DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

Delite
 

 Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Sep 11, 2013 2:10 pm

First topic message reminder :

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:


 


-   Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena.


 

- Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.

 

- Na verski praznik Eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilazeći oko kuće i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more-verski praznik na koji se preaznuje od zmija

 

- Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

 

- Kad se mačka okrene istoku i  šapatom se umiva, biće kiša.

 

- Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci.

 

- Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se ne bi uvampirio.

 

- Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), nekupa se jer se preobrazila voda.

 

- Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi.

 

- Kada laste nisko lete, biće kiša.

 

- Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige.

 

- Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg.

 

 - Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo  zanimanje.

 

- Na Mladenci treba paliti đubre, da ne bi cele godine imali buve u kući.

 

- Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke.

 

- Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i ne treba ga terati da ode.

 

- Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne.

 

 - Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja.

 

- Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće.

 

- Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.

 

-  Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda.

 

- Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću.

 

- Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće ništa loše desiti kad se pljune na zemlju.

 

- Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena -a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu-a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne rčne(bode) u oko.



- Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće-a ako se bacaju celi onda će jaja biti mućak-a bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.



- Posle večeri na badnje veče se svi celivaju(ljube) da ovce čuvaju jaganjci.



- Na badnje veče žena rgne(mune rukom) muža u slabinu a muž ženu-da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.



- Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.



- Od badnje veče voda od voćke stavlja  se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne.



- Glamnja  (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.

 

- Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.




- Ko sve jede, treba da „uhvati“ tele (ko je ješan) kad se  oteli krava, a ko nije ješan, nesme da ide da ga „uhvati“  kad se krava teli.



- Krava kad se oteli, žena se gola skine i sa jajce je zađe i udari je u glavu da se ne hvataju mađije i onda je na rogovi veže tračku sa kičicom( alena i bela) a na rep konac (crven). 




- Kude se nejede ’leb, tuj se tura vreteno i kluvče, a kude se jede ’leb tuj se ne tura.



- Kad pojde pop na opelo(pevanje)-popadija vrlja kopač što više ljudi da umiru. Porodilji se nosi kravajče, da k kad to dete odrste se lakše uda(oženi).

 

- Na krstoputinu se prekrtse crveni konci, pa koj naiđe da kune od ništa vajdu da nema, ništa dobro da nema.



- Na badnji dan  se  zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona  s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva.



- Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.



- Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u  s’n prikaže  koju će devojku da uzne.



- Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak)  i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši  prase, toj se ostavi za lek  za svinju.



- Samovilke(teške bolesti-šlog)-veruje se da od samovilke se treba čuvati, kad vetar duva, pa se vrti na zemlju u krug-lišće, slama i prašina. To  je samovilka( bolest) i kad vrti de pljuje:“ plju, plju.....“-pa se izgovara na glas:“ja sam usran i umočan(popišan)“-jer se veruje da kod čisti doode samovilke(bolesti), a kod umočani(nečisti) usrani i umočani ne doode.



- Kad se s’nja momče prvi s’n-će se udade devojka prvu godinu, ako s’nja drugi s’n(oko pola noći)-će se devojka udade drugu godinu, a ako se s’nja treći s’n(predzoru)-će se devojka udade treću godinu.



- U proleće devojke beru travke-cveće Obrten (kao bela rada-žuta cvećka, pušta  list kao mleč travka) i prave se kolcetija-kolce(venčić) i kroz kolce momak progleđuje devojku i obrnuto-da se momak i devojka obrnu, da se vole.

 

- Ako se dete zadoji levom sisom biće levak.

 

- Ako neko sretne na put i pljune onda se smatra da te mrzi..

 

- Ne valja da se sretnu dvojni svatovi jer će da se pogledaju mladke i jedna od njih neće imati dece.

 

- Za božić se peče prase a ne živina, zato što prase rije unapred, a živina čeprka unazad-pa će tako da bude tokom cele godine.

 

- Ako te svrbi  dlan onda će biti pare; ako te svrbe usta onda će da se ljubiš s nekim- ako ti  se lacka onda te neko spominje.

 

- Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.



- Na Božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).



- Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.



- Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje.

 

- Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.



- Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.



- Devojka mlogo tugovala ua momče, žto gu njeni nesu dali za njega. Otišla noću od tuge i ujanula (ujahala) kamen, tuj osamnula i skamenila se, pa se veruje da je taj kamen  dobio naziv Devojkin kamen.




Zapis: od  1970 do  1981 godine sela:Kruševica, Ravni Del, Donje Gare,  Predanča(Gornji Dejan), Javorje, opština   Vlasotince


 

Kazivači: Iz selo Kruševica(1976-1981): Smiljka Ivanović(1928),Ruža Ranđelocić (1912), Rža Stamenković (1910),   Roska Ivanović(1903-devojka iz R.Del)), Olga Lepojević(1923.g), Ruska Veljković(Grujić-1906.devojka iz s Gare) i  Predanča(G:Dejan):-Marica Mladenović (1925.g), LJuba Stojanović(19003), Natalija Stančić (1910.g-devojka iz Javorje))



Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac (1948.g) rodom iz mahale Predanča(G.Dejan) opština  Vlasotince; nastavnik matematike  u OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

     *


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU-pečalbara:



- Kad se  pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna(testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore.


 

- Pečalbar  preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, ne izgore se, preripi  sekiru, neiseko se,, preripi vodu, ne udavi se“.



- Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije  smela da se mete, da se  pečalbar negdne ne smete.



- Kad se pođe u pečalbu nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili  može  da bude presritač ako nosi pune testije(stone) sa vodom,kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.



- Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.



- Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.



- Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se ne odgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.



- Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i  njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.



- Često su u  nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlde žene lomile  grane gloga, ili  bilo kojeg  trna koji se lako  zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok  se ne prođe potok.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.



- Kada se ispraćao pečalbar, obavezno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji nisu smeli da odbiju da ne pinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.



- Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namenjuje  svom mužu pečalbaru. Neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada ne ide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.



Reference: Ciglarstvo u našem kraju, Autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj  2 , 2006. godine Kulturni centar Vlasotince
8.april 2007. godine Vlasotince


 

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

               *


KRSTOPUTINA(VEROVANJE):


 

-Mesto gde se putevi u selu sastavljaju zove se Krstoputina, a na njoj se često prave mađije. ko kome želi da podvali u nekom zlu prema verovanju starijih ljudi.

 

 Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš(fustanče a kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolesdtan obuče na krstoputinu, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na nekoj drugoj strani(putu) negde u planinu gde kokoške ne kreku, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču.



Veruje se da  kada se stavi  „živa“ u pojas(žene ili muškarca) ili bepčićima u navojke-uzme se „živa“ i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovu kod novorođenčeta.

 

 Ako žena vračarica pronađe napravljene mađije kod ljudi na kosu (mađije napravljene da se devojka ne uda, momak ne oženi, bolest u kući, da neide napredlak u kuću), na veš-to se stavi na krstoputinu, verujući da se čovek oslobađa od mađija.

 

 Kod stoke se na krstoputinu se spali koš za seno i drugo, gde vračarica pronađe mađije(da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da lipsuje sve živo u štali).

 

Ne mokri se na krstoputinu, ispod streje kuće, ispod šipka, zato  što se tu rasturaju mađije i veruje se da da će one otići za onim ko mokri na ova sveta mesta.

 

Zapis 1980.g selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač:Olga(Stoiljković) Lepojević(1923),rođe selo Kruševica Vlasotince



Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

              *


MAĐIJE:



- (1) Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž  po mene trči“.



- (2) Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž  mene  da teži“.



- (3) Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).



- (4) Na badnje veče  uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju”.



- (5) Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva  decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u  s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)



- (6) Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.



- (7) Krstoputina- je mesto gde se  „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se  priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja  žene) i toj se zapali na krstoputinu.  Zatoj se ne mokri na krstoputinu.



Zapis: 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Olga(Stojiljković) Lepojević(1923), 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince


Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije


 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 *

 

NAPOMENA: Postoji još sakupljeni etnološki  materijal kada sam radio kao nastavnik matematike  u OŠ „Braća milenković“ u selo Šišava-Lomnoica, opština Vlasotince; gde su u prikupljanju narodnih umotvorevina učestvovali moji  učenci (od petog do osmog razreda od 1994 do  2013) iz susednih sela: Sredor, lipovica, Crna Bara, Gunjetina, Komarica, Skrapež , Gornja i Donja Lomnica i Šišava.

Kada se budu stvorile normalne okolnosti za puiblikovanje etnološkog materijala u kome će ministarstvo prosvete i kuture i lokalna sredina sa srpskom akademijom i naukom imati sluha za ISTRAŽIVAČE koji su posvećeni svojoj kulturnoj bnaštini i tradiciji bez „uplita“ dnevne poltike i upotrebe i zloupotrebe tradicije u neke druge svrhe-onda ću taj materijal publikovati na svim forumima u bivšoj Jugoslaviji i ĆIRILICOM i LATINICOM, jer smo svi mi deo slovenske kulturne baštine na Balkanu.

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 


     www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

                     *
             Obiaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ...mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom kraju:(sa ...
http://getjobsnscholarship.com/obiaji/obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html
  
                 *

          Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...
http://www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people


         biaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...
              
         Recept za pogacuecept za pogacu
36.cyejzk.pp.ua/30e - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

    
            Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...

           Ko Umro - Free People Check with News, Pictures & Links - Yasni.com
www.yasni.com/ko+umro/check+people
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

 Ogradi Za Dvorovi | JobScholarship.com
www.jobscholarship.com/tag/ogradi-za-dvorovi/ - Кеширано
Narodni Obiaji I Verovanja U Vlasotinakom Kraju 12 Miroslav Mladenovic NastaNARODNA VEROVANJA ZAVETOTINE U VLASOTINAKOM KRAJUsa ...

          
             Jelena soska - Onlineobchody.com
[url=http://www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena soska]www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena%20soska[/url] - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
                 
           Za Slavu Po Obicaju - Lyrics & Videos
dlyricsvideos.com/go-5OBWif5mP4M/za-slavu-po-obicaju.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Narodni običaji i verovanja u ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...





 

НАПОМЕНА: Pостоји још сакупљени  етнолошки материјал када сам радио као наставник математике  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница, општина Власотинце; где су у прикупљању народних умотворевина учествовали  моји ученици  (од петог до осмог разреда од 1994 дo  2013) из суседних села: Средор, липовица, Црна Бара, Гуњетина, Комарица, Скрапеж , Горња и Доња Ломница и Шишава.

Када се буду створиле нормалне околности за пуибликовање етнолошког материјала у коме ће министарство просвете и кутуре и локална средина са српском академијом и науком имати слуха за ИСТРАЖИВАЧЕ који су посвећени својој културној бнаштини и традицији без „уплита“ дневне полтике и употребе и злоупотребе традиције у неке друге сврхе-онда ћу тај материјал публиковати на свим форумима у бившој Југославији и ЋИРИЛИЦОМ и ЛАТИНИЦОМ, јер смо сви ми део словенске културне баштине на Балкану.

 

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама И прича на дијалекту југа Србије

 

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Sep 26, 2013 11:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:23 pm

-наставак-

Када девојка дође са сватовима у авлију момка, испред куће је дочекује свекрва са ситом и житом-пшеница или раж и јабука, па се то жито баца преко главе, а јабуку млада невеста баца преко куће.

После када уђу у кућу-свекрва ги састави заједно да стоје на праг и кој улегне први у кућу, тај ће да командује у кућу. Данас се тај обичај са јабуком, ситом и житом и јабуком и даље изводи у другој половини 20. и почетком 21. века у скоро свим селима-а махом младожења преноси младку(невесту) преко прага.


После се вечера-износе шевови(поклони за младе)-махом посуђе и ствари које ће им бити потребно за заснивање новог дома у брачној заједници. То је први дан свадбе. Данас се при крају 20. века и на почетку 21. века ствари-поклони дају све у једном дану, јер се и свадба прави само један дан.

Приликом давања шевова-поклона(ствари), увече на први дан свадбе, давају се и банице, погаче, ракија, воће и после девојка „прође“ да се поздравља са гостима-најпре иде момак(младожења), поздравља се, а онда за њим и младка(невеста)-старије пољуби у руку, а са младима се у образ љуби и рукује, а то исто чини и девока за њим.

Свако од гостију приликом „поздрављања“(руковања) даје паре (новац) младкој (невести) онолико колико се има и према близини родбинске везе-за поздрављање(руковање).

После ноћног весеља, кум и старојко(побратим-стари сват) се испраћају музиком до места где ће отићи на спавање. Некада у свој дом, а некада у неку другу кућу где ће отићи на спавање-ако су из далека дошли на свадбу.

Другог дана свадбе-ујутру када девојка устане са свирачима иде на воду са тестијом на сеоски кладанац-извор.

Наравно њу води „младоженски“ -то је махом зет момка-који са китеним кондиром обавезно зове госте за свадбу, иде са китеним кондиром по кума, старога свата и увек иде први са кондиром и даром-пешкиром и везаном кошуљом све док траје свадба.

Од младожењине авлије до извора-кладенца, прати их музика-често свирачи трубачи, аи некада и хармоникаш или у прошлости су то биле гајде или зурле са тупаном или дудуком.

Ујутру наравно негде се задржао обичај да ујутру свекрва из свадбене постеље износи „бели чаршав са мрљама крви“-као знак „поштења“(невиности) -на вратим собе и свима показује, а музика свира том радосном тренутку свекрве, да јој снаја долази у кућу као честита девојка. Било је и пошалица да се у неким селима свирала и музика док су млади, имали прву брачну ноћ у постељи.

Кад девојка дојде од воду, момак је згрејао ракију и девојка дава на сви да пију који су ишли сас њу на воду. После момак и малодоженски(зет момка) иду по кума и по старејка са свирачима.

Младоженски(зет)-кондиром зове родбину момка за свадбу и тада се новцем кити кондир, наравно и са цвећем. Младоженски обавезно носи преко рамена пешкир и кошуљу као дар и то све док траје свадба.

Тај обичај и данас траје, само делимично. Младоженски са китеним кондиром првог дана са музиком срита(сусреће) кума и старојка када пооде на свадбу.

Другог дана када долази родбина девојке у авлију младожење-ките се „пријатељи“ и новац се ставља за китење, а то ради нека млада девојка из родбине момка-а новац за китење остаје тој девојци.

Када се седне за столом од стране девојкине родбине, онда се „пријатељу“ даје грејана ракија-ако је девојка „поштена“-невина.Постојао је и обичај


Ако је девојка „поштена“-невина, онда се то исказивало тако што је „младоженски“(зет момка) када је звао(викао) „пријатеље“-девојкину родбину у „Великим гостима“- и то врућом ракијом.

Док ако је била „непоштена“ – онда се „пријатељ“ вика се(звало се) се „хладном ракијом“-то су били „Велики гости“.

Кад другог дана стигну „пријатељи“-родбина девојке у гостима код младожење-тада се постави ручак и девојка издарује кума, старога свата, свекрву, свекра, девера, јетрву, залву и сву ужу родбину. После ручка је весеље за столом и игранка у дворима момка или данас пред кућу момка.

До пред крај 20.века махом свадба се правила два дана-један дан се ишло по девојку а други дан се позива родбина девојке у гостима.

После се прешло на један дан заједничког свадбеног весеља. „Пријатељи“ се испрате музиком, као и кум и стари сват(побратим-старејко).

Трећи дан свадбе је била „Патарица“-где је гостовала послуга на свадби-послуга(послушачи)-, подрумџија,конобари и кувар из села, вични том послу.

„Подрумџија“ је водио рачуна у свему што се издавало из „подрума“ куће момак-алкохол, каце са сиром и трошијом, печење, мезе, даровнице, а био је одређен да води рачуна и о „стругарима“.

То је била група момака која је долазила из суседних села да се провеселе уз ракију која им се даје на свадби од стране „подрумџије“ у ноћним сатима када се доведе девојка са сватовима у момкову кућу.

Било је и незгодација када су „стругари“ крали сирење (сир) из каца, месо(шушенице-сланину) а и уз алкохол често оргијали и ломили плотове и обарали стогове сена, ако нису били „почаствовани“ на свадби од стране „подрумџије“ и послуге-где их је један обавезно послуживао.

