JOVANKA BROZ -otisao je i poslednji simbol SFRJ ?

First topic message reminder :

Bivša prva dama Jugoslavije kritično


BORI SE ZA ŽIVOT: Izgladnela i zapuštena Jovanka Broz ima kancer?


Društvo, 09:19, 24.08.2013.

Autor: Slavica Tomčić,Foto: Tanjug




Pre nego što je dovezena u bolnicu, udovica Josipa Broza, danima nije jela ni pila tečnost i nije se kupala, saznaje Kurir

Poslednje pojavljivanje u javnosti... Jovanka Broz pasoš dobila 2009. godine


Jovanka Broz u teškom stanju, ima ranu na grudima
 

BEOGRAD - Na infuziji.

Jovanka Broz (89), bivša prva dama SFRJ, primljena je juče u Urgentni centar u veoma lošem zdravstvenom stanju i lekari se bore za njen život, saznaje Kurir.

Kako saznajemo, Jovanka Broz je smeštena na Intenzivnu negu B, gde je priključena na infuziju, pošto je  u Urgentni centar primljena potpuno dehidrirana.

Rane po telu

Direktor Kliničkog centra Srbije profesor dr Miljko Ristić potvrdio je za Kurir da je Jovanka Broz primljena u bolnicu s jako niskim krvnim pritiskom i u pospanom stanju.

- Jovanka Broz je primljena u stanju dehidriranosti i s jednim vidom pomućene svesti, u pospanom stanju. Po telu ima rane, dekubituse od dugotrajnog ležanja, a i gojazna je. Ima rane na dojci i na bokovima. Stigla je u zapuštenom stanju, i fizički i higijenski. U takvom stanju nalazi se osoba koja se danima nije uredno hranila niti uzimala tečnost. Vidi se i da se duže vreme nije prala - kaže za Kurir Ristić.

On dodaje da je Jovanki Broz urađen EKG i ostali rutinski pregledi, ali da laboratorijski nalazi još nisu gotovi.
- Osim oboljenja slepog creva, za sada nisu uočljiva neka druga oboljenja. Ona je u stanju da diše i nije na respiratoru, ali joj je stavljena maska s kiseonikom. Zbog opšteg stanja, ona je na granici životne opasnosti. Ostaje da se vidi kakav će efekat na nju imati rehidratacija. Možda se laboratorijskim analizama utvrdi da ima dijabetes i anemiju - ističe Ristić.

Kako nezvanično saznajemo, Jovanku Broz je u iznemoglom stanju zatekla njena sestra Nada Aleksić.
- Ona ima rak dojke, koji nije lečila, pa je on metastazirao - kaže izvor Kurira.

Veliki borac

Pisac Žarko Jokanović, koji je nedavno objavio seriju tekstova o životu Jovanke Broz, kaže da ne zna detalje o Jovankinom zdravstvenom stanju pošto je na odmoru u Crnoj Gori.
- Ona je veliki borac i ubeđen sam da će pobediti i ovu situaciju - kratko je rekao Jokanović.
Blago poboljšanje svesti
Klinički centar Srbije saopštio je jutros da je nakon intenzivne terapije i nege, koji su primenjeni juče i tokom noći, došlo je do blagog poboljšanja svesti udovice bivšeg predsednika SFRJ Jovanke Broz, ali je ona i dalje hemodinamski nestabilna. U saopštenju se navodi da je Jovanka Broz pod stalnim, intenzivnim lekarskim nadzorom i da se njeno stanje detaljno prati i primenjuju mere koje su uobičajena procedura kod ovakvih stanja.
"Ukoliko bude bilo kakvih promena u zdravstvenom statusu gospođe Broz, Urgentni centar će se oglasiti saopštenjem u toku današnjeg dana, a ukoliko ne bude promena, saopštenje o njenom zdravstvenom statusu objavićemo narednog dana", navodi se u saopštenju koje je preneo Tanjug.

Preminula Jovanka Broz!
Udovica predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, Jovanka Broz, umrla je danas u Beogradu je u 89. godini.

Jovanka Budisavljević je rođena 7. decembra 1924. selu Pećanima, u Lici kao drugo dete u porodici. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije.

U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, a takođe je i nosilac Partizanske spomenice 1941. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.

Kako je tačno mlada partizanka iz Like postala žena jugoslovenskog komunističkog vođe nije sasvim jasno.

Prema jednoj verziji, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković je zatražio od svojih republičkih podsekretara da mu pošalju grupu proverenih devojaka za rad u Maršalovom kabinetu.

Od oko 50 kandidatkinja, Ranković je navodno odabrao pet devojaka i lično ih predstavio Titu kome se dopala partizanka Jovanka Budisavljević, stara 24 godine.

Ovu verziju je potvrdio general Đoko Jovanić, koji je bio na čelu jugoslovenske Kontra-obaveštajne službe, prema kojoj je upravo on odgovorio na Rankovićev zahtev i predložio Jovanku za Titovu saradnicu.

