DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !


DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost

Ići dole 
Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptySre Sep 11, 2013 2:10 pm

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:


 


-   Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena.


 

- Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.

 

- Na verski praznik Eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilazeći oko kuće i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more-verski praznik na koji se preaznuje od zmija

 

- Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

 

- Kad se mačka okrene istoku i  šapatom se umiva, biće kiša.

 

- Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci.

 

- Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se ne bi uvampirio.

 

- Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), nekupa se jer se preobrazila voda.

 

- Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi.

 

- Kada laste nisko lete, biće kiša.

 

- Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige.

 

- Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg.

 

 - Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo  zanimanje.

 

- Na Mladenci treba paliti đubre, da ne bi cele godine imali buve u kući.

 

- Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke.

 

- Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i ne treba ga terati da ode.

 

- Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne.

 

 - Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja.

 

- Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće.

 

- Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.

 

-  Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda.

 

- Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću.

 

- Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće ništa loše desiti kad se pljune na zemlju.

 

- Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena -a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu-a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne rčne(bode) u oko.



- Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće-a ako se bacaju celi onda će jaja biti mućak-a bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.



- Posle večeri na badnje veče se svi celivaju(ljube) da ovce čuvaju jaganjci.



- Na badnje veče žena rgne(mune rukom) muža u slabinu a muž ženu-da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.



- Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.



- Od badnje veče voda od voćke stavlja  se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne.



- Glamnja  (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.

 

- Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.




- Ko sve jede, treba da „uhvati“ tele (ko je ješan) kad se  oteli krava, a ko nije ješan, nesme da ide da ga „uhvati“  kad se krava teli.



- Krava kad se oteli, žena se gola skine i sa jajce je zađe i udari je u glavu da se ne hvataju mađije i onda je na rogovi veže tračku sa kičicom( alena i bela) a na rep konac (crven). 




- Kude se nejede ’leb, tuj se tura vreteno i kluvče, a kude se jede ’leb tuj se ne tura.



- Kad pojde pop na opelo(pevanje)-popadija vrlja kopač što više ljudi da umiru. Porodilji se nosi kravajče, da k kad to dete odrste se lakše uda(oženi).

 

- Na krstoputinu se prekrtse crveni konci, pa koj naiđe da kune od ništa vajdu da nema, ništa dobro da nema.



- Na badnji dan  se  zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona  s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva.



- Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.



- Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u  s’n prikaže  koju će devojku da uzne.



- Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak)  i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši  prase, toj se ostavi za lek  za svinju.



- Samovilke(teške bolesti-šlog)-veruje se da od samovilke se treba čuvati, kad vetar duva, pa se vrti na zemlju u krug-lišće, slama i prašina. To  je samovilka( bolest) i kad vrti de pljuje:“ plju, plju.....“-pa se izgovara na glas:“ja sam usran i umočan(popišan)“-jer se veruje da kod čisti doode samovilke(bolesti), a kod umočani(nečisti) usrani i umočani ne doode.



- Kad se s’nja momče prvi s’n-će se udade devojka prvu godinu, ako s’nja drugi s’n(oko pola noći)-će se devojka udade drugu godinu, a ako se s’nja treći s’n(predzoru)-će se devojka udade treću godinu.



- U proleće devojke beru travke-cveće Obrten (kao bela rada-žuta cvećka, pušta  list kao mleč travka) i prave se kolcetija-kolce(venčić) i kroz kolce momak progleđuje devojku i obrnuto-da se momak i devojka obrnu, da se vole.

 

- Ako se dete zadoji levom sisom biće levak.

 

- Ako neko sretne na put i pljune onda se smatra da te mrzi..

 

- Ne valja da se sretnu dvojni svatovi jer će da se pogledaju mladke i jedna od njih neće imati dece.

 

- Za božić se peče prase a ne živina, zato što prase rije unapred, a živina čeprka unazad-pa će tako da bude tokom cele godine.

 

- Ako te svrbi  dlan onda će biti pare; ako te svrbe usta onda će da se ljubiš s nekim- ako ti  se lacka onda te neko spominje.

 

- Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.



- Na Božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).



- Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.



- Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje.

 

- Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.



- Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.



- Devojka mlogo tugovala ua momče, žto gu njeni nesu dali za njega. Otišla noću od tuge i ujanula (ujahala) kamen, tuj osamnula i skamenila se, pa se veruje da je taj kamen  dobio naziv Devojkin kamen.




Zapis: od  1970 do  1981 godine sela:Kruševica, Ravni Del, Donje Gare,  Predanča(Gornji Dejan), Javorje, opština   Vlasotince


 

Kazivači: Iz selo Kruševica(1976-1981): Smiljka Ivanović(1928),Ruža Ranđelocić (1912), Rža Stamenković (1910),   Roska Ivanović(1903-devojka iz R.Del)), Olga Lepojević(1923.g), Ruska Veljković(Grujić-1906.devojka iz s Gare) i  Predanča(G:Dejan):-Marica Mladenović (1925.g), LJuba Stojanović(19003), Natalija Stančić (1910.g-devojka iz Javorje))



Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac (1948.g) rodom iz mahale Predanča(G.Dejan) opština  Vlasotince; nastavnik matematike  u OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

     *


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU-pečalbara:



- Kad se  pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna(testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore.


 

- Pečalbar  preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, ne izgore se, preripi  sekiru, neiseko se,, preripi vodu, ne udavi se“.



- Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije  smela da se mete, da se  pečalbar negdne ne smete.



- Kad se pođe u pečalbu nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili  može  da bude presritač ako nosi pune testije(stone) sa vodom,kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.



- Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.



- Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.



- Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se ne odgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.



- Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i  njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.



- Često su u  nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlde žene lomile  grane gloga, ili  bilo kojeg  trna koji se lako  zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok  se ne prođe potok.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.



- Kada se ispraćao pečalbar, obavezno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji nisu smeli da odbiju da ne pinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.



- Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namenjuje  svom mužu pečalbaru. Neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada ne ide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.



Reference: Ciglarstvo u našem kraju, Autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj  2 , 2006. godine Kulturni centar Vlasotince
8.april 2007. godine Vlasotince


 

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

               *


KRSTOPUTINA(VEROVANJE):


 

-Mesto gde se putevi u selu sastavljaju zove se Krstoputina, a na njoj se često prave mađije. ko kome želi da podvali u nekom zlu prema verovanju starijih ljudi.

 

 Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš(fustanče a kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolesdtan obuče na krstoputinu, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na nekoj drugoj strani(putu) negde u planinu gde kokoške ne kreku, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču.



Veruje se da  kada se stavi  „živa“ u pojas(žene ili muškarca) ili bepčićima u navojke-uzme se „živa“ i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovu kod novorođenčeta.

 

 Ako žena vračarica pronađe napravljene mađije kod ljudi na kosu (mađije napravljene da se devojka ne uda, momak ne oženi, bolest u kući, da neide napredlak u kuću), na veš-to se stavi na krstoputinu, verujući da se čovek oslobađa od mađija.

 

 Kod stoke se na krstoputinu se spali koš za seno i drugo, gde vračarica pronađe mađije(da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da lipsuje sve živo u štali).

 

Ne mokri se na krstoputinu, ispod streje kuće, ispod šipka, zato  što se tu rasturaju mađije i veruje se da da će one otići za onim ko mokri na ova sveta mesta.

 

Zapis 1980.g selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač:Olga(Stoiljković) Lepojević(1923),rođe selo Kruševica Vlasotince



Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

              *


MAĐIJE:



- (1) Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž  po mene trči“.



- (2) Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž  mene  da teži“.



- (3) Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).



- (4) Na badnje veče  uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju”.



- (5) Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva  decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u  s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)



- (6) Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.



- (7) Krstoputina- je mesto gde se  „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se  priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja  žene) i toj se zapali na krstoputinu.  Zatoj se ne mokri na krstoputinu.



Zapis: 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Olga(Stojiljković) Lepojević(1923), 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince


Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije


 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 *

 

NAPOMENA: Postoji još sakupljeni etnološki  materijal kada sam radio kao nastavnik matematike  u OŠ „Braća milenković“ u selo Šišava-Lomnoica, opština Vlasotince; gde su u prikupljanju narodnih umotvorevina učestvovali moji  učenci (od petog do osmog razreda od 1994 do  2013) iz susednih sela: Sredor, lipovica, Crna Bara, Gunjetina, Komarica, Skrapež , Gornja i Donja Lomnica i Šišava.

Kada se budu stvorile normalne okolnosti za puiblikovanje etnološkog materijala u kome će ministarstvo prosvete i kuture i lokalna sredina sa srpskom akademijom i naukom imati sluha za ISTRAŽIVAČE koji su posvećeni svojoj kulturnoj bnaštini i tradiciji bez „uplita“ dnevne poltike i upotrebe i zloupotrebe tradicije u neke druge svrhe-onda ću taj materijal publikovati na svim forumima u bivšoj Jugoslaviji i ĆIRILICOM i LATINICOM, jer smo svi mi deo slovenske kulturne baštine na Balkanu.

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 


     www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

                     *
             Obiaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ...mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom kraju:(sa ...
http://getjobsnscholarship.com/obiaji/obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html
  
                 *

          Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...
http://www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people


         biaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...
              
         Recept za pogacuecept za pogacu
36.cyejzk.pp.ua/30e - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

    
            Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...

           Ko Umro - Free People Check with News, Pictures & Links - Yasni.com
www.yasni.com/ko+umro/check+people
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

 Ogradi Za Dvorovi | JobScholarship.com
www.jobscholarship.com/tag/ogradi-za-dvorovi/ - Кеширано
Narodni Obiaji I Verovanja U Vlasotinakom Kraju 12 Miroslav Mladenovic NastaNARODNA VEROVANJA ZAVETOTINE U VLASOTINAKOM KRAJUsa ...

          
             Jelena soska - Onlineobchody.com
[url=http://www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena soska]www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena%20soska[/url] - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
                 
           Za Slavu Po Obicaju - Lyrics & Videos
dlyricsvideos.com/go-5OBWif5mP4M/za-slavu-po-obicaju.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Narodni običaji i verovanja u ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...





 

НАПОМЕНА: Pостоји још сакупљени  етнолошки материјал када сам радио као наставник математике  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница, општина Власотинце; где су у прикупљању народних умотворевина учествовали  моји ученици  (од петог до осмог разреда од 1994 дo  2013) из суседних села: Средор, липовица, Црна Бара, Гуњетина, Комарица, Скрапеж , Горња и Доња Ломница и Шишава.

Када се буду створиле нормалне околности за пуибликовање етнолошког материјала у коме ће министарство просвете и кутуре и локална средина са српском академијом и науком имати слуха за ИСТРАЖИВАЧЕ који су посвећени својој културној бнаштини и традицији без „уплита“ дневне полтике и употребе и злоупотребе традиције у неке друге сврхе-онда ћу тај материјал публиковати на свим форумима у бившој Југославији и ЋИРИЛИЦОМ и ЛАТИНИЦОМ, јер смо сви ми део словенске културне баштине на Балкану.

 

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама И прича на дијалекту југа Србије

 

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Sep 26, 2013 11:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 5:56 pm

Додолске песме у власотиначком крају

9. Додолске песме 

9.1.Додолице. 
-Додолске песме су певане у току сушњих месеци. Њих су певале додолице. То је група девојчица или девојака, које су ишле по кућама и певале ове песме призивајући кишу. 
Када нема кише онда се саберу девојчице(њих око петнаест):пртена кошуља, врчица преко појас, цвеће на врчицу и са сито и кофе сас воду иду по село и певају. Пусте сито да се утрколи, па ако се поклопи киша ће да падне. Сас воду пљускају по двориште а домаћица сас чашу пљуска у њи, да буде киша. После иду на речице или реку Власину и пусте леба у воду да га носи –да буде киша. Хлеб је у овом случају према казивању Наде Јовић из села Бољаре, имао смисао жртве. О додолицама сам записао доста у села: Крушевица, Бољаре. Ломница и Шишава. Оњима је записао и Миломир Миловановић-Бољарац у својој монографији о селу Бољаре. 

Пре много година људи су веровали у богове. Када дуго времна није падала киша, они су организовали такозване додолице које су молиле Бога преко песама певале и молиле да за кишом. Додоле у лужничком крају су извођене као религиозни обичај у време већих летњих суша, када је требало од Бога измолити и дозволити кишу. 
Додоле су сачињавале неколико девојака, лепо обучене и оккићене цвећем у коси и у струку. Једна од девојчица или девојака би играла и поскакивала и повремено ударала дланом о длан, све у ритму песме коју су остале девојчице или девојке певале: 
„Додолице Бога моле 
Да удати росна киша. 
Дај Божће, дај! 
Да зароси наша поља 
Дај, Божће, дај!“ 
Певало се и играло пред било којом кућом, а домаћин је настојао да буде и љубазан и дарежљив, јер од тога је и зависило да ли ће пасти киша и да ли ће му се испунити жеља. Пре одласка девојчица или девојака, он би за њима „посипао“ воду, говорећи: „Ја вас-Бог поље!“ 
Данас при крају 20. и почетком 21. века су остале игре девојчица и дечака да се у времену Ђурђевдана прскају цвећем по води потока и речице Шишавица из села Шишаша и Ломница. Али су ови записи песама остали као траг једног времена када се магијом дозивала киша путем додолских песама. 
Јул 2009. г. Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић локани етнолог Власотинце 


9.2. Ој Додоло, додоле 

Играла сам додолицу 
Ој додо, додоле 
Ој додоле дај нам божоле 
Дај нам кишу божоле 
Да зароси ситна роса 
Да нароси цело поље. 
Запис: 1994.године село Шишава Власотинце 
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г) 
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце

9.3. Додолица 
Ситна роса заросила 
Ој додоло додолице 
По сво поље и по нашо 
Ој додоло додолице 
Да се роди шеница 
Ој додоло додолице 
Да се роди царевица 
Ој додоло додолице. 

Запис:1979.година село Крушевица, Власотинце 
Казивач: Савић Косовка 
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце


9.4. Ој Додоло, додоле 

Ој додоло, додоле 
Ситна киша заросила 
Ој додоло, додоле 
У наше поље и у ваше пшоље 
Ој додоле, додоле. 

Запис: 1978.године село Бољаре, Власотинце 
Забелешили: Пешић Милунка и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

9.5. Да зароси ситна киша 

Наша дода бога моли 
Ој додо, додоле 
Да зароси ситна киша 
Ој додо, додоле 
Да зароси житна поља 
Ој додо, додоле 
Да се роди, од два класа кола жита 
Ој додо, додоле 
И два пера кукуруза 
Ој додо, додоле 
Ој додо, додоле. 
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце 
Казивач: Васка Михајловић 
Забележили: Владица Ђорђевић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

Дода, којој се у песми обраћа, одговр је оних које су ишле у Додолицама:“Па то је као код нас дада“(старија сестра). Дода је старија сестра у лужничком говору“. 


9.6. Додоли 
Наша дода бога моли 
Ој додо, ој додоле 
Да удари росна киша 
Ој додо, ој додоле. 

* * * 

9.7. Игра Додола 

Молимо се вишњем богу 
Ој додо, ој додоле 
Да удари росна киша 
Ој додо, ој додоле 
Да пороси наша поља 
Ој додо, ој додоле 
И шеницу озимицу 
Ој додо, ој додоле 
И два пера кукуруза 
Ој додо, ој додоле. 

Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце 
Казивач: Милошевић Олга 
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце


9.8. Додолска песма 

Додоле, додоле 
Ситна киша заросила 
Ој додо, додоле 
По сво поље, 
И по ваша и по наша 
Ој додо, додоле 
Од два класа пун шиник 
Ој додо, додоле 
Од два грозда два коша 
Ој додо, додоле 
Од два коша пуна бачва 
Ој додо, додоле 
Ситна киша заросила 
Ој додо, додоле. 
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце 
Казивач: Ружа Миљковић (65.г) 
Забележили: Снежана Миљковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце




9.9. Додоличка песма 

Ој додо, додолице 
Ситна роса заросила 
Ој додо, додолице 
По сво поље и по наше 
Ој додо, додолице 
Да се роди бел шеница 
Ој додо, додолице 
Сад је газди домилело 
Ој додо, додоле 
Газдарице понајвише 
Ој додо, додолице. 
Запис: 1976.године село Бољаре Власотинце 
Казивач: Милошевић Олга, Бољаре 
Забележили: Анка Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

9.10. Дај ни боже ситнукишу 
Ој додо, ој додоле, 
Дај ни боже ситну кишу; 
Да зароси житно поље. 
Ударила ситна киша. 
По све поље па и наше. 
Запис: 1985. године село Бољаре 
Казивач: Нада Јовић село Бољаре 
Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац 


Из рукописа: 

НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA 
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем 
Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године 
Локални етнолог и историчар 

17 март 2010. године Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године 
Локални етнолог и историчар

                       *

Dodolske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Dodolske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано - Слично
18 мар 2010 ... Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце 9.2. Ој Додоло, додоле . Играла сам додолицу. Ој додо, додоле. Ој додоле дај нам ...
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Dodolske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html

                             * * *

додоле и додолске песме - Наша истина
www.nasaistina.rs/index_OLD.php?id=09&id2=093 - Кеширано
Ој додо, ој додоле. И два пера кукуруза. Ој додо, ој додоле. Мирослав Б.Младеновић, етнолог и историчар. HTML Comment Box is loading comments.
http://www.nasaistina.rs/index_OLD.php?id=09&id2=093
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 5:57 pm

ХРАСТ СВЕТО ДРВО СРПСКОГ НАРОДА
13. мај 2011. у 06:32

Светост записа огледа се у обављању свете радње у општебожанском духу. Преко корена запис се везује са прецима, дебло им је дато да у њега урезују свети крст или се обнавља претходни, а гране са зеленом лиснатом масом, која се обнавља припада Богу и будућим генерацијама и тако проглашава светим записом кога поштују и верују да се у њему налази божанство. 

То дрво постаје симбол божанства и вере - СВЕТИЊА. Из тих разлога свето дрво је табу и раширено је веровање да ће зло стићи свакога ко се усуди да запис или читав простор, молитвиште око њега, повреди или злоупотреби. Посвећено дрво се није смело посећи све док се само не осуши. Као традиција, као нераскидива веза са природом и њеним силама, али и као страхопоштовање.

Посебан однос и поштовање указивано је живом дрвећу које растући у вис стреми ка висинама где "живе" богови. Колика је словенска духовност била усаглашена са елементима природе говори о њиховој дубокој вези са природом коју су поштовали верујући у бројна божанства, препознавајући их у свим природним појавама, а посебно у дрвећу. Словени су обележавали своја насеља посебно видним белезима, углавном моћним стаблима дуговеких дрвета као што је храст, орах, липа, буква, дуд и друга. 

Овако моћна стабла су заветно чувана и штитила цело насеље и заједницу од злих сила, болести и других недаћа. Често је постојао главни запис који се налазио најчешће у средини насеља као споменар а простор око њега се називао молитвиште или порта а дрво је представљало духовно колективно биће целе заједнице. 

Преко тога се одржавала веза са прецима који су заузимали почасно место као ослонац, као корени и стубни камен живих. Обичаји одигравања свечаности опште сеоске славе -заветина и ношење литија, за опште добро у српском народу задржао се до данашњих дана, као несумљиви предхришћански култ.

Ова два обичаја у српском православљу поклопила су се чинећи нови обичај уношења бадњака од храстовог дрвета у свако Српско православно домаћинство са тачно утврђеним православним обичајним обредом. Ово се све чини у славу рођења Исуса Христа.Овде имамо да су се два митска обичаја поклопила и добили смо нови обичај уношење бадњака уочи рођендана Исуса Христа. 

Преношење обичаја Паганског периода приношење жртве, слављење култа Бога Перуна задржао се све до примања хришћанства.Интимна веза са природом изражава се у многим топлим обичајима старине, у навикама, веровањима и врачањима која се везују за смену годишњих доба, за небеске и климатске појаве, за шуме, планине и планинске врхове (Јован Цвијић). 

Овакви су обичаји о Божићу, Ускрсу и Ђурђевдану, уношење бадњака и ритуал бадње вечери; бадњак мора да буде храстово дрво.Низ веровања и обичаја везано је за биљни и животињски свет, за земљорадњу и гајење домаћих животиња, са основним настојањем да се утиче на плодност поља, на здравље и размножавање стоке (Екологика, Сања Ристић).

Овако српски народ преноси мисао још из паганских времена, односно развијао је српску митолошку мисао. Српска видијанска мисао изворно је живела у српском народу за све време старог и средњег века као и у време турске доминације поробљене Србије, упоредо са хришћанством. (Видијанство у Срба - Неуротика проф. др. Симоновић 1995.).

Оваква емоционална осећања се негују вековима са циљем савладавања разних животних тешкоћа са повећаном тежњом преживљавања у тешким животним ситуацијама. Ова осећања су корисна понашања и у модерно доба, пренешена од предака и прешла у наслеђе.

На просторима Србије тутњале су освајачке и рушилачке хорде са претензијама уништења и истребљења српског народа, културе и српске тековине, како у стара времена у средњем веку тако и у модерна времена. Шуме су помогле српском народу да опстане и очува богату културу. 

Посебан значај српске храстове шуме имају за српски народ у условима одбрамбеног рата. Велика пространства, разноврсности и посебна својства саставних елемената храстових шума има значајну улогу у одбрамбеним ратовима у прошлости и садашњости где се користе савремена наоружања која подразумевају и нуклеарна, биолошка и хемијска оружја.

 Нарочито је важна улога српских храстових шума у заштити од радијације. По неким проучавањима, подручја под шумом имају и до петнаест пута мању количину радиоактивних честица у поређењу са обешумљеним подручјима.Дрво је у средишту људских догађања, некад свесно, некад несвесно, али увек као симболика односа ЧОВЕК-ПРИРОДА..


