Montažna ili zidana kuća?!

First topic message reminder :

Mozete li mi reci sta mislite o ovim varijantama?
Koje su prednosti, ali i mane montaznih ili zidanih kuca? Pogotovo za ovo podneblje?

Imate li iskustva oko toga, neki pametan savet oko gradnje, na sta obratiti paznju? Cega se kloniti?

Propusti, mane i prednosti.. i naravno koji su to izvodjaci radova sa kojima ste imali dobru saradnju?

Za nase gradove, Beograd i Novi Sad totalno je drugacija logika u odnosu na unutrasnjost. Klasicna gradnja, tj. u Srbiji su to zidane kuce, u unutrasnjosti po ceni su tu negde, ili malo skuplje od montaznih a nasi ljudi vole cvrst matrijal i to je tacka. U velikim gradovima, montazne kuce su definitivno konkuretnna resenja. najveci problem je naci korektnu firmu, koja ce prema dogovoru uraditi objekat po dogovorenoj ceni. Nemam svoj palc ali kada bih ga imao ne bih razmisljao. Cena i kvalitet zivljenja u montaznoj kuci su faktori koji za svakog treba da budu dovoljni da ako nista, barem razmisli dobor o ovoj investiciji. Za one koji se mozda premisljaju, znam da su moji prijatelji, ako ne lazu, imali super srece sa nekom malom firmom hrastmont ili tako nesto. U svakom lsucaju cista racunica i kvalitet zivljenja opredeljuju montazne kuce kao favorit izbor u velikim gradovima.

Ameri nisu glupi ,i imaju decenije iskustva u raznim varijantama "montažnih" kuća .
Koriste materijale za koje mi nismo ni čuli ,a koji daju efekte kao i naša "solidna" gradnja .
Uvek se zaprepastim kada vidim u filmovima kako grade kućerine sa onim "kosturima" od drveta ili čeličnih profila ,sa savršenim instalacijama i izolacijom koje su u stvari dostupne za svaku popravku već sa par udaraca čekićem po zidu .
Mi zidamo bastione od pune cigle ,blokova ,a instalacije ukopavamo i cementiramo za večnost (pa nam se obije o glavu ) Krovovi su posebna priča -oni koriste tanke panele koji se lako menjaju u odnosu na tone težine koje nose naši crepovi i krovne letve .
Navike se teško menjaju ,i da sam u prilici ,odabrao bih "montažu" pre nego "solidnu" kuću koja po postijećim propisima mora da bude (uglavnom) "spratnica" U zidanju ljudima ode mladost,živci i zdravlje , i na kraju sede među zidinama prestari da uživaju u bilo čemu .
A nekada ostane i drugoj generaciji da završi ,ili se porodica raspe po inostranstvu da bi zaradila za materijal -i tako ode život .
Montaža niče kao iz vode .

Da.. Samo kad bi mi bili zaostali po pitanju gradnje, bilo bi lakse. Mnogo ce vode proteci dok se ne shvati sta je to novi materijal, sta je to sto valja a da nije zidano ciglom ili montom cuvenom. I gle cuda, jos trajnije, manje kosta i stedi energiju. Ma to je bre neka prevara garant :)

Danubius ::

Ameri nisu glupi ,i imaju decenije iskustva u raznim varijantama "montažnih" kuća .
Koriste materijale za koje mi nismo ni čuli ,a koji daju efekte kao i naša "solidna" gradnja .
Uvek se zaprepastim kada vidim u filmovima kako grade kućerine sa onim "kosturima" od drveta ili čeličnih profila ,sa savršenim instalacijama i izolacijom koje su u stvari dostupne za svaku popravku već sa par udaraca čekićem po zidu .
Mi zidamo bastione od pune cigle ,blokova ,a instalacije ukopavamo i cementiramo za večnost (pa nam se obije o glavu ) Krovovi su posebna priča -oni koriste tanke panele koji se lako menjaju u odnosu na tone težine koje nose naši crepovi i krovne letve .
Navike se teško menjaju ,i da sam u prilici ,odabrao bih "montažu" pre nego "solidnu" kuću koja po postijećim propisima mora da bude (uglavnom) "spratnica" U zidanju ljudima ode mladost,živci i zdravlje , i na kraju sede među zidinama prestari da uživaju u bilo čemu .
A nekada ostane i drugoj generaciji da završi ,ili se porodica raspe po inostranstvu da bi zaradila za materijal -i tako ode život .
Montaža niče kao iz vode .

Nisu Dani glupi,nego prilagodljivi.Kao i mi uostalom..Oni imaju tornada,uragane i svu silu onih vetrova..pa zamisli sta bi bilo da to nije drveno,lagano i lako obnovljivo.
A mi imamo hladne zime sa puno snega,topla leta,ili je bar nekad tako bilo..pa je u mojoj kuci na selu,cigla ipo veliki format,mislim da se tako zove-,pa je zimi toplo,leti prijatna hladovina...a zamisli sve to u toj gipsanoj varijanti    mislim da sve ima svoje razloge.
Ajde te kucerine i spratnice,to ne bih komentarisala..

Bravo Lakota. Samo, te visepratnice od 300-500 kvadrata u kojima zivi 3-4 i greju se na cvrsta goriva. To u tu pustu 'Ameriku' mogu samo milioneri sebi da priuste, a kod nas ko je stigo.

Lily ::

Inace, nekada su se po Vojvodini radile kuce od cerpica, sa blatom kao vezivnim tkivom i sjajnim termoizolatorom.. ali vremena se menjaju, izmisljeni su drugaciji izolatori.. a mene zanima, sta je zdravo, na cemu nikako ne stedeti u takvim slucajevima?

Te kuće stoje i danas ."Čerpić" je inače velika cigla od zemlje "armirana" plevom od žita . Vremenom se toliko stvrdne da je iste čvrstine kao pečena cigla (varnice sevaju kada je pokušaš razbiti "Vremenom" -misli se na oko 100 godina ,jer se toliko ne proizvode masovno .Još uvek je bar 50% kuća u Apatinu od tog materijala -i stoje )
Smatra se  najzdravijim materijalom ,i sada se na pojedinim mestima zidaju tkzv "eko kuće" na taj način .
Pre toga (a najbliže "montaži" ) su se zidale tkzv "blatare " U ramove od dasaka se sipa blato (žuta zemlja+voda ) pa se to nabijalo maljevima .Tako su se dobijali zidovi u jednom komadu -bez veziva ,dakle ,kao današnji montažni paneli .
Odlična termoizolacija (debljina takvog zida je 50 -80 cm ) ali je mana hidroizolacija .Jako je gadno kada takva kuća "povuče vlagu" ,onda su potrebni moderniji zahvati (usecaju se zidovi na oko 50 cm visine i uvlači "kondor " ili "ter papir" .A druga mana je što takva kuća "ne prima" na sebe cementni malter ili bilo koji premaz sa cementom -samo krečni . No "španski zid" ili "bavarski sep" se solidno drže na takvom zidu .
Danas se , sem tih eko kuća po selima niko ne upušta u građenje kuća "od zemlje" ,niti ima više starih majstora koji to uopšte i znaju -a bilo bi neuporedivo jeftinije i brže ,skoro kao "montaža" .

Ženin bivši kolega sa posla , saobraćajni inžinjer po struci , divan čovek i kao svaki dobar inovator kod nas nema prolaza . Ostalo se na ovome .



Kuća od slame

Milivoj Pejin, penzioner iz Novog Sada, videvši pozitivan primer u Parizu, rešio je da kuću koju je davnih godina započeo da gradi u Sremskoj Kamenici, u neposrednoj blizini Fruške Gore, završi u eko- stilu, kako se to danas popularno zove. Recept je jednostavan, a sve što vam je potrebno jeste slama i blato.

„ Reč je o blokovima od slame i zemlje. Postupak je veoma jednostavan. Bala slame se otvori, preko nje se sipa mešavina od blata, gustine recimo jogurta. To se sve dobro izmeša i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se suši 20 dana. Ja sam to sušio u plastenicima, i na kraju dobio blokove suve kao barut.“


Slama predstavlja osušene stabljike žitarica, prirodan i zdrav materijal, godišnje obnovljiv, a tretira se kao otpad. Godišnje se proizvedu velike količine slame, kako u Srbiji tako i u svetu. Prema rečima profesora sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Slobodana Krnjetina, stručnjaka za gradju objekata od slame, samo se u Velikoj Britaniji proizvede 4 miliona tona slame, od čega bi se moglo izgraditi oko 450 hiljada kuća veličine 150 metara kvadratnih. Prema profesorovom mišljenju, prednosti ekološke gradnje su višestruke. Počev od termičke i zvučne izolacije, pa sve do zdravstvenih karakteristika, jer kuće od slame stvaraju prijatnu mikroklimu, a zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama. Osim toga, objekti od slame su energetski efikasniji, pa su uštede na računu za grejanje veoma vidljive.

„Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi  6 bala za 1 Euro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijamo 1 m2 visokoizolovanog fasadnog zida, upoređujući to sa klasičnom gradnjom od opeke,  pri kojoj se još mora koristiti i dodatna termoizolacija, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna. Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez ili sa vrlo malo građevinskog iskustva mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji ohjekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje - izvanredna termoizolaciona svojstva slame. Troškovi grejanja se mogu smanjiti za 75 % u poređenju sa troškovima kod k1asičue gradnje. Zbog navedenog, uštede nastaju kroz čitav životni vek kuće.”



Slama obezbeđuje visoku izolaciju po prihvatljivoj ceni. Uzevši u obzir debljinu bale od oko 45 cm dobija se vrednost koeficijenta toplotne provodnosti od 0,13 W/mK, što je dva do tri puta niže nego kod savremenih materijala. Profesorove reči potvrdio nam je i Milivoj Pejin, koji se prošle zime uverio u dobru termičku izolaciju koju mu je omogućila slama.

“Kada je napolju bilo -5, u kući je bilo oko 11 stepeni, a u podrumu je bila još bolja temperature, oko 18 stepeni,” kaže Milivoj i dodaje da temperaturi svakako doprinose i ljudi koju žive u kući, kao i svetlo, aparati i drugi prirodni izvori toplote. Naš sagovornik jeste pobornik korišćenja obnovljivih izvora energije za dobijanje toplote, ali smatra da prvi korak mora biti postavljanje dobre termička izolaciju na kući, a tek nakon toga se može razmišljati o upotrebi alternativnih izvora energije za grejanje stambenih objekata. Nije potrebno imati kuću od slame da biste stavili bolju izolaciju, dovoljno je samo da zidove izmalterišete mešavinom slame i blata i imaćete odličnu izolaciju, naglašava Milivoj.


Laici bi pomislili da su kuće izgrađene od slame lako zapaljive međutim, to mišljenje nije tačno. Naime, rezultati novijih istraživanja pokazali su da malterisani zidovi od balirane slame imaju manji požarni rizik od npr. panelnih drvenih zidova. Ono što predstavlja problem u Srbiji, jeste nedostatak stručnjaka za ovakav vid gradnje. Dok u svetu postoje centri za obuku građevinskih eksperata, kod nas čak ne postoje ni dozvole, odnosno zakonom regulisani standardi za gradnju od slame. Čekajući da zakoni budu napisani, Milivoj i njegov prijatelj Branko Babić koji živi u Engleskoj ne sede skrštenih ruku. Naime, Branko je u Engleskoj patentirao jedan nov građevinski material, nazvavši ga “cigle protiv zemljotresa”. Reč je o ciglama napravljenim od slame i cementa, koje su veoma izdržljive, čak jačine drveta. Proizvodnjom i korišćenjem tih cigli, čuvamo šume kojih je ionako sve maje, a štedimo i energiju koja se potroši tokom proizvodnje obične opeke. Patent je zaista revolucionaran, a dva druga se nadaju da će proizvodnja zaživeti, kako u Srbiji tako i u svetu, ne bi li se ljudi konačno okrenuli prirodnim materijalima i energetski efikasnijem načinu života.

“Nosivost tih cigli je 7 kilo njutna po milimetru kvadratnom. Sa takvim ciglama može da se zida normalna kuća na sprat sa betonskom pločom. Osim ekologiji, industralizacija ovog materijala bi trebalo da doprinese i poboljšanju trenutne situacije u poljoprivredi, jer bi se slama otkupljivala od poljoprivrednika, a od toga bi svakako koristi imala i država”, naglašava Milivoj Pejin iz Novog Sada.

Da, cula sam za njega.

Meni je posebno zanimljiva tema o dokumentaciji za gradnju montazne kuce.

Dokumentacija za gradnju montazne kuce

Naravno, logicno je i sledece pitanje, da li je i u oblasti montaznih kuca nelegalna gradnja dominantan oblik gradnje,

najbolje su brvnare: drvene kuce - brvnare

Lily ::

Mozete li mi reci sta mislite o ovim varijantama?
Koje su prednosti, ali i mane montaznih ili zidanih kuca? Pogotovo za ovo podneblje?

U ovom tekstu mozesh procitati o prednostima i nedostacima montaznih kuva: blog o MK

Meni se svidjaju kuce sa kamenom fasadom Prirodni kamen fasade......

ovakve fasade nisu za montazne kuce, zidovi su od panela tesko da se kamen moze zalepiti na njih

Jedan mladi bračni par iz Šapca je odlučio da sagradi ekološku kuću od balirane slame . Sve sem trščanog krova rade sami ,od slame ,blata ,gline i pleve . Navodno je ovakva kuća i energetski odlična ,a najbolje u svemu je cena .120 kvadarata će ih koštati 20 000 eu .Praktično su prodali stan u centru Šapca ,i odlučili se da im deca rastu u zdravom okruženju ,tj kući .
Najveća fora je da im sinčić ima primedbu :smatra da će doći vuk i "oduvati" im kuću .

Moj drugar to davno uradio

Zahvaljujući pohlepnosti države i izmišljanju sve novih i novih nameta ,saznao sam koliko je tačno stara moja kuća .Naime -106 godina ,izgrađena je u samo predvečerje I svetskog rata ,1913. 
Zahvaljujući starosti i nužnostima  održavanja ,saznao sam i od kog je materijala .Zidana je uglavnom tkzv "velikom ciglom" ,ili "ciglus apatinus" (kako je nazvao pokojni čuveni prof.Mika Alas ) ,bilo je nešto "klinker" opeke (ukrasni stubovi,to je uklonjeno) ,natkriveni hodnici (vojvođanski germanizam ,"gang")
je popločan šestougaonom ciglom takođe tipa "klinker " (visokopolirana žuta cigla) a tkzv "ajnfurt" je popločan "teracom" (poslednja dva segmenta -sve prekriveno betonom ) 
Krovna građa je naravno ,hrastova ,a krov prekriven takođe apatinskim "biber crepom"-ništa nije menjano .
Bilo je nešto bočnih zidova zidano "čerpićem" (zemljana nepečena cigla ) što je tokom decenija zamenjeno "blokovima" . I to bilo sve ,uz kozmetičke intervencije što se tiče "drvenarije" ,fasade ,kapije itd.  
Ta i takva kuća je preživela I i II svetski rat ,poplavu 1966 ,zemljotres i ratove 90 tih (kada su se i temelji tresli od detonacija ) 
Tako da zaista nemam dilemu između "montažna " i "zidana ",naročito kada vidim snimke iz Amerike ,kada tornado ruši "montažu" kao da je koliba od letvica .
I da se zna -od nabrojanih materijala je ozidano pola Beča i Pešte ,proizvedeno u Apatinu i 100 godina pre moje kuće ,i te građevine i danas stoje . 
I još nešto : i pored "napredka" najmanje 50 % građevinskog fundusa u Vojvodini i danas čine "švapske" kuće .Sumnjam da će neka "montaža" moći time da se pohvali za 100 godina . 

Ta tvoja kuća ima da isprati bar još desetak generacija

sanjalica.ns ::

Ta tvoja kuća ima da isprati bar još desetak generacija

Dve ulice dalje stoji kuća mog dede ,koju je on nasledio od svog oca (u kojoj sam i ja rođen,usput.  Za dalje unazad ne znam ,ali ,ako je deda rođen 1896 ,i živeo u njoj 88 godina ,  onda je kuća verovatno izgrađena početkom 1800 i neke ,ako ne i ranije ) 
Na kući ništa posebno nije menjano ,sem što je izmalterisana fasada ,stoji još originalna masivna drvena kapija ,prozori ,itd ,štale ,svinjci,klanica ,vinski podrum ,šupe -sve izgleda onako kako sam i ja upamtio. Ako se dobro sećam ,samo je originalni trščani krov zamenjen crepom negde posle I svetskog rata . Čak i bunar postoji i praktično je u funkciji .
"Montažne" imaju pukotine ,neophodna je izolacija ,pojavljuje se buđ gde se kuva ...a veliko je pitanje koliko su ti materijali zaista "ekološki" .

Evo jedne ponude "montažne" .

Kucice Nenic Nis - Stambeni – montazni kontejner KN23 – 5m x 2.5m + terasa 1m od lamperije, sa izolacijom – stiropor 5cm + lamperija. Sve sto vidite ulazi u cenu. Prevoz i montaza do 240 km od Nisa su besplatni. Mogu biti druge dimenzije po dogovoru.



CENA MODELA JE 2220 EVRA

Ove dimenzije više odgovaraju vrlo maloj vikendici ,a materijal deluje kao da ne bi izdržao jači vetar,ali ok.

Jedna vrsta da tako kažemo montažne kuće
3D štampane kuće https://www.solis-nekretnine.com/blognekretnine/3D-stampane-kuce-187.html