Druga verzija tvrdi da je Jovanku odabrao Ivan Stevo Krajačić, tadašnji poverenik NKVD-a za Jugoslaviju, odakle verovatno potiče priča koja prikazuje Jovanku kao sovjetskog špijuna.

Treća verzija, ovog puta od bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, kaže da je Jovanka dodeljena Maršalu već 1945. godine kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti velike Titove ljubavi Davorjanke Paunović 1946. godine, Jovanka je, prema Kranjcu, postala Titova lična sekretarica.

Tito i Jovanka tajno su se venčali 1952. godine. Apsolutni gospodar Jugoslavije od Jovanke je bio stariji 32 godine.

Sedamdesetih godina odnos između Jovanke i Tita postao je tema oštrih političkih rasprava.

Optuživali su je da radi protiv supruga, da želi vlast, planira puč, da je sovjetski špijun. Optužbe je negirala. Poslednje tri godine maršalovog života bili su razdvojeni, iako se zvanično nisu razveli.

Posle smrti supruga 1980. godine oduzeli su joj kuću, imovinu, dokumenta. Povukla se iz javnosti, a tek 2009. dobila je ličnu kartu.

Niko ne zna koliko se Jovanka Broz mešala u državnu politiku i da li je bila više od obične supruge. Mnogi veruju da je bila žrtva ambicija raznih političara.

Nije pristala da iznese svoju verziju priče o događanjima u bivšoj Jugoslaviji, iako su od nje intervju tražili i Rusi, Amerikanci, Englezi. Za kamere je ostala nema. Možda će memoari, za koje mnogi tvrde da je pisala, otkriti tajnu.

Neka joj je vecna Slava!

Kakva simbolika -na Dan oslobođenja Beograda u čijem je oslobađanju od fašista i sama učestvovala ?
A venac na spomenik Oslobodiocima Beograda polaže onaj koji je 90 tih držao glogov kolac i pokušao izbaciti njenog muža iz groba ?
Laka joj zemlja ,bolje da to nije videla .
Samo me zanima da li će "vlast" ispoštovati njenu poslednju želju ?
Bilo bi ljudski bar sada -ako smo već poslednjih 20 godina bili neljudi .

Neka pociva u miru...

Iskreno se nadam da ce joj poslednja zelja biti ispunjena.

Hrabro je poživela do duboke starosti. Neverovatnom voljom da dočeka pravdu i zadovoljenje, ali nažalost, nije!
Sem pasoša nije dobila ništa drugo. Oni koji su poslednjih trideset godina mrzeli Tita, plašeći se i njegovog imena, a opet tako snažno priželjkujući da i sami postanu Tito, svetili su se njoj.
I opet ih je pobedila!
Ništa od njih nije tražila, tvrdoglava Ličanka!
Mučenica, žao mi je što je tako proživela, ali neka joj je sad laka zemlja.
Da, nadam se i ja da će joj poslednja želja biti uslišena.

Pročitah izjavu Rasima Ljajića da će ispoštovati njenu poslednju želju da bude sahranjena pored Tita.

Nek njena duša nadje mir, koji nije imala od kada nije Tita...
Nek ti je večna slava damo sveta.

Samouka ::

Pročitah izjavu Rasima Ljajića da će ispoštovati njenu poslednju želju da bude sahranjena pored Tita.

Nek njena duša nadje mir, koji nije imala od kada nije Tita...
Nek ti je večna slava damo sveta.

Izgleda da će je ispoštovati ,kako tako .
Da ne bude da sam zloban ......ali kad su Slobu sahranjivali ,nije bilo nikakvih "zakonskih prepreka" ni komplikacija da ga sahrane u dvorištu ,usred grada ? A ne bi bilo ni da (kad )Mira eventualno zaželi da počiva pored njega ? Mogao bih se kladiti u to .

__________________________

Jovanka Broz biće sahranjena u prostoriji uz Titov grob

Svetlana Palić/M.R. Petrović | 20. 10. 2013. - 13:52h 14:39h | Foto: Beta | 
Pošto bi sahrana u samoj kripti u Kući cveća bila komplikovana zbog pomeranja mermerne ploče teške nekoliko tona, ali i zakonske procedure, jer je Kuća cveća napravljena kao mauzolej, predstavnici države ranije ovog meseca predložili su porodici Jovanke Broz da ona bude sahranjena u prostoriji uz Titov grob. Poroodica se složila sa takvim predlogom, pa će poslednja želja gospođe Broz biti ispunjena.

Jovanka i Josip Broz Tito
 

Poslednja želja: Hoću da me sahranite pored Tita

Predstavnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, generalnog Sekretarijata Vlade Srbije, ministarstva koje vodi Rasim Ljajić i sestrić Jovanke Broz Goran, zajedno sa predstavnicima Muzeja istorije Jugoslavije početkom ovog meseca obišli su Kuću cveća kako bi ustanovili mogućnosti sahrane nekadašnje prve dame bivše Jugoslavije. 
 



Jovanka Broz polaže cveće na Titov grob
 
Ustanovljeno je da je opcija podizanja devet tona teške ploče od belog venčačkog mermera najmanje realna. To bi, naime, bio prilično komplikovan i skup poduhvat. Otežavajuću okolnost predstavlja i to što se, kako je "Blic" saznao, celokupna dokumentacija o izgradnji Kuće cveća nalazi u Vojci Srbije, budući da je radove na njoj izvodilo Vojno građevinsko preduzeće "Beli potok".
 

Još jedan problem bio je formalne prirode, s obzirom na to da se, prema Zakonu o grobljima, umrli pokopavaju samo na  mestima koja su za to određena opštinskim odlukama. Tito je, naravno, sahranjen po posebnom zakonu.
 

Pročitajte: Kako je živela Jovanka Broz

 
Međutim,  u Vladi Srbije su istakli da ne postoji nikakva striktna zabrana da u Kući cveća bude sahranjen još neko.
 
Kuća cveća je, inače, iz rezidencije u mauzolej pretvorena za svega nekoliko meseci, tokom kojih je umesto fontane, smeštene u središnjem delu nekadašnje zimske bašte, iskopano grobno mesto. Pa, pak, poslednji radovi završeni su neposredno pe početka Titove sahrane 8. maja 1980. godine.

Posmrtni ostaci biće prebačeni u kapelu Klinčkog centra Posmrtni ostaci Jovanke Broz ostaće u Urgentnom centru sve dok porodica ne dođe da ih preuzme, kaže za "Blic" prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije. " Dužni smo da čuvamo telo u bolničkom krevetu dva sata nakon smrti. Nakon toga telo se prenosi u kapelu Kliničkog centra. S obzirom da je Jovanka umrla u Urgentnom centru, njeni posmrtni ostaci će tu i ostati, jer ova bolnica ima sopstvenu kapelu - objašnjava dr Ristić.

Za svega 72 sata, od trenutka kada je 4. maja uveče obajvljeno da je Tito umro, izebonirana je površina od 200 kvadrata u čijem sklopu je bila grobnica, prostor za mimohod i tribine za više od sto svetskih državnika

O Titu i prosidbi


“Tito je jednostavno bio primoran da se razdvoji od mene. I on je dobro znao kakvim zlikovcima je okružen i da je to jedini način da mi spase život, jer su oni bili spremni na sve. Toliko sam ja njima smetala, i Tito je to znao. On je mene tako spasao od tih neljudi i tih zlotvora”.





“Prvi put sam videla Tita u Bihaću, 1942. godine, kada se održavalo Prvo zasedanje AVNOJ - a. Ja sam bila u jednoj grupi omladinaca, ako treba da se nešto uradi, da se nađem pri ruci. I mi smo tako bili u jednoj zgradi, a Tito je sa pratnjom prolazio pored te zgrade. I ja sam Tita tada prvi put videla. Kroz prozor. I nikada neću zaboraviti taj prizor i taj osećaj. A, upoznala sam se sa njim tek kasnije, kada sam bila komesar bolnice Prvog korpusa. Bilo je to u Šipovljanima, pored same pećine u Drvaru.”







“Određena sam da idem na službu u Beograd, da vodim Beli dvor. Da budem upravnica dvora, kuće u kojoj je Tito živeo. Onda je tu odjednom Tito ušao i rekao je :`Ja ne želim živeti u dvorovima, ja ću živeti u Užičkoj 15`. Otvorio je jednu kasu i dao mi da preuzmem arhivu partijsku, silnu neku dokumentaciju i rekao da je to velika odgovornost. I uz to, Tito je rekao da bi ja trebalo da mu sredim domaćinstvo tu, u Užičkoj 15. I tako je to počelo.



A, jednog dana, dok sam sređivala tu dokumentaciju njegovu, te pasoše, lična dokumenta, ono što je bilo vezano za taj njegov predratni period, za to doba ilegalnog rada, on je mene tada praktično i zaprosio. Dok sam se tim poslom bavila.”


Bio uporan ali se nisam lako predala



“Vremenom se desilo to približavanje između mene i Tita. Prvo neko, da tako kažem, veće približavanje desilo se 1947. godine kada je operisan od bruha, pa tu posle došlo do značajnih komplikacija i situacija je bila baš ozbiljna. Ja sam tu bila uz njega, i nastojala da mu što više olakšam te bolesničke dane, koliko god sam umela i znala.”





