemičari u XIII veku.
Reč alkohol potiče od arapske reči al-kol, a posude za proizvodnju se
zovu alambici po arapskom al-ambik. Mada postoje i teorije da su Kinezi
otkrili destilaciju mnogo pre arapskih alhemičara, ne postoji potvrda
ovakvih činjenica. misli se da je rimski car Dioklecijan u II veku
N.E., naredio da se spale sve alhemičarske knjige čime je odložio čas
pronalaska principa destilacije u Evropi.



Medu arapskim zemljama, Liban ima reputaciju,
najboljeg proizvodača araka. Za Libance, arak je destilovano bistro
piće bogatog ukusa koje se u određenom odnosu meša sa vodom i pije uz
jelo. Dolina Baka, jugoistočno od Bejruta, pre ranih sukoba u ovom
kraju bila je poznata po malim destilerijama, iz kojih je dolazio
najbolji arak. U ovoj dolini arak se proizvodio od prirodno
fermentisanog soka od grožđa. Posle fermentacije, slabo alkoholna
tečnost se ostavlja da odleži i nakon toga se proceđuje da bi se
odstranile krupne rastvorene čestice. Nakon toga tečnost destiliše, u
bakarnim posudama koje proizvode dobro obučeni arapski majstori. U
prvom prolazu minimizira se sadržaj metil alkohola, i alkoholna jačina
tečnosti je oko 53 vol%, u drugom prolazu tečnost destiluje u prisustvu
neopranog i nelomljenog anisa sa planine Hermon blizu Sirijske
granice.



Najbolji način da se uživa u araku je da se sipa u
visoku čašu uz nekoliko kockica leda, i da mu se doda tri do pet
zapremina vode. U trenutku mešavina postaje mlečno bela i razblažena na
oko 10vol% alkohola. Arak zahteva meze koje se sastoji od feta sira,
mariniranih maslina, sitnio sečene ovčetine, školjki...i dobro društvo.




Turski raki, grčki uzo podsećaju na arak ali
blažeg su ukusa, dok pastis uz anis sadrži još drugih trava i dodatak
šećera što ga čini drugačijim od svog arapskog dvojnika.





UZO- najpopularnije Grčko piće




Uzo se ne proizvodi nigde u svetu osim u Grčkoj.
Uzo je 100% grčki proizvod i Grčko je nacionalno piće. U svakom gradu
ali i selu u Grčkoj postoji uzerija, specijalizovana radnja za prodaju
uza, a istovremeno i kafić gde su svi dobrodošli da probaju i uživaju u
uzu. Uzo je najpopularnije piće u Grčkoj i postoji 7000 licenciranih
proizvođača.



Uzo je glavni izvozni proizvod Grčke.



Uzo se pravi preciznom kombinacijom grožđa, trava
i bobica. Počinje pravljenjem destilovanog pića od grožđa a onda
dobija posebne karakteristike dodavanjem trava i drugih sastojaka
uključujući anis, korijander, karanfilić, slatki koren, mentu... Ovakva
mešavina kuva se u bakarnom kazanu.

Predestilisana tečnost se hladi, stoji nekoliko meseci i dolazi na jačinu oko 40vol%.


Najčešce se služi kao aperitiv, ali se pije i za vreme jela.

Kada se u uzo doda voda postaje mlečno beo.
Razlog tome su ulja anisa koja su u alkoholu rastvorena, ali sa
smanjenjem sadržaja alkohola ulja prelaze u beličaste kristale koji su
neprozirni pa zamućuju ovu mešavinu.



Smatra se da se najbolji uzo proizvodi na ostrvu Lezbos.



Grci ce Vam reći da je ispijanje uza umetnost ili
način života. Uzo sam po sebi predstavlja grčki način razmišljanja,
kome je osnova optimizam, svakodnevno vežbanje filozofije i radost
življenja.



Takođe reći će Vam da pazite s kim pijete, jer u
lošem društvu, uzo loše utiče na onog ko ga pije. Ključ za bezbedno
ispijanje uza u većim količinama, pored pravog društva, leži i u pravom
mezetluku. Ono Vas čuva od prejakog dejstva alkohola i omogućava Vam
da sedite i pijete polako satima, u smirenom stanju u kome će Vam sve
biti po volji a život izgledati lepši. Meze uz uzo može biti sve od
salate, mesa, povrća, slanih sardela, slatkiša, ćevapa, sira, sveže
ribe ili šta god drugo. Bitno je da se uzo pije polako.



Ne preporučuje se preterano hrabro ponašanje kada
je uzo u pitanju!! Uvek ga razblažite vodom, dobiće mlečno belu boju, i
posebno blag ukus. Dobar savet je i da ne dodate odmah celu količinu
vode, već da lagano dosipate kako pijuckate.


Ne zna se kada je počela destilacija uza, mada se
veruje da potiče iz staro grčkih vremena i misli se da mu je postojbina
ostrvo Lezbos.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 3:26 pm



ZANIMLJIVOSTI


• Da li ste znali da ljudsko telo proizvodi svoje sopstvene rezerve alkohola i to u kontinuitetu 24h dnevno;

• Zdravica, govor pred prvi gutljaj pića nastala je u starom Rimu

• Drevni Egipćani pravili su najmanje 17 različitih vrsta piva i oko 24 vrsta vina.

• Pivo je bilo glavno piće Vavilonaca

• Vikinzi su koristili lobanje svojih neprijatelja kao krigle

• Alkoholna pića korišćena su u Kini već u praistoriji. Kinezi su alkohol smatrali za duhovnu, a ne hranu za telo.