УМЕСТО ЗАКЉУЧКА:
Из овога произилази порука да се лако не одричемо драгоцених сведочанстава из ближе и даље прошлости, да с пажњом негујемо старе вредности, наравно, не одричући се неминовности савременог напретка. 
Тежећи да све зелено, древно и вредно отргнемо од таме и зборава, да расветлимо и упознамо њихову прошлост и значај; да оживимо потиснуте и заборављене културне обичаје и свечаности.


ЛИТЕРАТУРА(Извор):

 Бобинац Мартин,:- Посебни примерци старих стабала лужњака у Босутском басену, Заштита природе бр.51/2, Београд, 1999.год.; 

Вукчевић Емилија:- Декоративна дендрологија, Привредно-финансијски водич, Београд 1982.год. ; 

Ђорђевић Зоран и Красуља Слађана:- Споменичко наслеђе и природа Косова и Метохије, Заштита природе бр. 51/1, Београд, 1999.год. ; 

Јовановић Бранислав:- Дендрологија са основама фитоцено-логије, Научна књига, 1967.год. ;

Кулинић Шпиро:- Из старе српске религије, Српска књижевна задруга, Београд, 1970.год.; Лазаревић Владимир и Вучићевић Слободан, Значај стања и угроженост шумских екосистема у Србији, 

Часопис Шумарство бр. 1-2, Београд, 1996.год.;

Марковић Велимир:- Поштовање дрвета у симболима народа, Ревија шуме бр. 46, Београд, 1998.год.; 

Остојић Драгана и Красуља Слађана, Заштита појединих стабала као споменика природе, Заштита природе бр. 50, Београд, 1998.год. ; 

Ристић Сања, Аграрн:- Митологија, Екологика бр.1, Београд, 1988.год. ; Ш.Симоновић Драгољуб, Видијанство у Срба Неуротика, Градина, Ниш, 1995.год. ; 

.Цветковић Кузмановић Јулка:- Прокупље град светог Прокопија, Библиотека народног музеја Топлице у Прокупљу, Прокупље, 1998.ГОД.
 
Миодраг Дамњановић, рођен је 22. септембра 1937. године у селу Бресничић, Општина Прокупље, Србија. Завршио је Средњу техничку школу у Београду. Вишу школу за организацију рада у Новом Саду и Економски факултет у Прилепу. Радио као машински техничар у Београду, у Фабрици обојених метала у Прокупљу на разним дужностима, на дужности помоћника директора и комерцијалног директора "Нишмаркета" Ниш.

 *

 

Храст свето дрво Срба:- Фото запис село Црна Бара 2009.године, Власотинце
Фото запис: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, република Србија
https://www.facebook.com/


Послато: 15 септембра 2013.године Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:03 pm

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

 Народна кола (ора) и весеља у Власотиначком крају

                             *
Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају

Свако весеље у породици, селима, завршавало се народним колом. Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; чачак-стари и нови, власинка, бела рада, заврзлама, дрдавка, у шест, бугарка, жикино коло, моравац. Некада се на свадбама, испраћајима у војску, крацајима, пресељења у нову кућу, вашарима и саборима на верским празницима, играло и певало уз музичке инструменте: дудук, гајде, тупан, фрулу (дудуче), хармонику и плех музику са трубачима.
Сви печалбари, и момци и ожењени, су долазили кући како би се провеселили играјући народно коло уз музику. Коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе.
Свако село, сваки део села, имало је своје место за вођење кола (ора). Нико није смео да напусти или прекине коло. Дешавало се да је код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, како око вођења кола тако и због девојака које се ухвате да играју до коловође-момка.
И данас се у селу Предаче и другим планинским селима власотиначког краја, може чути народна изрека око вођења кола: „Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола“. Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година, присуствовао догађајима када се на Петровдан у селу Лопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (Седми Јули) у Златићеву, Првом Мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Локални становници такмичили су се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У колу је био најглавнији онај на челу, коловођа, а на зачељу (на „кец") момак који је био задужен да се коло не кида. Онај ко је прекидао коло више није био пуштан да игра, па зато нико није смео да се пусти док се коло не изигра.
Господин Младеновић је забележио од старијих људи, негде седамдесетих година двадесетог века, да су се пре Првог светског рата, играла народна кола и у самом Власотинцу, код „Крста“ за време вашара летњег Горешњака и јесењег Пејчиндана и Крстовдана, где су биле опасне туче међу играча коловођа око девојака из различитих села. Чак су „севали“ и ножеви. Играла се кола на саборима на верским празницима око цркве крушевачке и конопничке, у селима Крушевица и Конопница, нарочито у време летњих и јесењих вашара.
Данас, по причама старијих, млади људи не обраћају томе пажњу као да нема сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло. Сви који су одрасли уз (ора) кола, често се жале што млади нису прихватали њихове народне игре. Ипак, последњих година, народ се поново окреће традицији. Игра уз народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је више и фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из власотиначког краја.
________________________________________
                     *
Власотинчани се чешће и називају Росуљци. Разлог за то је биљка Росуља (лат. drosera rotundifolia L), која расте на пространствима околине Власотинца. Drosos је грчка реч и значи роса.
                       
                       * 
Власотинце — Википедија
sr.wikipedia.org/sr/Власотинце - Кеширано - Слично
2 Демографија; 3 Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају .... Народнакола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; ... Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде  ...
http://sr.wikipedia.org/sr/Власотинце
                  *
http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Власотинце
Личан поздрав вандалима на овом сајту. Комбинација стара. Ово није неки форум. Ако хоћете изнесите овде на страници за разговор поуздане информације о инфраструктури и (не-)развијености власотиначке околине. И немојте брисати друге делове. --Vl 10:45, 24. септембар 2006. (CEST)

                       * * *
-нставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:04 pm

-наставак-

                        * * *
Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju - riznicasrpska.net
www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=808.0 - Кеширано
11 апр 2011 ... Narodna kola, tada zvana ora, su bila poseban ritual na veseljima; Čačak ...Miroslav Mladenović, lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak ..
http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=808.0


Autor   Tema: Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju  (Pročitano 841 puta)


Narodna kola i veselja u Vlasotinačkom kraju
« poslato: April 11, 2011, 01:18:54 am 
*
Обичаји:


НАРОДНА КОЛА И ВЕСЕЉА У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ

Свако весеље у породици, селима, завршавало се народним колом. Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; Чачак — стари и нови, Власинка, Бела рада, Заврзлама, Дудавка, У шест, Бугарка, Жикино коло.

Некада се на свадбама, испраћајима у војску, кравајима, пресељења у нову кућу, вашарима и саборима на верским празницима, играло и певало уз музичке инструменте: дудук, гајде, тупан, фрулу (дудуче), хармонику и плех музику са трубачима.

Сви печалбари и момци и ожењени су долазили кући како би се провеселили играјући народно коло уз музику. 
Коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе. 

Да се девојке виде са момцима, а млади направе важни пред девојкама. Да се освоји лепа девојка, да се "упеца" лепи момак. Свако село, сваки део села, имало је своје место за вођење кола (ора). 

Нико није смео да напусти или прекине коло. Дешавало се да је код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, како око вођења кола тако и због девојака које се ухвате да играју до коловође-момка.

И данас се у селу Преданче и другим планинским селима власотиначког краја, може чути народна изрека око вођења кола: "Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола".

 Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година, присуствовао догађајима када се на Петровдан (12. јула) у селу Лопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (Седми јули) у Златићеву, Првом мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео се пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.

Локални становници такмичили су се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У колу је био најглавнији онај на челу, коловођа, а на зачељу момак ("кец") који је био задужен да се коло не кида. 

Онај ко је прекидао коло више није био пуштан да игра, па зато нико није смео да се пусти док се коло не изигра.

Господин Младеновић је забележио од старијих људи, негде седамдесетих година двадесетог века, да су се пре Првог светског рата, играла народна кола и у самом Власотинцу, код "Крста" за време вашара летњег Горешњака и јесењег Пејчиндана и Крстовдана, где су биле опасне туче међу играчима коловођа око девојака из различитих села.

 Чак су "севали" и ножеви. Играла се кола на саборима, на верским празницима око цркве крушевачке и конопничке, у селима Крушевица и Конопница, нарочито у време летњих и јесењих вашара.

Данас, по причама старијих, млади људи не обраћају томе пажњу као да нема сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло.

Сви који су одрасли уз кола, често се жале што млади нису прихватали њихове народне игре.
Ипак, задњих година, народ се поново окреће традицији. 

Игра уз народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је више и фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из свог родног власотиначког краја.

http://sr.wikipedia.org


                       * * *

Народни обичаји:
Народна ора (кола) и весеља у власотиначком крају
Свако весеље у породици, селима, светковинама-завршавало се народним орима-колима у власотиначко-црнотравском крају Горњег Повласиња.
У прошлости овога краја, Горњег Повласиња, свадбена весеља су била један посебан породични и сеоски ритуал-где се није могло без музике и народних ора(кола).
Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним весељима и другим светковинама: Чачак-стари (ситан) и нови, Чачак на излетушку, Жикино коло, Ужичко коло, У шест (шестица), Лесковачка четворка (четворка), Власинка, Влаина, Заврзлама, Бугарка, Стара бугарка, Ситна бугарка, Хајдучко оро, Шота, Бела рада, Једностранка, Елено моме, Нишка бања, Врањански чочек, Дрдавка, Тројанац, Стара правка, Билибинка.
Некада су на свадбама, испраћају у војску, кравају, преласка у нову кућу, седељкама, вашарима и саборима на верским празницима играло и певало уз музичке инструменте: дудук, дудуче (фрола), двојнице (фрула), гајде, зурле, дудуче (фрула), клане (кланет), алавутка (окарина), тамбура, хармоника, двоструне гусле, тупан са хармоником и трубачима (плех музика).
Између два светска рата (1914-1945.године) народа ора (кола) су била посебан драж младих девојака и момака. Тада су момци водили коло, било на сабору верског празника или у своје село или на вашару у Власотинцу или Чобанац: Свети Илија (2.август), Горешњак (26.јул) или на Петровдан (12. јула).
Сви печалбари, момци и ожењени, су долазили кући како бих се провеселили, играјући народно оро ( коло) уз музику.
Народно коло је било место окупљања младих и старих да се гледају међу собом, да се шале, упознају, па и заволе, да се девојке виде са момцима, а момци направе важни пред девојкама, да се лепа девојка, да се упеца леп момак, да се пазари работа за у печалбу, да се старији присете своје младости, да се у жива у радости живота младих.
Свако село, сваки део села, имао је своје место за вође кола-ора. Нико није смео да напусти и прекида коло. Дешавало се да се код заузимања места и музике, често избијала и међусобна туча између момака, често и међу ожењенима, како око вођења народног кола-ора, тако и због девојака која се ухвати да игра до коловође-а често пута и до „кидања“ кола.
Према речима Богдана Стојчића (1921.г) из села Крушевица, како испред крушевачке цркве, на Чобанац, тако и код „крст“ у Златићево и Власотинце, за време вашара и сабора, избијале су такве туче међу момцима, да су потезани ножеви и пиштољи, па је било и рањавања.
И данас на сусретима „Црнотраваца“ на Петровдан у Црној Трави, поред споменика у Добро поље, на Чобанац, вашарима и саборима у селима Свођу, Дејану, Преданчи и другим планинским селима Горњег повласиња, може се чути народна изрека: „Баба давала банку да се ухвати, а две да се пусти из кола“.
Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде седамдесетих година 20. века, присуствовао догађајима када се на Петровдан у селуЛопушња, Трновци у Свођу, Свети Илији на Чобанцу, Светог Јована (7. jулa) у Златићеву, Првом Мају у Дејану и другим саборима, играла сва народна кола и како се нико није смео пустити из кола кад се ухвати у њега, јер је после тога обавезна била туча.
Такмичило се чије ће коло бити веће, боље и међу собом и међу селима. У коло је био најглавнији онај на „челу“-коловођа, а на „кец“ (крају) је био задужен да се коло не кида.
Онај ко је прекидао коло више није пуштан у коло да више игра, па се нико није смео пустити док се не изигра коло.
После Другог светског рата 1945. године од музичких инструмената за игру и весеља су коришћена: гајде, тупан, хармоника, контрабас, саксафон и плех музика-трубачи.
Данас је у селима остало само весеље уз хармонику, тупан и контравас-а једино се на велика весеља попут свадби узимају трубачи-плех музика, махом роми из Власотинца. Некада је скоро свако село имало своје трубаче у Горњем Повласињу црнотравско-власотиначкога краја.
Труба као инструмент се почела свирати у овом крају од 1920. године, после пробоја солунског фронта септембар 1918. године српске војске у првом светком рату противу бугара и немаца за национално ослобођење.
Данас као да и више сеоских сабора и вашарских окупљања уз народно коло-оро.
Једино се још народ окупља на планинској висоравни Чобанца-изнад села Бистрица, планине Острозуб(падине Чемерника), на вашару Светилија другога августа, као и на вашарима у Власотинцу и око цркве летњег вашара у село Конопница и на вашару „Трновица“ у село Свође, као и на другом мају у село Преданча.
Сви који смо одрасли уз народна кола-ора, често смо жалили што млади нису прихватили наше народне игре уз коло-оро.
Но, некако задњих десетина горина, народ се поново окреће традицији и играма у народно коло, нарочито на свадбеним и другим породичним весељима, а све је и више фолклорних група по школама, које негују народне игре уз народна кола из овога краја.
Народна ОРА (кола) у власотиначко-црнотравском крају 20. века, на саборима-вашарима, светковинама, весељима (свадбама, испраћаја у војску…) се нису могла замислити без „трубача“ Сотира Илића(„лупошњана“) и Јову „кланеташа“ („Јастрепчана“)
ОРО(Коло) уз хармонику- када се одлазило у армију весеље у село Комарица у фебруару 1965. године
ЗАПИС: 1985. године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог  Власотинце
*
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... Према истој легенди Мирослав Младеновић забележио је од старијих људи ..... Народна ора (кола) и весеља у власотиначком крају.
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/
            
                        * * *
Vlasotince - Danubius
danubius.forumsr.com/t9174-vlasotince - Кеширано
Обичаји: Народна кола и весеља у Власотиначком крају ... Народна кола, тада звана ора, су била посебан ритуал на весељима; ... Мирослав Младеновић, локални етнолог из Власотинца, је као момак негде ...
https://danubius.forumsr.com/t9174-vlasotince

                    * * *
Život i muzika jednog vremena • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=396&t=19778 - Кеширано
Tako je počelo doba nove narodne muzike i "šumadijske dvojke" čiji je ... Petorica "Bećara" godinama su bili najbolji svatovski orkestar u čačanskom kraju, samo od jedne ......NARODNA KOLA I VESELJA U VLASOTINAČKOM KRAJU ... Miroslav Mladenović, lokalni etnolog iz Vlasotinca, je kao momak ...
 *
НАРОДНА ОРА (КОЛА • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35068 - Кеширано
Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним ... Труба као инструмент се почела свирати у овом крају од 1920. ... Забележио: Мирослав БМладеновић Мирац локални етнолог Власотинце
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35068

                  * * *
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... А ишло се из Трна за Власотинце преко Плане, Црне Траве села Брод и... На крају шанка био је један столчић покривен извезеним чаршавом ... Мирослав Б. Младеновић Мирац ... Забележио: Мирослав Младеновић ..... Народна кола, тада звана ОРА, била су посебан ритуал на свадбеним ...
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html

 *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 25.септембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:06 pm

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја 

Хајдучке песме 

12. Хајдучке песме 


               
12.1. Планино старино(1) 

Старино мори планино 
Доста сам по теби одио 
Кумицке чете водио 
Ајдучки барјак носио 
Много сам мајке цвелио 
Јованову мајку највиђе 
Закламу сина Јована 
Накара татка печега 
Татко га пече и плаче 
Јоване сине Јоване 
Таково јагње сугаре 
Накара мајка једе га 
Мајка га једе и плаче 
Јоване сине јоване 
Мајкино јагње ђурђевско. 
Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце 
Казивач: Даница Анђелковић (65.г)  село Доња Ломница, Власотинце
Забележили: Мића Анђелковић ученик за одрасле и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


                *
12.2. Јанино стара планино(2) 

Јанино стара планино 
Доста сам по тебе одио 
Кумицке чете водио 
Хајдучки барјак носио. 
Много сам мајке цвелио 
Јовану највише 
Заклах јој сина Јована 
Натерах татка да пече 
Татко син пече и плаче 
Ој ти сине Јоване 
Ти си ми јагње ђурђевско 
Натерах мајку да једе 
Мајка једе и плаче 
Натерах браћу да свире 
Браћа свире и плачу 
Натерах сестре да игру 
Сестре игру и плачу. 

Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце 
Казивала: Ружа Стевановић (62.г)  с. Доњи Дејан, Власотинце
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


             *
12.3. Планино, Сува планино 

Планино, Сува планино! 
Доста сам по теб' 'одио 
'ајдучке чете водио. 
'Ајдучке чете водио, 
Ален барјак носио. 
Запис: 1985. године село Бољаре 
Казивач: Драгомир Миловановић село Бпљаре 
Забележио: Милосав Миловановић-Бољатац(1938.г) учитељ и професор руског језика 


                    *
12.4. Што се бели на планини 

Што се бели оном планином 
Дал су снези или бели лабудови 
Јел моме платно простирало 
Јел купина цвеће расцветала 
Нису снези ни бели лабудови 
Није мома платно простирала 
Ни купине цвеће расцветале 
Да су снези они би копнили 
А лабудови они би летили 
А мома би платно сабирала 
А купина би прецветала 
Но су тоја дедине ковиље. 
Запис: 1977.године 
Казивач: Милунка Јовић из Орашја-девојка из села Палојце код Предејана. 
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник  ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


                 *
12.5. Вала богу јединоме 

Вала Боги јединоме 
Сви ајдуци благо поделише 
Ајдук Веље најлош делак даше 
Дадоше му коња и девојку 
Коњ му црче, девојка побеже 
Па побеже на царева врата 
цар гу проси она се поноси. 
Запис: 1978.године село Равни Дел-Преданча Власотинце 
Забележили: Славољуб Михајловић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


               *
12.6. Цвили у горе зелене 

Вала богу јединоме 
Цвили у горе зелене 
Јел је љута змија 
У горе зелене 
Јел је вила 
У горе зелене 
Била под камен 
Јел је змија 
Под камен бил 
нит је била вила 
Нит је била змија 
То је рањена јунака 
При њега нико нема 
Само једна сестрица Милица 
Па га пита: 
брале Лазо болелите ране 
косу сече та ране превија 
и у руке воду носи 
та брата запаја. 

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце 
Казивачи: Николић Рада и Здравковић Михајло 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


                *
12.7. Два се орла на планину бију(1) 

Вала Богу, вала јединоме 
Два се орла на планину бију 
Један вика моја је планина 
Други вика моја је дедовина 
Сас нокти си главе покидаше 
с кљунице си очи повадише 
Па потече река крвавита 
Право тече у црне тамнице 
У црне тамнице нигде никог нема 
Само један Ђура тамничара 
На руке му два сива сокола 
Прсти ломе па ги лебом рани 
Косу реже па им гнезда праи 
Сузе лије па ги водом поји 
Проговару два сокола сива 
Чујеш море Ђуро тамничара 
Дални чуваш дани препродаваш 
Елни чуваш тавру да си чиниш 
Неви чувам ви да ви препродавам 
Но ви чувам да ви праћам 
Да ви праћам на моји дворови 
Проговару два сива соколова 
Ма чуј нам Ђуро тамничара 
Ми смо синоћ били у твоји дворови 
Твоји двори у пелину урасли 
И у пелин оголело дрво 
И на дрво до три кукавице 
Једна кука никад не стањује 
Друга кука кад се тике сети 
Трећа кука јутром па вечером 
Тај што кука никад нестањује 
То је моја остарела мајка 
Тај што кука јутром па вечером 
То је моја мила сестра 
Тај што кука кад се тике сети 
То је моја верна љубав. 

Запис: 1978-1980.године села: Доњи Дејан-), Крушевица и Д.Ломница 
Казивачи: Ружа Стевановић(66.г), Олга (девојачко Стоиљковић) Лепојевић рођена 1925.г и Даница Анђелковић (1902.г) 
Забележили: Верољуб Стевановић ученик, Мића Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

Песму сам као дете највише волео да слушам у разним облицима од своје бабе Љубе Стојановић(1900.г), а певана је и уз гусле деда Стојана Стојановића „(1881.г) на славама; па сам често пута и заплако док ми је баба певала или деда Стојан певао уз гусле. Касније је и мајка певала у време жетве. (М.М) 

                *
12.8. Два се орла на планину бију(2) 

Два се орла на планине бију 
Едан вика моја је планина. 
Други вика моја је старина. 
Сас нокти си очи повртеше 
Сас кљунице главе покидаше. 
Па потече река руменија, 
па отече у црне тамнице. 
У тамнице нигде никој нема, 
само један Ђура Тамничарац, 
и при њега два сиви соколи. 
Проговара Ђура Тамничарац: 
''Еј бре сиви соколи.'' 

Проговару два сивa соколa: 
''Еј бре Ђуро Тамничарац! 
Ел ни раниш тавру да ни чиниш? 
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?'' 
Ел ни раниш на далеко да ни праћаш?'' 
''Ја ви раним да ви праћам у моји дворови.'' 
''Јучер смо били у твоји дворови, 
туде нема нигде ништа. 
Само три дрва огорела, 
и на њи до две, до три кукавице 
Една кука никад не стањује. 
То је њојно мило дете. 
Друга кука ујутру, па навечер. 
То је њојна мила мајка. 
Трећа кука кд год се сети. 
То је њој мили муж''. 

Лирско-епску ''Два се орла на планине бију''- сам као дете певао заједно са својом бабом, мајком и тетко у рођено село преданча(подвукао сакупљач Мирослав Младеновић). 

Запис:1975. и 2004. године село Преданча Власотинце 
Казивачи:Зорка Ђорђевић, рођена Стојановић(рођена 1933.г), Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њихова мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча.Обе сестре удате у селу . Неписмене. 

Забележили:- Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и сестрић Зорице (Стојановић) Ђорђевић 1975.године село Преданча општина Власотинце и Зоран Станковић, новинар листа „Власина“ 2004.године 

               *
12.9. Песма о хајдуку Ђури(1) 

Пуче пушка у гору зелену 
Те погоди Ђуру у оба ока 
Чим га згоди, одма душу даде 
Бре недајте девет браћа 
Ископајте му гроба девет метра 
Пободете му крстата барјака 
Вржете му коња за јелу зелену 
Дан да једе, два да жалеје 
Коњ Зеленко повикује 
Те си Ђуру опомењује. 
Запис: 1976.године село Пржоње(Горњи Орах) Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


                  *
12.10. Песма о хајдуку Ђури(2) 

Беше ведро па се заоблачи 
Из облака ситна киша роси 
Па зароси аргати по поље 
И пороси 'ајдуци по гори 
Сви 'ајдуци барјаци завише 
Само барјак Ђура не завија 
Ђура има девет брата мила 
Сви су под њим погинули. 
„И ја под њим дабогда погинуо 
Нека кисне пуст остао 
Девет брата су погинула.“ 
Пуче пушка из гору зелену 
И погоди Ђуру међу очи. 
Запис: 1975.г.  махала Преданча село Горњи Дејан, Власотинце -југ Србије
Марица Младеновић, рођена Стојановић(1925.г) и њенаа мајка Љуба Стојановић(1900.г), девојачко Јовановић из села Преданча 
Забележио: син и унук Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


            *
12.11. Песма о хајдуку Ђури(3) 

Беше ведро па се заоблачи 
Из облака ситна киша роси 
Па зароси аргати по поље 
И пороси 'ајдуци по гору 
Сви 'ајдуци барјаци завише 
'ајдук Ђура барјак не увија. 
Повикаше 30 'ајдука: 
„Уви Ђуро крсташа барјака 
Да не кисне свила и кадива 
Нека кисне пуст остануо 
Имао сам девет мила брата 
Сви су девет под њим погинули 
Ега да бог и ја да погинем.“ 
То говцори Ђура харамбаша. 
Пушка пуче из зелену гору 
Лоше пуче, право погодила 
Те погоди Ђуру међу очи 
Мртав Ђура проговара: 
„Изнесите ме на Дел 
Па ископајте гроба мегданију 
Побете ми четори до пет крстача 
Вржете ми коња на крстачу 
Дан да једе, три да болује. 
Ставите му траву чемерику 
Да жалеје Ђуру арамбашу.“ 
Запис: 1975.године , махала Преданча села Горњи дјна, Власотинце
Казивачи: Илић Војислав (1910.г),Илић Владимир(1881.г) ваљач и солунац; Стојановић Стојан(1881,г) солунац и народни гуслар који је певао ову песму по славама; Љуба Стојановић(девојачко Јовановић) рођена 1900. године и ћерка: Марица(1925.г) удата Младеновић-сви из село Преданча 
Забележио: Мирослав Младеновић(1948.г) син Марице и унук Љубе Стојановић , наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

                 *

12.12. Широко је лишће јаворово(1) 

Широко је лишће јаворово, јаворово 
Још по шире орово, орово 
Под њега Јова болује, болује 
Често му мајка долази, долази 
И у мараму грозје доноси, доноси 
Пита мајка Јована, Јована 
Можеш ли ми синко пеболиш,преболиш 
Немогу ти мајко преболети,преболети 
Тешку ти бољку болујем, болујем. 
Запис: 1978.године Доњи Дејан Власотинце 
Казивач: Стана Лепојевић(68.г) с. Д.Дејан, Власотинце
Забележили: Лепојевић Милутин ученик и наставник Мирослав Младеновић  ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

                   *
12.13. Широко је лишће јаворово(2) 

Широко је лишће јаворово, јаворово, 
Под њег ми млади Јова болово 
Често њега мајка питује, 
Можеш ли ми сине преболети 
Немогу ти мајко преболет 
Јер ја ћу ти мајко, млад умрет. 
Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце 
Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г) 
Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић  ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

               *
12.14. Огањ на Јанин планини 

Огењ горе Јагодо 
Огањ на Јанин планини 
Ту се момци збирају 
На два момка девојка 
А Јовану самом 
Једна девојка. 
Запис: 1975. године село Златићево 
Казивач: Арсић Тоза (1881,г) село Златићево 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник  ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

               *

12.15. Беше ведро па се наоблачи 

Вала Богу, вала јединоме, 
Беше ведро, па се наоблачи, 
Из облака ситна роса роси,ћАјдук Иво барјак не увива. 
„Уви Иво барјак да не кисне“. 
„Нека кисне, пуст га остануо, 
Мене ме је глава заболела, 
Имам татка остарела, 
Имам сеју стигла за удају, 
По њом нема никој да си дојде“. 
Запис: 1995. године село Доње Гаре 
Казивач: Јосимка(девојчако Благојевић) Милентеновић рођена и удата у село Доње Гаре, рођена 1932. године. Неписмена. 
Забележила: Јасмина Илић ученица првог разреда гимназије у Власотинцу 

Из рукописа: ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА ГОРЊЕГ ПОВЛАСИЊА, аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, 2009.г, Власотинце 

5 Март 2010. г Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић-Мирац лопкални етнолог и историчар
      *
Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html - Кеширано
5 мар 2010 ... Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце .... Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и ...
http://www.mycity-military.com/Ostalo-5/Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html
 -наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:12 pm

-наставак- 

Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја 


Oстале епско-лирске песме 


Остале песме 


1. Добар јунак воду гази 

Добар јунак воду гази. 
Кад је дошо до сред реке, 
нешто га је сузбивало. 
Дал је брена ел камена? 
Није брена, ни камена, 
већ је млада невестица. 
Сас очи га устрељала. 
Сас шивке га соплитала. 
Сас руке му муке дала 
Запис: 03.03.2005. село Градиште Власотинце 
Казивач: Миријана Мицић, село Градиште, засеок Доња Река. Рођена је 1935. године (70 година) у Градиште, удата у истом селу. Нема ни дан школе; зна да пише и чита. 
Забележио: Зоран Станковић новинар листа "Власина" Власотинце 

               *
2. Марко коси траву детелину 

Марко коси траву детелину. 
Често мајка Мару дозиваше: 
''Ајде Маро Марку леб да носиш''. 
''Нећу мајко Марку леб да носим. 
Марко мене за сестру не хаје''. 
Љуто мајка Марка проклињаше: 
''Да искочи змија испод откос, 
да испије Марку црне очи.'' 
Тек што мајка у ријечу беше, 
искочила змија испод откос, 
па испије Марку црне очи. 
Достигла га клетва материна. 
Казивач: Сeвроније Станојевић (64 године) из села Козила 
Запис.2004-2005-године. 
Забележио: Зоран Станковић новинар листа "Власина" Власотинце 

              *
3.Млада Јулијана 

Разграна се јела јоргована 
Испод јелу зелена ливада 
И у ливаду бунар вода ладна 
И при бунар клупа шимширова 
И на клупи седи млада Јулијана 
И оздо иду три жандара 
Добар дан лепа Јулијана 
Коме везеш свилену мараму 
Везем си Ђорђу капетану 
Синођ ти је Ђорђе погинуо 
Остај збогом лепа Јулијана. 
Запис: 1975године махала Преданча село Горњи Дејан Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


             *
4. Из Густи ораси 

Јану коња Абдул младо турче 
Јану коња низ тај равно поље 
Пуче пушка, да ли га убише 
Пуче пушка, мене усред срца 
Убише ме дервански сејмени 
Носите ме у селске мејане 
Тамо има млада крчмарица 
Она ће ми ране излекује. 
Запис 1975.године село Крушевица Власотинце 
Из летописа основне школе село Крушевица Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

                     *
5. Лесковачка народна песма о Карађорђу 

Море врћај коња, Абдула Ћарим-аго 
Море врћај коња пишман ће да буднеш 
Море не га врћам, џан-Стамена, мори 
Мори не га врћам, да знам да погинем 
Море пуче пушка из Густи ораси 
Море те ми рани Абдул Ћерим-агу 
Море ага паде, џан-Стамено мори 
Ајде да бегамо у зелену гору 
Да нађемо мори тога Црнога Ђорђу 
Море пуштај војску Карађорђо, море 
Море пуштај војску, девојке осташе 
Море све девојке, бел трвељ сплетоше. 
Запис 1975.године село Крушевица Власотинце 
Из Летописа основне школе село Крушевица Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


                *
6. Песма о Ђорђи капетану 

Два славуја у гори певаше 
Један пева, други распева 
Која гора од које полепа 
Полепа је гора божурова 
Од божура клупа шимширова 
На њој седи лепа Јулијана 
Отуд иде Ђорђе капетане 
„Помоз Бог лепа Јулијана 
Коме везеш свилену мараму“. 
Одговара лепа Јулијана: 
“Везем си гу Ђорђу капетану“. 
Запис: село Златићево Власотинце 1976.године 
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

            *
7. Песма о Карађорђу 

Пуче пушка ниже Београда 
Друга пуче украј Дубокога 
Трећа пуче усред Шумадије 
Уздиже се бутун Шумадија 
И пред њом Петровић Ђорђе 
Уздрма се Турска царевина 
Зачуди се седам краљевина 
Да што ради Срабдија. 
Запис: 1975.године Летопис основне школе у село Крушевица Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


          *

8. Врћај коња Абдул-аго 


Море врћај коња аго Абдул-аго 
Морај врћај коња 
Пишман ће да будеш 
Море негу врћам 
Да знам да погинам 
Пуше пушка из густи ораси 
Те обори агу Абдул-агу. 
Запис: 1975.године Летопис школе у Крушевици:Песма из „Бојаџиске буне“(1841.године)-власотинчана у борби противу турака 
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:13 pm

-наставак-
    *
9. Бој на Морави (1) 

Српска војска на Крф пала, 
По острво жагор бруји. 
Из облака киша лије, 
Узбуркано море хуји. 
Под столетним маслинама 
Шатори се српски беле 
Под њима се одмарају 
Српске чете преживеле. 
Шатори су тесна кућа, 
Ал за све има места. 
Згрчио се друг до друга, 
Те је тако топло свима. 
Разговор се живо води, 
На причу се прича ниже, 
А досетке и пошалице. 
Једна другу бурно стиже. 
Само један војник млади. 
Мутна ока, бледа лица, 
Ћути тужно –невесело. 
Сред песама и пошалица. 
А и њега задиркују. 
И са њим се свако шали, 
Дед олакшај срцу своме. 
Провери нам тајне твоје. 
То ће прича лепа бити, 
Причај друже Радивоје. 
Радивоје махну руком, 
Испунићу вашу жељу. 
Ал то ће и крај бити, 
Вашој шали и весељу. 
Крвава је моја прича, 
То је било после оног, 
На Морави љутог боја. 
Непријатељ беше јачи, 
Ми морамо даље ићи, 
А ја реших на растанку, 
Часак своме дому сићи. 
Стигох кући али касно, 
Тамо већ беху бугари. 
Ево прве страшне слике, 
Обешен ми бабо стари 
А на прагу, јао боже! 
Сва у крви мајка лежи, 
И слабачким гласом виче: 
„Радивоје сине бежи.“ 
А ја мајку непослушах, 
Већ у кућу ступих. 
Излудети тада хтедо! 
Покрај моје мртве љубе, 
Лежи моје мртво чедо. 
И оно се невинашче, 
Већ растало с овог света. 
Видео сам да је било, 
Прободено бајонетом. 
А у другом крају собе, 
Где икона стара стоји, 
Као да су у гостима, 
Вино пију шест бугара. 
Мени крвац зали очи, 
Па ја јекнем из дна груди: 
„Простите ми мртве душе“! 
У пакао ви нељуди. 
Па убацим једну бомбу, 
Усред оне руље клете, 
И ниједан од бугара, 
Не умаче од освете. 
Од тог дана порушеног, 
Дим се диже у висине, 
А кад пламен све пригуши, 
Ја умако у планину. 
Не да склоним пусту главу, 
Нисам зато још на свету, 
Већ и даље да продужим, 
Страшну казну и освету. 
Радивоје сврши причу, 
Под шатором тајац наста, 
Нико ништа не говори. 
И дисање ко да заста, 
Тако мало заћуташе, 
Повикаше сви из гласа: 
„И ми ћемо с тобом друже, 
У освету сваког часа.“ 
Запис: 1978.године  село Ладовица, Власотинце
Казивач: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар 

Напомена:  Ову родољубиву песму сам записао и објавиоп на форумима под насловом:”БОЈ НА МОРАВИ”-али због дијалкетолошког поимања сам је овде “преправио” под насловом “БОЈ НА МОРАВУ”-подвукао: М.М, 18.септембар 2013.г, Власотинце).

Код моста на јужној Морави на путу Власотинце-Лесковац, поводом борбе српске војксе са бугарима стоји споменик од 1915. године погинулим србима у Првом светском рату са бугарима. Према казивању братанца Томислава Николића(на интернет листа „Политика“14/09/2008.године-поводом пробоја Солунског фронта српске војске септембра 1918. године), Радивоје из ове родољубице српске песме(са стрицем Вељком) –Николић, су погинули у том пробоју и њихова имена се налазе на спомен плочи школе у Горњем Крњину, пута Власотинце-Пирот у лужничком крају.

 Интересантно је да је један стих помењнуте песме је уклесан на плочи и говори баш о битци Српске и Бугарске војске 1915. године на Јужној Морави. Песмо је у листу „Политика“ објавио Томисалв Николић под називом ОСВЕТНИЦИ, а негде и под називом(само су “преписали” са форума под насловом ОСВЕТА, а на војном форуму је један посетилац записао да је под тим насловом некада била у читанкама као родољубива песма између два светска рата-подвукао: М.М 18.септембар 2013.г. Власотинце)- а исто сам пре више година под истим називом чуо ту песму од глумца Радоша Бајића, родом из моравског села Варварина. 

          *
10. Курсула 
Вараваринско поље, притисла војска. 
И српска и турска ,да се крвнички кољу. 
А на пољу Злакобиву, очајну мегдану. 
Стоји јунак црн делија, на коњићу врану, 
Хрче коњић земља бије, баца пене бледе, 
А делија џилит игра, двије га војске гледе, 
Црни арап мегдан хоће, па иште јунака. 
Да се поздраве, и познаду ватром из пушака. 
Оружје и одело све у сухо злато, 
Стоји јунак црн делија, на беломе ату. 
А из војске српски јунак се појави, 
Крвавог одела, очију крвавих, 
Па њему не беше кадива у срни, 
Већ дебело сукно у тој мркој крви, 
На ногама нису чизме сврх мостова, 
Већ лаки опанци, калчина крвава. 
На глави му црна шубара јагњева, 
А широку палу бацио на плећа, 
Те срамена лева крвав банчак сева, 
Па ће тако дуго да дели мегдана. 
А под њима танка бедевија врана, 
Дао јој дизгине, па је руком чеше. 
Чибуком се маши и у кремен креше, 
Запалио лулу, облаци се вију, 
А кобила танка опружила шију, 
Па тако лагано иде пред делију. 
Насмеја се арап-насмеје му се дачо! 
Што пијано влашче на коњу заспало. 
Па се окреће својима, да се мало смеју. 
Каквог му каури шаљу мегданџију. 
Курсула само пуши и дивани. 
Играчка су њему крвави мегдани. 
Тек арапу црну дуго се не чекат, 
Кубурџијом бије из далека, 
Неможе да трпи, жедан бојне славе, 
Па још једну меће-ал Јово се не креће. 
Зачуди се турче, вришти вранац љуто. 
Па хрче-слути да ће погинути. 
А Курсула иде све арапу ближе, 
И кобила поче, ушима да стриже, 
Па издиже шију, те гледа делију. 
Сад Курсула лулу тури. 
А срамена печа сину, 
Па убоде љуту змију, 
И потече арапину. 
Пуче пушка арапова, 
Те запали мегдан-поље, 
А у Јове пушке нема. 
Он свакада само коље, 
Звекну љута бакрачлија, 
Под ребрима бедевија. 
И заблиста тешка пача, 
У српскога мегданџије. 
Љута змија бедевија. 
Четири копља пре скочила, 
И у једном још те скоку, 
Па да раздроби вранца чила, 
Ал да видиш љута јада, 
Од арапа дели мује, 
Кад у срба очи згледа, 
Препаде се као од муње. 
На мах вранца обрнуо, 
И побеже са мегдана, 
А за њима подигла се, 
Она љута змија врана, 
Пршти поље од копита, 
Чили вранац хитро граби. 
И тек иза све хардиј,е 
Стаде да се заустави, 
Ал у маху одмах! 
Тад арапину паде глава, 
Прену крвца по вранићу, 
Поцрвене мека трава. 
Аферим ти славна кауринска делијо! 
Брзус арап није за мегдан ни био, 
Повикаше турци и хардија цела. 
И пропусти срба здрава и весела. 
А Курсула Јова, врати се са мегдана, 
И од њиме танка бедевија врана, 
Дао јој дизгине па је руком чеше, 
Чибука се маши и у кремен креше, 
Запалио лулу-облаци се вију, 
А кобила танка опружила шију. 

Запис: 1978.године  село ладовица, Власотинце
Казивач: Михајло Јанковић самоуки песник, село Ладовица Власотинце 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар 

              *
11. Песма о шваби 

А ој швабо ћелави 
Што те србин превари 
Те побеже преко елбасана 
Гологлав без тулбана 
А ој пашо Џавиде 
Где су буле да виде 
Како бегаш преко Елбасана 
Гологлав без тулбана 
А ој швабо ти си гњила крушка 
Убила те трећа српска пушка 
Аустријо нека нека 
Тебе иста судба чека. 
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце 
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)  село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије

               *
12. Узми звијезду пред собом 

Узми звијезду пред собом 
А сокола на руци 
Звијезда ће ти светлети 
Соко ће ти кажевати 
Куд ћеш путовати 
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце 
Казивач: баба Васиљка Ицић , село Крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


               *
13. Песма о Краљевић Марку 

Има Марко у Видин воденицу 
Марко је коња спремио 
Хоће да иде у Видин 
Мајка њему говорила: 
“Немој синко да идеш 
Твоја се драга удала“. 
Марко не послуша мајку 
Спреми коња и пева 
Оћу мајко да ти 
Доведем одменицу 
Није свађалица 
Кућу ћети измете 
Воду ће ти донесе 
Немој сине да идеш 
Твоја се вереница удала 
Марко не пслуша мајку 
Марко крену 
У Видин по девојку 
И прелазећи низ Мораву 
Срете сватове са девојком 
Са невестом покривених очију 
Са аленим превезом на глави 
Са свиленим кушаком на леђа 
Онда Марко запева из свег гласа: 
“Дуни ветре горјанине 
Да видимо шта смо дангубили“ 
Ветар дуну, сватови попадаше 
Невеста откри чарне очи 
Па погледа у Марка 
Марко зграби девојку 
И одведе је својој 
Остарелој мајци. 

Запис: 1975.године село Средор Власотинце 
Казивач:баба Риска Станојевић(100.г)  село Средор, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић  локални етнолог

          *
14. Војвода и вила 
Пође спушком у ливаду 
Пусти коња на ливаду 
А ја одо а ја одо под крушчицу 
Метну колпан на крушкицу 
А рагљицу под главицу 
А ја лего да поспавам 
Проговара бела вила 
Устај горе млади Војводо 
Отуд иде чудно чудо 
Чудно чудо не виђено 
Страота је погледати 
А камо ли дочекати. 
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце 
Казивач: баба Васиљка Ицић, село Крушевица 
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије
 
           *
15.. Гле зидара 

Гле зидара мученика горе 
Како зида богаташу дворе 
Кад погледаш, памет да ти стане 
Од висине зидарове зграде 
И он гради теа вечне куће 
А на себи нема ни опанци. 
Запис: 1936. године, Београд 
Забележио:-Писац песме анонимни зидар печалбар из власотиначко црнотравскога краја. Песма је забележена 1936. године у стиху, поводом зидања смедеревске тврђаве-после пет векова.Подвукао М.М. 2000. године Власотинце 

               *
Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html - Кеширано
5 мар 2010 ... Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце .... Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и ...
http://www.mycity-military.com/Ostalo-5/Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html
 -наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:15 pm

-наставак- 

               *
Хајдучке и остале песме из власотиначкога краја 
Oстале епско-лирске песме 


      * *

Партизанске: 

1.Баталјону стани, стани 
Баталјону, стани стани мало 
Где је срце Мирково заспало(2 пута) 

Дуго време, ниси пролазио 
Нит са четом војску проводио (2 пута) 

Дуго време, ниси пролазио 
Маузерку ниси проносио(2 пута) 

Дуго време, ниси заиграо 
Бело грло није запевало(2 пута) 

Лепи Мирко на земљи устани 
Ево иду мили лепи дани(2 пута) 

Лепи Мирко, лепо ти је име 
Црна Трава дичила се њиме.(2 пута) 

Запис: 1976 године махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце 
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић) рођена 1925. године члан СКОЈ-а 
Забележио: Мирослав Младеновић  локални етнолог, наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије



          *
2. Раткова песма 
У планини и у гори 
Жалосни се чуше збори 
Да јунаци нестануше 
Нестај нана нестај кића 
Нестај Ратка Павловића 
Кад у борбу ратко крећа 
Он за живот се несећа 
Кад у борбу Ратко први 
Он не жали своке крви 
Друже Тито јелси чуо 
Друг је Ратко погинуо 
Убише га издајнице 
Китлерове плаћњенице 
Запис:1975.године Махала Преданча(село Горњи Дејан) Власотинце 
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г) 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог, наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије



           *
3. Партизанка Мара 
Болна лежи партизанка Мара 
Сас своју се мајку разговара 
Мила мајко принесиме при прозору 
Да ја видим тија бели дани 
Да ја видим чету партизани 
И пред чету мојега драгана 
Да ја видим његове плаве косе 
И кад носе црвене заставе 
Да ја видим да ми жеља мине. 

Запис: 1970-1976.г. махала Преданча, село Г.Дејан
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г) 
Забележио: Мирослав Младеновић   локални етнолог, наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


           *
4. Млади партизани 
Ми смо млади партизани 
Ми волимо своји родни крај 
Са пушком у руци 
Кроз шуму идемо 
Она нам је мати 
Она нам је дом 
Певају машинке 
Лепше него птице 
Недићеве банде 
Неће сад да важи 
Партизан ће сад 
Нов живот да спрема 
Да фашисте нема. 
Казивач: Марица Младеновић(девојачко Стојановић). Члан СКОЈ-а и борац 12 српске бригаде партизанског покрета у Другом светском рату(1941-1945.г) 
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


               *

5.Поји Миле волове на реци 

Поји Миле волове на реци 
На дешњаку медењница звечи 
Сутра ћемо орати на страни 
Где пролазе млади партизани 
И са њима младе партизанке 
Партизанке оморике танке. 
Запис: 1975. године  махала Преданча  села Горњи Дејан
Казивач: Благоје Младеновић(1920.г) махала  Преданча  село Горњи Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


               * * 
Бисери лирско-епских песама: 

Шта се бели 
Тамо иза горе 
Ил је небо 
Ил су лабудови 
Нит је небо 
Нит су лабудови 
Већ је шатор од аге. 

Мили боже 
Шта то грми иза брда 
Ил је море 
Ил су лабудови 
Нит је море 
Нит су лабудови 
Већ је витез 
На коњићу 

Какав јунак гором језди 
Носи сабљу у зубима 
Носи кишму у очима 
Ој додо ој додоле. 

Синоћ сунце изгреја и зађе 
А јутрос потпуно изађе 
Што оно синоћ играјући зађе 
Онда Јова мајци из војске дође 
А што ујутру све изађе 
Оно се Јово мајци разболео. 

Јао, мајко, за овим јунаком 
За јунаком што прође сокаком 
Од села се штитом заштитио 
А од сунца граном босиљком 
Од девојке руком и јабуком. 


Ево дана треће јутро 
Зло ми јутро 
Да те зовем и призивљам 
Синко Вуко 
Испред куће затрњене 
Ух ми вазда 
Не би ли ми долетео 
Мој соколе 
А ти ми се не озивљеш 
Крилат сине, јарко сунце 
Траг ти незнам 
Јав не чујем 
Јад ме чуо 
Мој сине Вуко 
Моје чедо драго. 

Бисерна града 
Сребрна чаша 
Бисер се рони 
У чашу пада 
Свако га зрно 
По дукат ваља 
А средна брда 
Три бјела града. 
*  
Иде соко води соколицу 
Благо мајци, златна су јој крила. 

Разиграно срце јунаково 
Како вино 
До сребрна чаша 
Како риба до јадранско море 
Како јагње до силно стадо. 

Кујунџија, тако ти заната 
Лако ћу ти сковати јунака 
Ал немогу руке саковати 
Девојка недра откопчава 
Скови мени од злата јунака 
Ој девојко, та каквог ми заната. 

Вита, вита јело 
Узвиј горе гране 
Да наши јунаци 
Не поломе перја 
Остала из рата 

Овде нама кажу 
Старога властеља 
кад у цркву иде 
жубори му брада 
као жуборика 
кад из цркве иде 
мирише му душа 
као ран босиљак. 

Иглице венче 
над воду цвета 
Над воду цвета 
Над воду вене 
Над воду вене 
Над воду спада. 
*  

Завати се дан ко јунак 
За д'н земљу да преигра 
И за други д'н да дође 
Завати се преиграју. 

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце 
Казивач: Криста Цекић (55.г)  село Бољаре Власотинце
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије




Бисерно зрно 
Сребрне чаше 
Бисер се рони 
У чашу пада 
Свако га зрно 
По дукат ваља 
А са сребрно брдо 
Три бела града. 
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце 
Казивач: Милунка Вељковић  село Крушевица Власотинце
Забележили: Небојша Костић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце-југ Србије


26.јул 209. године Горешњак вашар 
Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић-Мирац 
           *
  
Из рукописа: ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА ГОРЊЕГ ПОВЛАСИЊА, аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, 2009.г, Власотинце 


5 Март 2010. г Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић-Мирац лопкални етнолог и историчар
                                * * *

Hajdučke i ostale pesme iz vlasotinačkog kraja - MyCity Military
www.mycity-military.com/.../Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html - Кеширано
5 мар 2010 ... Запис: 1977.године село Доњи Дејан Власотинце .... Мирослав Младеновић локални етнолог: син Марице Младеновић(Стојановић) и ...
http://www.mycity-military.com/Ostalo-5/Hajducke-i-ostale-pesme-iz-vlasotinackog-kraja.html
                                 *

НАРОДНЕ ПЕСМЕ О ХАЈДУКУ ЂУРИ [Arhiva] - Forum zakopano ...
www.zakopanoblago.com/forum/archive/index.php/t-659.html - Кеширано
28 јан 2013 ... PDA. Pogledati punu verziju : НАРОДНЕ ПЕСМЕ О ХАЈДУКУ ЂУРИ ... Тепогоди Ђуру у оба ока. Чим га згоди ... Запис: 1976.године село Пржоње( Горњи Орах)Власотинце Забележио: Мирослав Младеновић ДРУГА


                         * * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 19. септембар 2013.године Власотинце република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:16 pm

ЗДРАВИЦЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА

У сакупљању здравица делом су учествовали и ученици осмогодишњих  школа:  “Карађорђе Петровић” у  село Крушевица и у ОШ “Браћа Миленковић у село Шишава;  по запису локалног етнолога Мирослава Младеновића-иначе тада и сада  просветног радника .

ЗДРАВИЦЕ:

1. ЗДРАВИЦА (Славска):
-Ајде боже помогни, што аррно бог нека даје срећу и здравље, на чије смо добро богу помогло. Славу славили, славу не заборавили, увек све срећно и весело налазили-једно другог помињали. 

                    *
Запис: 1978.г. село Бољаре, Власотинце
Забележили:  Богдановић Гордана, ученица  и Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце
Казивач: Славко Коцић, село Бољаре, 1978.године

                    *

2. ЗДРАВИЦА (Свадбена):
- Ајде добро за много што аррно бог нека даје. 
Срећни зелени венци, срећни дуговечни да бог нек нам живи, бог нека их велича, бог нека им поживи очеви и мајке, браћу и сестре, бабе и деде, ујке  и ујне, тетке и тетинови, кума и старог свата-старејка, нек смо живи и здрави-сви за много лета, нек ми цветају као пролет, нек ни везу као  јесен, нек ни остаре, нек ни обеле као старе планине. 
Нек сваком бог помогне, а ми цемо ову здравицу пити у пицу насим пријатељима и боговима. Нека нас све бог цува и зиви били за много лета.

Запис: 1978.г. село Бољаре, Власотинце
Забележили:  Богдановић Гордана, ученица  и Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце
Казивач: Славко Коцић, село Бољаре, 1978.године

                        *


3. ЗДРАВИЦА (Благослов за Младенци):
- Да се омлади шума, да се омлади трава, да се омладе овце, да се омладе говеда и да се све иде на младо-млада дечица. 
Живели. Бог нам све дао. 

Запис из села Крушевице, 1979. године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

                 *

4. ЗДРАВИЦА ( Шаљива):
- Један благосиља другог, да буде срећан и дуговечан, да се са здравље ожени, да му да бог три сина и да ги сви три ишколује. Један да буде доктор, други да буде апотекар и трећи да буде поп. 
Доктор да преглеђује, апотекар да ги трује, а поп да ги оплакује-а отац ко гробар да ги сарањује, такој да си све паре отидну у наш џеп.
 Ајд’ живели у здравје.

Запис из села: Гуњетина и Скрапеж, 1999.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава, Власотинце

                      *
5. ЗДРАВИЦА (Кумова-свадбарска):
- Ајд  помози боже, данашњи дан све помогне од рада вајда, што радили-вајдили, срећан дан, срећан рад, срећно весеље, нека су срећни зелени венци и нека су живели младенци, који се састају од данас па за навек. нека остареју као старе планине, нека обелеју као бели снегови, нека цветају као пролеће и везују као јесен.
 Нека се слажу као снег  и со. Што им мило, нек им је живо, а што им је и драго. Бог нека  им помогне. 
Бог нека им поживи родитељи са обе стране: очеви и мајке, бабе и деде, браћу и сестре, ујке и ујне, тетке и тетинови, кума и старог свата-старејка, па и њи Бог да почува.
 Како ове године  за свадбу, тако идуће на стрижбу, како ове године код ове куће, тако  други пут код наше. 
Вечито овако да се састајемо, синови да женимо, кћери да удајемо и никад да се не кајемо, нека је жив домаћин куће, веселијега Богу  у свој дом под овај кров, све му здраво и весело било што се донело, то се попило, што остало то се не просипало, већ други пут чекало. 

Запис из села Крусевица, 1974.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

                     *

6. ЗДРАВИЦА (Свадбарска-Наздрављање):
Срећни зелени венци
живели младенци
да цветају као пролет
да везују као јесен
да се мрзе као сол и леб’
како сад на свадбу
такој догодине на стрижбу
ову здравицу пијемо
за младост
Здрав си домаћине.

Запис из 1976.године село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре, 1976.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце
               *

7. ЗДРАВИЦА (Свадбарска-Отпоздрав):
Ви пијете сви у моје здравље
а ја пијем свима вама
у ваше здравље
нека буде све ваше
здраво и весело
драги гости живели.

Запис из 1976.године село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре, 1976.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

            *

8. ЗДРАВИЦА (Свадбарска -шаљива):
Живели милени, снајку смо довели
ракију да пије, свекрву да бије
обојци да очукује од прашину
и од свекрвину носину
тањири да пере
по старци да се дере.

Запис из села Доњи Дејан, 1978. године 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

               *
9. ЗДРАВИЦА (Свадбена-шаљива):
Живели, милели
снајку смо довели
по кућу да шврљка
обојци од прашину
да трљка
обојци од прашину
да очукује
од свекрвину мешину
ракију да пије
свекра да бије.

Запис из 1976.године село Бољаре
Казивач: Цекић Криста, село Бољаре, запис из 1976. године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

                  *
10. ЗДРАВИЦА (Славска-Наздрављање):
Ајд’ домаћине срећна ти слава
срећан био славу не заборавио
много година и лета
 нека се роди пшеница белица
и у кући дечица
Запис из 1976.године село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

            *

11. ЗДРАВИЦА (Славска-Отпоздрав):
Нек су пуне кесе у новцу
и велики торови оваца
рмака, трмака и младих крмака
све ти здраво и весело било
бог ти дао што је теби мило.

Запис из 1976.године село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

            *

12. ЗРАВИЦА (Гостинска):
Живели весели
душмани се обесили
ко ме мрзи
на прсти да лази
ко нам зло мисли
бог да га очисти
живеле козе и јарци
бабе и старци
козе низ путину
бабе и деде
низ долину.

Запис: Из села Дејан и Крушевица, 1977. године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

            *

13. ЗДРАВИЦА (Гостинска):
Ој ракијо, рако
ја те волим јако
ајде рако
мени у гушу
ој ракијо рако
ја ћу теби лако
ја ћу тебе у рње
а ти мене у трње.

Запис: село Дејан (махала Преданча), 1972.године, 
Казивач: Ђорђевић Витомир (1934.г)  махала Преданча села Горњи Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар

                 *
14. ЗДРАВИЦА (Гостинска):
Ој ракијо рако
ја те волим јако
а ти мене никако
кроз лулу си прошла
код мајстора дошла
путовала с неба
стигла где треба
живели османе
теби што остане.
Живели.

Запис из села Крушевица, 1980. године, Власотинце
Казивач:  Раденковић Чедомир (84.год.) село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

                  *

15. ЗДРАВИЦА(Гостинска):
-Живели весели, нек су нам чаше пуне. Славу да претерамо.  Домаћину све  да буде пуно- пуни амбари сас жито, пуни торови сас стоку.
 Нек је добра печаловина, нек нам све буде здраво и живо. 
Нек нам је домаћин жив и здрав и цела фамилија и сви његови гости да су живи и здрави. 
Нек нам је зив Тито и Јованка, нек нам се догодине роди пшеница талијанка. 
Ајд свима живели. 
Запис из села Повласиња,  1977. године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце
               *


16. ЗДРАВИЦА (Свадбраска-шаљива):
Живели милени
снајку смо довели
ракију да пије
свекра да бије
обојци од прашину
да очукује
и од свекрвину носину
тањири да пере
по старци да се дере
Ој винце, винце
одакле си винце!?
„Из Власотинце“
 Имас ли личну карту?
„Немам’
Ајде у гушу.
Ој ракијо рако
ја ћу тебе лако
ја цу тебе у рње
ти цес мене у трње.

Запис из Власотинца, 1977.године
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар

             *
17. ШАЉИВА ЗДРАВИЦА (Гостињска):

 -Да смо живи и здрави, куј што нема неј си набави; Куј дава да му се непознава, куј пије да му ништа није; Сачувај боже од бесне жене, ћорави сокаци и дебели чебрњаци; Помози боже, помори оџе, остави буле да ги Срби гуле.
                    
                                 *
Напомена: Овде сам поставио ЗДРАВИЦЕ онако како су биле постављене на форумима 2007.године, где сам „технички“ преуредио рукопис, јер нисам имао тада могућности за „потпуну“ латиницу“ ни за „ћирилицу“ на ТАСТЕРУ-који је чак био неки „крш“ и без слова и са само у писању на ЕНГЛЕСКОМ (Е).  „Пребацио“ сам сада са латинице рукопис на ћирилично писмо, како би поштовао правила форума.
Мало сам  рукопис  преуредио технички, а у уређеном облику  ЗДРАВИЦЕ се налазе у РУКОПИСУ:ПЕЧАЛНИК.
Аутор
20.септембар 2013.г. Власотинце
                *
Из РУКОПИСА: ПЕЧАЛНИК (Завичајне приче, легенде, предања, народне изреке, клетве, здравице, загонетке...; 2012.г. Власотинце-АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац)

* * *
Zdravice iz vlasotinačkog kraja - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1562.0;wap2 - Кеширано
2 дец 2007 ... U sakupljanju zdravica delom su ucestvovali i ucenici osmogodisnje skole u selo Krusevica, po zapisu lokalnog etnologa Miroslava Mladenovica-inace tada i ..
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1562.0;wap2
          *
Zdravice iz vlasotinačkog kraja - Vokabular
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1562.0;wap2 - Кеширано
Zdravice iz vlasotinačkog kraja. (1/1). Miroslav Mladenovic nasta: ZDRAVICE IZVLASOTINACKOG KRAJA U sakupljanju zdravica delom su ucestvovali i ucenici  ..
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1562.0;wap2

Miroslav Mladenovic nasta:
          * * *
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke.html - Кеширано -Слично
20 мар 2010 ... Кратке Завичајне приче, , Легенде,Предања, Клетве, Здравице и Загонетке ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА Мирослав Б. Младеновић-Мирац УЧА ... селоКрушевица у општини Власотинце. Где сам у том времену радио ...
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke.html

* * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац  наставник математичар иноватор, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постаљено: 20.септембар 2013.године Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:21 pm

Коледарске песме у власотиначком крају


7. Коледарске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње.......................................... 

7.1.Коледари..................................................................... 
7.2. Домаћине Коледо!.................................................. 
(Кад улазе колеђани у кућу овако певају): 
7.3. Колеђани кући ....................................................... 
7.4. Десно крило Коледо................................................. 
7.5. Ој Јоване Коледо.................................................... 
7.6. Коледари................................................................. 
7.7. Рипни, снашле на столичку.................................. 
7.8. Коледарска песма................................................... 
7.9. Цупа, Цупа, коледо................................................ 
7.10. Коледа..................................................................... 
7.11. Рођење Исусово.................................................... 
7.12. Коледарска песма................................................. 
7.13. Крштење Исусово................................................. 
7.14. Крштење Исусово.............................................. 
7.15. Крститељу Коледо........................................... 


7. Коледарске песме 

7.1.Коледари 
Група дечака која изводила обредне божићне песме називала се Коледари или Колеђани. 
Коледарске песме се певале пет дана пре Божића. Певачи песме зову се: мала Коледа од три дечака. Коледари су добијали дарове-поклоне, за отпевану песму у кући домаћина и то: пасуљ, кукуруз, орахе, сушенице, воћке. 
Коледарима су често звали Колеђани.Они су певали коледарске песме пред Божић, на Дан светог Игњата. 
Обично су ишла по тројица дечака , закићени босиљком, који су носили колеђанке-тојаге односно дугачке мотке. 
Коледари су посећивали домаћинства одмах после пола ноћи. Уласком у кућу, најпре су су благосиљали домаћинство: 
„Пуна кућа с'децу 
Пуни амбари сас жито, 
Пун замет сас овце...“ 
Тако да су певали песме дубујући по такту тојагама о под, а домаћице су их даривале орасима, јабукама, а богами и по којом сушеницом! Тада су колеђани певали и овако домаћицама: 
“ Укачи се стринке на столичку, 
Па на скини сушеничку!“ 
Један од њих је носио торбу или бисаге у којима су смештали дарове. 

Данас на почетку 21. века сам забележио у село Доња Ломница да још има група дечака: Крстић Марко и Тасић Драган(живи код деде и бабе од мајке Младеновић у Д.Ломници)-пева коледарске песеме, али са другим обликом извођења. За отпевану песму кажу добијају смоки, чоколаде, јабуке, орахе и новац 20-30 динара по песми. 

У записима у школам села:Крушевица и Шишава, ученици су ми помагали у сакупљању изворних лирских песама, па и коледарских песама, Овде ће бити неки мали број песама које су деца певала у времену божићног празника у свим селима власотиначко-власинско-лужничког краја. 



7.2. Домаћине Коледо! 
(Кад улазе колеђани у кућу овако певају): 

Добро вече коледо, 
Домаћине коледо. 
Затеко амо се вечера, 
На трпезу вино пије, 
Твој говедар код говеда, 
Краве ти се истелиле: 
Све волове витогоре. 
Кобиле се ождребиле: 
Све коњице путоноге. 
Овце ти се изјагниле: 
Све овчице свилеруне. 



7.3. Колеђани кући 

Добар вече коледо, 
Домаћине коледо. 
Затекосмо где вечера, 
На трпези вино пије, 
Твој говедар код говеда, 
Краве ти се истелиле: 
Све волово витогоре. 
Кобиле се наждребиле: 
Све коњице путоноге. 
Овце ти се изјагњиле: 
Све овчице свилоруке. 
Чобанин се наслонио, 
На ракчицу ороовову. 
Туд пролази млада мома, 
Да поткине ту гранчицу. 




7.4. Десно крило Коледо 

Сестро Петро коледо 
Навези ми коледо 
Десно крило коледо 
Да прелетим соне стране 
Мораве коледо 
Да прекарам коледо 
Сво стадо коледо 
Да помузем чабар 
Млеко коледо 


* * * 
Божић поје коледо 
Нека поје коледо 
Слава му је коледо 
Навези ми коледо 
Десно крило коледо 
За ораче коледо 
Запринову коледо 
Младо јагње коледо 
И теленце коледо 
За пиленце коледо 
Укачи се коледо 
На столичку коледо 
И довати сушеничку коледо 
Суни муни коледо 
У торбичку коледо 
Испратиме коледо 
До вратњичку коледо. 



7.5. Ој Јоване Коледо 

Ој Јоване коледо 
Да ми крстиш коледо 
Младог Бога коледо 
И Божића коледо 
Божић поје коледо 
Нека поје коледо 
Слава му је коледо. 



7.6. Коледари 

Ој, Јоване коледо! 
Крститељу, коледо! 
Да ми крстиш коледо, 
Младога Бога, коледо, 
И Божића коледо, 
Нека поје, коледо, 
Слава му је, коледо! 
Од Игњата коледо, 
До Божића, коледо! 






7.7. Рипни, снашле на столичку 

Рипни, снашке, на столичку, 
Па довати кобасичку, 
Па ми тури у торбичку, 
Па ме прати до вракњичку. 
Запис: 1978. године село Крушевица 


7.8. Коледарска песма 

Сестро петро коледо, 
Навези ми десно крило, коледо 
Да наберем чабар хране, коледо 
Божиђ Бата носи житу злата, 
Да позлати врата, 
Све од боја до боја 
И сву кућу до краја. 
У Божића три ножића: 
Први сече шушеницу, 
Други сече печеницу, 
А трећи сеше шушеницу, 
Па гу меће у торбицу. 



7.9. Цупа, Цупа, коледо 

Цупа, цупа, коледо, 
Примакло се говедо, 
При Јованову орницу, 
При Милошеву торбицу. 



7.10. Коледа 

Предвечни,Роди се послечни, 
Војскође Земљу Пресвети 
Данас вози возиде 
Нека свету превезе 
Исуса Исуса 
Надвикни 
Ђеву повијати 
Непрестај 
Станче Милованче 
Судители вашега 
Знајте Бога нашега 
Зерије Зерије 
Палаћна 
Месечина била 
Ђерђева Сина породила 
Ђеређева га родила 
Марија га повила 
У шарене пелене 
Ирода Ирода. 



7.11. Рођење Исусово 

Предвечни, роди се послечни, 
Војсковође земљу пресветлите, 
Да нас воде восковође, 
Неку свету проведе, 
Осмрачни, осмрачни! 
Палата месечина била, 
Ђурђева сина породила, 
Марија га родила, 
У пелене повила. 
Исуса! Исуса! 


7.12. Коледарска песма 

Змучи се коледо, 
Божја мајка коледо, 
Дар да роди коледо, 
Младог Бога коледо, 
И Божића коледо. 
Божић поје коледо, 
Нека поје коледо, 
Слава му је коледо 
Слава и чес коледо 
Та намачац коледо 
На орачац коледо. 






7.13. Крштење Исусово 

Замучи се Божја мајка, 
Од игњата до Божића, 
Те роди младога бога. 
У срећу вој свети сава, 
Па га пита Божја мајка: 
„Мож ли сина да ми крстиш?“ 
„Могу, могу али не смем 
Од Јована Крститеља.“ 
Па си пође Божја мајка. 
Да потражи другог кума. 
У срећу вој свети јован, 
Па га пита Божја мајка: 
„Мож ли сина да ми крстиш?“ 
Умем, умем а и смем. 
Стани горо, стани водо, 
Стани ветре да не дуваш“ 
Стане вода да не тече, 
Стаде ветар да не дува, 
Па вој крсти младог Бога, 
Младог Бога и Божића. 
И даде му име Исус.- 

7.14. Крштење Исусово 

Замучи се Божја мајка, 
Од Игњата до Божића, 
Те роди младог Бога. 
У срећу вој свети Сава. 
Па га пита Божја мајка: 
„Мож ли сина да ми крстиш?“ 
„Могу, могу, али не смем 
Од Јована Крститеља.“ 
Па си пође Божја мајка 
Да потражи другог кума. 
У срећу вој свети Јован, 
Па га пита Божја мајка: 
„Мож ли сина да ми крстиш?“ 
„Могу, могу, а и умем, 
Умем, умем, а и смем. 
Стани горо, стани водо, 
Стани ветре да не дуваш“. 
Стаде вода да не тече, 
Стаде ветар да не дува, 
Па вој крсти младог Бога, 
Младог бог и Божића, 
И даде му име Исус. 



7.15. Крститељу Коледо 


Ој коледо 
Ојо ване коледо 
Крститељу коледо 
Данас крстиш коледо 
И коледо 
И Божића коледо. 



-насатвиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 6:23 pm

-наставак-
* * * 


У време Божића у власотиначком крају било је ритуалних обичаја, који се у овом крају обредно показивао преко извођења коледарских песама. Коледарске песме обредно припадају групи најстарих српских народних(обредних) песама и певане су у ово доба године, око зимске свакодневнице. 
Има их(мање више) код свих словенских народа, а обред се састојао у прослави и дочеку новорођеног Сунца као малог Бога (Божића), пореклом од Сварога(зато Сварожић) под именом Колеђа, Колинда, Кошада и сличним дијалектолошким разликама. 
Колеђани су пред Божић на пет дана ишли од куће до куће до куће и певали коледарске песме. Иду три мушкарца, укитени са босиљком, са клопотарима(звонце-меденица, која звони и носио је ован као „претводник“ стада оваца). Двојица певају, а један ноци бисаге(козја торба-са два дела преклоп напред и позади, које се често користили за сејање жита у њивама) у које се као „дар“ за отпевану песму добијало: ораси, крушке, сушенице(сушено месо –данас вешалице), кромпи5р и друго. Све се то добијало за отпевану песму у кући домађина. 
Колеђани певају коледарске песме од Игњата(Подложња) до Бадњака(од 1 јануара до 6 јануара): 

„Замучи се божја мајка, 
Од Игњата до бадњака, 
Да роди Божића, 


Сестро петро коледо, 
Навези ми коледо, 
Десно крило коледо, 
С оне стране Мораве, коледо 
Да наберем вито пруће коледо, 
Да заградим струку коледо, 
Да намузем шабар млеко коледо, 
И чабрицу коледо. 


Да обиђемо младог Бога коледо, 
И Божића коледо. 

Ој Јоване коледо, 
Крститељу коледо, 
Да ми крстиш коледо, 
Младог Бога коледо 
И Божића коледо. 




Таја рачац и орачац(Кад се излази из куће, да им се дају ораси) 




КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 


Коледе 
(Кад улазе колеђани у кућу): 

Добро вече коледа, домаћине коледо, 
Добро вече коледа, домаћине коледо, 
Затеко смо вечере, 
На трпезу вино пије, 
Твој говедар код говеда, 
Краве ти се истелиле, 
Све волове витороге, 
Кобиле се иждребиле, 
Све коњиће путоноге, 
Овце ти се изјагњиле, 
Све овчице свиларуне. 
Запис:1977.године 
Казивач: Милунка Вељковић, село Крушевица 
Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог 

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 

Сестро петро коледо, 
Навези ми десно крило, коледо 
Да наберем чабар хране, коледо 
Божиђ Бата носи житу злата, 
Да позлати врата, 
Све од боја до боја 
И сву кућу до краја. 
У Божиђа три ножиђа: 
Први сече шушеницу, 
Други сече печеницу, 
А трећи сеше шушеницу, 
Па гу меће у торбицу. 
Казивач: Петковић Драгослав, село Доњи Дејан 
Запис: 1978.године 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог 


КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 
Сестро Петро коледо, 
Навези ми коледо, 
Соне стране коледо, 
Да наберем коледо, 
Вито пруће коледо, 
Да заградим коледо, 
Виту стругу коледо, 
Да претерам коледо, 
Сиво стадо коледо, 
Да промузем сиво стадо коледо, 
Да обањам младог Бога, 
Младог Бога и Божића, 
Божиђ поје коледо, 
Нека поје коледо, 
Слава му је коледо. 
Укачи се стрина на столицу, 
Довати ми кобасицу, 
Испрати ме до вракњицу. 
Казивач: Љубомир Јовић(78.г) село Крушевица 
Запис: 1978.године 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог 



КОЛЕДА 
Предвечни 
Роди се послечни 
Војскодер 
Земљу пресвети 
Данас вози возиде 
Нека свету превезе 
Исуса, Исуса. 


Надвикни 
Деву повијати 
Непрестај 
Станче, Пилованче, 
Судите ли вашега 
Знате Бога нашега 
Зерије, зерије. 


Палаћна 
Месечина била 
Ђердева сина породила 
Марија га повила 
У шарене пелене 
Ирода, Ирода. 


Укачи се стрина на столицу, 
Довати ми кобасицу, 
Испрати ме до вракњицу. 

Песма се певала 5 дана пре Божића. Певачи зову се: мала коледа, од три дечака. За отпевану песму у кући домаћина- њима се даје поклон у виду: 
Пасуљ, кукуруз, ораси и новац. 

Казивач: Стојковић Чедомир, рођен 1931.године, село Ладовица-похађао 1977.године у село Крушевицу основну школу за одрасле 
Запис: 1977.године 
Забележио: Миролсав Младеновић-тада наставник математике и локални етнолог 

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 
Ој Јоване коледо, 
Крститељу коледо, 
Оће крстиш младог Бога коледо, 
Нека поје коледо, 
Слава му је коледо, 
Слава и чес коледо, 
Та наначац коледо, 
За орачац коледо, 
Укачи се стринка на столицу, 
Па ми скину кобасицу, 
Па ми стави у торбицу. 
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица 
Запис: 1977.године 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог 

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 
Змучи се коледо, 
Божја мајка коледо, 
Дар да роди коледо, 
Младог Бога коледо, 
И Божића коледо. 
Божић поје коледо, 
Нека поје коледо, 
Слава му је коледо 
Слава и чес коледо 
Та намачац коледо 
На орачац коледо. 
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица 
Запис: 1977.године 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог 


КОЛЕДАРСКА ПЕСМА 
Божић поје коледо 
Нека поје коледо 
Слава мум је коледо 
Навези ми десно крило коледо 
Коледо за ораче 
Коледо за принову 
Младо јагње коледо 
И теленце коледо 
За пиленце коледо 
Укачи се коледо на столицу 
И довати сушеничку коледо 
Суни, муни коледо 
У торбичку коледо 
Испратиме коледо 
До вракљичку коледо. 
Запис: 1977.године 
Казивач: Чедомир Марковић, село Крушевица 
Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог 


КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ 

Коледа: 
Да окупам, коледо 
Младог Бога коледо 
И Божића коледо. 




Колеђани у кући: 
Добар вече коледо 
Домаћине коледо 
Затекосмо где вечера 
На трпези вино пије 
Твој говедар код говеда 
Краве ти се истелиле 
Све волове витороге 
Кобиле се изждребиле 
Све коњице путоноге 
Овце ти се изјагњиле 
Све овчице свилорујне 
Чобанин се наслонио 
На ралицу оровову 
-------------


-наставак- 

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ 

Коледа: 
Да окупам, коледо 
Младог Бога коледо 
И Божића коледо. 




Колеђани у кући: 
Добар вече коледо 
Домаћине коледо 
Затекосмо где вечера 
На трпези вино пије 
Твој говедар код говеда 
Краве ти се истелиле 
Све волове витороге 
Кобиле се изждребиле 
Све коњице путоноге 
Овце ти се изјагњиле 
Све овчице свилорујне 
Чобанин се наслонио 
На ралицу оровову 
Туд пролази млада мома 
Да подкине ту гранчицу. 
Таја рачац и орачац 
(кад се изилази из куће да им се дају ораси) 
Укачи се стрина на столицу 
Да ми даде кобасицу 
(Пева се кад се изилази из куће) 
Казивач: Олга Милошевић, село Бољаре 
Запис: 1978.године 
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог 

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ 
КОЛЕДА 
Да окупам коледо 
Малог Бога коледо 
и Божића коледо. 

КОЛЕЂАНИН КУЋИ 
Добар вече коледо 
Домаћине коледо 
Затекосмо где вечера 
На трпези вино пије 
Твој говедар код говеда 
Краве ти се истелиле 
Све волово витогоре 
Кобиле се наждребиле 
Све коњице путоноге 
Овце ти се изјагњиле 
Све овчице свилоруке 
Чобанин се наслонио 
На ракчицу ороовову 
Туд пролази млада мома 
Да поткине ту гранчицу. 


Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце 
Казивач: Милошевић Олга 
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић 

КОЛЕДЕ 

Кад улазе колеђани у кућу овако певају: 
Добро вече коледо, 
домаћине коледо 
Затеко амо се вечера 
На трпезу вино пије 
Твој говедар код говеда 
Краве ти се истелиле 
Све волове 
Кобиле се ождребиле 
Све коњице путоноге 
Овце ти се изјагниле 
Све овчице свилеруне. 
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце 
Казивач:Милунка Вељковић 
Забележили: Небојша Костић ученик и наставник Мирослав Младеновић 

КОЛЕДО 
Сестро Петро коледо 
Навези ми коледо 
Десно крило коледо 
Да прелетим соне стране 
Мораве коледо 
Да прекарам коледо 
Сво стадо коледо 
Да помузем чабар 
Млеко коледо 
Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце 
Казивач: Косовка Савић 
Забележили: Бора банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић




Из рукописа: 1. ДЕЦА У ИГРАМА И ПЕСМАМА 
ГОРЊЕГ ПОВЛАСИЊА 
Аутор: Мирослав Б. Младеновић-Мирац 

Преданча, Власотинце јул 2009.године 
2. НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA 
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем 



20. март 2010. године Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на дијалекту песама и прича са Југа Србије

              * * *
Koledarske pesme u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010... малог Бога (Божића), пореклом од Сварога(зато Сварожић) под именомКолеђа, ... Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог .... Мирослав Б.Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на ... Moja ratna priča - prva knjiga koja je napisana na MyCity forumu • Kratke priče ...

http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html
                                       * * *
 Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дјуга Србије

Постављено: 24.септембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:01 pm

Шаљиве  лирске народне песме  из власотиначког краја


( Из рукописа: Лирске народне песме из власотиначкога краја-Горње Повласиње, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог, 2009. године Власотинце)


14. Шаљиве песме

14.1. Продаја на вашару


Ледена студена, жута црвена, мала, голема
Данас има сутра нема
Једна се пије, друга се спрема
Пожури навали, новац не жали
Видите шта смо дочекали
Робу смо дотерали, још је нисамо продали
Види шта значи слађа кабеза
Од горки колачи-пожурите
Само ко што докачи
Јефтино дајем, само да продајем
И коме позна и кога не познајем
Роба говори, газда лаје
Мајстор робу продаје
Динар пара, кућу необара
Ко девет попије, осмо фрај добије
Ко пије умреће, ко неће преће
Ради и лаже за тројицу
И више док нема кише
Само код мене роба за жене
По снижене цене и за људи
Важи-само се пара тражи
Важи и за деца мала
Која нису без пара остала
Само код јефтиноће
Извините ко оће
Које жедан-нека буде вредан
Ко није немора да пије
Ко је гладан-нек се чуди ваздан
Види колика је садржина
Литар ипо, троје да се напије
И гладни да вспавају
Кад невечерају,  милина божја
Да човеку прсне кожа од муке
Бунар капитал, пола лед
Пола мед, све је вода
Само да се прода-увозна роба
Из Тополе што људи
На вашар воле.

Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивачи: Содаџије из села Крушевица  који су продавали клакере(кабезу) на вашаре широм Србије-па и у Тополи у Шумадији, где су тамо имали своје  содаџиске радње све до седамдесетих година 20.века
Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

                  * * *
14.2. Пријатељу да ти се пожалим
Пријатељу да ти се пожалим
Синоћ су ми чарапе украли
А од плота није ни срамота
А од ногу прежалет немогу.

Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г) село Црнатово Власотинце
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

               * * *

14.3.  Масна кобасица
Лупеж и пас
Лај псето лај
Не престај
Ћути жељу чути
На мене се не љути
Донећути красну
Кобасицу масну.

Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г) село Крушевица Власотинце
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

                 * * *

14.4. Држи буре воду
Ој рогозе-шаваре, 
светли образе.
Држи буре воду, 
док мајстори оду
Мајстор на капију,
 вода низ авлију.
Абре убре газдо, 
држ' се с'г за главу.

Запис: 1981.године село Доње гаре Власотинце
Казивач: Руска Вељковић(девојка из Гаре) село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

                * * *
14.5. Иду мужи од орање
Иду мужи од орање
Гладни уморни
Иду жене из кафане
Мртве пијане
Јао ој муже мили друже
Ја сам болесна
Ја ој жено жива жељо
Жто би јела ти
Ја би јела колачићи
Три пут сејани
И јела би кокодајче
Које не носи.

Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце
          * * *

14.6. Милојкова песма
Милојко ове године кућу градио
А догодине ексер из пепел вадио
Кућом се огрејао, а собом печеницу испекао
Остал му  свиња рила, а ниједна његова није
Отишао у лугове да наплати дугове
Није се кући вратио ни дугове платио.

Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце



-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:03 pm

-наставак-
    * * *

14.7. Песма о мужу и жени
Леле жено немам волове
Жена из комшије нађе волове
Леле море немам палице
Жена из комшије нађе палице
Леле жено немам ралицу
Жена из комшије нађе ралицу
Дик'се муже уста ти повенула
Повенула ми, ал ми жено подај водицу.

Запис: 1975.године село Средор Власотинце
Казивач: баба Риска Станојевић(100.г) село Средор Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

                * * *
14.8. Црнобарска песма
Црна Бара место на висини
У њој млого људи фини
Сачувај ме боже њихове финоће
Свака жена свађати се хође
Свака жена воли политику
Трипут иде код комшику
Ка д се ђене у комшику скупе
Све причају о наше сеоске мангупе
Политику доносе цуре
То су ћерке наче пандуре
Поред жене свађају се мужи
Сваки дан се по неко тужи.

Запис: 1999.године село Црна Бара Власотинце
Забележио: Мирослав Младееновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце

             * * *


14.9. Мацо каракацо 
Мори мацо каракацо
Што си главу прекривила
Што си ноге прекрстила
Набедил ме чорбаџија
Изела сам кацу сира
Ја гу нисам ни видела
Благо беше, мазно беше
Још да беше боље.

Запис: 1975.године село  махала Преданча(Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Владимир Илић ваљач(1881.г) махала Преданча село Г.Дејан Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

                   * * *
14.10. Рајкова песма 
 Сви сокаци гледају
Како  Рајка терају
Терају га код три дуда
Код војног суда.
Запис: 1974.г  село Преданча Власотинце
Казивач: Владимир Илић Ваљач-воденичар(87.г)
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

           * * *
14.11. Кошуљица 
Три сам дана кукуруз брала
Па сам сукно поцепала
Молим брата и сестрицу
Да ми купе шарену кошуљицу
Да си купим што сам поцепала млада.

Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић (39.г) село Црнатово Власотинце
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце


                   * * *
14.12. Песама о кукавици 
Кукавице ластавице
Котижив син Миладин
И ћерка Иглика-Милика
Кажи ми колко ћу
Године да живим.
Кукавице, ластавице
Нек ми је жив
Син Миладин
И ћерка Иглика-Милика.
Колко пут кукнула
Толко година
Да живим.
Запис: 1971.године махала Преданча село Горњи ДЕјан Власотинце
Казивач: Јосим-Џоле Младеновић (1923.г)
Забележио: Мирослав Младеновић  ОШ „Доситеј Обрадовић“ селло Свође-истурено одељење у село Тегошница, Власотинце


            * * *
14.13. Цветај ружо 
Цветај ружо
Црвена и бела
Да китимо
Гојково одело
А мој Гојко
Лежи запалење
Прва соба
Друго одељење.

Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г) село Крушевица
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

              * * *

14.14. Рајкова песма 
 Сви сокаци гледају
Како  Рајка терају
Терају га код три дуда
Код војног суда.

Запис: 1974.г  село Преданча (Г.Дејан) Власотинце
Казивач: Владимир Илић Ваљач-воденичар(87.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

                  * * *
 14.15. Шаљиви песнички записи(1)

“Једно јутро силан глас се чује, 
жена мужу строго наређује..“. 
           *
Вредност миражџика полако опада. Раније су девојке без мираза голотртке , из зависти певале:

„Иде зима, иде пос'
„мираџика“ дигла нос.
          *    
Сада се пева:
 Дукати се не мећу на цвеће,
Већ на цуре које нико неће.
(По казивању Гордане Миловановић село Бољаре, запис у другој половини 20. века)
(ИЗ МОНОГРАФИЈЕ СЕЛА БОЉАРЕ, Милосава Миловановића, Завод за социологију, развоју села 2006 (Бачка Паланка:Станишић), страна 131-133).

          * * *

14.16. Шаљиви песнички записи(2)

Ађутан сам прави
Име ми је Света
Већ ме знајте људи
Да ме жена смета
А ја одо' 
код шнајдерке Виле
Да јој скројим
Аљине од свиле
Али жена бесна
Аљина јој тесна
Комшике јоју веле
Остај се жено
Јер ти стоји саливено
Али жена луда

Па и другу поручује
А ја немам паре
Ни прву да платиим
Па ја сутра морам
Маглу да ухватим.
         *

Кажи Јано кажи душо
 Коју вечер да дођем
Само немој са многима
Тесна ми је кућа
Само може за двојица.
           *
Да нам живи Тита и Јованка
Нек се роди пшеница талијанка

          * * *

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г) село Бољаре Власотинце
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце


          * * *

14.17. Имам мужа како пужа

Имам мужа како пужа:
Тури си га у скутачу,
Однесо га на орање,
Сви орачи дом дођоше,
Мој га мали јоште нема.
Ја си појдо да га тражим.
Где је коза ногом стала
У штрапку се заглавија.
Тури си га у кецељу,
Однесо га поза врата,
Дојде маца обали га,
Дојде квочка накљува га.

Запис:  Друга половина 20. века учешћа на фолклорним сусретима села Србије
Казивач: Олга Анђелковић село Црнатово Власотинце
Забележио:  Др Срегеј Димитријевић

                 * * *

14.18. Изгоре сено

Изгоре сено зелено,
Изгоре Олга у сено,
Потрча Тика да гаси
Небој се Олге
Моја си.

Запис:  Друга половина 20. века учешћа на фолклорним сусретима села Србије
Казивач: Олга Анђелковић село Црнатово Власотинце
Забележио:  Др Срегеј Димитријевић

                 * *

14.19. Песма о доконој жени:

Ја гу пратим за  семе,
Она сабира жене.
Ја гу пратим за ам,
Она гледа ероплан.

Запис: 1985.године село Бољаре Власотинце
Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац, учитељ и професор руског језика
Казивач: Нада Ашанка  досељена у село Бољаре из села Комарица
(По казивању Наде Ашанке-Ашанска(грци) сточарска породица живела на бачији сама у планини између села Комарица и Црна Бара, а доселила се у село Бољаре крајем 20. века; подвукао М.М)
Ова песма је карактеристична за пастирски начин живота и није поникла у Бољару.

          

           * * *

14.20. Седењкарска шаљива песма

Којеми га на седењку нема
Пошло па га дошло
Пође па дође
Ујануло суру кучку
Кудеља му потпираљка 
Вретна подшибаљка
Појде па не дојде
Пошло па не дошло.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић село Крушевица Власотинце
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

          * * *
14. 21. Пође па не дође

Која ми гу на седењку нема
Пође да недође
Пође да недође
Живка ми гу на седењку нема
Пошла па не дошла
Ујанула кучку суру.

Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г) село Црнатово Власотинце
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце



        * * *
14.22. Жено моја
(Ромска песма)

Жено моја дебела ти леђа
Све се каним да ти леђа отаним
Жена моја бити ми на гласа
У теби би ми цела моја каса
Жено моја буди ми весела
Жено пијем вина, ракија ти горка
Жена ми је кући као девојка
Ја не певам ово ви да знате
Већ певам да жени памет дате.

Запис: Горње Повласиње 1978.године Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „ Карађорђе Петровић“ с. Крушевица Власотинце

               * * *
14.23. Мечкарска песма
(Ромскa песмa)

Певање мечки док игра-показује како мечка се рве, како чобанин чува овце, како девојка плаче за војника, пијанац,, загрли мечка и пољуби га-тобошар бије  а један је удара прутем:

-Дедер мала
 цупај ципелицама
Ал немој до мене
Мисли народ 
 да ти волиш мене
Мала моја 
ситни залогају
Дал те има 
џегот да продаје
Ситно мала
 вези ципелицама
Ситно мала 
да  Бог живи домаћина
И са њима милог сина.
                * 
Пред кућу се пева:
Родитељу снаја, снаја
Догодине ако бог да
Пићемо слаткога вина
Ој Милане ти си стара лоло
Како рекнеш Јовице
Тако бити мора
Све ми жена чита
Мој Милане немам
Кући зрно жита
Кући жено моја
Догодине биће нама
Слатка проја
Злато мило легни
Ми на крило
Џабе  драги 
трошиш иљадарке
Кад ме не знаш
Украти од мајке

             *  
Отвор врата
Ти злато малена
Отвор врата
Ти цуро моја малена
Јево Милан сада
Иде са терена
Све ми жена  
напустила аман
Од овога белога вина аман
Све ми злата напустила
Од овога белога вина
Жено моја злато мила
Буди ми весела.
Кад Милан дође
 са медведом од терена
све ми жена моја весела
ај, ај сипај злато
опет сам тајна
за мене да не зна.

Запис: Горње Повласиње 1978.године Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

             * * *

(Из рукописа: Лирске народне песме из власотиначкога краја-Горње Повласиње, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог, 2009. године Власотинце)

                *
Јул 2009. год.
Власотинце    Мирослав Б. МладеновићМирац локални етнолог
                         *
Šaljive lirske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Saljive-lirske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано - Слично
17 мар 2010 ... Шаљиве песме 14. 1. Продаја на ... Šaljive lirske pesme izvlasotinačkoga kraja. Napisano na ... Забележио: Мирослав Младеновић 14.2.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Saljive-lirske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html


                  * * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 22.септембар 2013.г. Власотинце република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:05 pm

ЖЕТАЛАЧКЕ ПЕСМЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ

(Из рукописа: Лирске народне песме из власотиначкога краја-Горње Повласиње, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог, 2009. године Власотинце)


ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ

10. Жеталачке  песме

10.1.Опклади се Петкана(1)
Опкладила се петкана
С намлађег девера
Да пожњеју њиву голему
Што девет рала орала
Десета брану влачила
Опкладила се , пожела
За рано дома отишла
Деветке краве помузла

Десето теле рикнуло.
Тад се Петкана сетила
Што  вој дете на њиву.
Зове петкана кроз село
Завише вуци на дело.
Ћути, Петкано, не плачи
Што смо ти дете развукли
Кад смо му руке пуштили
Оно се  нама смејало
Кад смо му  срце  вадили
Оно се душом вадило.

Запис: 1976 године:село Крушевица, Власотинце
Казивач: Олга Лепојевић(1923.г)-девојачко Стоиљковић(Крушевица)
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

  


                     *
10.2.Опклади се Петкана(2)

Опклади се Петкана
Сас најмлађег девера
За дан њиву да ожње
А свекрва јој говри
Немој, немој Петкано
Опклада је опака
То је њива голема
Девет рала орала
Десета брана влачила
Тој Петкана не слуша
Рано рани на њиву
Врже лелејку за орах
Па се сложи Петкана
До ручак њиву ожела
До обед рукове извезала
И јерменку зденула
И отишла дом:девет краве
Помузла и десету почела
А крава рикну за теле
А Петкана се сети за дете
Ајде, ајде под ора
Пуна лелејка сас камење
Петкана иде и плаче
Сретуше гу два вука
А што тражиш Петкано
Ми смо ти дете узели
И обањали и сас црн повој повили
И сас шећер нахранили
И сас млеко напојили
Свекрва јој говори
Јели ти викам Петкано
Опклада је опака
А ти тој не слушаш.

Запис: 1978.године   село Крушевица  и Орашје, Власотинце
Казивач: Рада Младеновић
Забележили: Јордана Стаменковић ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце


                   *
10.3.Опклади се Петкана(3)
Облагала се Петкана снајмалога девера
И за дан њиву да ожње
Девет гу рала орала
И десета брана влачила
Етрве си јој говоре
Немој Петкана 
голема њива за жетву
тој не слуша Петкана
до ручак њиву ожела
до обед гу изврзала
до вечер гу зденула
и девет краве помузла
кад рикну крава за теле
Петкана се сети за дете
Зави Петкана низ села
Завише вуци над село
Ћути Петкано не плачи
Ми смо ти дете узели
И ми смо ти га развили
И ручице пуштили
И цревца смо му изели.
Зпис: 1978.г село Црна Бара Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце



                 *



10.4. Опклади се Петкана(4)

Опкалди се Петкана
С најмлађег децера
Да да ожње њиву голему
Што су гу три рала орала,
А четири бране влачиле.
Жела, ожела њиву голему,
А кад се дома врнула,
Дете ву вуци растргли.
Запис:  Околина Власотинца 1978. г
Забележила преко својих ученица наставница Анка Цекић, рођена 1928.г у Младеновцу, живи у Власотинцу

            *
10.5. Голема њива

Нане мило нане
Стојан  драгоманин
На амбари седи.
На амбари седи
У тамбуре бије
У тамбуре бије
Аргати собира.
Да отидем начас
На голему њиву
На голему њиву
Постот да  праиме.
 Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица Власотинце

            *




10.6. Крај невесто

Шибни крај невесто
На крај да идемо
Сламке да беремо
Жито да ожњемо.
Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга село Бољаре, Власотинце
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица

                *

10.7. Три сестре желе

Три сестре желе
Легоше си поспавати
Када се пробуде
ал  ће слнце
Бити на заод
Сестре ваздан желе
Ваздан   певале
Ал крај не виделе.

Запис: 1976.године  село Црнатово Власотинце
Забележили: Митић Јасмина ученица и   Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица

                      *

10.8. Нажњева се момак и девојка(1)

Нажњели се момак и девојка
Момак нажње двадесет и три снопа
А девојка двадесет и четири снопа
Кад увече по вечери било
Момак пије двадесет и три чаше
А девојка двадесет и четири
Кад ујтру бео дан осване
Момак лежи ни главу недиже
А девојка ситан везак везе.
Стаде момак плакати
Мајка си га тешеше
Немој сине неплачи
Девојке су ђаволи
Па те праћу за воду
Зато су те нажеле.
Запис:1977.године село Крушевица , Власотинце
Казивачи: Наталија Станковић(65.г) и Марица(Стојановић) Младеновић(1925.г) махала Преданча(Г.Дејан), Власотинце
Забележио:  Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица



                   *
10.9. Нажњева се момак и девојка(2)

Нажњева се момче и девојче
Момче жање 23 снопа
А девојче 24 снопа
Кад увече овечери било
Момче пије 23 чаше вина
А девојче 24 чаше вина
Кад ујутру освануло
Момкак лежи
Ни главу недиже
А девојка ситан везак везе.

Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и Мирослав Младеновић Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица


               *
10.11. Нажњева се момак и девојка(3)
Ој девојче метни срп на рамо
Бел тулбен на главу
Да идемо доле
 у широко чичино поље
да се наџињамо
ку ће кога наџиње
девојче је наџело
300 и 3 снопа
А момче 200 и 2 снопа
Момче плакало
Мајка си га тишила
Ћути сине не плачи
Девојке су ђаволе
На воду те праћале
А руковате ти покрале
Затој више снопље врзале.

Запис: 1980.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г) село Крушевица
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић  ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                  *

10.12.  Нажњева се момак и девојка(4)

Наджњева се момче и девојче
Момче нажање двеста и три снопа
А девојче двеста и четири
Вије момче да плаче
Мајка си га тешила
Ћути сине не плачи
Девојке су ђаволи
На воду су те пратиле
Руковети су ти синко покрале.
Запис:1976-1986.године село Доњи Дејан, Горње Повласиње - Власотинце

                       *
10.13. Нажњева се момак и девојка(5)

Девојче, девојче,
метни срп на рамену
Бел тулбен на главу
Ај идемо даље 
још по даље
У широко поље 
 да се нажњемо
Куј ће колко нажње
Девојче нажње триста и три снопа
А момче двеста и два снопа
Виче момче да плаче
Мајка си га  тишти,тишеше 
Немој сине да плачеш
Девојке су ђаволасте
Па те на воду праћале
Па ти рукољке крале.
Запис: 1977.године село: и Крушевица -Горње Повласиње, Власотинце
Казивачи: Олга (девојачко Стоиљковић-1923.г с. Крушевица ) Лепојевић удата у  село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                       *

10.14. Нажњева се момак и девојка(6)

Девојче девојче 
метни срп на рамо
Ај да идемо у широко поље
 у големе њиве
да се нажињамо
ко ће колко да нажање
девојче нажело
двадесет и четири снопа
а момче двадесжет и три снопа
стаде момче плакати
мајка си га тишеше
ћути сине девојке су ђаволи
па те на воду испраћале
и руковате ти крале
несу мајке несу
само желе сам рукове збирале
кад увече било вечери
било момак пије двадесет и три
а девојка двадесет и четири
кад ујутру бео дан освану
момак лежи главу недиже
а девојче ситан везак везе.

Запис: 1978.године  село Доњи Дејан Власотинце
Забележили: Светлана  Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                     *

10.15. Нажњева се момак и девојка(7)

Девојче, девојче
Метни срп на рамо
Бел тулбен на главу
Ајд иди у чичино поље
У беле пшенице.
Да се наджињамо
Куј ће колко нажње
Момче жело па нажело
Двестадвадесет снопа
А девојче триста снопа
Поче момче да плаче
Мајка си му велеше
Ћути момче не плачи
Девојке су ђаволасте
На воду те праћаше
Рукољке ти крале
Зато су те нажеле.
Запис: 1978.године села: Доњи Дејан и Преданча, Власотинце
Казивачи:Лепојевић Мирјана(Д.Дејан) и Марица(девојачко Стојановић-1925.г дело Преданча) удата у село Преданча
Забележили: Слађана Лепојевић ученица наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                          *

10.16. Заспало девојче(1)

Заспало девојче
 на брег на камена 
 скокну на колена
Дизај се девојче
 сунце огрејало
Ветар подуну тулбан
Одгрнуо лице изгорело
Гори момче гори
Горимо обадва
Заинат наше мајке
И нашему оцу
Што ни није дао
У град за грађанче
За младо терзиче
На кревет да седим
Свилу да препридам
Гајтан да преплитам
Дукати да нижем
На грло да вржем
Девојачко девојче девојче.
Запис:1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач:Наталија Станковић(65.г)

Забележили: Љубинка Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                  *

10.17.  Заспало девојче (2)

Заспало девојче
На брег на камену
Момче си га буди
Дизај се девојче
Сунце огреја
Ветар подунуо
Тулбен подигнуо.
Запис: 1980.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Ружа Стевановић(66.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                     *

10.18. Заспало девојче

Заспало девојче на брег на камену
Момку на колено
Мајка си га будеше
Ветар подунуо
Тулбен подигнуо
Сунце изгрејало
Лице изгорело

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
 Казивач: Сретен Тодоровић (42.г)
Забелешили: Љубисав Тодоровић ученик и наставник Мирослав Младеновић
Заспало девојче
Под брег на камену
Момку на кјолену
На воду студену.

Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                   *
10.19. Милкано дадо Милкано

 Милкано дадо Милкано
Ајде дадо да се земамо
Земља те брале земала
Јели смо брале роднина
Брађа рођена
Милкано Милкано дадо
Сугаре јаре греј нема
Јалова крава лој нема
Дубока вода брод нема
Високо дрво лад нема
Ситно камење број нема
Убава мома род нема.
Запис:1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара)девојка из  село Гуњетина Власотинце
Записали: Милунка Стефановић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                 *
10.20. Лепа Мара жела

Набедило, набедило лудо младо
Девет села аргати
Из десетог лепу Мару
Жеше, жеше што пожеше
Дође реда за ручак
Све аргати, лук и сирће
Лепој Мари за ручак колачићи
Жеше, жеше што пожеше
Дође реда за обеда
Све аргате кокочица
Лепе Маре бел баница
Жеше, жеше што пожеше
Дође реда за вечеру
Све аргате бел баница
Лепој Мари вакно јагње
Дође реда за плаћање
Све аргати беле паре
Лепе ,Маре жути дукати
Дође  реда за пуштање
Све аргати испушташе
Лепу Мару затворише  
 с лудо младо
лепа Мара повиче 
Миру стринку
Мира стринка
Набери раставиче
Растави ме с лудо младо
Мира стринка набрала саставиче
Саставила их с лудо младо.

Запис: 1975.године Горњи Дејан Власотинце
Казивач:баба Јелена Младеновић-врачарица(100.г.девојка из село Лукачево) удата у Горњи Дејан
Забележио: Миросалав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце



-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:06 pm

-наставак-
  *

10.21. Сламке да ваћамо(1)

Девојче, девојче
На крај да терамо
Сламке да ваћамо
Сламке да ваћамо
Куј се скога ване
Вануло се девојче  Мара
Сас момче Стојана
Просто им не било
Ако се не  љубе.
Запис: 1984.године село Равни Дел Власотинце
Казивач: Крстић Зорица
Забележили: Крстић  Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


            *
10.22.  Сламке да ваћамо(2)

Девојче, девојче,
Треај крај, девојче.
У крај да терамо,
Сламке да ваћамо.
Кој се за кога ване.
Ванула се Мила
За делују Бину.
Просто нек им буде
Ако се не љубе
У шарене черге.
Ако се не љубе,
Памет ће изгубе.
Запис: 1976. године село Орашје. Власотинце
Казивач: Славица (девојачко Станковић-село Орашје, 1936.г) Јовић удата у Орашје
Забележио: Слободан П. Стојановић(1949.г село Орашје), сакупљач етнографске грађе

                 *
10.23.  Сламке да ваћамо(3)

Терај крај девојче
Накрај да терамо
Сламке да ваћамо
Вануле се девојке
До делију момче.

Запис: 1979.године се ло Бољаре Власотинце
Забележили: Игор Илић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                  *

10.24.  Сламке да ватамо(4)

Девојче девојче
Терај крај девојче
У крај да терамо
Сламке да ватамо
Које се до ког ване
Ванула се Гордана
До делију Тиху.
Запис: 1980.године села: Крушевица и Црнатово, Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г) Црнатово
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                *


10.25.  Сламке да ватамо(5)

Девојче девојче терај у крај
Девојче у крај да терамо
Да се наџињамо
Сламке да ватамо
Да се наџињамо
Девојче девојче
Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце
                             *

10.26. Јечам жела, Јечменка девојка

Јечам жела, Јечменка девојка,
Јечам жела, јечам љуто клела:
„Јечме жито, семе племенито,
Ја те жела, а ја те не јела,
Сватовски те коњи позобали,
Или моји, или брата мога.
Боље моји него брата мога.
Запис: 1978. године село Козило
Казивач:Евгенија Здравковић, девојачко  Радојичић, рођена у село Добро поље(Црна Трава), рођена 1897. године
Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика

                   *
10.27. Жито желе лепе девојке

Жито желе лепе девојке
Жито желе, житу говориле:
“Ми те желе, ми те нејеле
Нег отишле у дворове беле
Свака свога драгог дочекала“.
Жито желе, све класове зреле
Жито желе, плеле косе беле
Унучад нам жетви помагала
Праунучад пабирчила класје.
Запис 1980. г село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

Казивач: Смиљка Ивановић (девојачко Вељковић из с. Крушевица, 1928.г) удата у село Крушевица и Бранко Ђикић

                  *


10.28. Девојче, девојче 

Девојче, девојче
Три пут горо  зађо
Док ти мајку нађо
Да ти мајку питам
Оће ли те дава
Оће момче
Оће ал за тебе неће
Ти си кућу немаш
Ја си кућу немам
Ал си  паре имам
Кућу ћу да направим
Врата од дуката
Прозор од огледала
Кад погледаш
На мене да се огледаш.
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
 Казивач: Сретен Тодоровић (42.г)
Забелешили: Љубисав Тодоровић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

            *

10.29.  Жеталице

Девојко девојчице
Метни срп на рамо
Ај идемо у широко поље
Да се наджњевемо
Куј ће кога да наджњемо
Девојче момче наджело.
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић
Забележили: Стојана  Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                     *
10.30. За грађанче момче големо (1) 

Заспало девојче на брег 
на камену момку на колену
дизај се девојче сунце  огрејало
ветар подунуо тулбен
одгрнула лице изгорело
гори момче оба да горимо
занат наше мајке
 и нашега татка
што ми нису дали 
у град за грађанче
на кревет да седим
свилу да препридам
гајтан да  преплитам
дукати да нижем
грло да вежем девојачко.
Запис: 1978.године  село Доњи Дејан,  Власотинце
Забележили: Светлана Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                      *
10.31.  За грађанче момче големо (2)

Девојче, девојче
Дизај се девојче
Сунце изгрејало
Ветар подунуо
Тулбен подигнуо
Лице изгорело
Нека гори момче
Заинат моје мајке
Што ме није дала
У град за грађана
За младога терзију
Свилу да препридам
Гајтан да преплитам
Дукати да нижем
На грло да вржем
Грло девојачко.
Запис: 1978.године   село Крушевица Власотинце
Казивач: Рада Младеновић
Забележили: Јордана Стаменковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                         *
10.32. За грађанче момче големо (3)

Девојче девојче
Девојче заспало на брег
Момку на колено
Момче си га буди
Дизај се девојче
Сланце огрејало
Лице ти  изгорело
Нека гори зајнат
Моје мајке и мојему татку
Што ме нису дали у град
За грађанче момче големо 
Но  ме мене дали у село големо
За момче малено.

Запис:1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара)девојка из  село Гуњетина Власотинце
Записали: Милунка Стефановић ученица и наставник Мирослав Младеновић  ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

                 *

10.33. Жетвраска песма

Зађи сунце не зашло га
Мени ми се додијало
Од тројица чорбаџија
Један каже брже жњите
А други каже ниско жњите
А трећи каже клас берите
Тај што каже брже жњете
Он си има много поља
Тај што каже  ниско жњите
 Он си има много стоку
Тај што каже клас берите
Он си има много људи.

Запис: 1977.године
Казивач:  Милунка Јовић из Орашја-девојка из села Палојце код Предејана.
Забележио: Мирослав Младеновић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце
                   *
10.34. Три јетрве  

Три јетрве ваздан желе
Лад, по лад,...
Отуд иде мили свекар
Лад, по лад,..
Запис:1976-1986.године  Горње Повласиње - Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце

                    *
10.35. Ти си моје срце отровала
 
Девојчице, девојчице мала
Ти си моје срце отровала
Нисам знала, нисам веровала
Да сам твоје срце отровала.
А сад зна и у гору цвеће
Да ме твоје срце више неће
А сад знаде и у гори вила
 да сам твоја љубавница била.

Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце
Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г)
Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав 

Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, Власотинце

 (Из рукописа: Лирске народне песме из власотиначкога краја-Горње Повласиње, Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог, 2009. године Власотинце)


 Јул 2009. год.
Власотинце    Мирослав Б. МладеновићМирац локални етнолог

                  * * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 21.септембар 2013.г. Власотинце република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:08 pm

Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње 


I Поезија: 
1. Лирске, 
2. Лирско-епске песме 

II Проза 
1. приповетке: 
-Озбиљне приповетке су: бајке, или женске приповетке, праве, или мушке приповетке, легенде (скаске, каже) и басне; 
Шаљиве приповетке су:шаљиве приповетке и анегдоте; 
2. пословице, загонетеке и питалице 


I Поезија: 
1.1.Лирске народне песме: Митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве. 
1.2. Епско-лирске песме:, митске,легендарне, историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе 

1.1. Лирске народне песме:- као што знамо лирском поезијом (лириком) називамо оне песме у којима преовлађују осећања изазвана неким доживљајем или догађајем. Народна лирска поезија везана је за свакодневнби живот народа, за оно што је доживљавао, чиме се одушевљавао, о чему је размишљао, чега се плашио, што је волео и мрзео, у штаје веровао итд. 
У њој је народ изражавао радост, жалост, љубав, чљжњу, наду, схватање добра и зла итд. 

Она је опева све важније моменте из живота човека као појединца и пева се у свакој прилици:“Свуда одјекује песма: и крај огњишта, око којег жене преду, и на потоку, на коме девојке перу рубље, и по пропланцима, по којима су чобани истерали своја стада, по њивама, које жетеоци жању, у колу, где се сеоска младеж игра, у планини, којом усамљен путник путује, о слави на свадби, крај дечје колевке, крај гроба“ (В.Јовановић). 

Лирске песме су обично кратке и испеване од 5 до 16 слогова. Назив Лирска песма долази од грчке речи лира-којом су стари Грци називали један инструмент чијим су звуцима пратили певање песама. 
Прем садржају чирске народне песме могу се поделити на: митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве. 

Митолошке песме: 
Митолошке песме спадају међу настарије народне песме. Оне су одраз старог човековог веровања и схватања природе и појава у њој, који потичу још из оног доба када се човек налазио на врло ниском ступњу свога развитка(дивљаштва). 
У овим песмама пева се о сунцу, месецу, звездама, вилама, змајевима, вештицама итд.

 Као и о природним појавама, и свему томе придају се натприродне моћи и натчовечанске особине. 
У групу митолошких песама можемо убројити и побожне песме, јер су и оне одраз човековог веровања у натприродне и божанске силе, 

Обредно-обичајне песме: 
1. Коледарске 
2. Краљичке 
3. Лазаричке 
4. Ђурђевданске 
5. Крстоношке 
6. Додолске. 

Обредно-обичајне песме имају у себи елемената(веровања) из најстаријих времена и скако иду у најстарије народне песме, у којима су током времена ушли и елементи из новијих времена (из хришчанске религије). 

1. Коледарске песме певале су се уочи Божића, О њима је Вук Стефановић караџић забележио и ово: 
“Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледе, у којима се уза сваку врсту припијева: Коледо! Опомињем се да да сам још у дјетињству слушао у оваквој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека: да окупам, Коледо-Малог бога, Коледо-У Божића, Коледо!“. 

У овим песмама се најчешће изражава жеља за богатијим и лепшим животом, напретком у стоци и плодношћу у пољу. 

2. Краљичке песме певале су се о Тројицама. За њих Вук Стефановић Караџић вели: 
„Десет до дванаест лијепо обучених и накићених дјевојака иду о 
Тројичину –дне од куће до куће, те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста) између њима зове краљица, а друга краљ, трећа барјактар, четврта дворкиња.

 Краљици је лице покривено пешкиром. Цијело ово коло по двије стопе унапредак ступајући окреће се налијево око краљице, пјевајући пјесме по реду стављене“. 
У овим песмама најчешће се изра-ава жеља за срећним животом онога коме су намењене: домаћину, мајстору, детету, ратару итд. 


3.Лазаричке песме 

4. Ђурђевданске 

5.Крстоношке песме 

5.Додолске песме певле су се за време суше и у њима се моли за кишу. О овим песмама Вук Стефановић караџић је у свом Рјечнику забележио ово: 
„Неколико дјевојака када је суша, иду по селу од куће до куће те пјевају и слуте да удари киша.

 Једна од дјевојака увеже и обложи различитом травом и цвијећем, тако да се нигде не види нимало, а то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дјевојке дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме. Потом домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се“. 




Породичне песме: 
1.Сватовске-Свадбарске песме 
2. Здравице или Почаснице 
3. Успаванке(детињасте) 
4. Општег карактера 

Породичне песме се односе на живот и збивања у породици и има их неколико врста: успаванке (детиње), Сватовске, почаснице и тужбалице. 
успаванке 

1. Сватовске-свадбарске песме су везане за свадбу и свадбене обичаје. Оне највише певају о момку и девојци, просидби, жалости што девојка напушта родитељску кућу, о доласку у нов дом, а уз то и о разним часницима свадбеним (Ким, девер, стари сват итд). 
Сватовске-свадбарске песме, поред љубавних, спадају у најлепше породичне лирске песме и често су пуне весеља и шале. 

2.Здравице или Почаснице износе обично врлине онога коме се наздрављају, као и жеље за његов дуг и срећан живот. Оне су најчешће везане за свадбу, славу или неку гозбу. 

3. Успаванке су песме које мајка пева над колевком свога детета да би га успавала или забавила. Оне су нежне и пуне мајчиних жеља за срећан живот детета- 

4. Општег карактера 

Посленичке песме-песме о раду: 
Посленичке песме-песме о раду певају о раду и разним доживљајима у вези са радом. Оне спадају међу најстарије народне песме. 
Прве човекове песме, уз музику и игру, биле су посвећене раду. У њима је човек изразио своју радост и весеље које у њему изазивају плодови нрада, али исто тако и осудио нерад и ропски рад за другога. Посленичке песме највише су везане за пољске радове и домаће послове и обично се певају при заједничком раду. На мобама, на прелима, лупењкама-комишању кукуруза. 

Љубавне песме: 
Љубавне песме су најмогобројније, а и једну од најлепших група лирских народних песама чине љубавне песме. 

Оне потичу из врло давних времена-из доба када су људи почели да се баве сточарством и земљорадњом. Најстарије, љубавне песме биле су везане за култ божанства, плодности и пролећа. Зато се у њима често славило буђење природе и живота у њој. 

Народне љубавне песме пуне су топлине и нежности, надања и жеља-када певају о срећној љубави, а туге и бола због несрећне љубави и растанка. Исто тако су дирљиве и оне песме у којима се пева о родитељској љубави према деци, а нарочито о љубави сестре према брату. 

У нашој народној љубавној поезији истичу се својом лепотом израза, осећајношћу и нежношћу, као и мелодичношћу, босанске „севдалинке“, јужњачке, македонске љубавне песме

Шаљиве песме: 
Шаљиве народне песме исказују израз народног духа, његове духовитости и наклоности према шали. 

У таквим песмама се често руга непријатељу, лењим женама, неокретним и приглупим људима, младим девојкама, џандрљавим свекрвама, својевољним и непослушним снајама, злим господарима, свекарима, трговцима, судијама и тд. 
Шаљиве народне песме су пуне духа и ведрине. Оне под висом шале често изражавају народну јудрост и ако такве имају поучан карактер. 

I Поезија: 
2.Лирско-епске песме: 

1.2. Епско-лирске песме:, митске,легендарне, историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе 

Епском песмом називамо ону песму у којој преовлађује причање о догађајима и личностима. Име епске поезије долази од грчке речи „епос“, што значи говор, причање. 

У епској песми народни песник пева о догађајима и личностима, али то врши на тај начин што пева о догађају или личности као нечем што је ван њега, као посматрач са стране. У томе непоступа као лирски песник који непосредно изражава своја одећања која су у њему изазвали догађаји, већ их исказује посредно, преко слике догађаја и саосећањем са личностима које описује. 
Као и лирска народна песма, тако је и епска народна песма колективна творевина. 

Њу је створио, свакако једна обдарен човек из народа, али је она, кружећи кроз народ, трпела допуне, скраћења, измене којепотичу од многих мање или више даровитих људи који су је чули, запамтили и даље преносили. 

За разлику од лирске народне песме, која изражава осећања везана за живот појединца, епска народна песма пева о догађајима и личностима значајним за цео народ и изражава мишљење, веровање и осећање целог народа. 

Наша народна поезија уопште, а посебно епска, обухвата живот наших народа у свим његовим облицима и фазама развитка. У њој има митских, легендарних елемената-што доказује да су њпске песме постојале у народу много раније него што говоре подаци о њима.

Први записи о њима потичу из 26. века. 
Највероватније је да се највећи део наше народне поезије развијао у најтежем периоду наше историје-у доба са Турцима и робовања под њима. 

Према облику-дужини стиха-народна епска поезија дели се на песме дугог стиха и песме кратког стиха. 
Песме дугог стиха одликују се тиме што имају 15 или 16 слогова у једном стиху. После сваког стиха или после неколико стихова ове песме имају припев(рефрен). Оне нису тако дуге као песме краткога стиха и осећајне су. Њих нема много: сачувано их је око стотину.

Оне су вероватно, постале крајем 14. века у јужним крајевима наше земље, где је некад био центар наше средњовековне државе. 
Са померањем центра државе на север, под притиском Турака, ове су песме пренете у Војводину, где их налазимо још и у 18. веку.

 Оне певају углавном о истим догађајима и личностима о којима певају песме кратког стиха: О Косовском боју, кнезу Лазарау, Милошу Обиличу, Краљевићу Марку, Змај, Деспоту Вуку, Јакшићима итд.

 Међу најлепше песме дугога стиха спадају: Краљевић Марко и брат му Андрихаш и Мајка Маргарита. 

Песме дугога стиха зову се и бугарштице. Мисли се да ово име долази од речи бугарити, што значи тужно певати. 

Епске песме кратког стиха испеване су у стиховима од 10. слогова и због тога се називају десетерачким. Оне се називају још и гусларским, јер се певају уз гусле (познати народни инструмент са једном струном), а и јуначким, јер најчешће певају о јунацима. 

По лепоти ове песме спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Народ их и данас радо слуша кад их гуслар пева уз пратњу гусала. Њихова мелодија одговара садржају песме; она је широка, отегнута, а често и тужна. 

Према предмету (садржини) епске народне песме кратког стиха деле се на неисториске и историске. 

Неисториске епске песме, међу њима и романсе и баладе, певају о неисториским личностима, а историске о личностима и догађајима за које зна историја, и то почев од 12. века па до најновијег времена. 

           *
Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... M. Mladenovic; Građanin ... Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње ..... садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије . 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:10 pm

-наставак- 

Историске песме: 
Историске епске песме се деле на десет група, односно циклуса: преткосовски, косовски, Краљевића Марка, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, хајдучки, ускочки, ослобођење Србије и ослобођењр Црне Горе, посебну групу чине песме које опевају догађаје и личности из нарсослободилачког рата. 


Циклус преткосовски(12-14. век-време немањића у средњовековној Србији: О Немањи, Светом Сави, цару Душа, краљ Милутин, Стевану Дечанском и о великашима: Вукашину, Гојку и Угљеши Мрњавчевић) 

Циклус косовски(Бој на Косову 1389.г). 
Циклус Краљевића Марка (погинуо на Ровинама 1394.г) као турски вазал (са Дејановићем) после погибије свога оца Вукашина на Марици 1371.године) 
Циклус Бранковића и Јакшића(Од времена косовског боја 1389. године до пропасти наше српске феудалне државе 1559. године-о личностима који су се истакли у борби противу турака. То је било време последњих српских деспоза који су владали Србијом-после смрти Деспота Стевана Лазаревића.(Тодор од Сталаћа, о браћи Јакшића, Богдану и Дмитру, о Бранковићи,а и Јакшићи,а: о Деспоту Вуку Бранковићу, болану Дојчину, Бановић Страхињи, Сибињанин Јанку, војводе Пријезде, Рајко војвода). 

Циклус Црнојевића: Песме о личностима и догађајима старе црногорске државе Зете и њене борбе противу турала и Латинима-Млечићима ( 15. век).Женидба Максима Црнојевића најпознатија песма. 

Циклус хајдучки:-Песме овога циклуса приказују пењриод робовања наших народа под Турцима и опевају борбу хајдука за слободу.

Почетком 16. века Турци су били на врхунцу своје моћи и под својом влашћу држали скоро све балканске земље. Тада је живот наших народа био врло тежак. Турци су пљачкали и глобили, отимали здраву мушку децу, одвосили их у Турску и од њих стварали јаничаре, убијали људе и чинили разна насиља.

Због тога су се многи наши људи, не могући да трпе турске глобе и зулуме, одметали у шуме и борили против Турака штитећи народ од турске самовоље и светећи им се за учињена недела. Та борба трајала је све до ослобођења, до Првог српског устанка. 

Хајдука је било у свим нашим крајевима, и било их је све више уколико су турски зулуми бивали већи. Хајдучки живот је био тежак, а и борба мучна и пожртвована. Хајдук је морао бити кадар“ стићи и утећи и на страшном месту постојати“. 

Ухваћене хајдуке Турци су мучили најтежим мукама и живе набијали н колац. О томе сведоче неки стари записи, а најбоље говори народна песма „Стари Вујадин“, у којој отац саветује синовима: 

„О синови, моји соколови, 
Видите ли проклето Лијевно, 
Ђе у њему бијели се кула? 
Онђе ђе нас бити и мучити: 
Пребијати и ноге и руке, 
И вадити наше очи чарне. 
О синови, моји соколови, 
Не будите срца удовичка, 
Но будите срца јуначкога, 
Не одајте друга ниједнога, 
Не одајте ви јатаке наше 
Код којих смо зимовали, 
Зимовали, благо остављали, 
Не одајте крчмарице младе 
Код којих смо рујно вино пили, 
Рујно вино пили у потаји.....“ 

Зато је у хајдуке могао отићи само онај човек који је имао вере у себе и јуначко срце које је могло да издржи све напоре борбе и претрпи све муке, а да не ода дружину и јатаке. 

Хајдуци су зими боравили код својих јатака, а хајдуковали у пролеће, лето и јесен, од Ђурђевдана до Митровдана. („Ђурђев данак-хајдучки састанак; Митров данак-хајдучки растанак!.) 

Хајдуци су обично живели у дружинама (четама), најчешће од неколико десетина људи.
 Свака дружина имала је свога старешину-харамбашу, кога су сви поштовали и слушали. 

Међу хајдуцима владали су љубав и другарство. Они су се пдликовали великим јунаштвом, издржљивошћу и љубављу према слободи и правди. 

Вуку Стефановић Караџић пише и ово о Хајдуцима: 
“ Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде.
 Да речемо да гђе који отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети али је и то цијела истина да што год је влада турска била боља и човечнија, то је и хајдука у земљи било мање.
А што гора и неправеднија, то више. 

У старо вријеме хајдуци, као што се и у песмама пјева, најрадије дочекивали Турке кад носе новце од дације, и турске трговце, а нису чинили зла народу своме који их је према турцима волио и жалио. 

Прави хајдук неће никада убити човјека који му ништа не чини, осим ако га на то не наговори какав пријатељ или јатак. 

Хајдуци живе љети по шумама и долазе јатацима, те се хране, напримјер дођу коме на вечеру, па им онај да што, те понесу у торбама шта ће кести до сутра навече а кашзо их јатак намјести гђе у шуми, па им носи рућчак и ужину. 

Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме пријатељу на зимовник, али најпре уговоре кад ће се у прољеће и гдје састати. 

На зимовницима гдје који леже дању по подрумима и другим зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдје који преобучен у просте хаљине, чувају стоку као слуге. 

Ако који на одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак на зимовнику хајдука изда или убије, то хајдуци гледају да се освете, макар то било и послије педесет година. 

Хајдуци у наше вријеме у Србији су највише носили чохане чакшире, на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдје који и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ, на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којих су свилене ките висјеле с једне стране низ прса, и које је осим њих слабо ко носио.

 Врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нису могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце.
 Од оружја имали су дугу пушку и по двије мале, и велики нож. 

У Србији је за владе турске у свакој кнежевини био по један буљубаша Турчин са неколико пандура (међу којима је било Срба и Турака), који су гонили хајдуке, а кашто, кад би се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи оволико у друштву тјерали и тражили, а код куће их по шумама и зградама сами крили, опет се понекад догађало да су их хватали и убијали.

 Кога убију, оном пандури отсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу истакне на бедем, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац.

 А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на „тефтиш“, тј. какав старјешина турски изиђе с подоста помагача у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се траже хајдуци.

 Тефтиши су особито бивали послије ратова кад многи људи од страха турскога побјегну у хајдуке. 
Хајдуци се сви држе на велике јунаке, зато у хајдуке слабо смије отићи онај који се у се не може поуздати. 

Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјева из гласа показујући да не мари за живот.
 И предани је хајдук свагда слободнији и отреситији од других људи, не да се никоме и свако га се прибојава. 

У Босни и Херцеговини хајдуци се зову и Црногорци и њигови ускоци, који одонуд излазе те Турке харају и убијају, па се опет враћају својим кућама. 

Тако су се звали и они јунаци наших пјесама који су некада, особито у 16. веку и 17. веку, излазили из млетачког приморја те четовали по турској крајини.“.

(Дација-порез;
 ђечерма-кратак прслук; 
ђелепош-капа,
 буљубаша-заповедник једне чете војника) “ 

Борбу хајдука помагао је читав наш народ јер су они били његови заштитници и осветници.
 Та борба уствари претсавља почетак народнослободилачке борбе против Турака, која је Први српским устанак.

 Зато су борбе хајдука и њихови јуначки подвизи сачувани у народном сећању и опевани у народним песмама.
 Овом циклусу припада велики број песама о којима се пева о Старини Новаку, Старом Вујадину, малом Радојици и другима.

 Својом лепотом, снагом израза и сликовитошћу нарочито се истичу песме: Стари Вујадин-у којој се потресно и узвишено приказују мучења која су подносили ухваћени хајдуци; Старина Новак и кнез Богосав-у којима се сликовитошћу нарочито у песми истечу узроци одласка у хајдуке: 

„Вино пију Новак и радивој, 
А код Босне, код воде студене, 
Код некога кнеза Богосава. 
А кад су се вина понапили, 
Кнез Богосав стаде беседити: 
„Побратиме, СтаринАа Новаче, 
Кажи право, тако био здраво, 
Са шта, брате, оде у хајдуке? 
Каква тебе оћера невоља 
Врат ломити, по гори ходити, 
По хајдуци, по лошу занату, 
А под старост, кад ти није време?“ 
Вели њему Стари Новаче: 
„Побратиме, кнеже Богосаве, 
Кад ме питаш, право да ти кажем: 
Јест ми било за невољу љуту! 
Ако мораш знати и памтити 
Кад Јерина Смедерево гради, 
Па нареди мене у аргатлук, 
Аргатовах три године дана, 
И ја вукох дрвље и камење 
Све уз моја кола и волове 
И за пуне до три годинице 
Ја не стекох паре ни динара, 
Ни заслужих на ноге опанке. 
И то бих јој, брате опростио! 
Кад сагради Смедерево града, 
Онда стаде па и куле зида, 
Позлаћује врата и пенџере, 
Па анметну намет на вилајет, 
Све на кућу по триста дуката! 
Ко имаде, и предаде благо; 
Ко предаде, онај и остаде. 
Ја сам био човек сиромашан, 
Не имадих да предадем благо, 
Узех будак, с чим сам аргатово, 
Па с будаком одох у хајдуке, 
Па се ниђе задржат мне могох 
У држави јерине проклете, 
Већ побегох до студене Дрине, 
Па се маших Босне камените. 
------------------------------- 
----------------------------- 
Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... M. Mladenovic; Građanin ... Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње ..... садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије . 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:11 pm

-Наставак-- 

Циклус ускочки:-После пада Босне и Херцеговине под турску власт (1463-1482.г), многи ду пребегли у далмацију и из Сплита(утврђења град Клис(1537.г) се борили противуТурака. 
Тада постају у которски и приморски ускоци.  Борба против турака и Млечића (латињана) била је дуга и тешка.
Најпознатије личноти у песмама су: Сењанин Иво(Иван Сенковић у песми), Сењанин Тадија, Стојана Јанковића, Илију Смиљанића, Вука Мандушића, Баја Пивљанин. Најпознатијан песме су: Иво сенковић и Ага од Рибника, ропство Јанковић Стојана, Сењанин Тадија и др. 

Циклус ослобођења Србије од Турака:- Овај циклус чине песме које певају о догађајима и личностима из Првог и другог српског устанка(1804-1815.г)., потом све до коначног ослобођења од турака 1878. године (као и многе буне на подручју Југа Србије уи њихове јунаке)од јунака: Карађорђе, Хајдук Вељко, Стеван Синђелић, Стреља и други из нашега краја. 

Циклус песама у првом и другом светском рату 


Неисториске песме: 
Неисториске епске песме певају о личностима и догађајима који нису познати историји. Оне најчешће сликају обичан, свакидашњи живот и обичаје народне или изражавају народна веровања, породичне и друштвене односе и на тај начин помажу нам да и преко њих упознамо прошлост наших народа, тј. њихов историски развитак. 
Ове су обично производ народне маште и веровања, чак и разних предрасуда и сујеверја. 
Има их и са старијим мотивима из паганског доба ( о змајевима, аждајама, вилама, дивовима итд.), а и са новијим хришћанским (бог, марија, хеистос, хришћански светитељи итд.). Осим тога у овим се песмама пева и о другим темама о љубави у породици, о срећним и несрећним приликама у животу итд. 

* * * 

Овде на форуму је објављен део НАРОДНЕ поезије, а око НАРОДНЕ прозе је негде „запело“, што није добро за оне којима је она намењена на Југу Србије. 

Пошто ми је „избрисан” текст ПЕЧАЛНИК (Завичајне приче, легенде, пословице, загонетке, здравице... из власотиначкога краја)-збпг „интервенције“ прво СПОЉНА („цензура“) потом да одговрим који је РАЗЛОГ мог писања на овом форуму, па онда ЗАБРАНА (да се „плати“).. 

Због коректности према свим акупљачима народних умотворевина из области НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ мојих бивших и садашњих ученика, а и оних који су истински заљубљеници наше СТАРЕ СРБИЈЕ на ДИЈАЛЕКТУ; преко својих моралних принципа желим да пређем и апелујем на оне који уређују сајт КЊИЖЕВНОСТ, да поделе на ТРИ ОБЛАСТИ:
А) НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ,
 Б) КЛАСИЧНА КЊИЖЕВНОСТ, 
В) САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ. 
Иако сам по професији математичар-као сакупљач народних умотворевина, у оквиру НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА (прилажем општу поделу по којој сам вршио класификацију) сам желео да ПЕЧАЛНИК објавим на форуму због својих ученика сакупљача иуз планинских села Југа Србије, који су аутентични записивачи и казивачи нашег језичког културног блага-кога се неки одричу. 

Нећу писати више на ни на једном форуму(изузењв о ИСТОРИЈИ на војном форуму) због бирократсјких форми на форумима, којима је форма важнија о д суштине, па и на овом-али ћу само објавити садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије. 
20. март 2010. године Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић Мирац 
           * * *
Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... M. Mladenovic; Građanin ... Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње ..... садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије . 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:12 pm

-наставак-

Прилог: 




САДРАЖАЈ: 

Предговор............................................................................. 
Посвета...................................................................... 



Завичајне приче.............................................. 
Пословице-Народне изреке................... 
Женске Клетве ................................................... 
Здравице и загонетеке............................... 




Завичајне приче.................................. 

Бајке (женске приповетке).................................. 
1. Два брата и сестра ----------------------------------- 
2. Воденичар и ђаво ............................................... 
3. Деда и лисица .................................................... 
4. Бајка о змају ......................................................... 
5. Правда и Кривда ................................................. 
6. Силазак бога са неба ............................................ 
7. Ћерка и пасторкиња .................................................. 
8. Ђаво и маћеха ..................................................... 
9. Прича о ђаволу ................................................... 
10. Прича о сиромаху .............................................. 
11. Пасторка и ћерка ............................................... 
12. Воденичар и ђаво .............................................. 
13. Цар и царица ..................................................... 
14. Пакосна маћеха ................................................. 
15. Пасторка ............................................................ 
16. Црна и бела вуна .............................................. 
17. Злочеста снаја .................................................. 
18. Богат и сиромах ............................................... 
19. Рабаџија и ђаво ................................................ 
20. Поп и Слуга (1) ...................................................... 
21. Два трговца ...................................................... 
22. Баба и прасе ................................................. 
23. Син и зла маћеха ................................... 
(Ромска прича) 
24. Прозевушка .................................................... 
25. Мајка и син ................................................. 
26. Коњ са осам ногу ........................................ 
27. Зет и баба .................................................... 
28. Лења жена ................................................. 
29. „Липови ораси“ ......................................... 
30. Лења ћерка ............................................... 
31. Муж и препредена жена ........................... 
32. Лења девојка ............................................ 
33. Панађур тије ............................................ 
34. Деда и унук ................................................ 
35. Страц и снајка .......................................... 
36. Поп и слуга (2) ........................................ 
37. Благосиљање ........................................... 
38. Попов савет .............................................. 
39. Помакнушеме неизнакнуше ме .............. 
40. Страц са фењером .................................... 
41. Старац и унук .......................................... 
42. бабини младенци ..................................... 
43. Црна чума ................................................ 
44. Кум и дете ............................................... 

Басне............................................................. 
45. Лисица и млада невеста ................................. 
46. Јазавац и лисица ............................................. 
47. Вук и лисица ................................................... 

Шаљиве приповетке................................... 
48. Ћирилица и латиница ........................................ 
49. На испиту ......................................................... 
50. Изгубљени новац ............................................. 
51. Казанџија Вељко ............................................. 
52. Магационер и попадија ................................. 
53. Комшије ......................................................... 
54. „Нек и свиње излипшу“ ................................. 
55. Црнобарска прича ................................. 
56. Свиња оросипала канту масти ............ 
57. Прича о Црној Бари ................................. 
58. Тотије ............................................................. 
59. Ево носача .................................................... 
60. Прича о печалбарима ................................. 
61. Воз и карте .................................................... 
62. Мушке и женске карте ..................................... 
63. Јајца и сол ......................................................... 
64. Печалбарска шала .......................................... 
65. Цигларска прича ............................................ 
66. „Домаћи задатак“ .......................................... 
67. Власотиначко Дедиње .................................. 
68. Партиске фразе .............................................. 
69. Партија и Црква ........................................... 
70. „Пријем у партију“ ...................................... 
71. Радник и конгреси ...................................... 
72. Жалбе ........................................................... 
73. Бирократија ................................................. 
74. Мика-Јан .................................................... 
75. Избори ...................................................... 
76. Војничке догодовштине .......................... 
77. Боцкалице 

Остале народне приче.......................... 

78. Крстоноша ...................................................... 
79. Прича о крчми ............................................... 
80. Валчићева прича ............................................ 
81. Прича о Борином Долу .................................. 
82. Да се не заборави ........................................... 
83. Цртице са пописа ........................................... 
84. Шарени штапићи ............................................ 
85. Родитељи и деца ............................................. 
86. Прича о Белмужу ............................................ 
87. Народна кола(ора) .......................................... 
88. Весела страна живота ............. 
89. Шатровачким језиком нема ко да прича ....... 
90. Доживљаји Драгољуба из Ломнице................ 
91. Сахрањен жив човек ........................................ 
92. Прича из рата .................................................. 
93. Цоне поп ......................................................... 
94. Прича из Конопнице ...................................... 
95. Големо волење ............................................... 
96. Славе нек'д и с'г ............................................. 
97. Прво бањање у Власину ............................... 
98. Голема „прича“ ............................................ 
99. Браца Гоце ..................................................... 
100. Дно без врећу ................................................ 
101. Девет година ропства ................................... 
102. Гаврил Тобџија ........................................ 
103. Прича о Валчићу ........................................... 
104. Предратна прича ........................................... 
105. „Изјава“ .......................................................... 
106. Власинска жена печалбара ........................... 
107. Жена надничар ............................................. 
108. Лозјарска прича ............................................ 
109. Свођанска разгледница живота .................. 
110. Црнатовачки говорни медаљон ................. 
111. Дејански говорни медаљон ....................... 
112. Самоћа сточара-судбина живота ---------- 
113. Знепољски џамбаси................................... 
(Причу посвећујем „џамбасу“-Зорану Печанкару) 
114. Дан кроћења коња ..................................... 
115. Дејанске врачарице ................................... 
116. Ставра и димњак ..................................... 
117. Сабори ......................................................... 


Легенде и предања....................................... 

Легенде......................................................... 
118. Легенда о хајдуку Стојану Масенги....... 
119. Легенда о Пустој Реци 
120. Легенда о црнобарским музичарима ..... 
121. Легенда о црнобарском цркви ................. 
122. Легенда о црном бику ............................... 
123. Легенда о Поповом кладенцу ................. 
124. Легенда о Косовском барјаку ................. 
125. Легенда о свадбеном барјаку ................. 
126. Легенда о Јанку Сеизу ........................... 
127. Легенда о хајдуку Белкићу .................... 
128. Легенда о Црној Трави .......................... 
129. Легенда о „Власинском блату“ ............. 
130. Легенда о Чобанцу .................................. 
131. Легенда о Светој води ............................ 
132. Легенде о настанку Власотинца ............. 
133. Легенде о Шишави ................................... 
134. Дејане (Косовска легенда) ........................ 
135. Легенда о Бошковићу и Дејану ................. 



Предања......................................... 

136. Предање о Кавадарцима .................... 
137. Предања о девојачком камену ............ 
138. Предање у Цртову ....................... 
139. Предања о Марковом камену .............. 
140. Предање о дукатима ............................. 
141. Предање о разговору 
Карађорђа са Стрељом .................................. 
142. Предања о баби ................................... 
143. Предања о Предејану ......................... 
144. Предање о Манастиришту ................ 
145. Предања о предаји ........................... 
146. Предање о Ђоки Рабуџиском ........... 
147. Предање о Лазаревом извору .............. 
148. Предање о Бегу и Белим кравама .......................... 
149. Предање о Ранђелу Каракашу .......................................... 
150. Предање о Бољару ............................................................ 
151. Предање о Добром Пољу-Црној реци ........................... 









Пословице-народне изреке.................................... 
152. Села Преданча(Дејан), 
Крушевица, Рамни Дел ......................... 
153. Село Липовица ......................................... 
154. Село Шишава и Ломница ..................... 
155. Село Бољаре .......................................... 
156. Село Црнатово ...................................... 


Женске Клетве...................................................... 
157. Село Средор ............................................ 
158. Село Скрапеж ........................................ 
159. Село Липовица ..................................... 
160. Село Преданча(Дејан) ............................. 
161. Село Бољаре ....................................... 
162. Село Црнатово ......................................... 








Здравице ................................................................ 

163-170. Свадбарске здравице............................................. 
171-179. Славско-Гостињскње здравице........................... 

Загонетеке ............................................................ 
180. Загонетеке ............................................................ 


ПОГОВОР ........................................................................... 

КАЗИВАЧИ ......................................................................... 

ЗАПИСИВАЧИ ..................................................................... 

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА ........................ 


ПОДАЦИ О АУТОРУ ........................................................ 





16. октобар 2009. године Власотинце ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце 
Мирослав Б. Младеновић- Мирац 
       
                   *
Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... M. Mladenovic; Građanin ... Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње ..... садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије . 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:15 pm

-наставак- 

KAЗИВАЧИ 

1. Васиљко Вељковић(1903.г) село Крушевица, неписмен, бонбонџија. Усмен приповедач. Био интерниран у Бугарској у Другом светском рату. Казивач:- приче под бројем: 1, 2, 21, 54, 
60, 


2. Ружа Стевановић (62.г) село Доњи Дејан, неписмена. Домаћица. Казивач:- приче под бројем: 3, 

3. Ружа Митић(65.г) село Крушевица . Неписмена. Домаћица. Казивач:-Приче под бројем: 4, 

4. Роска Ивановић (1903.г) село Крушевица, девојка из село Равни Дел. Неписмена. Усмен приповедач. Казивач:- Приче, пословице, загонетке, под бројем: 5, 29, 30, 152, 180, 

5. Милош Јовановић село Доња Ломница, ученик шестог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава. Приче је чуо од парабабе и парадеде Цветковић (1903.г) из село Црнатово под редним бројем: 6,8, 

6. Олга Лепојевић (девојачко Стоиљковић) рођена и удата у село Крушевица. Неписмена. Била као девојка у лазарицама и Краљицама између два светска рата. Живи приповедач народних песама и прича Горњег Повласиња. Неписмена. Казивач:- Приче, легенде и предања,клетве, загонетке, под редним бројем: 7,18, 22, 47, 137, 152, 

7. Марица (Мара) Младеновић(девојачко Стојановић) рођена 1925. године и удата у село Преданча(Горњи Дејан). Неписмена. Била као девојка у лазарицама и учесник НОБ-е у Другом светском рату. Живи приповедач народних песама . прича и народних мудрости. Казивач:-Приче, пословице, клетве, загонетке под редним бројем: 8, 11, 14, 15, 16, 36, 47, 86, 107, 152, 160, 180, 

8. Велимир Анђелковић (1917.г) село Крушевица. Усмен приповедач. Самоук. Учесник НОР-а. Казивач:-Приче под бројем: 10, 


9. Марија Стојановић (девојачко Здравковић) село Липовица, девојка из села Орашје(славили Свети Ранђел), рођена 1948. године. Казивач:- Приче под редним бројем: 17, 43, 

10. Војислав Лепојевић (1923.године) село Крушевица, учесник НОР-а, усмени приповедач, а цео радни век првео као печлабар на циглани у Високо у Босни. Самоук. Казивач:-Приче под редним бројем: 19, 


11. Русанда (Руска) Вељковић (1903.год.) село крушевица, девојачко Грујић из село Доње Гаре. Бонбонџија. Неписмена. Бистра жена. Живи приповедач. Памти страхоте Гарске трагедије од стране Бугара у другом светском рату. Казивач:-Приче под редним бројем: 20, 


12. Милева Јовановић (63.године), ромкиња, село Доњи Дејан, врачарица. Неписмена. Казивач:- Приче под бројем: 23, 



13. Смиљка Ивановић (девојачко Вељковић) рођена 1928. године и удата у село Крушевица. Знала све старинске приче, песме и обичаје. Неписмена. Казивач:- Приче, загонетке под бројем: 24, 27, 47, 152, 


14. Благоје Гавриловић ученик за одрасле ОШ „Карађорђе Петровић“ шк. 1977/78. године село Крушевица. Запис од старијих људи у село Бољаре 1978. године. Казивач:-Приче, здравице под редним бројем: 26, 48, 49, 50, 152, 180, 


15. Видосава Раденковић (73.г) село Крушевица. Неписамена. Усмени приповедач. Била као девојка у лазарицама. Казивач:-Приче под редним бројем: 28, 38, 


16. Јулијана (Јулка) Лепојевић рођена 1902. године рођена и удата у село Крушевица. Неписмена. Била као девојка у лазарицама. Казивач: Приче под редним бројем: 31, 


17. Ружа Анђелковић (64.г) село Ломница. Казивач:-Приче под редним бројем: 32, 

18. Даринка Лепојевић (1900.године село Крушевица. Неписмена. Казивач:-Приче под редним бројем: 33, 

19. Владимир Јовић (63.г) село Крушевица. Полуписмен. Казивач: Приче под редним бројем: 34, 

20. Живко Ицић (1949.г) село Средор. Писмен. Казивач: Приче под редним бројем: 35, 

21. Зорка (Зорица) Ђорђевић (1934.г) девојачко Стојановић, рођена и удата у село Преданћа-Горњи Дејан. Неписмена. Била као девојка у лазарицама. Приче је научила од своје мајке Љубице (Љубе) Стојановић(1900.г). Казивач: Приче под редним бројем: 39, 45, 

22. Стана Ицић (1910.г) село Средор, девојачко Јовић из село Комарица. Неписмена. Речита жена, Бистроумна и приповедач. Казивач: Приче под редним бројем: 40, 


23. Војислав Ицић (1910.г) призетен у село Средор, а родом из село Крушевица. Неписмен. Оштроуман и речит. Казивач: Приче под редним бројем: 41, 

24. Ружа Стаменковић (1910.г.) село крушевица. Неписмена. Каизвач: 

Приче под редним бројем: 42, 


25. Лазар Славковић (70.г) село Крушевица. Казивач: Приче под 
бројем: 46, 

26. Чедомир Стојковић (1935.г.) село Ладовица. Ученик за одрасле у 
У ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица шк.1977/78.г. 
Народни приповедач. Као дете учествовао у Коледарима за 
Божић. Казивач: Приче под редним бројем: 51, 

27. Зарије Љубеновић ( 1925.г.) шумар, село Добровиш. Казивач:- Приче под редним бројем: 52, 

28. Даринка Стаменковић (85.г). запис 1994.г, село Шишава. Казивач: 
Приче са редним бројем: 53, 

29. Јордан Стојановић (1925.г) село Преданча-Горњи Дејан.Учесник НОР-а. Шерета . Печалбар зидар. Казивач: Приче са редним бројем: 54, 89, 

30. Стојна(Цаца) Младеновић (девојачко Адамческа), рођена 1955. године село Црешњево Македонски Брод, Македонија и Мирослав Младеновић(1948,г) наставник и локлани етнолог. Стојна је удата у село Преданча-Горњи Дејан. Казивач: Приче са редним бројем: 56, 66, 67, 71, 77, 83, 


31 Марко Петровић, село Црна Бара.Казивач: приче под редним бројем: 57, 


31. Властимир Младеновић (1938.г) село Преданча и Мирослав Маденовић наставник и локални етнолог. Властимир познати музикант хармоиникаш у Горњем Повласињу. Казивач: Приче под редним бројем: 
58, 88, 

32. Борко Јанковић „Калинка“ (1934.године) село Крушевица. 
Казивач: Приче под редним бројем: 59, 64, 

33. Станомир Илић, „ваљач“(1951.године село Преданча-Горњи 
Дејан. Казивач : Приче под редним бројем: 60, 

34. Витомир Ђорђевић (1934.г) село Преданча. Шерет. Печалбар 
циглар. Казивач: Приче под редним бројем: 63, 176, 

35. Драгиша Станковић 1958.г) село Преданча. У младости 
био музикант хармоникаш. Живи у Власотинце као зидарски 
Предузимач. Казивач: Приче под редним бројем: 63, 

38. Ратко Илић (1951.године) село Преданча-Горњи Дејан. Цигларски предузимач у Хрватској у бившој Југославији. 
Живи у Велику Плану. Казивач: Приче под редним бројем:65, 


39. Влајковић Драган (1943. године) село Липовица. 
Мајстор кројач. Приповедач. Живи у Власотинце. Казивач: 
Приче под мредним бројем: 68, 

40. Владимир Костовски (1945.г) у Македонији. Професор руског језика у гимназији Власотинце. Живи у Власотинце. Казивач: Приче под редним бројем: 69, 

41. Ђорђе Цакић (1948.г) Власотинце, наставник општетхничког, 
хумориста. Казивач: Приче под редним бројем: 70, 

42. Сретко Пешић „Жаба“(1951.г) Власотинце, радник 
„Млади графичар“ и Мирослав Младеновић(1948.г) наставник и 
локални етнолог. “. Казивач: 
Приче под редним бројем: 72, 73, 74, 75, 

43. Новица Лепојевић (1949.г) село Крушевица и Мирослав Младеновић (1948.г) наставник и лолани етнолог. Новица живи у Обреновац. Казивач: Приче под редним бројем : 76, 

44. Бранислав Тодоровић (1943.г), Босиљка Стаменковић (1943. г.) и Мирјана Димитријевић (1952.г) село Шишава. Казивач: Приче са редним бројем: 78, 

45. Урош Валчић (1884.г.) Власотинце, учесник турских ратова и првог светског рата (1912.1918.г). Казивач: Приче под редним бројем: 80, 

46. Влајко Станојевић (1892.г) село Борин Дол, учесник балканских ратова и првог светског рата (1912.1918.г). Солунски ратник, Казивач: Приче под редним бројем: 81, 

47. Љубиша Станковић (1964.г) село Брезовица. Учитељ. Живи у Манастириште, Казивач: Приче под редним бројем: 82, 

48. Богдан Стојчић (1923.г) село Крушевица и Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог. Богдан Бонбонџија и кафеџија. Усмени приповедач. Казивач: Приче под редним бројем: 84, 123, 

49. Ружа Митић (64.г) Село Ломница. Казивачи: Приче под редним бројем: 89, 

50. Драгољуб Стаменковић (1903). године село Ломница. Казивање 
доживљаја 1978.г. Воденичар. Казивач: Приче под редним 
бројем: 90, 

51. Миланија Станковић (87.г) рођена 1921.године. Живи у 
Шишаву. Казивач: Приче под редним бројем: 91, 

52. Ђокић Марјан, рођен 1959.г-село Шишава Власотинце. 
Казивач: Приче под редним бројем: 92, 


53. Ђорић Никола (1938.г) село Шишава. Казивач: Приче под редним 
бројем: 93, 

54. Драган Миљковић, село Шишава. Казивач: Приче под редним 
Бројем: 95, 96, 

55. Илић Борко (1948.г) село Преданча и Мирослав Младеновић 
наставник и локални етнолог. Казивачи: Приче под редним 
бројем: 97, 

56. Драгица Станковић (девојачко Стојчић рођ.1959.г) село Горњи Дејан, удата у село Преданча а живи у Власотинце и Мирослав 
Младеновић наставник и локални етнолог. Казивачи: Приче под 
редним бројем: 100, 

57. Зорица(Зорка) Станковић(Златковић девојачко- махала Чука село Златићево(Г.Дејан), 1933.г). и Миливоје Злтаковић(1903.г). 
Као девојка ишла у лазарице. Казивач: Казивач: Приче под редним бројем: 89, 101, 104, 

58. Благоје Младеновић (1920.г), учесник НОР-а, печалбар циглар и Владимир Илић (1881. године) ваљач, село Преданча. Казивачи: Приче под редним бројем:86,102, 

59. Мајстор кројач „Чучка“ насељен из села Орашје. Казивач: Приче под редним бројем: 103, 

60. Симон Симоновић-Монка, пуковник и учесник НООБ-е 1941-1945. године, Црна Трава. Писац О ПЕЧАЛБАРСТВУ ЦРНОТРАВАЦА и Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог Власотинце. Приче под редним бројем: 106, 112, 

61. Рада Станковић (1882. године) село Орашје и Марица Младеновић(1920. године )село Преданча Власотинце. Казивачи: 
Приче под редним бројем: 107, 

62. Александар Митровић (85.г), рођен 1892.г. село Црнатово 
Власотинце 
Казивач: Приче под редним бројем: 108, 

63. Радосав Стојановић ( 1953. године) рођен у село Млачиште 
Црна Трава. Професор српског језика и писац, Рефернце: 
ЦРНОТРАВСКЕ ПРИЧЕ-Радосав Стојановић, Просветa Ниш 
2002.год. Казивач: Приче под редним бројем: 113, 114, 

64. Јован Петровић (1925.г) село Преданча, акцијаш многих радних 
акција у бившој Југославији, више пута ударник и учесник НОР- 
а 1941-1945.године, Најбољи планински косач. Казивач: 
Приче под редним бројем: 115, 116, 

65. Стојковић Томислав (1941.године) село Шишава. 
Казивач: Приче под редним бројем: 117, 



65. Светозар Степановић (60.г) с. Горњи Орах)одсељен у село Стубла после 1945. године(Пуста Река) и Владимир Илић(1881.г) ваљач и воденичар село Преданча Власотинце. Kaзивач: Легенде и предања под редним бројем: 118, 

66. Светомир Илић (1920.г) родом из село Горњи Орах, одсељен у 
Пусту Реку. Народни приповедач. Kaзивач: Легенде и предања
под редним бројем: 119, 


67. Миленковић Драгосалв (1951.године) и Драган село Црна Бара. 
Легенде и предања под редним бројем: 120, 121,122, 


68. Владимир Илић (1881,г) ваљач село Предљанча и Арсић Тоза(1882.г) село Златићево учесниици балканских и првог 
светског ртата 1912.1918, гиодине. Живи приповедач. Казивачи: 
Легенде и предања под редним бројем: 124, 125, 146, 


69. Душан Сеизовић (1924.г) Власотинце. Казивач: 
Легенде и предања под редним бројем:126, 


70. Деда Константина: Констатиновић и Драгољуб Ђокић(1933.г) 
с.Шишава, 1998-2008.године. Казивачи: 
Легенде и предања под редним бројем: 133, 


71. Деда Димитријевић (1903.г) село Свође и Никодије 
Петровић(83.г) село Г: Дејан. (Географска Енциклопедија 
Србије, страна 355, књига 1. запис 1975. године. Казивачи: 
Легенде и предања под редним бројем: 135, 

72. Станко Миљковић (59.г-рођен 1918. године) село Доњи Дејан. 
Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 136, 137, 

72. Драгиша Илић (1937.г) село Алексине. Бави се писањем поезије. Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 138, 


73. Стојан Стојановић „Вершула (1981,г) и Владимир Илић (1881.г) ваљач и воденичар из села Преданча. Учесници балкаснких ратова и првог светског рата 1912-1918. године. Стојан је био Народни гуслар и самоки болничар са солунског фронта-намештао преломе ногу и руку. Старешина села. Казивач: Легенде и предања под редним бројем:139, 145. 146,

74. Тоза Арсић рођен 1881.године село Златићево и деда Крстић из села Јаковљево. Учесник балканских и рпвог светског рата 1912.1918.г.Зпис 1975.г. 
Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 142, 146, 148, 

75. Урош Цекић је имао 86. године, када је казо ово 
предање о настанку села Бољре, који је рођен 1895. 
године, учесник балканских и првог светског рата(1912 
1918.године. Он памти кад је имао осам година да је у 
село 1903. године у село Бољаре 15 кућа,а у Селиште су 
постојале 5 кућа, а засељене су са Косова, а 1910. 
године су куће биле покривене са сламом. А касније са 
ћеремидом. Постоји предање и у Географска 
Енциклопедија Србије, страна 355, књига 1, 
(Стаменковић Србољуб). Казивач: Легенде и предања 
под редним бројем: 150, 
                   *

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost EmptyČet Sep 26, 2013 9:16 pm

-наставак-
  *
Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodna-knjizevnost-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... M. Mladenovic; Građanin ... Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње ..... садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије . 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац

-наставиће се-