Они су служили и да се о свадби препричава-као „гласници“ или по доброј или лошој направљеној свадби домаћина куће младожење.
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:25 pm

-наставак
Данас се свадбе при крају 20. века у приградским селима праве под шаторима-да би се на почетку 21. века прешло на један дан по кафанама и хотелима, где госте служе професионални конобари и кувари.

Наравно изводе се неки обичаји попут гађања јабуке, онда „бријања момка“, „ спремање девојке“, онда „куповине девојке од стране момка“, онда размена дарова и погаче и „ракије“-„пријатељење“ уз размену здравица из „укитених“ флаша-негде се још китеним кондиром зове за свадбу.

Остао је обичај да музика иде по младу са сватовима-па онда се колима пребацују сватови до хотела. Остао је обичај са китењем капија, онда са ситом и јабуком и преношењем младе преко прага.

У хотелима негде младе се „поздрављују“(рукују се са гостима и свако даје „на руку“ новац младој невести, а поклони- ствари малдунцима-младожењи и невести)се негде износе у хотелу и дају се уз музику, где се сакупљају и односе колима у дом младожеље, а негде се то само ставља са стране, а неки само напишу на поклон име и презиме и само сеодлази на заједнички ручак момкове и девојкине родбине у неки приватни хотел или кафану.

Уведен је један нови обичај да се „сече“ торта у хотелу и то направљена на више спратова уз плех музику-трубача, где се уз угашено светло и уз свеће улази у свечарски део свадбеног весеља, где се на торту одлази по парче само ако сте у ближој родбини или неудата девојка. Онда се одиграју неколико народних кола и после тога се нставља у весељу уз кафанску музику са певачом уз микрофон.

Остао је обичај да се после „размена“ прстења-венчања уз „потпис сведока:кума и старојка“ у општини приликом венчања- када млада невеста изилази испред општине, кум баца „ситан новац“ и деца га сакупљају, а некада је и млада невеста бацала „букет цвећа“ преко главе-а данас се баца у хотелу или кафану, па по веровању - која девојка га ухвати онда ће она да се прва уда.

Неки брачни парови-а сада је то на почетку 21. веку и постао ставр „престижа“- се венчавају у цркву, док је то некада пре другог светског рата постојао прави ритуал венчавања у црквама у власотиначком крају.

После свадбе негде до 60.година 20. века младе снајке у селима Горњег Повласиња су крштевале децу-дечаке и девојчице милостивим именима(наденуле имена):“Брацо, писаре, убавенко, голубе, грађанине,писаре, вилдане,грлице, славујке, вилданке, голубице, грађанке и другим милостивим називима који су били жељени да се буде у том времену.

Често се младост и лепота поистовећивала са најлепшим птицама које лепо певају, неком младом дрвету које је танко, витко и лепо, као и са жељеним статусом живота о неком бољем начину живота у граду. Често су биле жеље да се и досегне величина писмених варошана у градовима, где се маштало о бољем животу без сиромаштва и беде.

И писац овог текста као дете је од милостивних снајки добијао милостиве називе:“Брацо, писаре, господине“-што се ето можда и његовг сан остварује да и заиста постане „писар“-просветни радник, па и бави се писањем.
Наравно да су младе снајке добро чуване од стране деце.

Тако смо им „повраћали“ стада оваца и говеда на пашу, брали смо им прве прве заруменеле дивље јагоде у топкама , прве зреле дивље трешње, прве зреле дивље шљиве и „гулили“ букову мазгу(течност испод коре ) у котаркама-а за узврат добијали њихову нежност- исказану љубав према дечацима и девојчицама од младих снајки на село у времену када су младожење и наши очеви одлазили лети у печалбу.

Запис 1976-2008. године села: планински засеок Преданча село Горњи Дејан- село Крушевица, општина Власотинце

Казивачи:Мара Младеновић(1925.г) махала Преданча село Горњи Дејан и лична сећања из младости(учесник свадбених обичаја) у своје родни планнски засеок Преданча села Горњи Дејан; Олга Лепојевић(1923.г) село Крушевица-општина Власотинце

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић локлани етнолог Власотинце

*

Записи старих свадбених обичаја:

Планински засеок-махала ПРЕДАНЧА, село ГОРЊИ ДЕЈАН:
Деда Владимир Илић(1881.године) у запису из 1975.године-причао је како се женио Милија(Гаврилов отац-Гаврил учесник балканских ратова из фамилије Младеновић) који је живео у Г.Дејану, махали Левеново, који су се касније као овчари доселили у Преданчу.

Тада на његовој свадби свирало се само у дудук свиралку, а ишао је за баба Станију(тада младу невесту) са сватовима по девојку са коњима у Попазикинци села Јаковљево, близу реке Власине до Горњег Ораха. Тада се са барјаком ишло напред у сватовима по девојку .

Његов деда Пејча је украо девојку(одвео је без питања њених родитеља-без договора девојачких и момачких родитеља). Кад се девојка украде –у суботу увече се неспава(кад се девојка украде) и у недељу се иде у цркву, кад се измире родитељи девојке и момка.

Онда се ишло на „испит“ код попа-питају да ли се сам жениш, пита се у цркву, да ли си род, волиш ли га-кад неби га волела, неби ни дошла са њим, тако су одговарале девојке пред попом. Наравно за испит се плаћало у напионима. Момак плаћа за девојку 10 напалиона, а попу следује 3 напалиона.

Најбољи свирач у временму 19. века зурлама је био Златко циганин из село Залтићево, а у првој половини 20. века у Преданчу је био најбољи свирач Трајко Андрејевић гајдаш-јер су севе свадбе тада правиле са зурлама и тупаном, а касније са гајдама.

Често се свирало заједно са зурлама и гајдама на свадбама. Свако село је имало своје гајдаше, а у село Добровиш кажу да је било и преко 30 гајдаша у село – а гајдаша у то село је било све до краја 20. века.

Андрејевићи су имали кумове из Власотинца од фамилије Ристић(Поповић- насељени из села Бориног Дола)-који су на свадбе као кумови у Преданчу долазили само са једним балоном(картом) власотиначкога вина.

Запис 1975.године махала Преданча село Горњи Дејан, Власотинце


Казивач: Владимир Илић(солунац, ваљач) махала Преданча село Горњи Дејан

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *
СЕЛО СРЕДОР:
Баба Риска Станојевић(има око 100 година, чувала овце у село), запис из 1977.године.
Као девојка-млада невеста њена мајка носила је ален свилен превез, свилен кушак преко леђа, бојелек као млада невеста носила испод вутарице, имала ципеле и шарапе.
Татко и мајка су ишли по девојку када је требало да се жени и удаје.

На свадбама се користили музички инструменти гајде и зурла. Баба Риска се удавала око 1900.године. У прошлом веку (19. веку) неки Илија звани Дрангулија био познат као препродавац девојака.Био много леп и просио девојку за њега(иако је био ожењен) и после је препродавао за другога, а девојка се није смела више враћати својој кући.

Запис из села брдско планинског дела Горњег Повласиња:1970-1976-1998-2007.године,
забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:26 pm

-наставак-

* *

ЛЕГЕНДА О БАРЈАКУ::

Ишао турски порезник да сакупља порез по селима и тражио порез од једне сиромашне жене(девојке) у село Јаковљево речима:“Стани ми напостежу“-а жена му одговорила“-ниси плаћен да ти жене стану на постељу, но да наплаћујеш вергију(турски порез) и да си идеш кући“.

Онда је Турчин опсовао, а све је то брат слушао на врата.
Брат те девојке(жене) је одмах отишао и казао бегу у село, а Бег је најурио тог турчина из село. У другом селу хтели на силу да одведу младу невесту српскињу, па онда србе се сакупише и договоре се да томе стану напут.

Наравно да се је тада плаћала и свадбарина. Ту где су се договарали –направе барјак и закуну се под њим да недаду турчину девојку-невесту, па побију ту све турке, који су тражили да спавају са српкињама пре удаје и на самој свадби-остали су се турци разбежали.

Од тада турци када виде барјак, онда се плаше и више нису смели да иду по српске жене и девојке да их осрамоте. Зато се од тога дана носи барјак у сватовима међу србима у овом крају на свадбена весељу.

У времену владавине под турцима један од велих намета-пореза, била је и свадбарина. Народ се тада бунио и нападао харачлије. Тако су се чак у село добро Поље шалили чак у цариграду. О томе је је 1888.године у село Горња Бистрица-куће Совке Милчић, урађена и слика „Марко укида свадбарину“.

Запис 1976.године засеок Преданча(село Г.Дејан) општина Власотинце
Казивач: Владимир Илић ваљач, рођен 1881.године село Преданча Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *

СЕЛО КРУШЕВИЦА:

ПРЕМЕЊУВАЊЕ (ОБЛАЧЕЊЕ) МОМКА:

Кад се момак премењује(блачи)-девојке му певају песму:

„Куде је мајка да види беле премене,
Мајка меси беле погаче-невиди,
Куде је татко да види,
Татко броји жуте паре-невиди,
Куде су браћа да виде,
Броје белу премену-невиде“.
Поје четири девојке(две по две се измењују, набрзину се пева, неразвлачи се, исто се поје као у лазарице.

БРИЧЕЊЕ МОМКА:
Кад се момак бричи-девојке му певају:
„Бричете Павла не види,
Зовете мајку да га види,
Мајка меси погаче-невиди,
Мајка спрема премену да види“

* *

ПРЕМЕЊУВАЊЕ(ОБЛАЧЕЊЕ) ДЕВОЈКЕ:

Кад се премењује девојка-долази се код девојке и доноси јој се „премена“(одећа и обућа за невесту). Када се млада невеста премењује(облачи)-на врата стоје две и две девојке и певају:
„Сплитајте добру девојку,
Викајте мајку да види,
Мајка спрема бел погач,
Викајте татка да види,
Татко броји жуте паре-невиди
..................................“.

Кад се иде по девојку се пева(кад долазе сватови момка, испред капије се у девојкином двору певала песма):

„Натраг, натраг кићани сватови,
Ова девојка није још за удадбу,
Још има времена за удадбу,
..................................................“.

Овако се певало измежу два светска рата(1915-1941.године-у првој половини 20.века) у село крушевица и околини Горњег Повласиња власотиначкога краја.

Запис 1981.године село Крушевица, општина Власотинце

Казивач баба Јулка-Јулијана Лепојевић-девојка из село Крушевица и удата у село Крушевица, рођена 1900.године,

Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* *

БЛАГОСЛОВ ЗА МЛАДЕНЦИ:
„Да се омлади шума,
Да се омлади трава,
Да се омалде овце,
Да се омалде говеда,
И да све иде младо,
Млада дечица,
Живели-Бог нам све дао“.

Запис 1978.године село Крушевица, општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:26 pm

-наставак-

* *

СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ:


МУЧИ, НЕ ПЛАЧИ, ДУШО, ДЕВОЈКО

Мучи, не плачи, душо, девојко,
Твоја ће мајка, млого да плаче,
Млого да плаче, тебе да жали.
Кад твоје друшке пођу по воду,
Лепа гу Ружа, на воду нема.
Ни лепа ружа, ни вода студена.

x
ОЈ КУПИНО, ЛОЗО ПРЕПЛЕТЕНА

Ој купино, лозо преплетена.
Ти преплиташ друме и ливаде.
Да не прођу убави сватови.
Да не прођу убави сватови.
Да одведу нашу милу доду.
x
ПРОКЛЕТ ДА ЈЕ КУЈ ДЕВОЈЧЕ ЛАЖЕ
Вала Богу, вала јединоме,
Проклет да је куј девојче лаже,
Па га не узима.
Плаво беше, мени мило беше.
Ал ми га други преотеше.
Но што ме одродише.
Мене кума,
Брата старог свата,
А братанче мало барјактарче.
„кумо и куме не проклињај много“.
„Ја не кунем,
Само срце куне,
За недељу млада невестица,
А за другу моја суђеница“.


x

ПОЈДИ МИ, ПОЈДИ, МЛАД КУМУ

Појди ми, појди, млад куму,
Дома те чекају три здравице:
„Прва те чека да венчаш,
Друга те чека да крстиш,
Трећа те чека да стрижеш“.

x
ПОЈДИ МИ, ПОЈДИ, СТАРЕЈКО
Појди ми, појди
појди, Старејко,
Појди, поступи,
Дома те чека
врућа ракија,
Дома те чека,
Црвено вино,
Појди, поступи.

x

ЈА, ПОДУНИ ВЕТРЕ

Ја, подуни ветре,
Ветре са планине,
Па подигни, ветре
На невесту превез.


x

ПРЕДАВАЈ СЕ, ДЕВОЈКО

Предавај се, девојко,
Туђа је кућа, девојко,
Туга је голема.
Туђи су дворови, девојко,
Туђи су наћви, девојко,
Туђа је мајка, девојко,
Туга је голема.

Запис: ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-лирске народне песем из власотиначког краја, лист „Власина“, 2000.године Власотинце


*

НЕСРЕЋНА ЉУБАВ

Била једна девојчица
У селу је прва лепотица
Кад напуни шеснаест годиница
Испросише за Бору јединца
Три месеца живели су сложно
А четврти када је настао
Бора Вери љубав отказао
Кад девојке Бори венац вију
Дошла Вера Бори на капију
Штаћеш Веро што си туда
Скиташ а шта имаш
Ти мене да питаш
Ништа Боро немам да те питам
Већ ја имам свадбу да честитам
Да честитам свадбу и весеље
То су Боро наше прве жеље
Испред куће нана Бори виче
Бежи Боро црни несретниче
Уби тебе Вера мираџика
Три је метка у Бору ставила
А четврти себи оставила.

Запис: 1978.године село Златићево, Власотинце
Казивач: Станковић Мирјана(1948.г.), село Златићево(удата у село Јаворје у род Стојановић)
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*

ЉУБАВ У ЛЕСКОВЦУ
Била једна лепа девојчица
у Лесковцу прва лепотица
љубав води са Бору јединца
љубав води две године дана
а кад трећа година настала
Бора Вери љубав отказао
Ово Вери укаља образа
Сад узима цуру са мираза
Сад узима Миру мираџику
Преко пута Верину комшику
Али Вера овако говори
Слушај Боро ово није шала
Слетеће ти са рамена глава
Оде Бора па то и нечује
Скупи госте оће да лумпује
Оног дана кад се венци вију
Дође Вера Бори пред капију
Али Бора Веру је спазио
Па је Вери лепо говорио
Чујеш Веро што се туда скиташ
Ајд говори шта ће да ме питаш
Али Вера овако говори
Нисам дошла ништа да те питам
Већ сам дошла свадбу да честитам
Брзо баци руке у џепове
Да дарује Борине сватове
То не беху њихови дарови
Већ то беше пиштољ и меткови
Борина је мајка то спазила
Па је Бори лепо говорила
Сине Боро бежи у авлију
Зар не видиш да ће те убију
Кад се Бора у невољу виде
Окренуо се па стаде да бега
Али вера повика на њега
Стани Боро нећеш ми побећи
Макар мртав крај мене ћеш лећи
Три му метка у леђима испали
А четврти у себе испали
И ту мајка тврда срца била
Па је Бору са Вером сахранила
Више главе спомен поставила
И на њему ситно пише
„Бог убио они што их раставише“.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Сретен Тодоровић (42.г) село Крушевица
Забележили: Љубисав Тодоровић ученик(за одрасле) и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:27 pm

-наставак-
*


СВАДБАРСКА ПЕСМА:

СВЕКРВО!
Ој свекрво свекрвице
Што ти дође у наше село.
Да ли заткив да заткиваш
Да ли завез да завезујеш
Или заплет да заплетеш.
Бити заткив да заткивам
Нити заплет да заплетем
Но сам дошла по девојку.

Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга село Бољаре
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ОМИЛЕ МИ ЈАГОДО
Омиле ми јагодо
Омиле ми сејо мила
У село девојче

Плаво беше јагодо
Плаво беше сејо мила
Плаво беше
Мене мило беше.

Ама ми га јагодо
Ама ми га сејо мила
Ама ми га
Други преотеше.

Неме жалба јагодо
Неме жалба сејо мила
Но ме жалба
Што ме окумише

Мене куме јагодо
Мене куме сејо мила
Мене кума
Брата старог свата.

А братанче јагодо
А братанче јагодице
А братанче
Младо барјактарче.