• U ranom hrišćanskom periodu alkoholna pića smatrana su Božjim darom - da se konzumiraju i da se u njima uživa

• Burbon je dobio ime po Okrugu Burbon u državi Kentaki u
Americi, gde ga je prvi put proizveo jedan baptistički sveštenik





Zanimljivosti o viskiju



• Ime viski je jedno od varijante fraze »voda života«, (eau d´ vie),
koja različito se spelujući daje imena nekoliko vrsta pića.

• Najstarija destilerija postoji od početka XVIII veka. U toku XVIII i
XIX veka proizvodnja je bila nezakonita i malog obima. Johnie Walker,
George Ballantine i braća Chivas, bili su sitni bakalini koji su u
svojim radnjama prodavali viski.

• John Dewar, je prva osoba koja je počela da prodaje, markirani, obeleženi viski u bocama

• Kraljica Viktorija, jedna je od prvih koji su tražili škotski viski
van Škotske, uživala je u svakodnevnoj upotrebi viskija u popodnevnom
čaju

• Alkoholna jačina viskija nekada je testirana korišćenjem baruta

• Čaša viskija ima 104 cal, manje od standardne čaše vina ili pola krigle piva.

• The Famous Goose je najprodavaniji viski u Škotskoj

• Edradur je najmanja destilerija u Škotskoj, gde tri čoveka održavaju ceo proces.

• Johnie Walker Red Label je najprodavaniji Škotski viski u svetu.

• Johnie Walker Black Label je najprodavaniji de lux viski u svetu





Njeno Visočanstvo - Šljiva



Jedna od članica familije ruže ( Prunus
sp-Family Rosaceae), razlikuje hiljade različitih veličina, oblika i
ukusa. Sve vrste potiču od tri osnovna tipa- evropske, japanske i
zapadno azijske.



Divlje šljive uzgajali su još Asirci pre oko
2000 godina, a njihovo gajenje preuzeli su Rimljani koji su počeli da
ih kaleme u cilju dobijanja boljih vrsta.

Plinije piše da Rimljani poznaju veliki broj ukrštenih vrsta šljiva. Za šljivu su znali i narodi Kine i Japana.


Tek krstaši donose šljivu u Evropu, gde je najpre uzgajana u voćnjacima srednjovekovnih manastira u Engleskoj.

Danas se šljive gaje u gotovo svim krajevima sveta.



Šljive imaju visok sadržaj šećera ali ne sadrže
skrob. Posle branja ne postaju slađe već samo sočnije, što je posledica
dejstva enzima koji se oslobađaju. Šljive su veliki izvor vitamina A i
C i kalijuma, imaju nizak sadržaj proteina, masti samo u tragovima,
ali sadrže više antioksidanasa nego bilo koje drugo voće.



Postoji preko 2000 vrsta šljiva koje sazrevaju u
različito vreme leta ili jeseni, ali samo desetak vrsta se komercijalno
koristi.



Boja šljiva se kreće od crno-plave preko ljubičaste i crvene do zelene i žute.



U Srbiji, uzgajanje šljive predstavlja deo
istorije i tradicije. U zavisnosti od kraja u kom se uzgajaju
zastupljene su i različite sorte.



Najzastupljenija je požegača, ali su
rasprostranjene i druge sorte koje po svojim karakteristikama, povoljan
odnos šećera i kiselina, odgovaraju za proizvodnju rakije. To su:
crvena ranka, bele šljive, moravka, metlaž, stenlej...To su takozvane
rakijske sorte.


Najkvalitetnija je rakija od šljive požegače ali se
koriste i različite mešavine, što već predstavlja izbor i osobenost
proizvođača
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Samouka
PrEkoBrojNa
Samouka

Datum upisa : 24.05.2011

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 6:30 pm

Da je nema trebalo bi je pod hitno izmisliti. cola
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Sep 10, 2011 7:36 pm

Samouka ::
Da je nema trebalo bi je pod hitno izmisliti. RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  3097591433

A pošto nismo stipse -da malo podelimo ovu mudrost i sa svetom ? RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  593138


Šljivovica

by Marija

Šljivovica, plum rakija from Serbia is a world famous alcoholic beverage. Mostly homemade, it exceeds any other spirit.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947749506_eb88ca23e6RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946891793_f4453bbc4f

Serbian people have many uses of rakija. It has an important role in everyday and ritual life. There is no slava,
wedding or funeral without rakija. Although the consequences of
alcoholism are very well known, Serbian people has always considered
rakija more useful than harmful. There is a saying “Rakija is medicine”.
Many elders drink it every morning on empty stomach because it opens
the appetite. In traditional medicine it was used as the basic
disinfectant.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947769512_c142e42b24RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947751548_c0fd55ff04

History of rakija is blurry. Slavs
came to Balkans in VII century and their affinity to Medovača, spirit
made of honey, was documented in V century. We should certainly not
ignore the fact that various fruit spirits were made and that they could
have “evolved” into rakija. Speaking in the favor of the assumption
that rakija was made in Serbia even before XV century is the fact that
there is a paragraph about alcohol misuse in Dušan’s Code (XIV century), one of the most significant Medieval law documents:

“Drunk goes form somewhere and if provokes or cuts one,
or bleeds one, and doesn’t kill, to that drunk shall an eye been taken
out and a hand cut off. If drunk yells, or takes one’s hat off, or
embarrass in some other way, and doesn’t bleed, that drunk shall be
beaten, a hundred times with a stick, then thrown into a dungeon, and
then taken out of the dungeon, beaten again, and than let go.”

Paragraph 166 – About drunks

Although the type of alcoholic beverage is not specified exactly, it
is most important to know that the process of distillation was know in
that time and that knowledge was almost certainly applied for making
fruit rakijas.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946909587_4ba7f3527cRAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947770818_537e1cde6a

Rakija probably got it’s name from arak
(“Al-rak” – sweat) – a spirit distilled from palm sap, brought to the
Balkans by Ottomans. We also know that there were stills in Serbia in
that time since there was a “still tax” of 12 akçes. After the First and the Second Serbian Uprising, production of rakija rapidly started to grow.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947763064_da3552d300RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947761492_4f3328b651
Somewhere in Serbia :)

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947756952_420f66ebddRAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947759472_fc038c653f

Every family has it’s own recipe for making rakija. This is how Mateja’s uncle makes it:

Fermentation: Prunus Domestica
is cleaned thoroughly and pitted. It is left in a 1000l barrel covered
and it will look like this after approximately 21 days. There is a top
layer that got molded which is called “cake” and is thrown away. The
good part thet is left is called komina.
.nobrtable br { display: none}



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946898825_d17b8f0200_mRAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947764792_91d5f5e142_m



Distillation apparatus:
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946896275_7d242e7c57RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947752360_ba5ea03c57

Copper still – a part where fermented komina is cooked. It has a thick bottom and a mixer that prevents burning of rakija.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946915253_0b37d8a990RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947763790_974d4ae879

The dome (kalpak) – goes on the top of still and it’s function is to collect vapors created during cooking.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946915915_a380ec74ebRAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2947773276_cafdfc4175

Condensator (tabarka) – attached to the still with a pipe, cools the vapors into liquid.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946910237_1076c77353RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946910963_60aff5bec6

Fire in the still is traditionally made with wood, but in the recent
times new techniques are emerging. This one is gas burner, it is a lot
cheaper and effective – regulating the heat is much easier.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946917563_7640aef8e1RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946918523_bd2c10f0f2

The most fun part – tasting :) The first rakija that comes from the
condensator is thrown away. Due to presence of pectin in fruit, amount
of methanol is
inevitable. Throwing it away is essential, since it’s extremely toxic!
That part of rakija is called “the first born”. After that, it is very
important to taste it often to see if it weakened. If so, still should
be emptied and refilled with new komina. The part that is thrown away is
called džibra.
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946919605_1da1a03016RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  2946920377_d795f6e76d



Sometimes the dome starts to leak. It is “repaired” with plain flour dissolved in some water or bran.

The next step is another circle of distillation after which rakija is
sealed in oak barrels and should lay in there for at least one month
before consumption.

Cheers!!!
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySub Nov 12, 2011 9:48 am

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  299642_296981060330558_100000559991886_1150316_917741551_n

Tkzv "vesela mašina"
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyNed Nov 20, 2011 8:18 pm

Srbija je poznata po rakijama koje peku od najrazličitijeg voća, a jedan Sremac napravio je bananovaču, rakiju od banana.

VIDEO ovde RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  593138
------
Čudna mi čuda ....moj tetak je to radio još 70 tih . I ne samo bananu -nego i sve drugo južno voće ,naranže ,mango, kivi ,pa i limun -sve je išlo u rakiju .
Danas to izgleda smešno ,no čovek je radio u velikoj samousluzi ,a tada je južno voće bila skupa stvar -pa je većina ostajala neprodata i kvarila se . Za rakiju -dobro .
Ima još jedan štos vezan za njega .
Taj je odnosio svu robu kojoj je istekao rok -tako da su se njegove svinje kraljevski hranile -od mleka ,do keksa i bombona -sve je to on dovlačio ,pored peciva i hleba ,povrća pa čak i morske ribe -i sve su jele ,milina gledati
. RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  3428422999
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyNed Mar 25, 2012 8:52 am

A bude nekada i ovako .........rakija dodje glave i nedužnom .
--------------








UBIO ŽENU ZBOG RAKIJE




Nedelja, 25. Mart, 2012.|



Miomir Nikolić (80) bio besan jer mu supruga Branislava (74) nije dala da pije





RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  157114

VLASOTINCE - Užasno!


Miomir Nikolić (80), koji je prekjuče brutalno ubio suprugu Branislavu (74), učinio je to jer ona nije htela da mu da da pije rakiju, saznaje Kurir od izvora bliskog istrazi. Miomir je tražio rakiju po kući, ali ju je Branislava sakrila jer je postajao agresivan kad popije.

Podsetimo, Miomir je ženu udario nekoliko puta čekićem u glavu, a potom joj je prerezao vrat.



Komšije nesrećnog bračnog para rekle su da su se njih dvoje često svađali jer mu je Branislava branila da pije.

- Čula sam iz njihove kuće čudno krkljanje i posumnjala sam na najgore. Nažalost, bila sam u pravu - rekla je Stojanka Nikolić, prva komšinica.
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 29, 2012 7:29 pm


Viljamovka - rakija koju vole dame









Viljamovka potiče iz
Engleske a ime je dobila prema Ričardu Vilijamu, čoveku koji ih je
otkrio. Treba pomenuti da postoje dve sorte i to Vilijamova crvena i
Vilijamova žuta i sazrevaju krajem jula do sredine avgusta meseca.
Savremenom tehnologijom skladištenja njena potrošnja se može produžiti i
do 5 meseci, čime se izbegavaju teškoće u plasmanu, jer u vreme njenog
dozrevanja ima jaku konkurenciju na tržištu u drugom kvalitetnom voću i
stonom grožđu. Otporna je na štetočine, mraz i obilno radja.




RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Viljamovka-kruska
Proizvodnja Viljamovke
(Vilijamovke) počinje berbom plodova sorte Vilijam kada oni dostignu
punu biološku zrelost. To je stanje kada se nakupi dovoljna količina
minerala, vitamina i šećera ali ne u potpunosti. Nakon branja plodovi se
dozrevaju desetak dana na blago promajnom mestu da bi skrob iz mesa
ploda prešao u fermentabilne šećere. Nakon dozrevanja plodovi potpuno
omekšavaju. Potrebno je ukloniti peteljku jer može dati loš miris
dobijenoj rakiji. Oštećene i natrule plodove ukloniti. Plodovi kruške se
dalje peru zbog prisustva divljih kvasaca, suše i usitnjavaju u
mlinovima za voće.






Plodovi se čuvaju u CA hladnjačama sa O2
2-3% i CO2 5% 4-5 meseci. Ponekad se u skladištu mogu javiti
posmeđivanje pokožice i posmeđivanje semenjače. Plod je srednje krupan
do krupan (150-250 g). Meso ploda je sočno, potpuno topivo,
slatkonakiselog skladnog i punog ukusa sa specifičnom, prilično jako
izraženom aromom. Odličnog je ukusa. Sensation (Senšejn viljamovka)
Dobijena mutacijom pupoljka max red bartlet. Zri tri dana kasnije od
viljamovke. Osnovna boja ploda je prekrivena na celoj površini
svetlokarmin crvenom bojom pokožice ploda. Takođe javlja se remutacija
boje.Pripremljena masa se stavlja u vrione sudove. Kao i kod jabučnog
kljuka, kljuku ako je suv može se dodati voda. Sadržaj kiselina u
kruškama je relativno nizak pa je u cilju sprečavanja rada bakterija
mlečnog vrenja dozvoljeno svodjenje kiselosti do pH=3.2 uz pomoć
sumporne ili fosforne kiseline. Potrebno je dodavanje selekcionisanog
kvasca. Kruške i jabuke sadrže malu količinu azotnih jedinjenja koja su
potrebna u ishrani kvasaca pa se može dodavati amonijum sulfat. Vrenje
se obavlja na temperaturma ne većim od 18 stepeni. Kada je kljuk kruške
prevreo Ekslov širomer pokazuje vrednosti izmedju 6 i 16°Oe. Obavlja
dvokratna destilacija na jednostavnim kazanima šaranatskog tipa.

Prvom destilacijom se dobija meka rakija
jačine oko 30% vol koja ide na ponovnu destilaciju. Iz prepeka se
izdvaja prvenac u količini od 1-1.5%. Nakon izdvajanja prvenca, hvata se
srednja frakcija tj. srce, od koga se dobija najkvalitetna rakija. Kada
koncentracija alkohola u destilatu dostigne vrednosti izmedju 55-58%
vol izdvaja se patočna frakcija. Razredjivanje destilata se vrši
postupno od 55-58% vol na 50% vol, od 50% vol na 46% vol u trajanju od 2
nedelje. Poslednje razredjenje je sa 46% vol na 42-43% vol. Kod
razredjivanja može doći do zamućenja pa se takav destilat podvrgava
hladjenju na -10ºC. Nakon 48-72 sata vrši se filtriranje destilata.
Vilijamovka sazreva u staklenim ili inox sudovima a preporučljiva
temperatura čuvanja je oko 15°C na tamnom mestu.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 29, 2012 7:30 pm


KLEKA




Grm kleke raste kao divlje žbunje po šumama, ledinama i na kamenitim
obroncima. Koriste se samo sušene bobe (sveže nisu upotrebljive), vrlo
su aromatične, a ukus in je pikantan, gorkastosmolast i slatkast. Bobe
se dodaju u rakiju (klekovača), koktele, umake, razna pečenja i
marinade.

Kleka se u narodu upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i
unutrašnju upotrebu: kao diuretik protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti,
gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slično, a spolja u obliku
spiritusa ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba i za
dezinfekciju. Kleka deluje povoljno na sve bolesti zgloba. Podstiče
varenje.

Narodna imena: borovica, klekovina, smrek, smrča, crna smrekinja, fenja itd.

Spravljanje klekovače



Treba istaći da klekovača nije rakija koja se proizvodi samo iz plodova
kleke-smreke, zbog toga što bi ona bila tako jakog mirisa, da se ne bi
mogla piti. Zbog toga kleka se koristi kao „začin“ drugim prirodnim
rakijama, zbog čega se i zove klekovača.

Za proizvodnju rakije koriste se samo zdravi i zreli plodovi kleke, bilo da su u svežem ili osušenom stanju.

Budući da se proizvodnja rakije i dozrevanje kleka ne poklapaju, zbog
toga se redovno plodovi kleke prvo osuše i na taj način konzerviraju.
Takvi plodovi sadrže od 10-12% vode, 80-90% suve materije, u kojoj se
nalazi od 10-25% šećera, zatim znatna količina tanina, eteričnih ulja
1-2%, zatim smola i drugih sastojaka.

Da bi plodove kleke mogli pripremili potrebno je učiniti sledeće:

- suve plodove kleke samleti i staviti u toplu destilovanu vodu sa
dodavanjem kvasca i to u odnosu 1 kg klake + 2-3 l destilovane vode,
- posudu sa kominom kleke treba držati u prostoriji koja ima 20-25ºC radi boljeg i bržeg vrenja.