“On mi je na tom malom prostoru kod mog radnog stola, rekao da oseća kako bi sa mnom mogao osigurati spokojan i srećan život. Iskreno, ja sam se našla u čudu. Ja to nisam uopšte očekivala, niti sam se tome nadala, nisam čak ni naslutila da tako nešto može da se desi, ali eto desilo se i mi smo se posle toga venčali. Samo, dugo je to trajalo, dok ja nisam pristala, jer je meni tada, iskrena da budem smetala razlika u godinama između nas, kao i njegovi nesređeni porodični odnosi. Dugo je to trajalo dok ja nisam pristala. Posle nekog vremena, zbližili smo se i zavoleli, otpočela je naša veza i naš brak. I moram da kažem da i pored toga što je tu postojala tolika razlika u godinama, tu razliku nisam osećala, jer je Tito bio pun energije.”




Venčanje u lovačkoj kući



“Mi smo se venčali u aprilu 1952. godine u Iloku, u jednoj lovačkoj kući, a slučajnost je htela da sam ja za vreme Sremskog fronta vodila bolnicu baš u tom mestu.”

 
Jovanka o porodici



“Moj otac je bio sposoban i vredan čovek. Tri puta je išao u Ameriku da radi i vraćao se. Tamo je imao stričeve i želja mu je bila da objedini imanje u Lici koje su oni imali. U našem kraju su ga zvali - Bogati Amerikanac. Tri puta je tako prelazio okean tamo - vamo. I velike je pare u Americi zaradio”



“Moji daleki preci bili su visoko kotirani na dvoru cara Dušana. Moja porodica i moji preci imali su značajnu ulogu u istoriji Hrvatske. To je jedna porodica koja je uživala veliki ugled, i ja sam ponosna na taj ugled”


Bila je Teslina rođaka



“Mom pretku, inače Teslinom padedi Tomi Budisavljeviću, koji je bio i major i prota, lično je Napoleon okačio na grudi francuski Orden časti. On je bio veoma značajan po tome što se borio protiv pokrštavanja pravoslavaca i objašnjavao im zašto ne treba da se odriču svoje vere”.



“Tesla je moj rođak po njegovoj babi po majci. Ona se zvala Sonja Budisavljević, i srodnica je moga oca. Udala se za protu Mandića, a to je Teslin deda. Moj otac je kao mladić otišao u Ameriku, gde se često viđao sa Teslom, i o tome nam je pričao”.


U rat otišla sa 17 godina



“U rat sam otišla sa 17. godina. Primili su me da budem borac Prve ženske partizanske čete, koju su u Lici zvali “ženska vojska”. Izabrali su nas 80 među više od 600 prijavljenih. One koje nisu primljene plakale su i kukale na sav glas. Naš narod je odmah ispevao pesmu s tim u vezi, a ona ovako glasi “Oj drugovi, ko bi znao lani, da će cure biti partizani”, a mi smo pevale ovako “Majko moja, imaš me jedinu, ja ti odoh nosit karabinu”.


Nisam organizovala susret Tita i Draže



“Svašta se pisalo, kao da sam ja organizovala susret Tita i Draže. A nisam. Ima tu jedna druga priča o tom susretu. Jer, Draža nije prelazio u te krajeve, u Liku gde sam ja bila tada. A sad svašta može da se piše, i da se laže, da se čoveku nakalemi. Iza zvučnog naslova u novinama pišu se velike laži.”


Pomirila četnike i partizane u svom selu Pećani



“Vođa partizana jednog dana meni kaže da vođa četnika traži sastanak s njim i da mene zadužuje da obezbedim prostor, da bi se oni sastali u našoj kući. Vođa partizana pitao je vođu četnika “Dobro, šta ja imam s tobom da razgovaram, ti si se zakleo Kralju i Otadžbini?” A ovaj se podiže sa stolice i kaže: “Ne! Ja se nisam zakleo Kralju i Otadžbini, ja sam se zakleo svome narodu i mi imamo o čemu da razgovaramo.” I oni su se tada pomirili, a vođa četnika je pristao da bude sa partizanima, i u tom kraju nikad više nije bilo nikakve podele na četnike i partizane.”




Nikako nisam podnosila laži



“Nikako u životu nisam podnosila laži. Puno puta sam dolazila u neke sukobe s rukovodiocima koji su bili oko Tita. Kad su oni sedeli sa mnom na ručku i tako produžili sednicu, ja sam njima mnogo puta odbrusila. Posle, kad su me progonili, oni su mi to uzeli za zlo.”


Dolanc i Ljubičić su bila dva velika gada



“Dolanc i Ljubičić su bila dva velika gada. Dolanc je jedan od tih koji je najviše kriv za raspad države. Titu sam otvarala oči, govorila istinu o tim gadovima, koji su bili poltroni, i zapravo su mu o glavi radili.”


Nisam bila ničiji špijun



“Slušajte me, molim vas - koliko ja znam Rusi su uvek vodili računa o svojim špijunima. Da sam ja ruska špijunka, oni me sigurno ne bi ovako pustili da živim. Oni bi mi pomogli. Ozbiljno vam kažem.”


Kako su me izbacili iz Užičke 15



“Niko nije hteo da me čuje, gledali su me kao smrdljivi sir, niko me nije zarezivao. Njima je glavno bilo da ne prisustvujem popisivanju imovine kako bi lakše mogli posle da pokradu sve što se pokrasti dalo. Ali ja sam vizuelni tip i dobro sam zapamtila šta je sve u toj kući bilo. Sećam se dobro svih svojih stvari koje su mi oteli.”



“Slovenac Sergej Krajger mi je naredio da se iselim iz kuće, drugi Slovenac general Ivan Dolničar junački je zaplenio moju garderobu kao nekakav ratni plen, a iza svog tog mučenja i ponižavanja stajao je jedan treći slovenac Stane Dolanc.”



“U ovoj kući u kojoj danas živim nisam dobrovoljno, ovde su me pod oružjem doveli. Stavili su mi pištolj pod vrat i doveli me ovde u ovu neuslovnu kuću, govoreći da je ovo privremeni smeštaj.”

Naslutila sam raspad Jugoslavije



“Slutila sam da će se desiti raspad Jugoslavije, čak sam i pismeno upozorila Centralni komitet. Ali to pismo nikada nije ugledalo svetlo dana.”

Sta god da je uradila.. ili nije,
sta god da je mislila.. ili nije,
koga god da je volela .. ili nije,
zivot joj nije bio niti lak niti jednostavan u zadnjih 20 godina.. bila je omrazena, zanemarena, zaboravljena.. zena koja je odavno usla u istoriju, nepravedno joj je oduzeto pravo na zivot, dostojanstvo i osnovne stvari. Zao mi je nje kao zene, koja je davno zaboravljena i ziva sahranjena u trosnoj vili gde su vlazni zidovi i rusevine odavno postale njen dom. Zene koju su mnogi voleli, divili joj se.. a mi SVI.. je zaboravili i okrenuli glavu!

Drugarice/ Gospodjo Jovanka nadam se da ce vam se barem zadnja zelja uslisiti!

Poslednji pozdrav i vecna joj slava!

Освета! Мира Марковић је загорчавала живот Јованки Броз!
A nema ni Stambolića!??? Priča potpuno pije vodu.

Mira je bila zlo od žene. O njenim smicalicama i smeštanjima ljudima koje njena sujeta nije mogla da podnese, slušala sam od nekolicine doktora nauka kojima je zagorčala život. Surova, iskompleksirana ( neugledna strahovito), nikad nije imala šanse da je bilo ko nazove damom. Zato je i potencirala da je drugarica.  
Jovanka je imala držanje, manire, pronicljivost i to je činilo prvom damom u vreme kada su sve bile drugarice.
Očekuju se memoari Jovanke Broz, mislim da će biti best seler.

SABORKA TITOVE UDOVICE


Jovanka sa 17 godina sama zarobila posadu ustaškog bunkera! (FOTO)
Autor: Milan S. Prelić | 25.10.2013 - 19:10:00h |



Nekadašnja prva dama SFRJ i udovica Josipa Broza Tita prošla je neverovatan ratni put tokom Narodnooslobodilačke borbe, svedoči za „Alo!“ Dušanka Popović (88), Jovankin saborac i posleratna prijateljica. Njih dve su zajedno prošle kroz neke od najvećih bitaka na prostoru Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, a Jovanka je u partizane otišla još kao devojčurak od svega 16 godina. Stasita Ličanka pridružila se sada već čuvenoj Šestoj ličkoj diviziji, a kako su se bojevi nizali, tako je i Jovanka bila sve požrtvovanija, pa joj, kako se priseća Dušanka, nije bilo strano da skoči na neprijateljski tenk, a dobila je čak dva ordena za hrabrost.


"Neopisivo mi je žao što je doživela sve ove nepravde": Dušanka Popović (88) | Foto: Dušan Milenković
 Dušanka, takođe Ličanka, pristupila je partizanima negde u isto vreme i po dolasku raspoređene su u prvu od tri ženske čete Šeste ličke. Usledila je vojnička obuka, a ubrzo su došle i prve bitke. Odmah se „videlo kakva je Jovanka“...

 

Jedna od retkih sačuvanih ratnih fotografija Jovanke Broz (desno): Sa ratnom drugaricom posle Sremskog fronta, 1945. | Foto: Muzej istorije Jugoslavije
 - Već u prvim borbama oko Udbina i okolnih sela žene su se pokazale kao odlični borci. Perjasica je bila prva teška bitka. Imale smo samo 12 pušaka za celu četu, a među onima koje su ih dobile bile smo Jovanka i ja - sa setom se priseća naša sagovornica i dodaje da su usledile druge teške borbe - Gospić, Gračac, Dvor na Uni, Bihać, Petrovo Ličko Selo, Tušilović, Ljubovo, Užice, Valjevo, Beograd... A u tim borbama posebno se istakla baš Jovanka!

„Žene su bile odlični borci“: Dušanka Popović pokazuje ratni album | Foto: Dušan Milenković
 - Kod Tušilovića, na Kordunu, 1942. godine, sa nepunih 18, napala je ustaški bunker i zarobila posadu. Tu je našla hleb, koji je podelila sa drugaricama. Takva je žena bila - priseća se Dušanka i dodaje da je Šesta lička tom prilikom zarobila 700 ustaša. Naravno, Jovanka je počela da napreduje. Prvo do mesta delegata voda, a posle i zamenika komandira čete, pa dalje, a onda je usledio 25. maj 1944. godine i jedna od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu, čuveni desant na Drvar, po kojem je snimljen i film.

Ratne drugarice su je volele i kada je postala prva dama SFRJ: Jovanka i Dušanka (desno) | Foto: Dušan Milenković
 - Pre početka ofanzive bile smo na partijskom sastanku. Čule smo kako tutnje avioni i izašle da vidimo šta se dešava. Pomislile smo da nam saveznici šalju pomoć, a onda smo videle nebo prepuno kukastih krstova... Počelo je strašno bombardovanje, a nakon toga i padobranski desant i krvava bitka. Jovanka se hrabro borila - priseća se naša sagovornica i dodaje da su se ubrzo razišle jer je Dušanka bila ranjena i evakuisana na Vis, a odatle u Italiju.
Ipak, ubrzo po završetku rata ponovo su se srele, i to u Beogradu, kod hotela „Moskva“.
- Obećale smo tada jedna drugoj da ćemo se još više družiti, ali život i obaveze su učinili svoje, pa nismo u tome baš previše uspele - kaže ova hrabra žena i dodaje da je nedugo potom u medijima osvanulo da je njena drugarica supruga prvog čoveka Jugoslavije.

Dušanka je takođe nagrađivana za zasluge u ratu i nosilac je Partizanske spomenice | Foto: Dušan Milenković
 
- Jednog dana, 1952. godine, čula sam u medijima da je došao neki strani ministar i da ga je dočekao „drug Tito sa suprugom Jovankom“. Bila sam šokirana! Prvo sam pomislila: „Pa on je dosta stariji od nje”, ali pošto smo ga svi voleli toliko da bismo dali život za njega svakog dana da je moguće, to mi je bilo u redu. Poslala sam joj pismo i čestitala udaju, ali i dodala da ne sme da zaboravi svoje ratne drugove. Odgovorila je da je to nemoguće i da nema šanse da nas zaboravi. Jovanka je bila veoma lepa žena, toliko da su mnogi pukovnici i generali u ono vreme želeli da je upoznaju, ali kada se udala za Tita, odmah su se smirili - uz setni smešak se priseća gospođa Popović, a što se poslednjih godina Jovankinog života tiče, dodaje:
- Ona nije živela kao kraljica, što danas mnogi pričaju. Neopisivo mi je žao što je doživela sve ove nepravde... Ali, volela bih da se jednom, nekada, nekako sazna istina o njoj i svemu što je prošla. 
Samo je Rasima pohvalila
U godinama u kojima su ova, ali i druge države iz sastava SFRJ, zaboravile na Jovanku, Dušanka Popović nije. Ostale su bliske sve do Jovankinog tužnog i teškog kraja.
- I poslednjih godina smo često razgovarale... Žalila mi se jedino na to da joj se kuća raspada, da će joj pasti stepenište... Od današnjih političara mnogo je hvalila Rasima Ljajića. Lično mi je rekla da smatra da bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali više takvih ljudi. Jednom prilikom je kod nje došao Ivica Dačić, da joj uruči dokumenta. Ona mu je rekla da ne želi da se slika bez Rasima, kome je mnogo zahvalna zbog svega, pa je i on došao - priseća se vremešna partizanka.

Danas gledam emisiju o Đorđu Stojanoviću - licni krojač - garderober kod Brozovih, od 1970. do 1980. Ispljuva je čovek skroz.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/05/11/27337997/MAP-140516.mp4

Miljenko Jergović: Jovanka

Piše: Miljenko Jergović / Objavljeno: 03.11.2016. u 09:15h

Trideset i pet godina ta žena ispaštala je grijeh o kojemu ne znamo ništa. I pristojno je vjerovati da lažu svi koji pišu ili govore da o njezinom grijehu nešto znaju.

Osobno, sklon sam vjerovati da je Jovankin grijeh srodan grijesima svih naših bivših žena, djevojaka, ljubavi. Prvi put smo primijetili da je više nema 1978, za one velike Titove turneje po Sovjetskom Savezu, Kini i Sjevernoj Koreji, čiji je vrhunac bio kada su na prepunom stadionu u Pjongjangu korejanske pionirke, stotine njih, u isti glas pjevale lepe ti je, lepe ti je, Zagorje zelena, a najlepši, a najlepši beli Zagreb grad. Maršal je stajao uz našega prijatelja Kim Il Sunga, sam i zamišljen, i uzaludan je bio svaki protokolarni trud da se prikrije njezina odsutnost. Od tada, pa do dana današnjega, trajala je i trajat će velika javna intriga o prirodi Jovankina grijeha i o razlozima njezina nestanka. U početku se o tome tiho govorilo, iza zatvorenih prozora i dvaput zaključanih vrata, samo u povjerljivom porodičnom krugu, gdje smo svi obavezani zajedničkom sudbinom, poslije se, nakon Titove smrti, već glasnije nagađalo, da bi krajem osamdesetih, s nailaskom novoga srpskog nacionalizma i uz Miloševićev marš kroz institucije, Jovankin slučaj u Dugi i u Intervjuu postao tema krvožednih eksperata za tajne službe i bračnu intimu, koji će se u sljedećoj fazi, nakon što ratovi dođu i prođu, u srpskome i hrvatskom tabloidnom tisku pretvoriti u strasne pornografe i paranoike, što će u sezonama kiselih krastavaca (i skišeljenih pimpeka) zabavljati priprostu nacionalističku javnost svježim nalazima iz bračne ložnice Brozovih. Svaka riječ koja se u posljednjih dvadesetak godina objavila o Jovanki Broz i o njezinom mužu bila je pornografija. Drukčije se o njoj nije znalo i nije htjelo govoriti. Nitko o toj ženi nije drukčije govorio, jer ona nikome, zapravo, nije trebala.

Ono što je, međutim, zanimljivo, i čega gotovo da i nismo bili svjesni: Jovanka Broz svih je tih godina, mjeseci i dana bila živa. Možda je čitala novine, sigurno je gledala televiziju, i poput aveti kretala se po prašnim prostorijama napuštenoga komunističkog dvora. Bilo je tu više adresa, više kuća i dvorova, nju su ostavili u jednome, više nije važno kojemu, i u jednom trenutku više nisu znali što bi s njom. U prvome naletu, nakon Titove smrti, neki bi se još i iživljavali nad njom, možda se to ponovilo i u vrijeme kada je perspektivni doktor marksizma Vojislav Šešelj, u ulozi četničkoga vojvode, kojega je rukopoložio vojvoda Momčilo Đujić lično, uz asistenciju popa Žarka Gavrilovića predlagao da se Josip Broz izvadi iz onoga bijelog kubusa i da mu se srce probode glogovim kolcem. Ali nakon što su i ta dvojica protutnjala, Jovanka Broz bila je tretirana, uglavnom, kao živi komad namještaja, koji trune i crvotoči, i ne treba nikome više. Titov pisaći stol, kanabe na kojemu je odmarao stare kosti, i njegova žena nikome nisu trebali. Osim paranoicima i pornografima.

Dok se starom cestom išlo prema jugu, prije nego što je HNS-ov gospodarski genij Radimir Čačić skupim kreditima izgradio autocestu, negdje malo prije Udbine prošlo bi se pokraj putokaza za Pećane. U tom selu 7. prosinca 1924. rodila se Jovanka Budisavljević. I svaki put bih, bez ikakve primisli, suputnicama govorio: Ovdje je rođena Jovanka! Nekad bi netko upitao – koja Jovanka? Tako smo jedni drugima kratili putovanje: razgovorima o Jovanki. Danas, putujući prema jugu, prolazimo pored Svetoga Roka, rodnoga sela Mile Budaka. Sagrađen je autoput, a Hrvatska se, ne morajući po ulasku u Europsku Uniju dalje voditi računa o tekovinama vlastite prošlosti, simbolički vratila u prošlost, ne bi li u ponovljenoj inscenaciji vojske Budakove zatukle vojske Jovankinoga muža.

Ali pustimo njih, vratimo se godinama Jovankine samoće i okajavanju njezina tajnoga grijeha. Nudili su joj da govori, da se požali i da izabere stranu u jugoslavenskim ratovima, a ta će joj strana onda omogućiti dobar i siguran život, dostojan njezine patnje. One patnje koju će izmisliti, i kojom će optužiti drugu stranu i svoga pokojnog muža, i tako otkupiti ugodu i komfor penzionerskih dana. Ona je to odbijala, i radije je živjela kao smjerna balkanska udovica, koja će svake godine, na dan muževljeve smrti, obilaziti njegov grob, isplakati suzu-dvije, spustiti buket i poći kući. Samo tada, na groblju s jednim jedinim grobom, u Kući cvijeća, Jovanka Broz mogla je na trenutak živjeti životom svih naših starih žena, udovica, čiji su muževi pali kao partizanski heroji, ili kao ustaški i četnički junaci, tako da im se ni za grob ne zna, ili su umrli običnom mirnodopskom smrću, i ostavili njih da im se brinu oko grobova. Žene žive duže od muškaraca samo zato da bi se i mrtvome mužu mogle naći pri ruci, očupati mu travke oko groba, zapaliti svijeću… Jovanki je bilo silno stalo da odigra ulogu udovice, da bude doživljena kao vjerna žena, koja vječno žali za svojom ljubavi. Nikada nije od toga odustala, nikada ga nije izdala. Što god o njoj pomislili, balkanski muškarci, patrijarhalci, nacionalisti i heroji prošlih i budućih ratova, poželjeli bi takvu udovicu.

Trideset pet godina Jovanka Broz živjela je okružena mržnjom i prezirom. U patrijarhalnoj matrici udovice slavnih muževa ili su nevjerne, ili su krive za njihove grijehe. Koliko smo samo puta čuli da ni Slobodan Milošević ne bi bio onakav da mu nije bilo onakve žene… A sada će se po septičkim jamama internetskih foruma, i među komentarima anonimnog ološa po srpskim i hrvatskim web portalima, orgijati nad njezinim mrtvim tijelom. Koje veselje, kakva zabava! Oni će obaviti ono čime su se u neka pristojna vremena bavili grobljanski crvi. A Bog, ili dobar slučaj, htio je da Jovanka Broz umre baš 20. listopada, na dan oslobođenja Beograda od fašizma. Taj joj epitaf nitko ne može oduzeti.

jergovic.com

Jovanka nije simbol nicega, ukratko receno.S obzirom da predsednik drzave zbog protokolarnih razloga mora imati suprugu, Jovanka, je bila na pravom mestu i u pravo vreme , bez svoje krivice (higijenicarka u Belom dvoru)...srpkinja, partizanka, nosioc spomenice, major, neobrazovana; upravo prava zena iz naroda. Ogromna razlika u godinama, obrazovanju, zivotu, iskustvu, poziciji, sigurno nisu taj brak cinile "uspesnim". Forma je bila zadovoljena.Ona nije bila u situaciji da postavlja rukovodioce, ali imala je dovoljnu moc da nekom "zapecati" karijeru, jer vremenom osecaj moci je i nju poceo opijati. Apsolutna moc, Apsolutno kvari...Jovankin krug prijatelja su bili njeni saborci iz "6.licke", specijalno njen ratni komandant , general Jovanic, ciju je karijeru malo progurala.
Tito zbog starosti, i senilnosti nije vise bio u stanju da upravlja unutrasnjom politikom SFRJ, koja je postajala sve komplikovanija, i borba za vlast, i nasljedje sve prljavija,zbog cega je 1970 uspostavio "Predsednistvo".Naravno da nije imao nameru da preda vlast,pa je zadrzao komandu nad Armijom,i ured "Marsalata", i kao dozivotni Predsednik je uglavnom predstavljao zemlju u inostranstvu.General Jovanic je zahvaljujuci Jovanki dosao na poziciju Saveznog podsekretara za narodnu odbranu ( Sekretar je bio general Ljubicic). Posle afere Miskovic (1972) , Jovanic je koncentrisao u svojim rukama poslove bezbednosti, obavestajnu sluzbu i personalnu upravu, i uz Jovankinu pomoc, pokusao da zauzme poziciju Nikole Ljubicica, i u teoriji dobije kontrolu nad JNA, sto bi u slucaju Titove smrti , bila najbolja pozicija da preuzme vlast u drzavi, ili vojnom diktaturom , ili nekim drugim oblikom pritiska, a Jovanku ostavilo u poziciji prve dame...

podbarac ::

Danas gledam emisiju o Đorđu Stojanoviću -  licni krojač - garderober kod Brozovih, od 1970. do 1980. Ispljuva je čovek skroz.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/05/11/27337997/MAP-140516.mp4

Odgledao, a jes' je "nahvalio".

Ovih dana se ponovo postavilo pitanje ko je ukrao lični nakit Jovanke Broz ,koji je ona dobila na poklon od raznih državnika ,a "državna komisija" uredno popisala ?
Vrednost plemenitih metala i dragulja je procenjena na 1,5 miliona dolara (umetnička i istorijska je mnogostruko veća)
Da se malo obrati pažnja na supruge naših "političara" možda bi se došlo do istog zaključka kao ona žena koja se javila na TV Pink i dokazala da Ceca nosi ogrlicu koja je njoj oteta tokom rata u Hrvatskoj ?

ps .neko je napisao gore da Jovanka "nije simbol ničega" .E pa baš jeste -i ona je izdana ,opljačkana ,ponižena ,kao i naša Jugoslavija ,i to baš od najgorih ,istih onih koji joj nisu izlazili iz dupeta dok je bila "supruga predsednika" ,a čim su dočekali da bude stara ,nemoćna i nezaštićena ,sručili su se na nju kao strvinari .