Венчај куме јагодо
Венчај куме сејо мила
Венчај куме
Немој да прокунеш.

За дан два јагодо
За дан два јагодице
За дан два
Млада невестице.

За недељу јагодо
За недељу сејо мила
За недељу
Млада удовица.

А за другу јагодо
А за другу сејо мила
А за другу
Моја суђеница.
Запис: 1981.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ДЕВОЈКА РАСЛА
Ој девојко ружице моја
Када си расла у шта си гледала
Дали си гледала на јелу танку
Или на мог брата мајстора.

Запис: 1976.године село Црнатово Власотинце
Забележили: Митић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ВАРАЛА СЕ ДВА БРАТА РОЂЕНА
Варали се два брата рођена
Варали се за једну девојку
Па пођоше за једну девојку
Ед'н Мика, а други Никола
Мика бере двеста и три свата
А Никола триста и три свата
А тој беше гиздава девојка
Кад дођоше гиздаве ги двори
Проговору два брата рођени:
“Стан'те, стан'те кићени сватови
Да искочи гиздава девојка
Да ни каже куга ће да узне“.
Проговара гиздава девојка:
“Нећу да ви ни једнога узнем
Да не праим свађу међу браћу
Оба живи, оба мајки мили
Дајте мене сребрни кључеви
Да отворим сребрни сандуци
Да дарујем Мику и Николу“.
Мике дала свилену кошуљу
А Николе дозрелу дуњу
Нечуде се свилене кошуље
Но се чуде дозреле дуње:
“куд је расла куд је дозрела“
Порасла у братљеви двори.

Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г) село Шишава
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyPon Nov 18, 2013 9:28 pm

-наставак-

* * *

СВАДБАРСКЕ ЗДРАВИЦЕ:

ЗДРАВИЦА(Свадбена):
- Ајде добро за много што арно Бог нека даје. Срећни зелени венци, срећни дуговечни да Бог нек нам живи, Бог нека их велича, бог нека им поживи очеви и мајке, браћу и сестре, бабе и деде, ујке и ујне, тетке и тетинови, кума и старог свата-старејка. Нек смо живи и здрави.

Нек су сви живи и здрави за много лета. Нек ни цветају као пролет, нек ни везу као јесен, нек ни остаре, нек ни обеле као старе планине.
Нек сваком бог помогне, а ми ћемо ову здравицу пити у пићу нашим пријатељима и боговима. Нека нас све бог чува и живи били за много лета.

Запис: 1978.године село Бољаре
Казивач: Славко Коцић село Бољаре
Забележили: Гордана Богдановић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*

ЗДРАВИЦА(Кумова-свадбарска):
-Ајд помози боже, данашњи дан-све помогне, од рада вајда, што радили-вајдили. Срећан дан, срећан рад, срећно весеље, нека су срећни зелени венци и нека су живели младенци, који се састају од данас па на завек. Нека остареју као старе планине, нека обелеју као бели снегови, нека цветају као пролеће и везују као јесен.

Нека се слажу као снег и со. Што им мило, нек им је живо, а што им је драго. Бог нека им помогне. Бог нека им поживи родитељи са обе стране: очеви и мајке, бабе и деде, браћу и сестре, ујке и ујне, тетке и тетинови, кума и старога свата-старејка. Па и њи Бог да почува. Како ове године за свадбу, тако идуће на стрижбу, како ове године код ове куће, тако други пут код наше куће.

Вечито овако да се састајемо, синови да женимо, кћери да удајемо и никад да се не кајемо. Нека је жив домаћин куће, веселијега Богу у свој дом под овај кров, све му здраво и весело било, што се донело, то се попило, што остало то се непросипало, већ други пут чекало.

Запис: 1974.године село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-Наздрављање):-
„Срећни зелени венци
Живели младенци
Да цветаку као пролет
Да везују као јесен
Да се мрзе као сол и леб
Како сад на свадбу
Такој догодине на стрижбу
Ову здравицу пијемо
За младост.
Здрав си домаћине.
Запис: 1976.године, село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*

ЗДРАВИЦА(Свадбарска-Отпоздрав):
„Ви пијете сви у моје здравље
А ја пијем свима вама
У ваше здравље
Нека буде све ваше
Здраво и весело
Драги гости живели.“

Запис: 1976.године, село Бољаре
Казивач: Милошевић Тихомир село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„живели милени,
снајку смо довели
Ракију да пије,
свекрву да бије
Обојци да очукује од прашину
И од свекрвину носину
Тањири да пере
По старци да се дере.“

Запис: 1878.г село Доњи Дејан
Забележио:Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„живели милени,
снајку смо довели
по кућу да шврљка
обојци од прашину
да трљка
обојци од прашину
да очукује
од свекрвину мешину
ракију да пије
свекра да бије.

Запис:1976.године село Бољаре
Казивач: Криста Цекић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


*
ЗДРАВИЦА(Свадбарска-шаљива):-
„Живели милени
Снајку смо довели
Ракију да пије
Свекра да бије
Обојци од прашину
Да очукује
Тањири да пере
По старци да се дере
Ој винце, винце!?
„Из Власотинце“
Имаш ли личну карту?
„Немам“
Ајд у гушу
Ој ракијо
Ја ћу тебеу рње
Ти ћеш мене у трње.“

Запис: 1976.године, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце




*

ЗДРАВИЦА (Благослов за младенци):
-да се омлади шума, да се омлади трава, да се омладе овце, да се омладе говеда и да си све иде
На младо. Млада дечица. Живели. Бог нам све дао.

Запис: 1979.године село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


8 април 2007.године Власотинце
Забележо: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
*
* * *

danubius.forumsr.com/t5398p40-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-srba - Кеширано
16 јан 2011 ... Мирослав Б.Младеновић, етнолог и историчар. HTML Comment Box is.... Dodolske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity www.mycity.rs/. ... Додолске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње 9. Додолске ...... SVADBENI OBIČAJIGORNJRG POVLASINJA 20 VEKA:(sa dopunom) - Svadbeni ...
https://danubius.forumsr.com/t5398p40-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu

*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ..... u selima brdsko planinskog dela vlasotinačko crnotravskog kraja-na ..... Svadbeni obicaj je zauzimao vazno mesto u zivotnoj zajednici. za njega se ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007.

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





* * * *

Поставио: Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 18. новембар 2013.г. Власотинце, јабланички регион, југ Србије-република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:47 pm


ЂУРЂЕВДАНСКИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

На Ђурђевдан девојке беру китке-цвеће, само модре(плаво затворено) се не беру, а све остале се беру по ливадама: обртен, зелотравка, купина са два врха, бела рада, навал, селин, вратика.
Овце се теру са селин на Ђуђевдан, а селин се одсече па се кроз прстен протне селин, па се омеси кравајче, да има рупу, па се у кравајче стави прстем и селин. Овца која се прва ојагњила, кроз тај се прстен промозује.

За овцу која се прва ојагњи-од китке(цвеће) јој се направи венац и стави јој се на врат.

Кад се увијају венци, а то се најчешће ради у некој долини(малом поточићу) поред неке ливаде и шуме-која је близу сабирно-световног места за цело село.

Онда су се и певале и песме, а девојке док су плеле венце, су се задиркивале и прскале једна другу.

Док су девојке брале ђурђево цвеће по расцветалим ливадама, певале су се песме:
“Здравче момче, беру ли те моме,
Беру, беру младе лепе девојке,
Ђурђево цвеће, јој обава мала момо“.


x
Ђурђево цвеће убаво,
Ђуђа га мома береше,
Мајки га у скут врљаше,
Татко га из скут изврљи,
(на сваку реч се пева:
„ој убава Ђурђево цвеће“
Или
„Јој убава мала момо“
Или
„Здравче момче, беру ли те моме“.


Запис из село Горњи Дејан и махале Преданча, 1978.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце



*



Када се увијали венци онда се овако певало:

„Здравче венче,
Вију ли те девојке,
Вију ли те вију у венац.
Девојке лепо цвеће ките,
На главу су ме с њега закитиле“.

*

ЗДРАВЧЕТОВА ПЕСМА
„Завати се д’н ко јунак,
Дал земљу да преигра,
И за други д’н да дође.
Голубенце воду пије,
Насред реке, на растаке.
Виделе га младе моме,
Текле, двиле и казале:
“Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корена ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише“.“

Записи 1973-1984.г. из села: Крушевица и Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић наставник матемнатике у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

x


ЗДРАВЧЕ ВЕНЧЕ
„Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корен ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише.
Први венац за то вакло јагње,
Други венац за големи кот’л,
Трећи венац за бучку голему“.

Запис 1994. године, село Шишава Власотинце
Казивач: Стаменковић Драгиња(80.г) село Шишава
Забележили: Костић Јасмина ученица и наставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава општина Власотинце

*

ЦАВТЕЛО ЦВЕЋЕ ЂУРЂЕВСКО

Цавтело цвеће ђурђевско,
Ђурђа га мома бераше,
Мајки га у скут тураше,
Мајка га из скут врљаше.
„Ни моје цвеће, ни Ђурђа,
Кад била Ђурђа моја,
Било и цвеће моје,
Сад неје Ђурђа моја,
Неје ни цвеће моје“.


(Из Записа: ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-лирске народне песме из власотиначког краја, лист „Власина“, 2000.године Власотинце)

*
ЂУРЂЕВКЕ
Брала Ђурђа китке
Три ми брала
Три китке набрала
Здравче момче
Беру ли те моме
Беру ме беру ме
У венац ме плету.
Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог из Власотинца

*

ЂУРЂИЈА
Ој моја, па моја
Ружо румена

Што си се, што си се
Рано развила

Разви ме
Рано пролеће

Убра ме убра
Младо девојче

Ја нисам, нисам
С неба паднула

Но ме је, но ме је
Мајка родила

Па ме је, па ме је
У свилен повој повила

У рујно вино, у рујно вино
Ме купала

Са пресно, са пресно
Млеко ме дојила

На ускрс, на ускрс џану
Ме родила

На ђурђевдан, на ђурђевдан
Џану ме крстила

За тој ме зову Ђурђија џану
Затој ме зову Ђурђија џану.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:48 pm

-наставак-
*

ЗАПИС СЕЋАЊА О ЂУРЂЕВДАНУ

Увече се омеси кравајче, па са јајетом се ставља у бробињало(мравињак)-да ноћу престоји. Онда се ујутру носи у долину(поток) где се вију венци и ставља се у крмило за овце.

Кад се овце промузују, онда се под котле ставља јајце тој што је стојало кувано у бробињало(мравињак) и грумен соли(под дрвену čабрицу) се стави-па се после сол(со), јајце, селин и прстен однесу и закопу се у бробињало(мравињак) да преноћи.

Онда се све ујутру све здроби и стави у крмило а прстен се остави за даље.
Кад се увијају венци, онда девојка једна другу мокри, да овце имају млеко-да су млечне.

На свето место у долини(потоку).Свако село је имало своје место, касније се организује заједнички сеоски ручак, после завршених обредних и обичајних радњи.

Промозување оваца-Премлаз се славио на различите дане од села до села. Негде се славио 19 дана после Ђурђевдана. Негде на један дан испред Ђурђевдана-Ђурђевштина, негде три дана после Ђурђевдана у власотиначко-цронтравском карју, али су им заједнички обреди.

На тај дан се терају овце и пасу по ливадама-по два до три дана, да се „гоје“ и сваки од овчара их помузе.

На премлаз помузу се овце-преко „колеђана“(хлеб од бадње вече) у виду „круга“ прстена-који је чуван до Ђурђевдана, да би се преко њега промозувале овце на Ђуђевдан, са вером да ће Бог дати више млека-да ће овце бити музне током целе године.

После муже оваца, свако измери своје млеко, па се касније када овце у току лета пасу заједно, онда се „разреже“ ко ће колико дана да музе све овце у сеоски буљук-за даље све до јесени.

Све то млеко се збере, измери-потсири се-стопи се сирење у котал и сас брашно(воденично) се направи белмуж.

За премлаз се јагње закоље, омеси се баница и људи се ссастану групно у село-по бачевинама се саставе и заједно се руча. За Велигден (ускрс) овце се пуштају да испасу једно жито.

На Ђуђевдан је брана вратика-цвеће(жут или белужњав) па се давала да се крме овце . У прошла времена на село где је било стоке- свака кућа је у дворишту имала вратику

У село Крушевица у времену службовања у школи, док сам становао у кући Смиљке и Јове Ивановића-причали смо о ђурђевданским обичајима, а у тим причама је узимала учежће и Олга (Стоиљковић) Лепојевић(1923.г)-где сам забележио и ово веровање из девоојачких дана у времену ђурђевдана:
„Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме отиде у бару и узме на зуку 3 струка и „веже их“ –па их „нарекне“ на три момка које воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога који ће струк од зуке у бари поред извора у току ноћу највише да израсте“.

Овај весели девојачки обичај се изводио и у осталим селима Горњег Повласиња све до почетка Другог светског рата(1945.године)-као и „гледање“ кроз цвећку „обртен“-да се момци обрћу за девојком, ка и „кроз“ прстен-кроз који су се „премузувале“овце на Премлаз на бачијама.

Занимљиво је да су се такви прстени чували гебнерацијама код овчара-који су „хиљадили“, па када сам службовао у школи у село Тегошница-сакупљајући тада стари српски новац, деца су ми тада донела два велика сребрна прстена који њсу из 16. века-које чувам и дан данас у свбојој кућној збирци старог новца, а који су служили обредној сврхи „промузувања“ оваца у времену Ђурђевданских обичаја у мају месецу сваке године-ето чак и у 16. веку у Горњем Повласињу власотиначкога краја.

О томе сам дознао када сам бележио порекло становништва у село Свође и Лукачево-Горњи Орах 1976.године.

Запис:село Доње Гаре, Крушевица и село Преданча
Казивач: Руска Грујић(Д.Гаре) и Вељковић(Крушевица), рођена 1900.године у Доње Гаре и сећања Мирослава Младеновић писца овог записа из родног села Г.Дејан (засеок Преданча) општина Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

*
ЂУРЂЕВШТИНА-ПРЕМЛАЗ:-Дан овчара:
У време ђурђевданских дана-посебно место на село међу овчарима је значио јкедан дан пре Ђурђевдана-ЂУЂЕВШТИНА-Премлаз.
На Ђурђевштину се бере цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади.
На премлаз су се јагањци одлучивала и настала је мужа оваца. Тај дан у власотиначко-цронтравском карју се прослављао као дан овчара по бачевинама, а негде и на места где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и белог(или жутог) кукуруза самлетог у воденицама потоачарама-правио Белмуж на овакав начин:
-У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млад неслан сир, који се пре стављао у котао-потом се стављао котао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело-некад и жуто воденично брашно и потом засолило и варњачом-дрвеном кашиком мешало и кувало, све док вода неиспари.
Таква добијена кашаста маса-зове се белмуж. Онда се Белмуж служио на ливади или за совром.
Према причању Благоја Младеновића (1920.г) из села Преданча-када је био дете, баба му је правила белмуж и од масла избучканог од овчјег млека и од чаравчног(кукурузног) воденичног брашна.
Тако се прославшао дан овчара-почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.
*
Рецепт БЕЛМУЖА ЈЕ ЈЕДИНСТВЕН САМО НА Југоистоку Србије, а постојао је око Сврљига, Књажевца, заплања и власотиначко-црнотравском крају.
Данас се Белмуж на крају 20. и почетком 21. века прави на исти начин, а ли само на шпорет на дрва или на електрични шпорет.Забележио сам рецепте прављења белмужа у селима:Козило, Бистрица, Преданча, Средор, Скрапеж и другим селима овога краја.
Нажалост ретко се тога више и ко сећа од младе генерације, јер поодавно оваца више и нема у овом крају. Зато ће овај запис остати да се по њему некада прави српски специјалитет Југа Србије-Белмуж.
Запис :1978.године село Преданча(Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:49 pm

-наставак-
*

ЛИЧНА СЕЋАЊА НА ЂУРЂЕВДАН:
У неким селима се Премлаз славио на Ђурђевштину-један дан пре ђурђевдана, а у неким после 19 дана, док другима после три дана по Ђурђевдан, су одличавана јагањци и почињалала је мужа оваца.