Komina se destiliše tako da se, prema potrebi, doda destilovana vod.
Tako se na 100 l komine kleke može dobiti 6-8 l blage rakije od kleke.
Ova rakija služi da se pomeša sa drugim prirodnim rakijama i prepeče. U
tom slučaju dobijaju se rakija klekovača jačine od 45%vol.

Ima i drugih postupaka proizvodnje klekovače, na primer: da se u toku
pečenja rakija u kotao, kazan od 100 l, u kominu stavi oko 2 kg plodova
kleke. U toku kuvanja vrši se ekstrakcija eteričnih ulja, smole i tamina
što destilatu daje specifičan ukus i aromu.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 29, 2012 7:31 pm


Pravljenje rakije od kajsija














Kajsija



Kajsija, Prunus armeniaca, takođe, poznata po imenu „marelica“, je
kontinentalna koštuničava voćka koja zajedno sa šljivama, bademima,
breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.






Poreklo kajsije



Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati, usled
rane domestifikacije (3 milenijum p.n.e.) kajsije najverovatnije potiču
iz predela Srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini
ruske obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Kajsija, iako to njeno
botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije
stigle posle 3000 godina, šireći se duž Puta svile. Odatle su je
Rimljani, oko 70. godine pre nove ere, proširili po celoj Evropi.

Danas, divlje (nedomestifikovane) jedinke kajsije rastu u veoma malim
grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male
brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armenijaca smatra se ugroženom.

Uzgojene sorte kajsija raširene su širom planete. Najbolje uspeva u
oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim
oblastima intenzivno komercijalno uzgaja.

Cvetovi kajsije



Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8-12 m, sa stablom
prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora
stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su
često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5-8 cm, sa špicastim
vrhom, zaobljenom ivicom. Lisne drške su duge 2-4 cm.

Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih
cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja
biljke. Prečnik cveta je 2-4,5 cm. Cvetna loža i čašićni listići su
dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11-15 mm.
Kajsija je samoplodna, retko stranooplodna biljka (auto-inkompatibilni
su na primer kultivari „Riland“ i „Perfection“). Najvažniji oprašivač je
pčela.

Plod je koštunica, podseća na malu breskvu prečnika 1,5-2,5 cm, žute do
narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme
se nalazi unutar tvrde koštice. Diploidni broj hromozoma je 2n = 16.

Proizvodnja i upotreba



Sveža kajsija

Nutritivna vrednost u 100 g


Energija 50 kcal 200 kJ
Ugljeni hidrati
11g
Šećer
9 g
Biljna vlakna 2 g
Masti
0,4 g
Proteini 1,4 g
Voda
86%
Vitamin A 96 µg
11%
ß-karotin 1094 µg 10%
Vitamin C 10 mg
17%
Gvožđe 0,4 mg 3%

Prema statističkim podacima iz 2005. godine najviše kajsija se proizvodi
u Turskoj (390000 tona godišnje), Iranu (285000) i Italiji (232000). U
Srbiji postoji 1,7 miliona sadnica kajsije, a godišnja proizvodnja je
oko 40000 tona. Kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene, dok se
u Sem za potrebe ishrane stanovništva, kajsija se koristi kao dekorativna
vrsta, a njeno drvo je visokih mehaničkih i dekorativnih kvaliteta.



U srbiji se uzgajaju sledeće sorte kajsija:
- Ambrozija (S. Ambrogio), poreklom iz Italije;
- Breda, poreklom iz Holandije;
- Domaća rana, domaća sorta;
- Kečkemetska ruža (Kecskemeti rozsa), poreklom iz Mađarske;
- Krupna rana, domaća sorta;
- Mađarska najbolja (ungarische Beste), poreklom iz Mađarske;
- Holubova (Holubova Merunka), poreklom iz Čehoslovačke;
- Rakovski, poreklom iz Austrije;
- Crvena rana, domaća sorta.









Hranljiva vrednost i sastav ploda menjaju se sušenjem ili termičkom
obradom. U sastav ploda ulaze pojedini vitamini, kao i tanini.
Jedinjenja poput pojedinih terpena (mircen, limonen, geraniol i dr.) i
kiselina daju prijatnu aromu plodu. Najzastupljenija kiselina u
plodovima kajsije je limunska kiselina.

Sem ploda, i seme kajsije se koristi u prehrambenoj industriji, najčešće
kao zamena za seme badema. Od ovog semena se spravlja italijanski liker
amareto, kao i amareti biskviti. Ulje iz semena kajsije se ponegde
upotrebljava kao jestivo ulje. Semena sadrže cijanogene glikozide, koji
oslobađaju cijanid, usled čega su otrovna ako se upotrebljavaju u većim
količinama.

Rakija od kajsija – kajsijevača



Za spravljanje rakije od kajsija koriste se, kao i kada se radi o
spravljanju rakije od ostalog voća, uglavnom plodovi koji zbog svog
lošeg izgleda, usled mehaničkih oštećenja, natruli ili prezreli, nemaju
komercijalni značaj kao sveže ili prerađeo voće.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i
madžarska najbolja i to, uglavnom, u Vojvodini. Sorta madžarska najbolja
sazreva početkom jula meseca i u punoj zrelosti osnovna boja se menja u
intenzivno žutu sa dopunsko tamnocrvenom bojom. Mezokarp, poprima
tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek ili aromatičan.
Kečkemetska ruža sazreva u drugoj polovini jula i početkom avgusta. U
punoj zrelosti je žute boje, a mezokarp je bledožute boje, mek i
aromatičan. Rakija kajsijevača treba da sadrži 45-50 vol.% alkohola jer
je tada na ukusu puna, harmonična i pitka sa izraženom aromom vrste.

Tehnološki postupak za spravljanje kajsijevače odličnog kvaliteta sastoji se od sledećih operacija:

- Berba plodova u zrelom ili prezrelom stanju;
- Muljanje plodova, po potrebi, i odvajanje koštica;
- Alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima;
- Destilacija prevrelog kljuka i
- Odležavanje i formiranje rakija.

Berbu plodova kajsija treba obaviti kada se nalaze u punoj
zrelosti ili kada su delimično prezreli. U prezrelom stanju imaju veoma
izraženu aromu i od nje se dobijaju veoma fine i aromatične kajsijevače.
Kajsija je dosta skupa i deficitarna pa kao takva dobro se plasira na
tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još
relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u
uslovima domaćinstava za spravljanje kajsijevače koriste, uglavnom,
plodovi sakupljeni sa zemlje ispod stabla breskve. To su prezreli
plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija obavlja se po potrebi jer, ukoliko se plodovi
nalaze u prevrelom stanju, muljaju se pod dejstvom sopstvene težine
prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se vrši muljanje plodova
treba ga obaviti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i
razmaknuti koliko da se plodovi muljaju, a koštica da ostane
neizlomljena i neoštećena. Po mogućnosti koštice bi trebalo potpuno
odvojiti, ili delimično, a ukoliko se ovo ne učini, destilaciju
prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim
stajanjem, ne bi izdvojilo puno sastojaka koji daju miris na gorki
badem.

Alkoholno vrenje kljuka kajsije treba obaviti u sudovima
zatvorenim vranjevima za vrenje, poklopcima ili polietilenskim folijama,
kako se ne bi gubila aroma i alkohol i da rakija ne bi sadržavala više
kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i
vranjem za vrenje gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, zatim
plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za
vrenje ili vatom kao i burad odadnjena bez jednog danceta pokrivena sa
suviše čvrsto, kao napon, čvrstim polietilenskim folijama.

Kljuku kajsije preporučuje se dodavanje sumporne kiseline H2SO4, u
istoj količini i na isti način kao i kod kljuka od trešanja. Sumporna
kiselina ima zadatak da spreči razmnožavanje u kljuku štetnih
mikroorganizama, bakterija koje tokom vrenja stvaraju materije lošeg
mirisa tokom destilacije prelazi u rakiju i jako joj umanjuje kvalitet.

Kada se konstatuje završetak alkoholnog vrenja potrebno je što pre
obaviti destilaciju prevrelog kljuka jer dužim stajanjem on gubi u
kvalitetu, a i time i buduća rakija.

Ukoliko su kajsije prezrele i nešto smežuranije tada se preporučuje
dodavanje izvesne količine vode kljuku da se dobije ređa masa pre vrenja
kako bi se ono nesmetano odvijalo.











Mašta nas održava...Mašta nas i lomi...
Nazad na vrh Ići dole
bosankaa
★ Prva Oklagija Foruma ★
bosankaa

Godina : 39
Datum upisa : 17.02.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 29, 2012 7:37 pm

Parking za rakijski kotaoRAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Kazance
14.12.2009.
Naši ljudi su majstori improvizacije...

Rakijski kotao, popularni „veseli stroj“ je mašina kojoj se posvećuje
posebno velika pažnja. Pogotovo kada je "u pogonu". Najveći posao
zapravo je prevoženje, postavljanje,
udešavanja...

A tamo gdje su najveći problemi, tu je i najveći prostor za snalaženje i inovacije. Slika govori sve. Sjajno!

Samo još ostaje dilema gdje staviti karticu sa automata za naplatu parkinga?


E 'vako to izgleda u moje selo RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  539287
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 29, 2012 8:57 pm

Dudovača ili dudi -brendi, vojvodjanski brend RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  1763570027

Recept :

Derane, pre sakupljanja dudova rasiri ponjavu (prostirku od
najlona,...), malo protreses grane duda, sto otpadne sakupis na jednu
ili vise gomila. grancice i lisce ako ima izbacis. Dudove u kantu pa u
dobro oprano plasticno bure, a pre toga uspes 1-2 kante vode, ako je
bure od 200 l. Naj bolje je ako mozes bure da napunis tj. da ga napunis
tako da bure bude prazno odprilike 30 cm., kad kom bude radio naj jace
da ti ne iskipi. Kom je pozeljno mesati cesce, a naj manje dva puta
dnevno ( ujutro i uvece). Bure ako nema svoj poklopac, prekriti ga
tkaninom (cebe,...) da nebi musice ulazile u bure. Kom drzati na mestu
gde nije izlozeno direktno suncevim zracima. Kad kom pocme da pada (znas
ono dize se iz dana u dan i onda pocme da pada iz dana u dan), secer
razmutis u vodi, odnos 3l vode 1kg. secera, ali vodu stavis pored koma
da bude svo vreme dok se ne istopi secer i da temperatura slatke vode
bude ista kao temperatura koma, pa tek onda uspes vodu u kom. Moras
paziti koliko kom ima mesta u buretu da radi, da ne pokipio, posto kad
dodas secer radice jace nego ranije. E derane ovo zapamti " Kad dodas
secer oped nastavis da mesas svaki dan, nesme kom da stane moras ga pece
malo pre stajanja, inace neces imati rakije".




Dudovača

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  66


Dud
je valjda jedina voćka koja je stigla u ove krajeve po nalogu sa najvišeg mesta jedne od
starih dobrih propalih država. Bilo ga je, dakako, i ranije, ali je tek grof Mersi u
Banatu a Marija Terezija i u ostalim delovima današnje (jučerašnje) Vojvodine, čak i
zakonski, obavezala podanike da sade ovo plemenito drvo. Razlog je bilo gajenje svilenih
buba, jer imperija nije želela da se njeni novci troše za uvoz svile. (Ipak, dudovi nisu
spasili KuK monarhiju, kao što ni balvani nisu spasli RSK.)

Početkom prošlog veka po širokim vojvođanskim šorovima i kraj državnih puteva
već su se dostojanstveno šepurile desetine hiljada krošnji listopadnog drva, u nauci
poznatog pod imenom morus (alba, nigra ili rubra, to jest bela, crna ili crvena
murva). Prepuštajući svilarstvo stručnjacima, ovde ćemo smerno skrenuti pažnju na
jedan sporedni, ali ništa manje dragocen proizvod. Reč je, pogodili ste, o dudovači.

Plodovi se zovu dudinje i neobično su sitni u odnosu na veličinu drveta. Počinju da
zriju već krajem juna, a ima ih sve do kraja avgusta. Bilo da se dud nalazi na ulici,
ukraj lenije ili u avliji, dudinje se skupljaju ručno, najčešće iz trave. Posao je
izuzetno pipav, pa se u njemu često koristi dečja radna snaga. Mada su dudinje slatke,
klincima ovo maltretiranje pada izuzetno teško, pošto krajnji proizvod sa njihove tačke
gledišta nema nikakvog smisla. Skupljanje dudinja može da traje i po nekoliko nedelja.
Ako je murva u dvorištu, najbolje je prostrti ispod nje plastične ponjave i predveče
lepo pokupiti ono što je tog dana sazrelo.

Dalji proces je istovetan kao i kod proizvodnje ostalih rakija: sirovina se smešta u
sudove, pokriva i redovno meša, uz stalnu upotrebu čula mirisa. Ko se odriče kakvoće
zarad količine, upropastiće buduće piće dodavanjem ostalog voća ili, što je krajnji
bezobrazluk, šećera. Jer, dudovača se, kao i sve prirodne rakije, peče isključivo za
domaće potrebe. Tamo gde se kupuje ili prodaje nema ni govora o plemenitom piću, već o
brljama različitih mirisa i sa različitim količinama kojekakvih sastojaka.

Ako godina ponese i ako je dud posadio još deda ili pradeda uoči stupanja u brak
(uzgred, u crno-žutoj monarhiji to je bio jedan od uslova za ženidbu odnosno udadbu), sa
jednog stabla se, bez grama šećera, može dobiti po litar za svaku sedmicu u narednoj
godini.

Priče o tome da se ona peče samo u nedostatku boljeg voća ili da je nečiji deda
umro od dudovače spadaju u opake izmišljotine. Od svih pića umiru samo oni koji ne
umeju da piju i oni koji loču šta god im se nađe. Dakle, nije isključeno da je nečiju
jetru izjelo nešto za šta je on mislio da je dudovača, ali to je svakako bilo nešto
što se samo očešalo o dud.

Nakon pečenja sledi takođe uobičajeni postupak: točenje u staklene balone od pet
ili deset litara, te pečačenje voskom. Ostatak ide u buriće (zapremine 30-50 litara) od
ponajbolje dudovine. Baloni se ostavljaju za rođenja i venčanja unuka, ostalo se nakon
isteka određenog vremena pušta u opticaj. Dudovača je u početku samo bezbojna tečnost
specifičnog mirisa. Kroz koji mesec, a naročito kroz koju godinu, biće to prvoklasna
rakija za vrhunske meraklije. Merači se uz kisele krastavce i pokoje parče slanine.

Pre tri godine jedan gospodin mi je, kao deo naknade za intelektualnu uslugu, doneo
politru dudovače made in FNRJ, što će reći starije od četiri veka. Dotični je odavno
ostavio piće. Ipak, razumeli smo se bez reči: znao je da daje nekom ko zna šta dobija.

Putujući zimus u Evropu, poneo sam i jednu flašu. I gle: gospodin sa severa Bačke je
omirisao, lagano prineo čašicu ustima, još laganije gucnuo, zadivljeno pogledao i
krajnje sabrano izgovorio: "Čoveče, mislio sam da toga više nema!" Ima, i
imaće sve dok živi duh dedova.
Mihal Ramač



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Images?q=tbn:ANd9GcQA7Nv_ZbHCVngaMmN7UWhZfh4VYaAGYMLT7f80TGRRHQKlrVf4RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Rakija

Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySre Maj 09, 2012 10:54 pm

Naša rakija najbolja na svetskom kupu

Na Prvom svetskom kupu rakija Đula-Budimpešta, održanom u mađarskoj prestonici, nagrađena je destilerija Zarić-Kosjerić.

Od 1.110 uzoraka različitih vrsta rakija, u kategoriji rakija od dunja, naša destilerija je za svoju dunjevaču pod nazivom „nostalgija“ dobila najviši broj bodova i proglašena je za najbolju rakiju od dunja, te je pored osvojene zlatne medalje nosilac i priznanja Svetskog kupa rakija 2012.


Pored takvog laskavog priznanja, „nostalgija“ se našla i među 34 uzorka najbolje ocenjenih rakija svih vrsta na degustaciji društvenog žirija, koji su sačinjavali predstavnici svih proizvođača i vitezova rakije prisutnih na manifestaciji i tom prilikom je proglašena za najbolju rakiju Prvog svetskog kupa rakija.

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  558754_455387564477540_339198689429762_1952892_502109156_n










RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Maj 10, 2012 9:58 am

Metalika: Rakija vam je sranje!


RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  601923926


Uvredi nas čovek -a nije ni probao . A viski je pa nešto bolji ,seljak neotesani ?
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
EAGLE

EAGLE

Location : NS
Humor : CRNI
Datum upisa : 04.08.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Maj 10, 2012 12:00 pm

Danubius ::


Uvredi nas čovek -a nije ni probao .


Majke mu ga spapatrljim!
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Maj 10, 2012 10:04 pm

EAGLE ::
Danubius ::


Uvredi nas čovek -a nije ni probao .



Majke mu ga spapatrljim!



RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  944472










RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptySre Okt 17, 2012 10:55 pm

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  523928_432348983487941_1124257933_n

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  3097591433










RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Danubius
Čuvar Vatre
Danubius

Godina : 59
Location :
Datum upisa : 19.01.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Okt 18, 2012 6:04 pm

RAKIA BAR Toronto RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  601923926
Pored svih wiskija i konjaka ,rakija u sred Kanade ?
Lako objašnjivo ....pola ex Yu se iselilo tamo .
A mi volimo "terati svoje " RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  489291
Nazad na vrh Ići dole
https://danubius.forumsr.com/
promaja
Panonski lav
Panonski lav
promaja

Godina : 58
Datum upisa : 02.08.2010

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Okt 18, 2012 10:43 pm

Sad kad proradi ZOZOVAČA-od braće
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyUto Nov 13, 2012 9:57 pm

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  400227_494271910607656_454076597_n

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  4080980213










RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
sonia
حبيبي
sonia

Godina : 46
Location : my world
Humor : ;)
Datum upisa : 23.03.2008

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyČet Mar 21, 2013 11:18 pm

Gde je najbolja rakija u Srbiji?

Devetočlana komisija na čelu sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta dr
Ninoslavom Nikićevićem Tasićevoj rakiji dodelila je 19,14 poena. Drugo mesto je
osvojio Jovica Malinović iz Gradiške sa 19,05, a treće Miodrag Tanović iz
Brežana sa 19,02 boda.

Kako je istakao profesor Nikićević u pauzi
ocenjivanja, Srbija ima oko 40 miliona stabala šljiva, ali sve manje crvene
ranke i požegače koje daju visokokvalitetne rakije.

Mišljenja je da bi
naša zemlja mogla da osvoji Evropu u pogledu kvalitetnih alkoholnih pića. Na
ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 38 rakija koje imaju od 40-55 % alkohola
i zauzele su neko od prva tri mesta na dvanaest regionalnih smotri u Republici
Srpskoj, na Kosmetu i Srbiji u 2012. godini.

Uzorci rakija bili su
šifrovani, ime pobednika znalo se tek nakon otvaranja koverata, a članovi
komisije da ne bi izgubili osećaj za ukus rakije posle probanja uzoraka
koristili su mleko, mladi sir i jabuke.

Član komisije, mr Branko Popović
je ocenio da i razlike u boji prepečenica govore o raznovrsnosti rakija našeg
podneblja. Prema njegovim rečima, godišnja proizvodnja u Srbiji je od 20 - 30
miliona litara prepečenice. Svečano proglašenje rezultata biće u aprilu u
Institutu za voćarstvo u Čačku, koji je i organizator i pokrovitelj ovog
takmičenja.

Direktor ove naučne ustanove dr Svetlana Paunović je
naglasila da će ova smotra postati tradicionalna jer podstiče takmičarski duh, a
samim tim podiže i kvalitet u proizvodnji rakije.
http://www.b92.net/

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Rakija-od-kajsije










RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  CfsOgIw
Nazad na vrh Ići dole
Lakota
- slučajna prolaznica-
Lakota

Datum upisa : 11.07.2013

RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  EmptyUto Jul 23, 2013 8:48 pm

Napravite sami lekovito vino ili rakiju


Ovo je pravo vreme da krenete sa pravljenjem lekovitih vina ili rakije. To je tako lako, uostalom, zavirite u bakine recepte. Oni vredni već su napravili likere od višanja, orahovaču ali nije kasno. Malo dobre volje, dobrog vina ili rakije i zrelih plodova. Bićete ponosni na sebe a imaćete i lekoviti napitak za vas i goste.

Rakija sa kantarionom

Nabavite domaću rakiju, lozu, komovicu, pripremite i osušen cvet tog lekovitog kantariona. U dve litre ove rakije dodajte tridesetak grama tih cvetića, sipajte u flaše i ostavite mesec dana da odstoji. Pije se pred jelo. Kantarion je odličan za varenje, bolove u stomaku, protiv nesanice i depresije.

Vino sa žalfijom

Ovo vino je sjajno protiv umora, iscrpljenosti a lako se pravi.

Uberite sto grama listova žalfiije, stavite u litar vina i ostavite desetak dana da stoji. Procedite, sipajte u flaše i pijte uz ručak ili večeru. Žalfija deluje kao sedativ, antiseptik i antibiotik širokog spektra.

Ovo su primeri za podsećanje, ali budite kreativni pa napravite svoju mešavinu, naravno, prethodno dobro proučite lekovita svojstva biljaka.
Dominomagazin

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty
PočaljiNaslov: Re: RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir    RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir  Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
RAKIJA -čudotvorni balkanski eliksir
Nazad na vrh 
Strana 1 od 3Idi na stranu : 1, 2, 3  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: KUVANJE I ZAKUVAVANJE :: KUHINJSKE TEME(uopšteno) :: PIĆA i NAPICI-
Skoči na: