TUCINDAN ✝

OBIČAJI NA TUCINDAN




DANAS SE PRIPREMA PEČENICA

Dva
dana pred Božić, odnosno na današnji Tucindan, Srbi tradicionalno
pripremaju božićnu pečenicu. Od danas, takođe, počinje uređenje i
spremanje kuće za praznik Roždestva Hristovog. Domaćica priprema brašno
za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, u selima menja slamu u gnezdima za
živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će
prosuti na sutrašnje Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih
pokupiti pijučući.
Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme
ništa davati iz kuće, a takođe se ni deca nikako ne smeju tući "da im ne
bi izašli čirevi". Na Tucindan se i dugovi vraćaju, da domaćin "ne bi
bio dužan do idućeg Božića". U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera
za stolom nego na patosu, na prostrtim čarenicama. Prvo se postavlja so
i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom
domaćin mora biti okrenut istoku. Posle večere, pred počinak, domaćica
zamesi badnjačku pogaču i božićne hlebove (kolače) koje će peći
sutradan.

Kokošinji položajnik

U nekim krajevima
zanimljiv je običaj obeležavanja "Kokošjeg Božića" na praznik Svetog
Ignjatija Bogonosca, 2. januara. Tog dana se živina rano izjutra hrani
žitom kuvanim na Varvarin dan (17. decembra), a hranjenje se obavlja u
krugu omeđenim konopcem, da ne bi lutala po selu. Postoji i običaj da se
prvi posetilac koji dođe u kuću na taj dan naziva kokošinji položajnik.
On ne sme da sedne na jastuče niti da se pomera da bi kokoši što češće
legle jaja. Vodi se takođe računa da to bude srećan čovek vedre naravi
kome svaki posao ide od ruke, da bi kuća bila napredna i srećna čitavu
godinu.


Smatra se da je Tucindan imenovan po tome što se
tad kolje pečenica koja se prethodno tuče (umrtvi) udaranjem ušica
sekire preko krupice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo
živinčeta, buduće pečenice - "Božićnjara".

Kod Srba božićna pečenica je
najčešće prase ili nazime (mlado svinjče), a u nekim krajevima je to
jagnje ili mlada ovca i naziva se "veselica".
Pečenica treba da je
bela, bez belega i telesnog nedostatka. Peče se sutradan i na Badnje
veče unosi se u kuću. Naslanja se na istočni zid gde stoji do Božića (7.
januara) kada se servira. Pečenica je, tumače etnolozi, prinošenje
žrtve Bogu i vuče korene iz predhrišćanskog perioda, a pominje se i u
starozavetnim knjigama. Kokoš, guska, patka ili ćurka, u mnogim
krajevima ni u kom slučaju ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog
verovanja da je pernata živina simbol "nazadovanja i rasturanja kuće jer
kljuca i baca zemlju iza sebe". A tamo gde se ipak kolje za supu, odmah
se odbace glava i noge.

..na danashnji dan ne valja tuci decu..ako ih pipnesh oni povichu"chiri miri,tristachetiri" :rlol:

TUCIN DAN



Ovaj praznik se proslavlja 5.januara. Toga dana se kolje i redi
pečenica za Božić. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a u
nekim krajevima se još dodaje ćurka,guska ili kokoš. Na ovaj praznik ne
valja tući decu jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
----------
A ako su deca dobro (verski )informisana ,onda mogu danas da budu bezobratna koliko žele .

Vernicima čestitamo Tucindan -a mi ateisti ćemo slobodno tumačiti "naziv" (svako radi svoje )
Moj zet otišao danas u Kljajićevo (selo kod Sombora ) kod kolega iz firme da "rede" pečenicu (ljudi drže svinje i imaju električni ražanj i sve drugo) Pošto je poneo dve litre domaće rakije, pa ako se "obrede" biće i "uneređenih " (šalim se ,on ne pije ,ali su mu kolege kapaciteti)
Nego me brine Boske ....kao ljubitelj "pečenice ",eto,propustiće da dočeka "rezultate" (koliko sam ja razumeo ,putuje danas nazad )

Danubius ::

TUCIN DAN



Ovaj praznik se proslavlja 5.januara. Toga dana se kolje i redi
pečenica za Božić. Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a u
nekim krajevima se još dodaje ćurka,guska ili kokoš. Na ovaj praznik ne
valja tući decu jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
----------
A ako su deca dobro (verski )informisana ,onda mogu danas da budu bezobratna koliko žele .

Vernicima čestitamo Tucindan -a mi ateisti ćemo slobodno tumačiti "naziv" (svako radi svoje )

tja..ti cesh tumachiti donjom glavom,izgleda :rlol:

Zana ::

tja..ti cesh tumachiti donjom glavom,izgleda

Čudni su putevi Gospodnji ,Zana .Svako tumači kako zna i ume ....
Bar ne mislim da treba nekoga (is) tući danas .
A prase ćemo ,slava Gospodu, u ponedeljak proždrnuti ,kako je i red (taman će da se dobro ohladi ,ne volim "toplo" )

Ovo nisam znao ,a potiče iz Vojvodine ,tačnije Pančevo i okolina .

Pre Badneg dana je Tucin dan. Na Tucin dan
pokupe se sve stolice i klupe i odnesu na tavan ili u podrum. Tek na sam Božić, kada
dođe prvi posetilac, iznesu mu se stolice.
Znači, nema sedenja ?

Danubius ::

Ovo nisam znao ,a potiče iz Vojvodine ,tačnije Pančevo i okolina .

Pre Badneg dana je Tucin dan. Na Tucin dan
pokupe se sve stolice i klupe i odnesu na tavan ili u podrum. Tek na sam Božić, kada
dođe prvi posetilac, iznesu mu se stolice.
Znači, nema sedenja ?

bogami, ruku na srce..meni dupe prionulo za stolicu....

Tucindan je narodni praznik koji pada 5. januara, dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. 
Tog dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica tukla - ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. 
Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.
Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
....
....kao da to i inače radimo (a ne bi škodilo,ponekad)

Kad bolje razmislim ,današnji "Tucindan" je veoma zanimljiv praznik ,u odnosu na današnje poglede na svet ? 
Jer ,ispada da Crkva blagosilja ritualno ubijanje životinja ? (dakle ,slično kao "kurban bajram" ) 
Sa druge strane ,ispada da bar taj dan ne odobrava nasilje nad decom (iako nema u principu ništa protiv ,nego naprotiv "batina je iz Raja izašla " )
"Zatuklo se " ili ne ,za nas prozaične potrošače prasetine ili jagnjetine običaj se potpuno podržava ,iz prostog razloga što većina voli meso sa ražnja -dobro pečeno i "hladno" .  :brdski2: 

Danubius ::

Ovo nisam znao ,a potiče iz Vojvodine ,tačnije Pančevo i okolina .

Pre Badneg dana je Tucin dan. Na Tucin dan
       pokupe se sve stolice i klupe i odnesu na tavan ili u podrum. Tek na sam Božić, kada
       dođe prvi posetilac, iznesu mu se stolice.
Znači,  nema sedenja ?

Ovo ni ja nisam znala. Ali običaj verovatno potiče kao sećanje na stara vremena kad se na Badnji dan jelo na podu na slami. Kad se unese slama u kuću na nju se prostirao stoljnjak (najlepši u kući koji se ima) stavljala sveća, žito u kom gori kandilo, sito sa žitom i voćem i hrana. Jelo se sedeći na podu posutom slamom.

Slično ovom običaju je i da se nije spavalo u krevetu nego na slami. Na slamu se prostru pokrovci, ćilimi i opaklije pa oni koji bi da spavaju legnu na to. Negde samo noć Badni dan na Božić a negde i tokom celog praznika.

Moje babe su obavezno palile peći u stajaćoj sobi (onoj do ulice gde niko nije spavao inače) i razmeštale krevet. A ni kreveti gde smo spavali se nisu raspremali nego se ujutro malo rastresu i poravnaju.

Ovo s krevetima ima svoje objašnjenje. Kao što unošenjem slame pretvaramo kuću u onu pećinu iz Vitlejema tako i praznim krevetima i spavanjem na stolu simbolički ustupamo mesto Bogorodici. Ali i podsećamo sebe da postoje ljudi koji imaju mnogo manje od nas i kojima treba pomoći. Što i jeste suština.

ZoxZoja ::

Ovo ni ja nisam znala. Ali običaj verovatno potiče kao sećanje na stara vremena....

Pa kada bolje razmislimo ,ni nije bilo stolica ? U kućama je bilo par "tronožaca" i "sofra" ,što se postavljalo dok se jelo ,a onda sklanjalo ,kakvo sedenje tokom dana ,rintalo se u polju . A i kada se okupe ,i onda stariji sede ,a mlađi stoje okolo i to na pristojnoj udaljenosti . 
Žene su "služile" ,a momci nisu imali šta da traže gde odrasli muškarci i glave kuće pričaju . 

Nego ,jutros u prodavnici jedan (verovatno , novopečeni) vernik "briljira" objašnjavajući ostalima da je "danas veliki srpski svetac, sveti Tuco " I kako da raspravljaš sa takvim ? 

*Veruje se da se na Tucindan, ne sme davati nista iz kuce jer ce onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog doma.

Ako imate neke dugove ili neizmirene racune, danas je pravo vreme da ih vratite! Tucindan je vreme kada se tradicionalno vracaju dugovi da covek ne bi bio duzan sve do sledećeg Bozica.*
Meni je ovo paradoksalno. Kaze ne davati nista iz kuce, a onda vracati dugove???
Pa kako vratiti dug, ako se ne daje nista iz kuce???
Elem, kako god, mene niko jutros nije zvao da mi vrati dug ( a ima ih juhuhu), sto znaci da ce mi biti duzni do sledeceg Bozica?!?!?!

Bice skoro propast sveta, kako nam cesto najavljuje Danubius, jer nema vise pravih vernika. Da ima, ne bi bilo ni dugova ni duznika...ccc...cccc..

Ma kud ovo Dusice ne napisa prije sat.....ode lova....a ja se pitam kako to nikako dinar na dinar sloziti,sad eto znam.

E, da sam ja to znala, na sva zvona bih objavila, no nisam! I sama sam odjutros arcila novce!

Ako mislite da je za Tucindan dovoljno samo zaklati prase -nije tako jednostavno .

Veruje se...

- Žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu.

- U nekim mestima se krvlju zaklane životinje namaže kukuruz, pa to zrnevlje služi kao lek za životinje i ljude.

- U pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobrog zdravlja ili je čuvaju kao lek. l Njuška, u čiju se lekovitu moć verovalo, kao i plećka i vilica čuvaju se na tavanu jer se veruje da je za njih vezana duša žrtvovane životinje.

- Kosti pečenice se ne rasturaju do Bogojavljenja, da se ne bi svinje rasturile.

Pečenica koja se sprema za Božić doprinosi sreći i blagostanju kuće u kojoj se kolje. Svinjče ili ovca ubijaju se do podneva, dok dan ne napreduje, a na mestu gde će biti ubijene prethodno se položi slama.

Sečenje pečenice

Pečenica bi trebalo da bude bela, bez belega i telesnog nedostatka, a peče se na Badnji dan i uveče se unosi u kuću. Od pečenice za Božić domaćin prvo seče levu plećku, u nekim krajevima i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko ima ukućana i svaki član porodice prvo pojede parče srca. Negde se u pečenicu stavljaju jabuka i beli luk i to svi ukućani uzimaju pre ručka.