Моја сећања педесетих година 20.века у моје родно планинско место Преданча-било и једног и другог обичаја.

Добро сећам и селина и крмљења оваца и скривање јајета у бробињало (мравињак) и када смо овце напасали по свим ливадама и као дете се сећам како су девојке певале ђурђевданске песме, онда прављење, прављење белмужа у велики котао и посебни обред-литије са заједничким ручком код старог дрвеног „крста“ у ливади поред долине-путање и8 места звано ивје-рид између све долине.

Ђурђевдан се слави свуда 6.маја, а обичаји у брдско планинском делу власотиначкога краја су махом исти.

Наравно насешавањем овога краја из различитих делова су се негде и по нешто мењали.

Пошто је миграција учинила своје, од старих овчарских обичаја је једино остало китење капија-уочи Ђурђевдана у насељима где су су населили моји планински горштаци-махом на периферијама града Власотинца.

Ево и овога 6.маја 2008.године комшика је синоћ закитила увече све комшиске капије са зеленом врбом, а једино што се у околним селима Шишава и Ломница мало више одвијају неки црквени обреди-попут Литија, као и ето деца се играју прскајући се по потоку Шишавица, као и китењем авлија зеленим гранчицама врбе.

Наравно да још као наставник у школи могу да видим одсуство деце у времену Ђурђевдана и сеоских слава, што ме још онако мало подсећа на те лепе дане свога детињства и ђурђевданских обичаја на село у планини.

На телевизији сам видео један леп начин очувања традиције у погледу Ђурђевдана-Ђурђевштине или ознањавања дана овчара-Премлаза, путем такмишења у Сврљигу и Књажевцу под називом „БЕЛМУЖИЈАДА“-такмичење у прављењу Белмужа, што бих била једна лепа традиција да заживи и у власотиначко-црнотравском крају.

Ево овде ћу да напоменим и казивање једног учесника у самом називу БЕЛМУЖА.
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*

ПРИЧА О БЕЛМУЖУ
Белмуж је добио назив на овај начин. Муж је послао жену да га одмени и да из шуме донесе дрва за ватру на огњишту.

Муж у време оскудице и сиромаштва, није знао како да спреми ручак својој жени. Пошто је једино имао сир онако неслан из цедилке, ставио га у котао на огњиште, а помоћу дрвене мешалице мешао тако док се није створила кашаста маса, која се „одваја“ од дна котла.

Онда се муж досети да у кући има и воденичног брашна, па тако стави у ту смесу, онда то добро „меша“ пуних сат времена и стави мало соли-па тако доби смесу, скојом је дочекао своју жену гладну из шуме. Жена га приупита-шта ми спреми за ручак. Муж јој одговори-ево погледај.

Жена погледа-белеје се ко бела планина, а направил га њозин муж. Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛМУЖ. Тако и ова кашаста смеса коју је направио сиромах овачар својој жени доби и назив Белмуж.
Запис: 1976-2008.године, забележио Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:50 pm


-наставак-
*
ЗАПИСИ О ЂУРЂЕВДАНУ У ДРУГИМ СЕЛИМА:

На пошетку 21. века(мај 2007.године) уз помоћ својих ученика сам прикупио записе о ђуђевданском обичају у селима: Црна Бара, Шишава, Скрапеж, Липовица, Ломница и Комарица.



Село ЦРНА БАРА:

На Ђурђевдан-један дан пре Ђурђевдана(ђурђевштина), девојке плету венце, беру цвеће, премузују се овце и прави белмуж.
На Ђурђевдан се кољу јагњад,а прасићи се пеку и слави уз друштво и песму.

Девојке су рано ујутро ишле у поље да беру цвеће, а онда су кући од њих плеле венце и качиле на ивцама и кравама. За то време певале су многе песме као што је:
„О венче, венче-оће ли ме момче“.

После Ђурђевдана се промузују овце. Људи су стављали мараму на неку посуду(цедиљка) и тако су музли овце, а онда су мешањем млека и сира правили белмуж.

На Ђурђевдан се организовао ручак на месту где су се промузувале овце на премлаз, где су људи ишли једни код друге на ручак као неку славу.

У прошлости људи су давали велики значај многим веровањима верским празницима па и Ђурђевдану.

Тако је постојао обичај да за време Ђурђевдана се раном зором секли комадићи њиховог крзна (мисли се на стоку) или перја и носили их и закопавали у бробињало(мравињак)-па говорили да имају толико и толико стоке и живине колико је бробињака(мрава) у бробињалу(мравињаку).

Девојке су током дана плеле венце од цвећа и стављале их стоци о врат да више имају млека.

Најстарији мушки члан сваке породице ишао је да сече гране врбе, а тим гранама китиле су се капије. Домаћице сваког домаћинства спремале су обилну вечеру пуну ђаконија.

Наравно на тај дан се ништа није радило по пољу или домаћинству. Млади момци и девојке су се увече сакупљали на неком месту, разговарали, дружили се, а било је и много народних игара-кола. Тако се то радило у прошлости.


Данас има много разлике у слављењу Ђурђевдана, али је остало још неких обичаја као например да људи ките капије у сваком дворишту у село, празнују, ништа се не ради тога дана, спремају обилно јело пуно ђаконија, а и ручак. Девојке се окупљају али сада на друга места.

Овако се некада у село правио Белмуж.

РЕЦЕПТ БЕЛМУЖА:
-Белмуж се правио у село Црна Бара три дана после Ђурђевдана. Од свеже помузеног млека правио се домаћи сир.

Каније у неку већу посуду сир се меша са млеком а уједно и кува. Оставља се на хладном месту док се нестегне и белмуж је спремљен.
Казивач: Смиља Костадиновић, рођена 1928.године
Запис: маја 2007.године село Црна Бара
Забележили: Небојша Костадиновић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:52 pm

-наставак-

*
БАЧИЛО:
-Место где се чувају овце, где се музу овце и прави сир. Бачевина(бачије или бачевање)-премлаз(премуз)-обичај био познат до 60.година двадесетог века у време Ћурђевдана.

На Ђурђевдан је више домаћинства удруживало овце и козе и рано ујутру их истеривало на пашу:након испаше обављена је „мужа“ оваца на једној колиби, гумну или ливади.

Од помузеног млека се правио овчарски специјалитет звани БЕЛМУЖ.

Тако су тада сточари паланзом мерили помужено млеко, посебно за свако стадо. Мера млека је вршена због распореда муже удруженог стада у наредним месецима(до Велике Госпоине).

Мужу млека је по обичају започињао домаћин који тога дана измери највиђе помуженог млека. Например, петнаест „кила“ млека значи петнаест дана муже. Тога дана домаћини су дуговарали и начин чувања стоке у наредним месецима(до Митровдана).

У појединим случајевим, чување стоке у летњим месециима обављао је један овчар, уз одређену надоканду и благослов домаћина.(Забележио: Тричковић Новица, село Црна Бара, 2000.г)

* *
Село СРЕДОР:

-Ђурђевштина:-На ђурђевштину жене иду да беру цвеће, од које се праве венчићи и стављају их овцама око врата а потом их измузу. Када жене беру цвеће а неки мушкарац дође код њих оне га ухвате и окупају га.

Запис: мај 2008.годин село Средор
Казивач: Сретен Миленковић село Средор
Забележили:ученица Марина Миленковић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце


* *

Село ЛИПОВИЦА:

Некада давно у време Ђурђевдана девојке су брале цвеће и сакупљале се на реку, плеле венце, а бацале су низ воду цвеће и венце, певале песме, прскале се водом.

Венчићем се китила овца која се прва ојагњи а и китиле се капије, стављало по зидовима кућа. Сви који су имали овце на Ђурђевдан су се сакупљали на одрежена места у село.

Овако се правио БЕЛМУЖ.-Људи који имају стадо оваца или крава сакупљају млеко заједно, ставе у велики котао на жару (ватри), затим ставе мало више воденичног кукурузног брашна и тако мешају док не преври.

Онда када се скува људи који су дали млеко-то заједно поделе.
Казивач: Мирјана Цветковићрођена 1949.г. (девојка из с.Комарица) село Липовица
Запис мај 2007.године село Липовица
Забележили: Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце


ПРЕМЛАЗ: - Сакупе се девојке и жене и иду да плету венци куде река протиче и после кад дођу кући ставе на овцу венац, ставе венац и на котле што млеко музу и такој помозу све овце. Где овце пролазе исплете се венац и закити се. Онда се пустају овце у пашу-за здравље, за напредак за стоку.

ДОДОЛЕ:-девојке се обуку у бело и зађу малу и певају. Када заврше купају се у реку. Једна другу плискају и певају. Певају да пада киша. Бчевина се викало Чобанчевица.

ЛИТИЈЕ:-Под крст се носи колач, славски колач и остала јела па се сече колач, једе, пије, слави се слава.
Запис:мај 2008.године

Казивач: Верица(девојачко Маринкоцић-село Липовица) Ђикић-удата у село Средор
Забележили: ученица Јована Ђикић и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце

* *

Село КОМАРИЦА:

За Ђуђевдан се капије китиле врбом и крстоноше су ишле кроз село. Славила се слава и долазили су гости. Остали обичаји су слични као у суседним селима око Ђурђевдана.
Запис: 2007.г забележио: Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце

* *
Село ЛОМНИЦА (Горња и Доња):

Ђурђевдан увек пада 6. маја-непромељив дан. Увек у то време почиње гора да листа. А у давнина се говорило да је „ђурђевданак хајдучки састанак“,(а у овом крају је било досњта хајдука у времену владавине под турцима-подвукао М.М) када се у време турака борило за слободу-па су хајдуци били наши јунаци за слободу.

Дан пре Ђуђевдана сви би ишли обично поред реке и доносили врбе китећи своје капије-кућа а и штала. И данас деца журе у предвечје Ђуђевдана да оките своје капије и кровове, врата и прозоре.

Уочи Ђуђевдана виђенији људи у село са барјацима подигнутим у цркву шетају пољима носећи литије, а све у циљу да им година буде родна, а поља заштићена од временских непогода.

Поред места-обично „карактеристичког дрвета“ (записа), литије би се заустављале, певале би се песме пољу и води. Увече би се одлазило на место где је сеоски крст.

Ту би поп (свештеник) освешато водицу, а сељани би палили свеће за своје живе и мртве. Освештену воду би понели кућама и тамо је чували.

Око поднева људи који славе Ђуђевдан иду на крст и заобилазе га 3. пута, затим пре тога пале свеће за жртве за живе и мртве. Када се завржи церемонија око крста поп (свешетеник) би ишао од куће до куће да свети воду. Са освећеном водом домаћин пије једном и тако сви у породици.

Ђуђевдан је велики православни празник. Многим породицама је то крсна слава, а у многим селима је сеоска слава-литије. Како године пролазе старих обичаја је све мање и све више одлазе у заборав.

На дан Ђурђевдана идемо ујутру у цркву. И запалимо свеће и помолимо се. Чим стигнемо кући мама нас пошаље на купање и даје нам црвено јаје које чува од ускрс(велигден) да се њиме протрљамо док се купамо. То је обичај да деца буду здрава и весела.

Вече пред Ђурђевдан прошетамо до оближњих врба, одломимо неколико грана и њима окитимо капију. То се ради по причама старијих, да би краве и овце имале више млека и да би стока била напреднија.

Некада давно док су хајдуци водили борбу против турака за слободу-Ђурђевдан је важио као дан састанка хајдука.
Један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевђтину, младе удате жене и девојке устају рано ујутру и беру врбице и ливадско цвеће и праве венце за главу, торове и за овце.

Увече се беру врбице и ставља се на капије куће и код стоке. Ујутру на Ђурђевдан најстарија жена у кући меси шупљу погачу преко које се ставља плетен венац.

После тога се кроз ту погачу музу овце и која се овца прва помузе, њој се ставља око врата венац који је био преко погаче и разбија јој се живо јаје о главу.

Касније младе жене-додолице иду до оближње реке иду кроз село и певају:
„Крст ти носим,
Бога молим,
Ој додо додоле,
Дај ми боже
ситну росу,
Ој додо доодоле,
Да ороси наше поље,
Ој додо додоле,
----------------------„.

Кад додолице иду кроз село оне певају песму а људи их прскају водом и бацају цвеће на њих и моле Бога за родну годину.

Иде се у поље-у ливаде девојке беру цвеће, плету венци, а жене које неплету венце доносе ручак, ту се руча. Онда се све овце промозују. Овца која се прва промузе ставља јој се венац, а он стоји све док га остале овце непоједу.

Данас се бере бела врба и ките се капије, врата-црвена врба неможе јер она нецвета. Онда ко је домаћин села, доноси крст који је преузео прошле године, па се односи свећа, колач, пшеница, онда свештеник шита молитву-сви људи из села дођу да запале свећу за мртве и живе.

Запис мај 2007.године село Ломница (Доња и Горња Ломница)
Казивачи: Борисав Стаменковић(82.г), Ђурђа Крстић(1948.г) и старији у фамилији: Миленковић, Веселиновић, Мишић у Доњој Ломници
Забележили: Јанковић Ивана, Крстић Марија, Филип Миленковић, Мишић Данило, Веселиновић Душан ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:52 pm

-наставак-
* *

Село ШИШАВА:

По Ђурђевданском обичају се устајало рано пре зоре око 1 или 2 часова ујутру и тада се ишло у поље и ливаде, брало се цвеће, а после се одлазило на реку и плели венци, где се певало, веселило и прскало водом.

Свака девојка стави свој венчић на главу и певајући одлази кући. Ишло се са венчићем од куће до куће и кроз њрга промузли овце, краве, козе, да би се по веровању добијало више млека.

Један дан пре Ђурђевдана девоојка узме на белом луку пресече 3 перцета и „везе“ три момка која воли, а ујутру на Ђурђевдан би сазнала ко ће бити њен момак, на основу тога које се перце од лука ноћу највише да израсте.

Обичај КРСТОНОШЕ(Крсте): Исто тог дана сакупила би се омладина и домаћин узме из цркве барјак и заобиђу „крст“ а онда продуже да заобиђу поља. У пољу су се налазила 3. дрвета која се звала записи.

А онда се враћају заједно до крста и свако ко хоће иде кући а ако жели може да остане. Тај обичај се звао Крсте-Крстоноше.

Долазили су гости на славу коју славе-Ђуђевдан. После ручка ишло се на игранке под „крст“. Данас се један дан пре Ђурђевдана иде за црвену врбу којом се кити капија и кућа.

Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити капија и кућа. Увече истог дана иде се под „крст“ са цвећем којим ће се закитити „крст“.

Након тога се пале свеће за здравље чланова породице. И данас се иде у гостима, само нема игранки у село него вашара који долази тог дана у село.

У очи Ђурђевдана 5 маја узме домаћин маказе и оде у поље да убере врбу и то црвену јер то је симбол радости и да има ресе да би било рада у кући и у пољу.

Кад донесе врбу даје својој домаћици и она са децом најпре кити главну капију дворишта и малу капију и потом се певају ђурђевданске песме.

Када оките капију онда оките улаз, врата и прозор. Онда ките штале, оборе-да би имало у кући стоке.

Опис обичаја КРСТОНОШЕ (Крсте):-Ујутру 6 маја док још није изашло сунце рано иду крстоноше у обилазак сеоског поља.

Жене, девојке певају, наричу да падне киша, да буде родна година беру цвеће, плету венце од пољског цвећа и стављају на глави. Крстоноша мушкарац носи крст, помоћник икону за њим а остали за помоћником и певају, носе цвеће, вино, ракију, нешто хране и воћа.

Тако иду да обиђу цео сеоски атар. Кад стану да предахну, они мало једу, пију и играју и моле Бога да им подари родну годину. Музика иде са њима, обично гајдаш и свирач на фрули.

Кад обиђу сеоски атар, онда се растају, сваки својој кући да спремају ручак-да госте који им долазе угосте на литије.

Када гости ручају скупа са домаћином иду на сабор у центру села где је крст. Тамо се игра коло-обично свира плек музика(трубачи) и траје до касно у ноћ.

Ђурђевдан се слави 6.маја. Пре 55 година мој деда и његови другари ишли су ујутру у цркву.-„Поп пође са нама, идемо и певамо кроз поље:
„Крст носим,
Бога молим,
-----------------„.

Изидемо цело наше поље шишавачко и на највеће дрво направимо крсте, задељемо секиром дрва и то на дрво које се зове Зпис.

Сељаци несмеју да секу то свето дрво. Кад се обиђе цело поље иде се певајући код „крст“.

Тамо кад дођемо код „крст“-чекају нас бабе, мајке, тетке и носе сито са пшеницом.

Они певу и заоде око крст“-тако је Бранислав Тодоровић(1938.г) испричао у овом запису свом унуку Миљану о Крстоношама у време ђурђевданских дана.

Пре нису били рингишпили. Сада поп(свештеник) долази на трећи дан после Ђурђевдана-Светог Марка.

Данас један човек у село буде домаћин, меси колач и спрема ручак а следеће године други.

Дан пре Ђурђевдана се зове Ђурђевштина. Тада деца и млади иду да секу гране од црвене врбе, те се тим гранама ките капије и ограде – сви објекти који се налазе у дворишту.

Када се заврши китење иде се под Крст, носи се цвеће које се тамо пале. Кити се Крст. Ту се окупља доста деце и омладине, а када се скупи доста људи онда најстарији узима метални предмет под називом Клепат и креће кружење око Крста.

Сутрадан кад је прави дан Ђурђевдана, цео дан се дочекују гости и слави слава. Оладина обично одлази под Крст где има пуно песме и музике.

У Шишави су се све до непосредно после другог светског рата(до 1945.године) организовале поворке-крстоноша. Организоване су у време сеоске славе Ђурђевдана.

Шишавци иду под Крст где заобилазе дрво и такво дрво се зове Запис. На дан Ђурђевдан долазе гости, свирају музиканти (цигани из варош) од кућу до кућу данас.

По подне је одржавана велика игранка на место звано „Под крст“. Трећи дан се слави Марковдан, тако да сви људи овог села жењно очекују овај празник да га лепо прославе.

После залска сунца се одлази у врбаке и онда се ломе гране од врбе. После успут до својих кућа се деца и људим прскају водом низ реку Шишавицу дик стигну кући.

Настављају игру и онда сваки своју капију кити врбом, а ките се и врата на осталим зградама у деворишту. Сутрадан се слави Ђуђевдан.

Некада су се у село Шишава уочи славе Ђуђевдан певале додо9лске песме. Додолске песме су певале девојчице и девојке које су ишле по кућама и призивале кишу у сушне дане.

Запис мај 2007 г. Село Шишава

Казивачи: Босиљка Стаменковић(64.г), Бранислав Тодоровић(1938.г), Мирјана Димитријевић(1952.г)

Забележили: ученици Марија Митић, Предраг Димитријевић, Миљан тодоровић, Габријела Милановић, Милица Стаменковић, Драгана Вељковић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село шишава и локални етнолог Власотинце
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:53 pm

-наставак-

* *

Село СКРАПЕЖ:

Један дан пре Ђурђевдана, петог маја се ишло у ливадама да се бере цвеће. Жене и девојке су ишле у „здравче венце“.

Домаћице би омесиле погаче, припремиле сир и кувана јаја- мастена(фарбена) јаја.

То све би ставиљале у цедиљку и носиле на рамену. Из целог села су се скупљале жене и ишле су у једну реку где су плеле венци од оног цвећа што су набрале на ливади.

Онда изађу на ливаду и ту изваде јело, једу и онда крену кући, успут иду певајући.

Певале су песме:“ Каранфил се на пут спрема, чобан тера овчице, три ливаде нигде лада нема...“.

Увече кад дотерају овце са паше, онда на једну од њих стављају венац око врата и терају их са једном биљком која се зове Селин-селин са врбом.

Када се мало смрачи ките се капије врбом. На дан Ђурђевдана, пре изгревања сунца иде се у поље и врба се ставља у сваку њиву. Када се врате кући припреме се и иду у госте на славу, а такође и они који славе се припремају за дочек гостију.

У прошлости ђурђевдански обичаји су били занимљиви. Ишле су жене у цвеће, брале су разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су једна другу квасиле водом -да пада киша.

Које имао овце, месиле се мале погачице, која је била, на средину избушена -па је се стављала биљка звана селин. Кроз њу је музено млеко код оваца, а некувано јаје се стави код ноге на овцу па кад се то све заврши јаје јој се

Сломи од чело-а исплете јој се и венче од разног ливадског цвећа и стави јој се око врат. Увече се беру врбице и ките капије.

Премлаз је био један дан пре Ђурђевдана-на Ђурђевштину, када су се премузувале овце и одлучивала јагањци и започињала мужа оваца и скупљало млеко да би се од њега бучкањем у бучкама правило масло-маслац.

Запис мај 2007.године село Скрапеж
Забележили:Горица Ђокић, Кристина Младеновић, Јована Богдановић ученици и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава и локални етнолог Власотинце
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

* * *


8 април 2007.године Власотинце
Забележо: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
--наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyUto Nov 19, 2013 12:54 pm

-наставак-

* * *

Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Možda tražite i: Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje ... Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ... преЂурђевдана- Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, ....Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
Srpska kuhinja - gastronomija Srbije ... Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽNA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
STARI RECEPT BELMUŽ NA SREDORSKI NACIN - zabeležili: Savić Aleksandra i Miroslav Mladenović. Sastojci : 1 l mleka, 200 grama sira mladog, 10 grama .
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA PLANINSKI NAČIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog. Belmuž/beli muž/ je pastirski obrok i jedinstveno ukusan ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html -Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац. Profil ... Забележио: Мирослав Младеновић 82. .... Она онакој од радост рече-овој је прав БЕЛ МУЖ.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_2.html
*
Belmuž de la montaña | Serbios Unidos
serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/ - Кеширано
31 Ago 2013 ... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN (BELMUŽ DE KALNA) - Notado por:Miroslav Mladenović, etnólogo local. Se toma planta sremuš (ajo salvaje) ...
http://serbiosunidos.com/belmuz-de-la-montana/
*
Gastronomija Srbije - Page 2 - Haoss Forum
www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja ...
http://www.haoss.org/t9596p15-gastronomija-srbije

*
Srbija - Scribd
bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija - Кеширано
1 авг 2013 ... Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog Uzme se sremuš biljka ...u bakarni kotao na ognjište..godine BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN
http://bs.scribd.com/doc/157410717/Srbija
*
Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано
BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. Uzme se sremuš biljka (divlji beli luk) pa se skuva čorba, koja je dobro ...
http://panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja
*
Panacomp - Srpska kuhinja - gastronomija Srbije - 2 посета - 25 апрSrpska kuhinja - gastronomija Srbije. Srpska /nezaboravna/ kuhinja je veoma ..... BELMUŽ NA KALANSKI NAČIN - Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog. ...
www.panacomp.net/content/view/31/.../lang,serbian_
*
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Ђурђевданске песме ... Забележио: Мирослав Младеновићнаставник. Када се ... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*
Народни обичаји у власотиначком крају • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069... - Кеширано
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог ...... Остале ђурђевданске песме које су се певане : 1.7. Ђурђевке Брала Ђурђа
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069&start=10
*
Порекло презимена, село Скрапеж (Власотинце ...
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/ - Кеширано - Слично
2 феб 2013 ... Певале су песме: “Каранфил се на пут спрема, Чобан тера овчице, ...разне биљке, доносиле су их кући и певале ђурђевданске песме, па су ... Скрапеж инаставник математике Мирослав Младеновић ОШ „Браћа ...
http://www.poreklo.rs/2013/02/02/poreklo-prezimena-selo-skrapež-vlasotince/
*
AJLEPSA SRBIJA - 3. Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga ...
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid...id... - Кеширано
Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja :: MyCity 18 мар 2010 ... Забележио:Мирослав Младеновић наставник * 1.5. Здавче венче ... Забележио:.
https://fr-fr.facebook.com/permalink.php?story_fbid=138505092875990&id=107409555965608
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0;wap2 - Кеширано - Слично
2 дец 2007 ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović MiracVlasotinački Zbornik broj .... ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU ....Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio .
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0
*
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum ... Predanča(Gornji Dejan), kazivači: Smiljka Ivanović, Olga... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ....ĐURĐEVDANSKI OBIČAJI: U VLASOTINAČKOM KRAJU
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007.

Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61212 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »






* * * *

Поставио: Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 19. новембар 2013.г. Власотинце, јабланички регион, југ Србије-република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:53 pm


Пише: Аутор Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог Власотинце, република Србија

БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ- ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ

УВОД:
OБИЧАЈИ:-Навике које постоје у начину живота и међусобном опхођењу међу члановима једне етничке заједнице или једног народа, а које им служе као правило-како ће поступати у појединим приликама било у односима између себе било у односима с другим народима-називају се ОБИЧАЈИ.

Код заосталих народа обичаји се поштују као писани закони а код цивилизованих народа-обичаји се држе извесних обичаја у опхођењу међу собом и с другима, иако нигде нису предвиђени(гстопримство, побратимство, кумство, поштовање старијих).

Постоје и верски обичаји, остаци примитивних схватања и у вези са извесним религиским обредима, свечаностима или празницима(Бадњак, ускршња јаја, и друго).

У неким верским обичајима у свом планинском засеоку-махали Преданча, села Горњи Дејан-власотиначко црнотравскога краја, као дете сам учествовао шездесетих година 20.века у извођењу обредних ритуала-везаних за верске празнике:Божић(Бадње вече), Велигден(Ускрс), Ђурђевдан-а често и у неким свадбеним ритуалима.

На основу казивања(а и учешћа) као просветни радник, негде 70.-их година 20. века-све сам то почео да бележим, чак негде и на папиру неког хартијеног џака сеоске продавнице, како бих оставио некин траг поколењу о народним обичајима из овога краја.

Наравно да су времена била тешка по питању очувања традиције, али моја љубав према традицији и обичајима је била велика-задојена у самој средини у планинском делу на обронцима Чемерника-Букове Главе и Крушевице, која траје до данашњега дана уласка у 21. веку..

Многи обичаји су са временом нестали, а многи се изводе у неком другом облику, а неки и на старински начин. Моја бележења су остала и она су део мога и живота генерација испред нас и остаће и иза нас.

Запис 1970-2008.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *


У време Божића у власотиначком крају било је ритуалних обичаја, који се у овом крају обредно показивао преко извођења коледарских песама.

Коледарске песме обредно припадају групи најстарих српских народних(обредних) песама и певане су у ово доба године, око зимске свакодневнице.

Има их(мање више) код свих словенских народа, а обред се састојао у прослави и дочеку новорођеног Сунца као малог Бога (Божића), пореклом од Сварога(зато Сварожић) под именом Колеђа, Колинда, Кошада и сличним дијалектолошким разликама.

Колеђани су пред Божић на пет дана ишли од куће до куће до куће и певали коледарске песме. Иду три мушкарца, укитени са босиљком, са клопотарима(звонце-меденица, која звони и носио је ован као „претводник“ стада оваца).

Двојица певају, а један ноци бисаге(козја торба-са два дела преклоп напред и позади, које се често користили за сејање жита у њивама) у које се као „дар“ за отпевану песму добијало: ораси, крушке, сушенице(сушено месо –данас вешалице), кромпир и друго. Све се то добијало за отпевану песму у кући домађина.

Колеђани певају коледарске песме од Игњата(Подложња) до Бадњака(од 1 јануара до 6 јануара):

„Замучи се божја мајка,
Од Игњата до бадњака,
Да роди Божића,

#
Сестро петро коледо,
Навези ми коледо,
Десно крило коледо,
С оне стране Мораве, коледо
Да наберем вито пруће коледо,
Да заградим струку коледо,
Да намузем шабар млеко коледо,
И чабрицу коледо.

#
Да обиђемо младог Бога коледо,
И Божића коледо.
#
Ој Јоване коледо,
Крститељу коледо,
Да ми крстиш коледо,
Младог Бога коледо
И Божића коледо.



#
Таја рачац и орачац(Кад се излази из куће, да им се дају ораси)

Запис 1970-2008.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА


Коледе
(Кад улазе колеђани у кућу):

Добро вече коледа, домаћине коледо,
Добро вече коледа, домаћине коледо,
Затеко смо вечере,
На трпезу вино пије,
Твој говедар код говеда,
Краве ти се истелиле,
Све волове витороге,
Кобиле се иждребиле,
Све коњиће путоноге,
Овце ти се изјагњиле,
Све овчице свиларуне.

Запис:1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Милунка Вељковић, село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА

Сестро петро коледо,
Навези ми десно крило, коледо
Да наберем чабар хране, коледо
Божиђ Бата носи житу злата,
Да позлати врата,
Све од боја до боја
И сву кућу до краја.
У Божиђа три ножиђа:
Први сече шушеницу,
Други сече печеницу,
А трећи сеше шушеницу,
Па гу меће у торбицу.

Запис: 1978.године село Доњи Дејан
Казивач: Петковић Драгослав, село Доњи Дејан
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Сестро Петро коледо,
Навези ми коледо,
Соне стране коледо,
Да наберем коледо,
Вито пруће коледо,
Да заградим коледо,
Виту стругу коледо,
Да претерам коледо,
Сиво стадо коледо,
Да промузем сиво стадо коледо,
Да обањам младог Бога,
Младог Бога и Божића,
Божиђ поје коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо.
Укачи се стрина на столицу,
Довати ми кобасицу,
Испрати ме до вракњицу.

Запис: 1978.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Љубомир Јовић(78.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце
-НАСТАВИЋЕ СЕ-


-НАСТАВАК-

#
КОЛЕДА
Предвечни
Роди се послечни
Војскодер
Земљу пресвети
Данас вози возиде
Нека свету превезе
Исуса, Исуса.


Надвикни
Деву повијати
Непрестај
Станче, Пилованче,
Судите ли вашега
Знате Бога нашега
Зерије, зерије.


Палаћна
Месечина била
Ђердева сина породила
Марија га повила
У шарене пелене
Ирода, Ирода.
#

Укачи се стрина на столицу,
Довати ми кобасицу,
Испрати ме до вракњицу.

Песма се певала 5 дана пре Божића. Певачи зову се: мала коледа, од три дечака. За отпевану песму у кући домаћина- њима се даје поклон у виду:
Пасуљ, кукуруз, ораси и новац.

Запис. 1977.године село ладовица, Власаотинце
Казивач: Стојковић Чедомир, рођен 1931.године, село Ладовица-похађао 1977.године у село Крушевицу основну школу за одрасле
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Ој Јоване коледо,
Крститељу коледо,
Оће крстиш младог Бога коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо,
Слава и чес коледо,
Та наначац коледо,
За орачац коледо,
Укачи се стринка на столицу,
Па ми скину кобасицу,
Па ми стави у торбицу.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Змучи се коледо,
Божја мајка коледо,
Дар да роди коледо,
Младог Бога коледо,
И Божића коледо.
Божић поје коледо,
Нека поје коледо,
Слава му је коледо
Слава и чес коледо
Та намачац коледо
На орачац коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Симон Пешић, село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКА ПЕСМА
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава мум је коледо
Навези ми десно крило коледо
Коледо за ораче
Коледо за принову
Младо јагње коледо
И теленце коледо
За пиленце коледо
Укачи се коледо на столицу
И довати сушеничку коледо
Суни, муни коледо
У торбичку коледо
Испратиме коледо
До вракљичку коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Чедомир Марковић село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ

Коледа:
Да окупам, коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо.




Колеђани у кући:
Добар вече коледо
Домаћине коледо
Затекосмо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове витороге
Кобиле се изждребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилорујне
Чобанин се наслонио
На ралицу оровову
Туд пролази млада мома
Да подкине ту гранчицу.
Таја рачац и орачац
(кад се изилази из куће да им се дају ораси)
Укачи се стрина на столицу
Да ми даде кобасицу
(Пева се кад се изилази из куће)

Запис: 1978.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Олга Милошевић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце


#
КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ:

КОЛЕДА
Да окупам коледо
Малог Бога коледо
и Божића коледо.

КОЛЕЂАНИН КУЋИ
Добар вече коледо
Домаћине коледо
Затекосмо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волово витогоре
Кобиле се наждребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилоруке
Чобанин се наслонио
На ракчицу ороовову
Туд пролази млада мома
Да поткине ту гранчицу.

Запис: 1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Олга Милошевић, село Бољаре
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДЕ

Кад улазе колеђани у кућу овако певају:
Добро вече коледо, домаћине коледо
Затеко амо се вечера
На трпезу вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове
Кобиле се ождребиле
Све коњице путоноге
Овце ти се изјагниле
Све овчице свилеруне.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач:Милунка Вељковић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Небојша Костић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕДО
Сестро Петро коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
Да прелетим соне стране
Мораве коледо
Да прекарам коледо
Сво стадо коледо
Да помузем чабар
Млеко коледо

Запис: 1979.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


#

КОЛЕЂАНСКЕ ПЕСМЕ
Колеђанске песме се певале пет дана пре Божића. Певачи песме зову се: мала Коледа од три дечака. Њима се даје поклон за отпевану песму у кући домаћина и то: пасуљ, кукуруз, орахе или новац. Деца носе у рукама такозване тојаге(тољага) дрвене.

У запису из 1977. године овај обичај се још изводио у село Ладовица у власотиначком крају.
Казивач: Чедомир Стојковић(1931.г) село Ладовица-ученик за одрасле ОШ у село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце

#

КОЛЕДА

Предвечни
Роди се послечни
Војскођер
Земљу Пресвети
Данас вози возиде
Нека свету превезе
Исуса Исуса
Надвикни
Ђеву повијати
Непрестај
Станче Милованче
Судители вашега
Знајте Бога нашега
Зерије Зерије
Палаћна
Месечина била
Ђерђева Сина породила
Ђеређева га родила
Марија га повила
У шарене пелене
Ирода Ирода.

Запис: 1977.године село Ладовица, Власотинце
Казивач: Чедомир Стојковић(1931.г) село Ладовица-ученик за одрасле ОШ у село Крушевица, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце

-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:54 pm

-НАСТАВАК-


#

КОЛЕЂАНКА
Сестро Петро коледо
Навези ми коледо
Соне стране коледо
Да наберем коледо
Вито пруће коледо
Да заградим коледо
Виту стругу коледо
Да претерам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо

Да обањам младог Бога
Младог Бога и Божића
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Слава икац коледо
Па на начац коледо
За орачац коледо
Укачи се стрина на столицу
Довати ми кобасицу
Испрати ме до вратницу.

Запис: 1979,године село Кружевица (Ливађе) Власотинце
Казивач:Јовић Љубомир (78.г) село Крушевица, Власотинце
Забележили: Ненад Крстић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДО
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
Попни се на столичку
Сини муњо у торбичку
Па натури низ орничку.

Запис: 1978.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Витомир Стевановић (62.г) село Доњи Дејан, Власотинце
Забележио: Велибор Стевановић ученик и нставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Ој јоване коледо
Да ми крстиш коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо.
Запис: 1978.г село Крушевица(Ливађе) Власотинце
Казивач: Јовић Љубомир(78.г) село Крушевица, Власотинце
Забелешили: Ненад Крстић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
За ораче коледо
Запринову коледо
Младо јагње коледо
И теленце коледо
За пиленце коледо
Укачи се коледо
На столичку коледо
И довати сушеничку коледо
Суни муни коледо
У торбичку коледо
Испратиме коледо
До вратњичку коледо.

Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
С оне стране коледо
Да наберем коледо
Да заградим коледо
Виту струку коледо
Да претерам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо
Да обањам младаог бога коледо
Младог бога и Божића
Божић поје коледо
Мени поје коледо
Слава му је коледо.

Запис: 1979.године Горње Повласиње-село Крушевица
Забележили: Магица Димитријевић ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДА
Сестро Петро Коледо
Навези ми коледо
Десно крило коледо
С оне стране коледо
С оне стране Мораве....
Запис: село Крушевица Власотинце
Забележили: Владица Ђорђевић ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНКА
Сестро петро коледо
Навези ми коледо
С оне стране коледо
Да наберем коледо
Вито пруће коледо
Да заградимколедо
Виту стругу коледо
Да претрам коледо
Сиво стадо коледо
Да промузем сиво стадо коледо
Да обањам младог бога
Младог бога и Божића
Божић пије коледо
Нека пије коледо
Слава му је коледо.....

Запис:Горње Повласиње Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце




#

КОЛЕДЕ
Замучи се колед
Божја Мајка коледа.
Дарда роди коледо
Младог Бога коледо
И Божића коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледа
Слава му је коледо
Слава и чес коледо
Та наночач коледо
За орачац коледо.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић(60.г) село Крушевица, Власотинце
Забележили: Пешић Симон (за одрасле) ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДЕ
Ој Јоване колед
Крститељу колед оће крстиш
Коледо младог Бога коледо
Божић поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Та наночач коледо
За орачац коледо.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић(60.г) село Крушевица , Власотинце
Забележили: Пешић Симон ученик и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕЂАНСКА ПЕСМА
Ој Јоване коледо
да ме крстиш коледо
млада Бога коледо и Божића
коледо Божић поје коледо
нека поје коледо
слава му је коледо
слава ичац за орачац коледо.

Запис:1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Борика Младеновић(45.г) село Црна бара(девојка из село Гуњетина) Власотинце
Записали: Милунка Стефановић(за одрасле) ученица и наставник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце




#

КАД УЗЛАЗЕ КОЛЕЂАНИ ИЗ КУЋУ
Добро вече коледа домаћина
Затеко смо где вечера
На трпези вино пије
Твој говедар код говеда
Краве ти се истелиле
Све волове витороге
Кобиле се иждребиле
Све коњиће путоноге
Овце ти се изјагњиле
Све овчице свилоруне
Чобанин се наслонио
На гранчицу орахову
Туд пролази млада мома
Да поткине ту гранчицу
Проговара чобанине
Девојчице бела лица
Ко ти резо бурну сукњу
У скутови разбориту
У појасу сабориту
Имам брата баш терзију
Те ми реза бурну сукњу
Ускутове разбориту
У појасу сабориту..

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце


-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:55 pm


-НАСТАВАК-
#

ВОЈВОДА И ВИЛА
Пође спушком коледо у ливаду коледо
Пусти коња на ливаду
А ја одо а ја одо под крушчицу
Метну колпан на крушкицу
А рагљицу под главицу
А ја лего да поспавам
Проговара бела вила
Устај горе млади Војводо
Отуд иде чудно чудо
Чудно чудо не виђено
Страота је погледати
А камо ли дочекати.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село Крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



#

КОЛЕДА
Ој Јоване коледо крститељу коледо
Да ми крстиш коледо
Младог Бога коледо
И божића коледо
Божиђ поје коледо
Нека поје коледо
Слава му је коледо
Слава има колачи коледо
Таноначе за ораче
Укачи се бабо на столичку
Па довати кобасичку
Да гу турим у торбичку
Па не испрати до врчњичку коледо

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце
Казивач: баба Васиљка Ицић село крушевица, Власотинце
Забележили: Стојана Јовић ученица и наставцник Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ и локални етнолог Власотинце



*


КОЛЕДАРСКЕ ПЕСМЕ:

-Божић поје, коледо!
Божић поје, коледо!
По све земље, коледо!
Слава му је, коледо!
Слава ића, коледо!
За Божића коледо!
Рипни снашке, на столичку,
Рипни снашке, на столичку,
Па довати кобасичку.
Па ми тури у торбичку,
Па ме прати до вракњичку.
Цупа, супа коледо
Цупа, супа коледо
Примакло се говедо,
При Јованову орницу
При Милошеву торбицу.


Рођење Исусово:
Предвечни, роди се послечни,
Војскође, земљу пресветлите,
Да нас воде војскође.
Неку свету проведе.
Осмрачни, осмрачни!
Палата месечина била,
Ђурђева сина породила,
Марија га родила,
У пелене повила.
Исуса! Исуса!


Крштење исусово:
Замучи се Божја мајка,
Од игњата до Божића,
Те роди младога бога.
У срећу вој свети сава,
Па га пита Божја мајка:
„Мож ли сина да ми крстиш?“
„Могу, могу али не смем
Од Јована Крститеља.“
Па си пође Божја мајка.
Да потражи другог кума.
У срећу вој свети јован,
Па га пита Божја мајка:
„Мож ли сина да ми крстиш?“
Умем, умем а и смем.
Стани горо, стани водо,
Стани ветре да не дуваш“
Стане вода да не тече,
Стаде ветар да не дува,
Па вој крсти младог Бога,
Младог Бога и Божића.
И даде му име Исус.-

(Изникл ми струк босиљак-лирске народне песме из власотиначког краја, издавач лист „Власина“, 2000.године Власотинце-а и из рукописа записа Мирослава Младеновића )
-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:56 pm


-НАСТАВАК-

* * *

ЗАПИС СТАРИХ БОЖИЋНИХ ОБИЧАЈА И ВЕРОВАЊА:

Од бадњака исеченог на комадиће праве се крстићи, који се праве са белом вуном и са ален(црвен) конац и на трећи дан Божића-Стевандована се стављају по њиве, на стоку и на кућу.

Наравно пре тога се бадњак ставља да сагори у огањ. Крстеви са белим кочаком се односи и на гумно,

А они који неславе-сламу пале трећег дана Божића. Кад се слама пали другог дана Божића-виче се:“колики ми глас, толики ми клас“.

Од сламе за бадње вечери праве се „колца“ и стављају на сваку воћку, да би родиле. Тако се иде од воћке до воћке-нарочито деца: брат и сестра, па брат овако изговара ове речи када носи са собом секиру:“сестро сад ћу да је сечем“-на то ће сестра:“немој брале да је сечеч, ће да роди“.

Добро-одговара брат, нећу да је сечем, па се „кити“ воћка са „колцем“ исплетеног од божићно-бадње сламе, како би воћка родила по том веровању.

У неким селима уместо брата и сестре, овај обредни ритуал другог дана божића изводе муж и жена-иду од дрвета до дрвета, па муж замањује секиром да „исече“ воћку“-са изговором:“ћу је исечем жено“-а она му одговара:“Ма немој ће роди“.

Па се тако „колцетија“ ставе воћкама по воћњацима како би било више родних дрвета у воћњацима.

На бадње вече се спрема посна вечера:пасуљ, посна сарма, посна баница, куване воћке, куване и печене печенке(тикве-бундеве), шећер, смоква, кувано жито,, ораси-са колеђаницама (месени хлебови):поље, крстина-жито, стогови сена, „колеђан“(хлеб) у виду „круга“-прстена, који је чуван до ђурђевдана када се преко њега промозувале овце на премлаз, са вером да ће Бог дати више млека.

Меси се Колач и Кравајче-са паром-новчићем у њему, ломи се у току вечере и прво се ставља парче хлеба за кућу, па домаћина и тако редом за сву чељад. Коме се падне пара-новчић, сматра се да ће бити срећан и имаће пара-новац целе године.

На бадње вече у собу се ставља рагожа(рагозина)-исплетена од ражене сламе, на којојн се некада спавало на „земљу“(под собе), па на сламу покровац(од козине) и све што је спремљено се ставља на покровац.

Онда после уношења бадњака у собу, домаћин запали свећу младом Богу, затим домаћин сече колач. Кад се колач сече каже се:“ Х(К)ристос по међу нас“-један говори, а други одговара:“јес да буде“. Говори се три пута.

Наравно сви чланови у кући се тада крсте, приликом сечења колача и давања благослова. Приликом сечења колача, домаћин изговара благослов овако:“Једни секли, други се рађали, пуне бачве сас вино, бурићи сас ракију, амбари сас жито...“.

КОЛЕЂАНИЦЕ(ХЛЕБОВИ):- који имају одређено значење: кућу, стоку, њиве, лозја..., оставља се и сече при стоку, у лозје и у њиву, пресече се и набије на на крст насред њиве-као благослов гомиле снопова у њиви.

Крстина је зденуто снопје „на крст“ од 16 снопова „унакрс“. У старија времена кравајче са паром се делило овако: прво Богу, кући, домаћину, па редом укућанима. Наравнхо да онај ко га ломи и дели, он мора да жмури да би подела била праведна.

Наравно онај коме се буде пала пара, биће срећан целе године, али уколико се падне пара Богу, онда се треба искклепати ралник-ралице (рало) за орање њиве, а веровало се да чим се пара падне Богу, да ће се родити доста жита: пшеница, јечам, овас и раж-зависно од подручја успевања житарица.

Кравајче се ломило пред вечеру. Пред вечеру се исзноси баница „орашлика“ и викало:“ лисице, курјаци(вукови) ајде да вечерамо“-прво се позива и понуди дивљач, па се мало шкрипну врата-као да су јели.


Неки увече стављају мед и кравајче(део) и ујутру ако се женстина(женска особа) прва облажи(проба-узме), онда ће стока бити женска, ако се прво облажи мушка страна, онда ће стока бити мушка.

Негде се воћке(кувани компот од сувих шљива) готве(спремају) ујутру, па се прво женско заблажи(проба) од дивљач, да буде женска стока.

Кравајчетија(колеђани)-хлебови: краве, поље и бачве се ломе у њиву ујутру, а све остало увече.

Од чорбе од воћке(компот од сушеног воћа) се маже врат кравама, да их „неубија“ врат, кад вуку јарам-било када се оре или вуку запрежна кола.

Кад се кади-три пута се опколи, а сви се крсте, да ђаволи побегну од тамњана-изговара домаћин куће.

Ујутру се мало лизне од печенке(врста тикве-бундеве), да ни невата горушица.

Од колач и од „кућу“ ставља се куде гори бадњак-а женска страна треба да погледа како гори бадњак, да се телци и јагањци ражају женска.

На Бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена (а кашике се крију на Свети тривун-кад су вериге зими-да се не куса да пилитија: вране, сојке и друга дивља пилитија и друга дивљач-лети не кљују царевицу(кукуруз- посејану на њиву или када узреје у класовима)-а игле и вретена се крију, кад се жње да трстика не рчне(убоде) у око.

За бадње вече троше се ораси, да се види какав му је срећа, здравље, а кад се изломи онда се изломљене љуске бацају у ћошку собу, пилитија(квочка да их изводи) да се изводе, а ако се бацају цели ораси-ће да буду мућци испод квочку.

Ораси се бацају у све четири ћошке(стране) собе-да се играју јагањци.

Шећер са Бадње вечери се оставља као лек за гушу(грло) или кад стоку заболи око.

После вечере н бадње вече сви се целивају(љубе) да овце чувају јагањци. На бадње вече муж ргне(муне-руком) жену у слабине а жена ргне њега у слабину, да буде кућа весела читаве године, да буде здрав и онда газда-домаћин куће запева.

На бадње вече се крију столице, кудеље, игле и вретена-а кашике се крију и на свети тривун-када су зими вериге-да се некуса да пилитија (вране, сојке и друге) лети не кљују царевицу-кукуруз, кад је посејана на њиву-а игле и вретена се крију, кад се жње да трстика не рчне(боде) у око.

На бадње вече кој први види прегорел бадњак, први ће да види теле када се отели крава.

У торбичку(торбу-изакану од козину) се стави: барут, жути шећер, смоква, ораси, воћке (сушено воће), јабуке, кромпир.

Барут се ставља кад се деца нешто препадну(преплаше). То све служи као лек. Пасуљ се закопа у земљу да кртица не копа.

На бадње дан се закоље прасе - девојка узме и напрај дрво и обрну цревца и кад изађе девојка на игранку-сабор, она с оној дрво пипне или муне момка и он гу мора узме као што се обрту црева.

На бадњи дан посеје девојка овас на дрвник(место где се секиром секу дрва у двориште) и кад никне овас, на кога нарекне, за тога ће се девојка уда.

Од бадње вече вода од воћке ставља се ујутру на сисама крава, да буду меке за мужу, а пасуљ од бадње вечери се закопа у земљу да кртица не копа-а кртица копа што се на астал тура грне.

На бадњи дан се закоље кокошка и прасе на ражањ-па се стави лећа(сочиво као грашак) и метне се у кокошку и у прасе и тој се испече на Божић и кад се потроши прасе, тој се остави за лек за свињу.

На бадњи д’н-’лебац од б’дњи д’н се стави под главу, онда се момку му с’н прикаже коју ће девојку да узне.
На бадње вече узне девојка па посеје ов’с и каже на ов’с:“Да дојде кноћи њој мом’к да узне да жњу“.

Гламња(жар) од бадњака се чува од беснило, а ујутру се и баница ставља у гламњу од бадњак и ставља се кад се некоме нешто надигне.

Шумке од бадњак стављају се у оџак да престоје и ставља се кад се некоме нешто дигне на руку или ногу.

Ујутру на Божић кад се људи сретну, једни другима кажу: „Христос се роди“-други одговара:“Ваистина се роди“ или :„Добро јутро-родио се млади Бог“-а други одговара:“Заиста се родио“.

На божић кад да буду расположени и да се не4свађају(да буде арно-добро у току целе године).

Од први Божић су некрштени дани и искачу караконџуле)болести-плашило) до двети Јован Крститељ(20 јануар)-дотле и колеђани негде певају, тад се стварају сотоње-осотоње.

У народу се тумачи караконџула-мушки ђавол или караконџула-женски ђаво.

На бадње вече закоље се кокошка и стави се верига и стоји док пројде

Божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом да бајаги спи.

На божић узне се крст из воду-кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву.

Кад појду да зајду цркву-кад изваде крст из воду на водице(крст се тура на божић до водице-су некрштени д’ни).

На бадње вече закоље се кокошка и стави на веригае да стоји док пројде божић и т’г се узне и служи као лек-куј немож да спи тури се под главу ноћом-да бајаги спи.

На божић се узне крст из воду-кад буду водице и зајде се црква с барјак и иду сви из село да зајду цркву.

Кад појду да зајду цркву кад кад изваде крст из воду на водице
Кад писку пилитија- тој су некрштена деца, што су се родила од божић до водице-и које умре оно отиде под ведро небо и дете писка.

Крст стоји у цркву у воду-од к’д се одсече крст, напрај се и после куј оће плати, он носи крст-а крст носи куј неје са здравје, а носи крст да оздравеје.

Кладанац се кити на водице(зима-после божића) и пије се вода кроз босиљак на водице да буде здравје.

Тај пилитија су никаква, несу косови а црна су и живе у браниште, личе на косови а несу косови.




ХЛЕБОВИ (омешени за бадње вече)-са обредним значењем
Запис: 1970.г, 1976.г 2000.г. и 2007.године села: Крушевица, Преданча(Г.Дејан), Доње Гаре, Шишава, Ломница-Власотинце
Казивачи: Младеновић Благоге(1920.г), Младеновић Марица(1925.г), Руска (Грујић) Вељковић(1900.г), Ивановић Јован и Смиљка(1926-1928.г) и ученици школе у Шишави-Ломници
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог
9.aприл 2007.године Власотинце
-НАСТАВИЋЕ СЕ-


-НАСТАВАК-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:57 pm

* * *

ЗАПИС О КОЛЕДАРИМА И БОЖИЋУ

Често су коледари била деца, која су била обучена у кожуцима одраслих и носила са собом тојаге да се бране од псета.

Тај обред певања коледарских песама задржао се у црнотравско власотиначком крају све до 6. година 20. века, али је скоро нестао увожењем комунистичке идеологије у свим порама друштва-јер се сматрало да је „религија опијум за народ“ и противу ње се требало борити „свим средствима“-па и забраном разних обредних ритуала у извођењу божићних, ђурђевданских, лазаричких, додолских и других песама везаних за верске обреде и прошлост нације.

Негде 77.година 20.века-приликом похађања школе одраслих у село Крушевица, све о коледарским песама сам забележио од тада ученика за одрасле-тада сам им предавао математику.

Сви они су у већини и сами певали коледарске песме после другог светског рата(а неки и пре тога)-по селима Ладовица, Крушевица, Бољаре, Орашје и другим селима власотиначко црнотравскога краја.

Запис 1970-1984.године село Крушевица-Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица и локални етнолог Власотинце

* * *

ЗАПИС О СЕЋАЊИМА НА СВЕТОВНИ ПРАЗНИК БОЖИЋ:

Божић као световни празник се у нашем крају славио слично свуда и на село и у граду. На бадље вече код нас-у моје родно село Преданча, а и у село Крушевица(где сам д 1973 до 1985.године службовао у школи становао и живео у приватној кући у село Крушевица)-као и у осталим брдско планинским селима Горњег Повласиња у власотиначком крају.

Као дете-а после 70.година 20. века, овако се спремало Бадње вече(уочи Божића):-„се омесе ’лебови:поље, краве, свиње, кокошке, кућа, лозје, гумно, бачва и орашњак-то је баница, испечу се коре и напрску се са ораси и са водом (село Крушевица 1976.године-а у планинском делу Горњег Повласиња без „лозје“-меси се „овчар“ и „говедар“-стока)-па се изнесе у белу мушку кошуљу са босиљком и женком.

Домаћин иде предвече и одсече бадњак(церово дрво младо). Бадњак дрво се исече на комаде, па се уноси увече у кућу са сламом и бадњаком.

Домаћин чукајући на врата-улази у кућу и виче:“Еј мечка однесе орашњак, добро вече, дошла нова година, сас јаретинка, сас прачетинка, стелетинка, сас дечица/све се изговара што им је мило у кући)-а чланови породице у кући извлаче сламу и изговарају:“ме..куји...му.., бе..,пију..,пију..,“-рикају, пискају:пију, пију...

То је било 6. година 20. века, а касније се увече се секо бадњак(млада церовина)-три пута ударило секиром, пила ракија за благослов, тако да је дрво падало у правцу изгревања сунца.

Бадњак се уносио унутра, са малим завежљајем сламе, уз лупање врата оног ко уноси бадњак(домаћин куће) и радосним речима овако изговара:“добро вече, носим вам бадњак у кућу, уносим вам радост у кућу, стиже млади Бог.

Са сламом домаћин иде по кућу и вика:“квак, квак..“-а деца иду по њега и вику:“пију, пију...“-опонашајући квочку са пилићима.
Кад домаћин изговара :“родио се млади Бог“-а а чланови куће одговарају:“Заиста се родио“.

Све што се спреми за бадње вече се ставља на сто на коме домаћин запали свећу уз ритуал. Више се Бадње вече није славило на сламу у кућу.

Негде 70-81.година 20.века док сам становао са породицом као наставник школе у приватној кући Јована Ивановића-све до 1980. године сам са породицом учествовао у божићном ритуалу, који је био исти као и у мом детињству негде 50.година 20. века у родно планинско село Преданча (Горњи Дејан).

Читаве те генерације су веровале и истинским славиле Божић, а ми смо као деца-потом и мој син као дете у село Крушевица, радовао том празнику.

Наравно да у брдско планинском делу власотиначкога краја Божић је слављен као истински хришћански празник, безобзира на тадашње забране комунистичке идеологије,јер она није много имала утицај на овај слој планинских горштака јер се никада нису бавили политиком и били су марљиви печалбари, који су се борили противу свог сиромаштва.

Негде у половини 70. и 80. година 20. века, верски празник Божић и обреди са ритуалом су почели да се губе, јер настаје време „школоване“ генерације у једном другом систему вредности социјализма.

После распада социјализма, негде 90. година 20. века и почетком 21. века, неки обичаји везани за Божић се некако враћају, али на један други начин, који није

Био истинска вера у љубав, поштење и људске вредности. Партиска идеологија и потрошачко друштво у време социјализма је утицало да се потпуно одбаци традиција-па и божићни обичаји, па се нажалост у 21. веку некако полако враћају, али негде чак више из помодарства и неког самодоказивања и исказивања моћи, што је у супротности са хришћанством.

Но, ипак Божић се слави у скоро свим домовима-славе га и они који верују или неверују или су слављеници из помодарства.
Нема више ни села, на почетку 21. века су опустела, а са њима и стари обичаји везани за Божић и друге верске празнике. Данас се скоро Божић слави подједнако исто и у селима и у граду.

Ретки иду те секу Бадњак, изводе обред са три пута ударање секиром, крстење, пијење ракије уз благослов и доношење бадњака испред куће и уношење сламе у кућу.

Махом се иде по „шумкама“-грањке од цера-храста, које се чак продају на пијац или се иде по њих изван града или села. Често се њиме „ките“ кола, па се може видети свуда по граду.

Спрема се вечера, изводе по неки обичаји везани за „тражење паре“ у кравајчету, а има још по неких сељака који испоштују старе обичаје на њивама са пољем, воћњацима-односе се „колца“ од сламе-ките воћке и виногради, како би родили.

Махом се и на село, као и насељеници из села у град на периферији пеку прасићи на ражањ-на Божић, остао стари обичај из прошлости, како би се пред зору док се пеће прасе пуца петардама, а неки и из ватреног оружја-док у мом детињству се пуцало из прангија, које су се „пуниле“ барутом.

Нажалост та „пуцњава“ се наставља и по цео дан- шенлучење из ватреног оружја, па се често долази и до повреда.
Сада се често користи „јутарњи поздрав“-рођења Христа, али помало је то све вештачко, нема ону праву верност у речима и осећањима.

Данас има и колективно паљење бадњака, кога организује православна црква у граду. Народ се ипак негде окупља, што је важно за његов опстанак у овим смутним временима.

Сви ми који памтимо старе обичаје и смо учествовали у радостима божићних обичаја, помало са сетом се сећамо своје прошлости и радујемо се што се наша традиција наставља, па макар и у неком другом облику.

Запис: 1970-2007.године села: Крушевица, Дејан (махала Преданча), Равни Дел, Ломница, Шишава, Средор општина Власотинце, југ Србије

Забележио: Аутор Мирослав Младеновић наставник у ОШ „Карађорђе Петровић“ у село Крушевица и у ОШ „Браћа Миленковић“ села Шишава и локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије, општина Власотинце

Постављено на ФОРУМ (интеренета) 7 април 2007.године Власотинце, република Србија
Аутор Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 20. новембар 2013.године, Власотинце, република Србија

-НАСТАВИЋЕ СЕ-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptySre Nov 20, 2013 2:58 pm


-НАСТАВАК-

* * *


Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61356 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum .... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac .... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu .... Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio Miroslav mladenović lokalni etnolog
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

* * *
Koledarske pesme u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html - Кеширано - Слично
20 мар 2010 ... Коледарске песме у власотиначком крају-Горње Повласиње.. .... У време Божића у власотиначком крају било је ритуалних обичаја, који се у овом крају... Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог #
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Koledarske-pesme-u-vlasotinackom-kraju-Gornje-Povlasinje.html

* * *

Народни обичаји у власотиначком крају • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069... - Кеширано
Али у неким селима брдско планинскога краја је тај обичај се изводио све до 60-70. ....Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце 2.4. ..... Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine. ..
*
Народни обичаји и веровања • Forum Srbija
www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=9338... - Кеширано - Слично
Zapis 1970-1976. godine Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog ..... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s
http://www.forum-srbija.com/viewtopic.php?f=400&t=35069&start=10

* * *
Tradicija,obicaji i verovanja u nasem narodu - danubius forum
danubius.forumsr.com/t5398-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu -Кеширано
Sačuvan je ovaj običaj do naših dana, mada je danas Srba više u .... Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine. .... Reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
https://danubius.forumsr.com/t5398-tradicijaobicaji-i-verovanja-u-nasem-narodu

* * *
Народна веровања (Заветотине) у власотиначком крају - Порекло
www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=338.0 - Кеширано
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог И ... Не ваља на Божић човек да се опије, јер се сматра да ће бити пијан целе године. ..... narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja ...
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=338.0

* * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 20. новембар 2013.године, Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyČet Nov 21, 2013 3:39 pm


Аутор Тема: Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (Прочитано 61356 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Miroslav Mladenovic nasta
члан

Ван мреже

Организација:
Osnovna skola
Име и презиме:
Miroslav Mladenovic
Поруке: 57

Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
« у: 21.28 ч. 10.11.2007. »





Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju - Вокабулар
www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
Srpski jezik - Vokabular forum .... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac .... Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu .... Zabeleženo u selima oko Vlasotinca-Gornji deo Povlasinja 1976. godine Zabeležio Miroslav mladenović lokalni etnolog
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 )
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyNed Dec 08, 2013 5:32 pm

Вуково интересовање за “Шоплук” и “Шопове”
из књиге: Срби и Бугари. 1804-1878. Чланци и расправе, Прометеј, Нови Сад, 1995, стр. 155-159.
Успомена на пок. проф. Владана Недић - великог поштоваоца Вуковог дела и мог доброг и драгог пријатеља - Владимир

За познавање језичких, етнографских и културно-историјских прилика пограничних крајева Србије и Бугарске у првој четвртини XIX века Вук Караџић је дао неколико незаобилазних података и изнео нека своја веома значајна схватања. Његова казивања о томе су двоструко значајна:
(1) што су прва у науци саопштена знања о пространом региону који се дуж источних граница Србије из времена Првог српског устанка - са Дунава простирао поред Старе планине даље ка југу и истоку, и (2) што су та казивања била проверена на начин који је, уопште, био карактеристичан за Вуков хеуристички и књижевни рад.
У овом случају реч је о пограничној територији која је, касније, у науци била позната под уопштеним именом Шоплук, односно његовим синонимом Торлак - са нешто суженим географским значењем.
Ова територија простирала се између Видина, Пирота, Софије и Враце, па и даље према истоку и југу.
Вуково интересовање за ове крајеве поникло је, најпре, из жеље за скупљањем народних песама и лексичке грађе за Српски рјечник, да би се, потом, пренело на његова шира занимања за етнографска, језичка и историјска питања.[1]
Од споменутих градова и крајева, Вук је из аутопсије познавао, унеколико, само Видин куда је ишао по налогу Карађорђа и Правитељствујушчег Совјета 1812. године, у политичку мисију Мула-паши, тадашњем гувернеру Видинског пашалука. Службујући у Брзој Паланци и Неготину, Вук је - по свој прилици - долазио у додир и са бегунцима - емиграцијом која је из видинског краја била прешла преко Тимока и населила се у пограничним селима ослобођене Србије.
Тако, на пример, познат је онај Вуков податак да су ти досељеници - бегунци из Бугарске славили славу[2] исто тако као и народ у Србији.
Међу њима могли су се наћи, свакако, и људи из предела од Старе планине према Дунаву, идући од Белоградчика и Ћипровца ка Лом Паланци и Враци.
То су били тзв. Загорци, становништво Загорја, за које се знало у Србији Карађорђева времена, што Вук и спомиње у свом каснијем књижевном и научном раду.
Једну лепу и свежу лирску песму у којој се опева Загорје Вук је објавио још у Малој простонародној славено-сербској пјеснарици[3]
Девојка са три љубовника
"Кажи Радо, кажи брати:
Колко имаш љубовника.
Ја и имам до тројицу:
Један ми је у Загорју,
Други ми је у Поломљу,
У јужне пределе данашње Србије, за време Првог српског устанка тада у Турској, Вук за живота није имао прилике да оде, али је, на пример, долазио у додир са Пироћанцима и пиротском емиграцијом која је, у ослобођеној Србији, била знатна и позната по својим војводама Мити и Маринку Петровићу, на југоисточном фронту српско-турског ратовања до 1813. године.
По свој прилици, међу њима је Вук и могао да нађе учитеља Проку и да од њега унесе у своју прву књигу Српских народних пјесама две лепе пиротске лирске песме:[4] Крштење Христово - "од неког учитеља Прока, родом из Пирота, с бугарске границе", и Сестра брату зарукавље везе.
Слично је било и са софијском емиграцијом, која се растурила по Србији, и међу којима је било и знатнијих људи у војно-политичкој историји српског ратовања са Турцима, а које је Вук, бесумње, могао упознати понајпре у Београду: на скупштинама устаничких старешина, у Совјету, београдском магистрату и иначе приватно у вароши.
Исто тако, после 1814. године, живећи у Бечу, Вук је имао прилике да дође у додир са многим "турским" трговцима који су, из разних крајева Балканског полуострва, долазили у престоницу Аустрије где су понеки од њих често били објект за научна истраживања, нарочито из области језика и етнографије.
Имајући ово у виду, како период проучавања из времена Првог српског устанка тако и време проведено у Бечу и, затим, опет у Србији кнез-Милошевог периода, заинтересован и знатижељан, Вук је дошао до извесног броја података о приликама у пограничним крајевима у Турској.
Радећи живо не само на скупљању народних песама већ бавећи се, све више, и питањем језика, Вук је, још на почетку своје књижевно-научне каријере, уочио једну етнографско-језичку појаву која се, у различитом степену сличности и разлика, уочавала код становника поменуте шопске одн. торлачке области.
Најпре, у Српском рјечнику Вук под одредницом "Торлак" пише: "човјек који нити говори чисто Српски ни Бугарски".[5] Из овога се може извући закључак о Вуковом, условно, уочавању једне интересантне зоне на додиру српске језичке територије са бугарском, односно - могуће - дијалекатској варијанти (у основи) српског говора која је, према истоку и североистоку, обухватала знатно географско пространство.
Тако, у познатом писму П. Ј. Шафарику из 1827. године, алудирајући на Шафариково професорско-кабинетско поимање језичке и етнографске проблематике лимитрофних српско-бугарских подручја, Вук изричито каже: " Сад ћу нешто да Вас опоменем.
Немојте Ви Србе бугарити. Не само што Љесковчани и Приштинци нијесу Бугари, него и сами Видинци и Ћипровчани и Пироћани по језику су ближе к Србима, него к Бугарима (премда не говоре чисто ни једним језиком) недајте се Ви преварити којекаквим Бугарским Ћифтама, које су, као сваки човек, ради свој род умложити."[6]

Доиста, јасно, одређено и категорички, Вук оцртава језичку (дијалекатску) и етничку ситуацију у западним пределима Шоплука, сматрајући да Видин, Ћипровац и Пирот, са својим подручјима, укупно узев, показују преимућства битних особина српског језика над бугарским.
Овакав његов закључак сматрао се двоструко инструктивним: што је, у посебном смислу, поближе одредио говорне квалитете становништва реченог подручја, и што је - grosso modo - одредио његов дијалекатски однос у укупној структури српског говора на читавом етничком простирању српског народа.
(Ово Вуково схватање касније је методом критичког испитивања потврдио низ филолога и етнолога: Стојан Новаковић, Александар Белић, Павле Ивић, Милан Ђ. Милићевић, Тихомир Ђорђевић, Владимир Николић, Маринко Станојевић и, разуме се, Јован Цвијић).
Али, далеко од тога да од једне појаве чисто научног интересовања прави политички проблем у српско-бугарским односима, Вук је и даље настојао да о пограничним српско-бугарским крајевима изнађе нове факте. 1820-их и 1830-их година он више пута изражава жељу да испита говорне особине јужних предела, више од онога што му је већ било познато и што је изнео у писму Шафарику.
(Повод за то могла је бити и критика која је, са више страна - како од слависта тако и од неких просвећенијих Бугара - долазила на Вукова саопштења о примерима бугарског језика, публикованим у Додатку к Санкт-петербургским сравнитељним рјечницима, али и иначе).[7]
Али, интересујући се у томе правцу, Вук је дошао, изгледа, до неких нових погледа. Наиме, радило се о једном новом методолошком поступку који је ваљало применити када се проучавала језичка, етнографска и културно-историјска материја суседних предела двају сродних народа као што су били Срби и Бугари.
Најбоља потврда томе - из каснијег периода његовог стварања, 1859. године - јесте његово обраћање угледном бугарском "възрожденецу" и управитељу школа у Софијском мутесарифлуку Сави Филаретову, да му помогне у пружању неких података за писање једног већег дела о Србима и Бугарима, заправо података о Шоповима. Мора да је било велико изненађење за Вука, као што му је то бесумње причинило велико задовољство, када је у Филаретовљевом писму добио далеко пуније податке о Шоплуку и Шоповима.
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyNed Dec 08, 2013 5:35 pm

-наставак-
Мислим да је и данас од значаја навести шта је учени Бугарин писао Вуку као свом великом поштоваоцу. По Филаретову, Шопови живе у око 350 села, углавном у Софијском пољу, али настањују и крајеве око Брезника, Радомира, Златице, Етропоља. Он пише Вуку: "... нихъ наричают шопы като на присмЕхъ.
Оно од части като да има унизително значеніе, равно съ мужикъ..."[8] Његова позната преписка о овом географско-историјско-етнографски занимљивом подручју, са Филаретовом и Најденом Геровом, указује на проширење Вуковог интересовања, у хеуристичке и књижевно-научне сврхе, и на крајеве данашње југозападне Бугарске.
Тај интерес, на крају 1850-их година - иако са прекидима - као да је био наставак његовог интересовања из првих петнаест-двадесет година јавног списатељског рада.
Управо за ове крајеве можда нису без научног интереса Вукова схватања из 1826. и 1828. године, када је - поводом изгледа да ће се мењати политичка карта европске Турске - писао да проширење Србије треба да обухвати "и Бугарску до Коџа Балкана", јер, како вели, "то је све управо српско", односно да ће се граница протегнути "и до великог Балкана, јер је то све, откинуто од Србије" (средњовековне).[9]
Овај Вуков историцизам, можда критички недовољно објашњен, подударао се са његовим жељама да детаљније проучи, из аутопсије, језичку ситуацију словенских говора у турској Румелији.
Године 1836, у писму Кепену, Вук пише да би желео да - поред других провинција - обиђе и "Болгарију"[10 ] да би утврдио "и въ сыхъ юговосточныхъ предЕлахъ, гдЕ границы сербскаго и болгарскаго язьгковъ"[11], односно у писму Димитрију Максимовичу 1844. године, да "испита" и да "увери се" - "каковые оны Славяне на самых границахъ, Сербы ли или Болгари".[11]
Ови југоисточни предели могли су се сматрати крајевима западног дела Софијског санџака, заправо као оно географско подручје на које се већим делом, касније, и односило горње писмо Саве Филаретова.
Можда није на одмет, такође, указати на још једну ствар из горње тематике.
Вукова збирка Пјесме Бугарске садржи тринаест песама.[12] Редактори су за песме под ред. бр. 4-7 и 11-13 написали да то "нису бугарске већ српске", док је остале песме из овога одељка, ред. бр. 1-3 и 8-10, објавио раније Илија Николић.[13]
Ова двострука подела сигурно је учињена са разлогом. Што се тиче оних песама које су обележене као српске, по језичкој основи, ваљало би да стручњаци детаљније утврде ближе географско-предеоно порекло.
Ми смо, на основу conspectus generalis (језичке, етнографске, социолошке и културно-историјске карактеристике) мишљења да су ове песме из области Шоплука, и то јужног подручја његовог, по свој прилици Знепољско-крајишке провенијенције. У последњој песми (ред. бр. 523) прва два стиха гласе:
"Големо село Радомирово,
У среди села превисок чардак... "[14]
као да се односе на Радомир, место на горњој Струми, код Перника, крај који, по А. Белићу, Павлу Ивићу (и Стојку Стојкову), припада српској језичкој заједници, на његовој југоисточној територијалној говорној избочини.
У сваком случају, ово су песме из Шоплука, што је и иначе карактеристично за Вуково просторно интересовање и за производе народног стваралаштва ових крајева.
Уопште узев, велика је штета, несумњиво, што Вук није стигао да изричније да своје коначно мишљење о језику и етнографији Шоплука, било у оном ужем схватању, како је Вука извештавао Сава Филаретов, било у другом, ширем поимању Шоплука и шопског становништва на простору од Искра до Тимока и у сливу горње Струме, како је - готово у исто време - писао један други бугарски "възрожденец", Петко Славејков.
У сваком случају, Вукова је заслуга што је, говорећи о језику прве зоне шопског становништва, успео да уочи његов прелазни карактер од српског ка бугарском језику, да да неке његове карактеристике, иако не и да одреди његове опште особености.[15] Вукова казивања о томе, без сумње, израз су знања и интересовања свога времена и стања науке о јужнословенском становништву овога дела Балканског полуострва.
Напомене
1 О овоме видети: Владимир Стојанчевић, Вукова знања о Бугарској и Бугарима. - Посебан отисак из Вуковог зборника. Посебна издања САНУ, књ. СD, Београд 1966, 371-407.
2 Вук Ст. Караџић, Живот и обичаји народа српскога, Београд 1867, 59.
3 Беч 1814, 37.
4 Беч, 1841, 121.
5 Беч, 1852, 768.
6 Вукова преписка, IV, Београд, 1910, 648.
7 В.: Вл. Стојанчевић, нав. дело, 375 и д.
8 Архив Српске академије наука и уметности, инв. бр. 8327. - Вл. Стојанчевић, нав. дело, 402.
9 Вукова преписка, IV, 126, 108 (писмо од октобра 1826. г.).
10 Исто, III, Београд, 1909, 577-8.
11 Архив САНУ, Инв. бр. 8437/1. - Вл. Стојанченић, нав. дело, 389, нап. 53.
12 Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића. У редакцији др Живомира Младеновића и др Владана Недића. Српска академија наука и уметности, Београд, 1973, 317-322. - Целу збирку оних песама, са ширим коментарима, најпре је објавио Голуб Добрашиновић у: Сабрана дела Вука Караџића, књ. XVIII, О Црној Гори - Разни списи, Београд, 1972, 344-349, 891-897.
13 Български народни песни останали од Вук Караджич. Братство, Ниш, 1964, бр. 134.
14 Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вук. Стеф. Караџић, нав. дело, 322.
15 Вл. Стојанчевић, нав. дело, 405-406.
* * *


Поставио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 8. децембар 2013.г. Власотинце, ртепублика Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyNed Okt 05, 2014 6:40 pm

Pod stoljetnim maslinama-Branko Perovic-Gusle - YouTube9 нов. 2013 ... Младеновић Мирац Власотинце 2008.године).. Read moreShow less · .... Play next; Play now. Guslar Miroslav Šiljegović - finale 20. Festival ...
www.youtube.com
www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 EmptyNed Okt 05, 2014 6:50 pm


Pod stoljetnim maslinama-Branko Perovic-Gusle - YouTube
9 нов. 2013 ... Младеновић Мирац Власотинце 2008.године).. Read moreShow less • .... Play next; Play now. Guslar Miroslav Šiljegović - finale 20. Festival ...
www.youtube.com
www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4

https://www.youtube.com/watch?v=0k2Skf71Rs4


Datum objavljivanja: 9. stu 2013.
https://www.facebook.com/groups/srpsk...
Branko Perovic pjeva o osveti nad bugarskim krvolocima u pomoravlju.Autor - Dimitrije Polimac.-U nastavku tekst pjesme zabelezen od kazivaca iz Vlasotinca:---Srpska vojska na Krf pala
Po ostrvu žagor bruji
Iz oblaka kiša lije
Uzburkano more huji
Pod stoletnim maslinama
šatori se srpski bele
pod njima se odmaraju
srpske čete oživele
šatori su tesne kuće
al za sve ima mesta
zgrčio se drug do druga
te je tako toplo svima
razgovor se živo vodi
na priču se priča niže
a dosetke i pošalice
jedna drugu burno stiže
samo jedan vojnik mladi
mutna oka, bleda lica
ćuti tužna nevesela
sred pesama i pošalica.
A i njega zadirkuju
i sa njim se svako šali
Ded olakšaj srcu svome
poveri nam tajne tvoje
ta će priča lepa biti
pričaj druže Radivoje
Radivoje mahnu rukom
ispuniću vašu želju
al će i to kraja biti
vašoj šali i veselju
krvava je priča moja
to je bilo posle onog
na Moravi ljutog boja
neprijatelj beše jači
mi moramo dalje ići
a ja reših na rastanku
časak svome domu sići
stigoh kući ali kasno
eno prve strašne slike
obešen mi babo stari
a na pragu jao bože
sva u krvi majka leži
i slabačkim glasom viče
Radivoje sine beži
a ja majku neposlušah
već u kuću stupih
izludeti tada htedo
pokraj moje mrtve ljube
leži moje mrtvo čedo
i ono se nevinašče
već rastalo s ovog sveta
video sam da je bilo
probodeno bajonetom
a u drugom kraju sobe
gde ikona stoji stara
kao da su u gostima
vino piju šest bugara
meni krvac zali oči
pa ja jeknem iz dna grudi
prostite mi mrtve duše
u pakao vi neljudi
pa ubacim jednu bombu
usred one rulje klete
i nijedan od bugara
ne umače od osvete
od tog dana porušenog
dim se diže u visine
a kad plamen sve priguši
ja umako u planinu
ne da sklonim pustu glavu
nisam zato još na svetu
već i dalje da produžim
strašnu kaznu i osvetu
Radivoje svrši priču
pod šatorom tajac nasta
niko ništa ne govori
i disanje ko da zasta
tako malo zaćutaše
povikaše svi iz glasa
i mi ćemo s tobom druže
u osvetu svakog časa.
Kazivač: Mihajlo Janković samouki pesnik, selo Ladovica, Vlasotince
zapis 1976.godine, zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar
Kategorija
Glazba
Licenca
Standardna YouTube licenca
Prikaži više Prikaži manje

Javno ste podržali ovaj komentar.
U redu
Učitavanje...
7:42
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Guslar Perović Dragomir_Tri hajduka omogućio korisnik Radovan Vojvodic 3.519 prikaza
47:01
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
НАРОДНИ ГУСЛАРИ БРАНКО ПЕРОВИЋ И МИЛОРАД МИШО ВУЈОВИЋ - СВАТОВСКИ ВИЈЕНАЦ omogućio korisnik guslarvujovic 11.133 prikaza
21:47
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Srpski vitez Zoran Baranin Puka guslar Slavko Goranovic omogućio korisnik Slavko Perosevic 948 prikaza
5:57
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Миљан Миљанић - Под стољетним маслинама omogućio korisnik SladjaSrb 3.367 prikaza
2:51
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
OD GLAVE ZETE DO GRADA SPUŽA - SAŠA LAKETIĆ omogućio korisnik Revizor011 2.937 prikaza
1:30:03
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
POSVETA PRAHU OCA SRBIJE-Antologija srpskih junackih pjesama uz gusle i staro srpsko pojanje omogućio korisnik 1389ObilicMilos 6.046 prikaza
15:08
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Branko Perovic - Zenidba Kneza Lazara (GUSLE) omogućio korisnik Jovica A. 715 prikaza
26:30
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
НАРОДНИ ГУСЛАР БРАНКО ПЕРОВИЋ - ОД ТОПОЛЕ ДО ЦЕТИЊА omogućio korisnik guslarvujovic 13.276 prikaza
33:19
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
БРАНКО ПЕРОВИЋ - ТРАГИЧНА СМРТ МИЛАНА БУМБИЋА omogućio korisnik guslarvujovic 3.868 prikaza
36:23
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Zeljko Bugarin i Dragomir Perovic - NESRECNA LJUBAV - Gusle NOVO! 2014 (MpRR) omogućio korisnik Radio Renome Records 6.525 prikaza
5:12
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
НАРОДНИ ГУСЛАР БРАНКО ПЕРОВИЋ - ГОРСКИ ПРЕСТО omogućio korisnik guslarvujovic 4.649 prikaza
39:57
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Guslar Božidar Božo Đukić-Tragična pogibija Branke Đukić omogućio korisnik skituljko039 118.276 prikaza
17:33
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Гуслар Ђорђије Копривица - Смрт попа Мила Јововића omogućio korisnik SladjaSrb 67.474 prikaza
15:57
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Skobaljic Nikola(Vojvoda Despota Djurdja)-Guslar Simo Doderovic omogućio korisnik Revizor011 1.221 prikaz
8:21
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Narodni guslar Sasa Laketic-Pod stoljetnim maslinama.flv omogućio korisnik skituljko039 4.062 prikaza
3:01
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Moto Laketic - Gledao sam s koma plava omogućio korisnik presserbia muzika 13.865 prikaza
5:57
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Guslar Marko Butulija - finale 20. Festival guslara Republike Srpske omogućio korisnik micun0104 3.679 prikaza
10:30
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
НАРОДНИ ГУСЛАР БРАНКО ПЕРОВИЋ - ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ omogućio korisnik guslarvujovic 6.549 prikaza
4:22
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Jednoj zeni za secanje dugo - Jasar Ahmedovski omogućio korisnik Jigsaww BN 115.488 prikaza
10:29
Reproduciraj sljedeće
Reproduciraj sada
Gusle -1. Hajduk Veljkova smrt , - 2.Otac ( Knez Janko Gagic) omogućio korisnik Revizor011 701 prikaz
Učitavanje više prijedloga...
Prikaži više

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 5 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost
Nazad na vrh 
Strana 5 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ETNOLOGIJA-
Skoči na: