DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 BFuWx

DOBRO NAM DOŠLI !



DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -

-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
 
PrijemPORTALTražiRegistruj sePristupi

 

 Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost

Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći
AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptySre Sep 11, 2013 2:10 pm

First topic message reminder :

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU:


 


-   Kad žiška izilazi iz vatre u ognjištu, onda će doći do prolepšavanja vremena.


 

- Ako na Svetiliju (2.avgusta) zagrmi, veruje se da neće imati orasi i lešnjaci.

 

- Na verski praznik Eremija deca nose gvozdenu lopatu i kukom lupaju obilazeći oko kuće i pevaju:“Eremija u polje, bezite zmije u more-verski praznik na koji se preaznuje od zmija

 

- Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

 

- Kad se mačka okrene istoku i  šapatom se umiva, biće kiša.

 

- Ko nosi izvrnutu košulju ili čarapu, biće zaštićen od uroci.

 

- Kad neko umre valja ga čuvati da ga mačka ne preskoči da se ne bi uvampirio.

 

- Posle preobraženja (kada se preobrne zemlja i nebo, 19. avgusta), nekupa se jer se preobrazila voda.

 

- Veliki je greh da se izvor zamuti i ptičje gnezdo rasturi.

 

- Kada laste nisko lete, biće kiša.

 

- Ako se u snu obriješ, onda se skidaju velike brige.

 

- Kada goveče zimi otrisa noge, onda najavljuje sneg.

 

 - Kad dete prohoda i za koji se prvo predmet uhvati, onda se smatra da će mu to biti njegovo  zanimanje.

 

- Na Mladenci treba paliti đubre, da ne bi cele godine imali buve u kući.

 

- Devojka koja dugo sedi na pragu, odvraća od sebe momke.

 

- Ako dođe tuđe kuče (pas) i laje pored kuće, i laje pored kuće, znači da je došla sreća u kuću i ne treba ga terati da ode.

 

- Voće se ne sadi na prestupnu godinu, jer će jedne godine roditi a druge ne.

 

 - Ako se želi da se utvrdi da neko laže ili vara, onda se uzme mačka i gladi od vrha prema repu i izgovara „Maco moja lepa lepa maco, kaži mi da li taj i taj laže ili vara“. Onda ako mačka zavrti repom, znači da potvrđuje istinu laganja ili varanja.

 

- Kada neko umre, posle opojanja popa i polaska mrtvaca iz avlije, potrebno je za njim baciti šaku busenja zemlje da ne bi još ko umro iz kuće.

 

- Ne valja da se u kući prevrću činije (tanjiri), da ne bi bilo gladi-naročito od dece.

 

-  Kada neko ide na put u pečalbu, obavezno za sreću iza njega, sipa se voda.

 

- Na neželjenu osobu prilikom izlaska iz kuće se baca kamen, da se nikada više ne vraća u kuću.

 

- Kad se sretne baksuz na put, onda se pljune u stranu, verujući da se neće ništa loše desiti kad se pljune na zemlju.

 

- Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena -a kašike se kriju i na sveti trivun-kada su zimi verige-da se nekusa da pilitija (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivu-a igle i vretena se kriju,kad se žnje da trstika ne rčne(bode) u oko.



- Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kada se izlome bacaju se po ćoškama sobe, da kvočka izvodi puno piliće-a ako se bacaju celi onda će jaja biti mućak-a bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.



- Posle večeri na badnje veče se svi celivaju(ljube) da ovce čuvaju jaganjci.



- Na badnje veče žena rgne(mune rukom) muža u slabinu a muž ženu-da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.



- Na badnje veče ko prvi vidi pregorel badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.



- Od badnje veče voda od voćke stavlja  se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne.



- Glamnja  (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.

 

- Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.




- Ko sve jede, treba da „uhvati“ tele (ko je ješan) kad se  oteli krava, a ko nije ješan, nesme da ide da ga „uhvati“  kad se krava teli.



- Krava kad se oteli, žena se gola skine i sa jajce je zađe i udari je u glavu da se ne hvataju mađije i onda je na rogovi veže tračku sa kičicom( alena i bela) a na rep konac (crven). 




- Kude se nejede ’leb, tuj se tura vreteno i kluvče, a kude se jede ’leb tuj se ne tura.



- Kad pojde pop na opelo(pevanje)-popadija vrlja kopač što više ljudi da umiru. Porodilji se nosi kravajče, da k kad to dete odrste se lakše uda(oženi).

 

- Na krstoputinu se prekrtse crveni konci, pa koj naiđe da kune od ništa vajdu da nema, ništa dobro da nema.



- Na badnji dan  se  zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona  s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva.



- Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.



- Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u  s’n prikaže  koju će devojku da uzne.



- Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak)  i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši  prase, toj se ostavi za lek  za svinju.



- Samovilke(teške bolesti-šlog)-veruje se da od samovilke se treba čuvati, kad vetar duva, pa se vrti na zemlju u krug-lišće, slama i prašina. To  je samovilka( bolest) i kad vrti de pljuje:“ plju, plju.....“-pa se izgovara na glas:“ja sam usran i umočan(popišan)“-jer se veruje da kod čisti doode samovilke(bolesti), a kod umočani(nečisti) usrani i umočani ne doode.



- Kad se s’nja momče prvi s’n-će se udade devojka prvu godinu, ako s’nja drugi s’n(oko pola noći)-će se devojka udade drugu godinu, a ako se s’nja treći s’n(predzoru)-će se devojka udade treću godinu.



- U proleće devojke beru travke-cveće Obrten (kao bela rada-žuta cvećka, pušta  list kao mleč travka) i prave se kolcetija-kolce(venčić) i kroz kolce momak progleđuje devojku i obrnuto-da se momak i devojka obrnu, da se vole.

 

- Ako se dete zadoji levom sisom biće levak.

 

- Ako neko sretne na put i pljune onda se smatra da te mrzi..

 

- Ne valja da se sretnu dvojni svatovi jer će da se pogledaju mladke i jedna od njih neće imati dece.

 

- Za božić se peče prase a ne živina, zato što prase rije unapred, a živina čeprka unazad-pa će tako da bude tokom cele godine.

 

- Ako te svrbi  dlan onda će biti pare; ako te svrbe usta onda će da se ljubiš s nekim- ako ti  se lacka onda te neko spominje.

 

- Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.



- Na Božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).



- Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.



- Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje.

 

- Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.



- Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.



- Devojka mlogo tugovala ua momče, žto gu njeni nesu dali za njega. Otišla noću od tuge i ujanula (ujahala) kamen, tuj osamnula i skamenila se, pa se veruje da je taj kamen  dobio naziv Devojkin kamen.




Zapis: od  1970 do  1981 godine sela:Kruševica, Ravni Del, Donje Gare,  Predanča(Gornji Dejan), Javorje, opština   Vlasotince


 

Kazivači: Iz selo Kruševica(1976-1981): Smiljka Ivanović(1928),Ruža Ranđelocić (1912), Rža Stamenković (1910),   Roska Ivanović(1903-devojka iz R.Del)), Olga Lepojević(1923.g), Ruska Veljković(Grujić-1906.devojka iz s Gare) i  Predanča(G:Dejan):-Marica Mladenović (1925.g), LJuba Stojanović(19003), Natalija Stančić (1910.g-devojka iz Javorje))



Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac (1948.g) rodom iz mahale Predanča(G.Dejan) opština  Vlasotince; nastavnik matematike  u OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

     *


NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM KRAJU-pečalbara:



- Kad se  pođe u pečalbu, kod izlaznih vrata stavi se žar na lopaticu, stovna(testija) s vodom i „prepreči“ sekira sečmice okrenuta nagore.


 

- Pečalbar  preripi (preskoči) žar na lopatici, zatim sekiru, pa vodu ili obrnutim redom Pri skoku, svaki put izgovori:“Preripi oganja, ne izgore se, preripi  sekiru, neiseko se,, preripi vodu, ne udavi se“.



- Kad se pečalbar šalje u pečalbu, tog dana kuća nije  smela da se mete, da se  pečalbar negdne ne smete.



- Kad se pođe u pečalbu nije poželjno da ha prvo sretne žensko dete ili  može  da bude presritač ako nosi pune testije(stone) sa vodom,kako bi pečalbarske kese bile pune sa novcem.



- Kad se pođe u pečalbu, prestretač mora da bude batlija, kako bi bila bolja pečalovina.



- Kad se pođe u pečalbu, poželjno je da presretač ne kaže:“ Dobra ti sreća“-već mora reći:“Ako Bog da“.



- Postojalo je verovanje, da ako pečalbar sretne baksuza pri polasku u pečalbu ili ako mu se ne odgovori i nazove Bog-vraćao se kući i ponovo kretali, kako bi ih presreo neki batlija. neki su zboh tog verovanja i išli rano u zoru kada su putevi bili pusti.



- Kada se polazilo u pečalbu, žene pečalbara su su lomile grančice i  njime kitile kuću , sa verovanjem:“Koliko grančica, toliko iljadarke da zapečali“-a sakupljale su i bukove treske(iverje), da pečalbar zaradi pare „kako treske“.



- Često su u  nekim selima brdsko planinskog dela crnotravsko-vlasotinačkog kraja-mlde žene lomile  grane gloga, ili  bilo kojeg  trna koji se lako  zakači za odelo, kako bi se i muž pečalbar „zakačio“ za svoju ženu i „da joj se vrne“.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru mogu praviti mađije sve dok ne prođe neku vodućreku, potok-pa su ih ispraćali svedok  se ne prođe potok.



- Postojalo je verovanje da se pečalbaru metne trn na rukav kaputa i izgovori:“ neka se pare vataju za tebe kako ovija trn“.



- Kada se ispraćao pečalbar, obavezno se na dno u flašama vraćala rakija ili vino, kako bi se ponudila onim koji se sretnu na put, koji nisu smeli da odbiju da ne pinu i nazdrave za pečalbarom-a onaj ko odbije verovao se da je baksuz.



- Kada žena isprati pečalbara u pečalbu, usput iskopa sa busenom(zemljom) poljsku travu zvanu vrtipop (belu radu) i odnosi kući i namenjuje  svom mužu pečalbaru. Neguje je i zaliva, pa ako budu kržljavi cvetovi, onda zarada ne ide dobro a ako je cvet dobar, lep i veliki, znači da mu ide dobro pečalba i u kući nastaje prava radost.



Reference: Ciglarstvo u našem kraju, Autor Miroslav Mladenović Mirac Vlasotinački Zbornik broj  2 , 2006. godine Kulturni centar Vlasotince
8.april 2007. godine Vlasotince


 

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

               *


KRSTOPUTINA(VEROVANJE):


 

-Mesto gde se putevi u selu sastavljaju zove se Krstoputina, a na njoj se često prave mađije. ko kome želi da podvali u nekom zlu prema verovanju starijih ljudi.

 

 Tako ako je neko bolestan, onda žena koja baje, ona uzme donji veš(fustanče a kod muškarca najčešće košulja ili pojas), zatim ga bolesdtan obuče na krstoputinu, da bi ozdravio noseći, verujući da će bolest napustiti bolesnika i otići na nekoj drugoj strani(putu) negde u planinu gde kokoške ne kreku, petlovi ne pevaju, pseta ne laju, deca ne plaču.



Veruje se da  kada se stavi  „živa“ u pojas(žene ili muškarca) ili bepčićima u navojke-uzme se „živa“ i stavi u ljuspu lešnika, pričvršćena u crvenom vosku i to se nosi za zdravlje verujući da neće da do čoveka dođe nikakva bolest, pogotovu kod novorođenčeta.

 

 Ako žena vračarica pronađe napravljene mađije kod ljudi na kosu (mađije napravljene da se devojka ne uda, momak ne oženi, bolest u kući, da neide napredlak u kuću), na veš-to se stavi na krstoputinu, verujući da se čovek oslobađa od mađija.

 

 Kod stoke se na krstoputinu se spali koš za seno i drugo, gde vračarica pronađe mađije(da se ovce ne jagnje, krave ne tele, da lipsuje sve živo u štali).

 

Ne mokri se na krstoputinu, ispod streje kuće, ispod šipka, zato  što se tu rasturaju mađije i veruje se da da će one otići za onim ko mokri na ova sveta mesta.

 

Zapis 1980.g selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač:Olga(Stoiljković) Lepojević(1923),rođe selo Kruševica Vlasotince



Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

 

              *


MAĐIJE:



- (1) Kad muž da se vrne, žena stavi grne, pa uzne njegovi opanci, pa gi kuva i vika:“ grne krči, a Vlajko muž  po mene trči“.



- (2) Žena sabere kamenje stavi u pantalone ili u košulju i ukači gi na klin, pa vika:
„Kolko kamenje što teži, tolko moj muž  mene  da teži“.



- (3) Kad bude Đurđevdan i uveče onda devojka u dolinu kude je zuka(u baru sa vodom i travom-močvara) pa uzne tri struka pa gi stavi i preseče jednako i narekne momci:“ ovoj sam ja, ovoj znano momče, ovoj neznano momče. Pa koj struj za jednu noć najviže naraste, toj će biti njeno momče. Obistinilo se tetka Olgi Lepojević (Kruševica-kazivaču verovanja-mađija).



- (4) Na badnje veče  uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju”.



- (5) Kad se omesi na b’dnje veče kravajče, pa takoj kad se uzne pa podeli na sva  decu po parče i uzne devojka pa onija zalok oblizne pa ga ostavi pod jastuk i ogledalo i češalj i jedno vlakno od kosu-kuj je moj momak da dojde kod mene knoći da se umijemo, da se načešljamo, da se ogledamo, koj je poubav od mene i njega i da dojde da večeramo i ja ću mu naprajm od kosu ćupriju i da dojde kod mene(istinitost mađije u mahalu radenkovci u selo Kruševica-u  s’n je dojde ona ga ne volela i on gu nametne na ramo i odnesu)



- (6) Kad žena neće muža i odnesu pa joj izvrnu košulju, pa gu uznu i odnesu u vodenicu i dadu na vodeničara, pa gu vodeničar pušti kroz buku(cev gde voda protiče i obrće vodenično kolo) i dole gu vate i pa gu okrenu što je na lice na naopako i dadu gu na ženu da gu obuče-takoj da ga zavoli.



- (7) Krstoputina- je mesto gde se  „ukrstaju“ putevi i gde se sastaju, sabiraju i žene i deca i stariji da se  priča, ogovara, čuju novosti u selo, gde se prave noću u vreme jeseni sedenjke za mlade momke i devojke, gde se deca sastaju i igraju često u prašini. takvo mesto je pogodno za pravljenje mađija u selo. Ako neki bolestan predpostavlja da su mu napravljene mađije, skida neki deo svog veša-a obično se prave mađije na fustanče(donja suknja  žene) i toj se zapali na krstoputinu.  Zatoj se ne mokri na krstoputinu.



Zapis: 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Kazivač: Olga(Stojiljković) Lepojević(1923), 1981.godine selo Kruševica, Vlasotince

 

Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac nastavnik matematike OŠ “Karađorđe Petrović” selo Kruševica i lokalni etnolog i istoričar Vlasotince


Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog I istoričar I pisac pesama I priča na dijalektu juga Srbije


 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 

 *

 

NAPOMENA: Postoji još sakupljeni etnološki  materijal kada sam radio kao nastavnik matematike  u OŠ „Braća milenković“ u selo Šišava-Lomnoica, opština Vlasotince; gde su u prikupljanju narodnih umotvorevina učestvovali moji  učenci (od petog do osmog razreda od 1994 do  2013) iz susednih sela: Sredor, lipovica, Crna Bara, Gunjetina, Komarica, Skrapež , Gornja i Donja Lomnica i Šišava.

Kada se budu stvorile normalne okolnosti za puiblikovanje etnološkog materijala u kome će ministarstvo prosvete i kuture i lokalna sredina sa srpskom akademijom i naukom imati sluha za ISTRAŽIVAČE koji su posvećeni svojoj kulturnoj bnaštini i tradiciji bez „uplita“ dnevne poltike i upotrebe i zloupotrebe tradicije u neke druge svrhe-onda ću taj materijal publikovati na svim forumima u bivšoj Jugoslaviji i ĆIRILICOM i LATINICOM, jer smo svi mi deo slovenske kulturne baštine na Balkanu.

 

Autor: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

 

11.septembar 2013.godine Vlasotince, republika Srbija

 


     www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0 - Кеширано - Слично
NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ... reference: Ciglarstvo u našem kraju, autor Miroslav Mladenović Mirac ...
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1547.0

                     *
             Obiaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ...mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom kraju:(sa ...
http://getjobsnscholarship.com/obiaji/obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html
  
                 *

          Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...
http://www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people


         biaji I Verovanja Miroslav Mladenovic | Get Jobs and Scholarship
getjobsnscholarship.com/.../obiaji-i-verovanja-miroslav-mladenovic.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Аутор: Тема: narodni običaji i ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...
              
         Recept za pogacuecept za pogacu
36.cyejzk.pp.ua/30e - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

    
            Miroslav Mladenović - Free People Check with News, Pictures ...
www.yasni.com/miroslav+mladenović/check+people
27 мар 2010 ... Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) - > - Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U ...

           Ko Umro - Free People Check with News, Pictures & Links - Yasni.com
www.yasni.com/ko+umro/check+people
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...

 Ogradi Za Dvorovi | JobScholarship.com
www.jobscholarship.com/tag/ogradi-za-dvorovi/ - Кеширано
Narodni Obiaji I Verovanja U Vlasotinakom Kraju 12 Miroslav Mladenovic NastaNARODNA VEROVANJA ZAVETOTINE U VLASOTINAKOM KRAJUsa ...

          
             Jelena soska - Onlineobchody.com
[url=http://www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena soska]www.onlineobchody.com/fff.php?q=jelena%20soska[/url] - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju (1/2) > >> Miroslav Mladenovic nasta: NARODNA VEROVANJA (ZAVETOTINE) U VLASOTINAČKOM ...
                 
           Za Slavu Po Obicaju - Lyrics & Videos
dlyricsvideos.com/go-5OBWif5mP4M/za-slavu-po-obicaju.html - Кеширано
Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju, Narodni običaji i verovanja u ... miroslav mladenovic nasta: narodna verovanja (zavetotine) u vlasotinaČkom ...





 

НАПОМЕНА: Pостоји још сакупљени  етнолошки материјал када сам радио као наставник математике  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница, општина Власотинце; где су у прикупљању народних умотворевина учествовали  моји ученици  (од петог до осмог разреда од 1994 дo  2013) из суседних села: Средор, липовица, Црна Бара, Гуњетина, Комарица, Скрапеж , Горња и Доња Ломница и Шишава.

Када се буду створиле нормалне околности за пуибликовање етнолошког материјала у коме ће министарство просвете и кутуре и локална средина са српском академијом и науком имати слуха за ИСТРАЖИВАЧЕ који су посвећени својој културној бнаштини и традицији без „уплита“ дневне полтике и употребе и злоупотребе традиције у неке друге сврхе-онда ћу тај материјал публиковати на свим форумима у бившој Југославији и ЋИРИЛИЦОМ и ЛАТИНИЦОМ, јер смо сви ми део словенске културне баштине на Балкану.

 

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама И прича на дијалекту југа Србије

 

11.септембар 2013.године Власотинце, република Србија


Poslednji izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Sep 26, 2013 11:02 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole

AutorPoruka
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Sep 27, 2013 10:12 am

-наставак- 

2.3.5. За невесту: 
Невестице, росице, 
Капни Војуну на лице, 
Да се Војно пробуди, 
Дам ти лице пољуби. 

2.3.6. За момка : 
Младо момче село зађе, 
Село зађе на збор дође. 
До какво му коњче, 
Коњче му је змиче му је. 
До какво му узде беше, 
Узда му је звезда му је. 
До какво му саедло беше, 
Седло му је сребро му је. 


2.3.7. За бебу 

Има мајка босиљак 
Повива га, развива 
У свилине пелене 
И сребрене колевке. 

2.3.8. За децу: 
Ој убава, млада момо, 
Питај те га зашто гуче. 
Дал је гладан ил је жедан, 
Нит је гладан, нит је жедан, 
Већ си гуче за девојче. 

2.3.9. За воду: 
Добро јутро студен водо, 
Пуче звезда на небо, 
Тој не беше звездица, 
Тој ми лазар на воду. 


Запис: 8 фебруар 2008.године село Средор Власотинце 
Казивач: Сретен Миленковић(1934.г) и Симон Ђикић(1934.г.) 
Забележили: Јована Ђикић и Марија Миленковић ученице петог разреда и наставник Мирослав Младеновић 


4. Село Доња Ломница: 
у село Доња Ломница неколико година постоји изворна група девојчица(данас су ученице петога разреда) које иду у лазарице и изводе лазаричке песме. Њихову групу од четири девојчица чине:Аница Стојановић. Јована Здравковић, Милица Здравковић, Јована Стојановић-а „вођа“ је њихов вршњак Митић Никола. За отпевану песму добијају:бомбоне, јаја, новац 20-30 динара, орахе. 
На слици лазаричка група из село Доња Ломница са „лазараом“-вођом 
Фото запис: 2009. г. Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце 

Фото запис: 2009.г. 

На слици:“Лазар“-„Вођа“ Лазаричке групе села Доња Ломница 
Лазаричке песме-пева „лазаричка група“ 

2.4.1. За кућу: 
Ој лазаре, лазаре, 
Овде лани дођомо. 
Нема кућа метена, 
Нема вода студена, 
Нема бела премена. 
А сад кад си дођомо, 
Има кућа метена, 
Има вода студена, 
Има бела премена. 


2.4.2. За војника 
Ој убава мале моме, 
сви војници повревише, 
само један невреви. 
Дружина га запитује, 
еј другаре мил другаре, 
што ни нећеш и ти вревиш. 
Скоро сам се оженио, 
Љубу сам си оставио, 
Још гу нисам пољубио. 
Ој убаве мале моме. 
6.4.3. За домаћина 
Свети Ђорђа вино пије, 
По тој дрво божурово. 
Отуд лете три сокола, 
Наронише Ђорђу чашу, 
Ђорђа се је наљутио. 
Па повиче: Миле снаје! 
Подајте ми остре сабље, 
Да посечем три сокола. 
Ој убаве мале моме. 

2.4.4. За ћеру 
Ој убаве мале моме, 
Изникла ми врбичица, 
У мајчине равне дворе. 
То не била врбичица, 
Већ то била мила ћера. 
Мајки да помете, 
Татку воду да донесе. 
Ој убаве младе моме. 

2.4.5. За овцу 
Дал си гладна ел си жедна, 
Ел си блајеш за јагњенце. 
Чобан си гу запитује! 
Нисам гладна нисам жедна, 
Нити блајем за јагњенце. 
Кад си био млад нежењет, 
Ти ме пасе по ливаде. 
А сад си се оженио, 
Ти ме пасеш по брдине, 
По брдине по долине. 
Ој убаве мале моме. 
Запис:Фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце 
Казивачи: Стаменковић Радмила(1933.г) и Стојановић Нада(1936.г) 
Забележили: Аница Стојановић ученица петог разреда и наставник Мирослав Младеновић 

5. Село Липовица: 

У село Липовица постоји група „Лазарица“-која је певала лазаричке песме 2007 године у саставу:ученица основне и осмогодишње школе у Село Липовица и село Шишава-Ломница-Цветковић Јелена, Стојановић Ивана, Ивана Цветковић, Марина Станковић-а „вођа-лазар“ био је ученик Никола Ђорђевић. У 2008 години групу су сачињавали: Јелена Цветковић, Јелена Цветковић, Марина Станковић и дечак Милан Цветковић. Интересантно је да први пут бележим да мушкарац иде да пева лазаричке песме, док је други дечак као „лазар“ за свако отпевану песму у крошњи(корпи) сакупљао:јаја, новац од 20.динара, грисине, чоколадице. 
На слици лазаричка група из село Липовица., Власотинце 

Фото:записи Мирослав Младеновић наставник математике и локални етнолог Власотинце 
На слици Лазараичка група села:Липовица-Гуњетина 

Фото запис: 2007. године 
Забележио: Мирослав Младеновић наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, Власотинце и локални етнолог 

Фото запис:2009.г Лазаричка група:села Липовица и Гуњетина 


Фото запис: 2009.г Лазаричка фрупа села:Липовица и Гуњетина и наставник математике Мирослав Младеновић, локални етнологог, ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце 


Лазаричке песме-пева „лазаричка група“ 
2.5.1. За кућу 
Oj лазаре, лазаре, 
Ова кућа богата, 
С'иљадо дуката. 
У њој гости дооде, 
И на коњи доносе. 

2.5.2. За овцу 
Ој убава мала момо, 
Заблајала бел беца. 
Овчар си гу питујеше, 
Дал си гладна, ил си жедна. 
Нисам гладна, нисам жедна, 
Но си блајем за овчара. 
Мене млеко надолело, 
Њему уста изгорела. 
Ој убава мала момо. 

2.5.3. За вола 
Ој лазаре, лазаре, 
Овде равни дворови, 
По њи шету волови. 
На волови рогови, 
На рогови прапори, 
Кад одеју граћеју, 
А кад стојеју замнеју. 
Лазаричке девојче. 

2.5.4. За краву 
Зарика ме сива крава, 
Газда си гу питујеше! 
Што ми рикаш сива краво. 
Дал си гладна ил си жедна! 
Нисам гладна, нисам жедна, 
Но си рикам за теленце. 
Мене млеко надолело, 
Њему уста изгорела. 
Ој убава мала момо. 

2.5.5. Два се млади оглеђују 

Ој убава млада момо, 
Два се млади огледаше, 
На шарено огледало. 
Па кој од кога поубави. 
Невестица проговара, 
Ја сам од тебе поубава. 

2.5.6. За ћерку 
Ој убава мала момо, 
Има мајка милу ћеру, 
Од милост јој бачу гради. 
Бачу гради, цвеће сади, 
Кој намине да откине. 
Оздол иду два бећара. 
Наминуше , откинуше, 
струк босиљак. 
Однесоше у дућан, 
Сав се дућан умериса, 
Ој убава мала момо. 


2.5.7. За цвеће 

Ој лазаре, лазаре, 
Ова цветна недеља, 
Много цвеће донела. 

Запис: 8 фебруар 2008.године село Липовица Власотинце 
Казивач:баба ученице Јелене Цветковић 
Збележио:Јелена Цветковић ученица и наставник Мирослав Младеновић 

-наставиће се-

 
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Sep 27, 2013 10:14 am

-наставак- 



2.5.8. Младо момче Бога моли 
Младо момче Бога моли: 
“Дај ми Боже што те молим, 
Претвори ми ситан бисер, 
Па ме баци при кладанца. 
Куда моме воду точе, 
Да ме беру, да ме нижу, 
Да ме вежу око гуше“. 



2.5.9. Заблајала ми бела Беца 

Заблајала ми бела Беца, 
Што ми блајиш бела бецо. 
Дали ми блајеш за јаганче, 
Ил ми блајеш за травицу, 
Ил ми блајеш за водицу. 
Нити блајем за јаганче, 
Нити блајем за травицу, 
Већ си блајем за овчара. 
Докле беше стари овчар, 
Све ме пасе по ливатке, 
Та ме поји по кладанци. 
Сад настаде млади овчар, 
Све ме поји по блатаци, 
И све ме пасе по долине. 



2.5.10. Изникле ми три нисице 

Ој, обава мала момо, 
Изникле ми три нисице. 
Нису три нисице, 
Него три ћерчице. 
Прва мајци кућу мете, 
Друга воду носи, 
Трећа шпорет кладе, 
Ој, убава мала момо. 

Запис јануар 2008.године село Липовица Власотинце 
Казивач: Марија Стојановић(1952.г.) 
Забележили: Ивана Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић 





IV ЛИТЕРАТУРА: 

[1] (Велимир Стаменковић-Лима.-ШИШАВА И ШИШАВЦИ, Власотинце 2003.г страна 104-106, Културни центар Власотинце) 
[2] Из рукописа: Тихомира С: Милојковића:-ЛУЖНИЦА у простору и времену, Ниш 2008.године) 

[3] Из рукописа: Мирослав Б. Младеновић Мирац- ЗАПИСИ 1976-2009.године; НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ И ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА:Горње Повласиње, 2007. године Власотинце 

[4] Мирослав Б. Младеновић Мирац(1948.г) село Преданча:-СЕЋАЊА на игре и песме у детињству 50-60 година 20. века у Горњем Повласињу, 2009. године Власотинце 
[5] ИЗНИКАЛ МИ СТРУК БОСИЉАК-Лирске народне песме из власотиначког краја, Издавач лист „Власина“, 2000. године Власотинце, страна:60,61,66,67,68,131, 
[6] Мислосав Миловановић-Бољарац:-БОЉАРЕ власотиначко село , Бачка Паланка 2006. године, Страна 124-130. 
[7] Др Зоја Карановић, мр Јасмина Јоки:-„Краљице“ и Краљичке песме у контексту пролећних опхода, докторска дисертациа. Нови Сад 2008. године 
[8] Томислав Милковић:- „ЛАЗАРИЦЕ“, Записи у Пчињи, Београд 1997. године 


Јул 2009. г. Власотинце 
Мирослав Б-Младеновић локани етнолог Власотинце

Pesme i igre kraljica i lazarica iz vlasotinačkoga kraja - MyCity
www.mycity.rs/.../Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html - Кеширано -Слично
18 мар 2010 ... Попови и други управници народни уништили су овај обичај. Још се само нађе ..... Забележио: Мирослав Младеновић наставник 1.2.4.
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Pesme-i-igre-kraljica-i-lazarica-iz-vlasotinackoga-kraja.html
*
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
(Постављено: 6.септембра 2013.г. Власотинце, република Србија)
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Sep 27, 2013 10:24 am

  ЛЕГЕНДА О ПУСТОЈ РЕЦИ 

Пуста Река је добила назив по томе што  је некада то био пуст крај.
 Поред реке није било насеља, па тада ни петал није запевао, све је било пусто. 
Било  је све пусто и  у времену борбе са турцима на Плочнику код Бојника.
Према датој легенди-запису о настанку Пусте Реке,  један ловац арнаутин  се у почетку 17. века појавио и пошао у лов .

Тако тај ловац дође у Пусру Реку код данашњег села Стубла, где је била нека римска чесма, која је сама по себи направила вирове.
Тако су ту долазили јеленчићи и кошуте да пију воду.
 Ловац се напио воду на тој римској чесми и чуо неки шапат кроз гору. Брзо се попео на дрво, бојећи се од дивљачи. 

Тада је избројао 77 брава-стада од јелена и кошута, па кад је опалио пушком отрагушом, јелени,  и кошуте се уплашили и побегли у шуму.
Тада је ловац пребегао преко реке-Пусте Реке, па пребегне у данашње село Кацабаћ. 

Ту закључи да се овде може живети и вратио се у Прокупље. 
Тамо је имао девет синова и са њима се насели у  Горње Бријање и три сина остали у Кацабаћ, три сина се  насели у Горње Бријање и три сина у Стублу.
Првго су насељена ова три села, а онда остала редом-од стране ових шиптарских фамилија засељено је: Бојник, Ђинђуша, Придворица, Црквица, Горње Коњувце, Граинце, Славујевце, Прекопчелица.

То су старија насељена села. Поред реке Јабланице почело је насељавање села: око Лебана, а после тога Бошљаце, Пертате, Турковце, Свирце, Горње Стопање, Винарце.

За време битке Краља Милана(1874-1875.године)-тада је  са турцима била граница Врање-Ристовац до  Медвеђе (тополовачки вис).
 У подножју Крушумлије тога времена није било организованог насељавања шиптара и турака, па су се после рата са турцима сви шиптари и турци иселили и остали су само Срби.

Нарочито после коначног ослобођења од турака 1877-1878.године је било масовно насељавање Пусте Реке из  Црнотравско власотиначкога краја све до краја 20.века.

Данас тај крај није више пуст као некада у прошлости и остала су казивања о Пустој Реци да живе у причама – легендама за поколења.

Запис: 1976.г. села: Крушевица, Горњи Орах и махала Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце

Казивачи:-Светозар Степановић (60.г) с. Горњи Орах)одсељен у село Стубла после 1945. године (Пуста Река), Светомир Илић(1920.г) родом из село Горњи Орах, одсељен у   Пусту Реку и Владимир Илић(1881.г) ваљач и воденичар  махала  Преданча(Г.Дејан) Власотинце.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце

  
                  *

Из РУКОПИСА:- ПЕЧАЛНИК - Кратке Завичајне приче, Легенде, Предања, Народне изреке, Клетве, Здравице и Загонетке из власотиначкога краја
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА, Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац 2012.г. Власотинце) 
 Постављено (23.септембар 2013.г. Власотинце. Република Србија):- Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Modify_inline
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Sep 27, 2013 10:30 am

  Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије                         

                 Легенде о настанку Власотинца

 Према досадашњим археолошким и историјским истраживањима не може се поуздано утврдити време постанка Власотинца. Трагови праисторијских насеља откривени су како у самом Власотинцу, тако и у многим селима од којих помињемо Свође, Горњи Присјан, Самарницу, Добро Поље, као и друга места. На основу археолошких налазишта на локалитету Власотинца и околних места има елемената да се закључи да је само Власотинце било насељено још у далеком времену византијско-римске цивилизације.
Садржај:
 
   1 Забележене чињенице
   2 Легенда о Властином насељу
   3 Легенда о Власима сточарима
   4 Референце

1. Забележене чињенице:

Прво помињање Власотинца потиче из XII века. У делу „Живот Св. Симеона“, биографији Стефана Немањића, под именом Уска, као крај око реке Власине. Исто тако, село Конопница се помиње у летопису у XV веку.

 Подаци за истражена археолошка места потичу из времена владавине Немањића и Косовске битке. Насељено је словенским живљем са Косова, како у Власотинце, тако и околину (Косовски Бољари и други).
Касније за време окупације од Турака, Власотинце је давало уточисте прогнаним бегунцима из свих крајева Србије, па се сматра да је његово становништво у целини досељеничко. 

То се види и из порекла становништва, које у досељавању долази из различитих области: жнепољске, динарске, косовске, власинске, вардарско-охридске. 

У том времену са Косова су дошли: Давинићи, Шушулићи и Сеизовићи. Ћукаловићи и Пешкићи су дошли из Црне Горе, Ишљамовићи и Петровићи изМакедоније, Стоиљковићи и Тацини из Бугарске (Трн), а Даскаловићи и Филиповићи из Лужнице, док су се Роми доселили изВрања и Грделице, Пљаскини из Санџака и Црниловићи из Кијева код Сурдулице.

2. Легенда о Властином насељу:

По једном предању, Власотинце је насељено српским живљем под вођством племенског старешине Власте. Предање бележи да је Власта на месту данашњег Власотинца населио своје саплеменике сточаре, у време „када се је цели народ селио“, дакле у периоду сеобе Словена на балканско полуострво, а то је било у VII и VIII веку. 

Тада је у Власотинцу подигнуто само седам кућа, а мештани су напасали своја стада на падинама планине Буковик, јер су се претежно бавили сточарством. 

 Ова легенда о постанку Власотинца веродостојна је са етимолошког становишта, јер је    насеље добило име по племенском старешини Власти, из којег је касније изведено: Властини, Власотинци и коначно Власотинце.

Према истој легенди, Мирослав Младеновић забележио је од старијих људи седамдесетих година XX века, да је Власотинце добило назив према некада властели Властимиру-Власти, који се са златним кочијама зауставио у овом крају. Прича се, да су златне кочије закопане на планини Буковик (то је предео обрастао буковом шумом, а захвата потес Букове Главе, са селима Брезовица, Равна Гора, Самарница, Равни дел, Преданца). 

У почетку се место звало Властимирци, потом Властинци, па Власотинци (а до скора је било на топографским и географским картама Југославије и Србије), потом може се рећи негде у другој половини XX века је добило и званично данашње име Власотинце, јер се лакше изговарало у обичном говору људи овога краја. 

Прва фамилија (међу оних седам кућа) је фамилија Видосављевић, која се доселила на потесу Смрдан. Кажу да су из Галиције преко Карпата се доселили у Смрдан, брдашца изнад Власотинца.

3.Легенда о Власима сточарима:

Према другој легенди према сточарима номадима Власима, читава област је добила назив Власина, као и река Власина и само место Власотинце.
 Само насеље је дуго живело под именом Властина махала или Властин засеок, где се континуинирано повећавао број становника. 
Властина моћ је ојачала, не само у Власотинцу, него и у околини, па је тако и назив места остао да се памти, док су ранији називи били заборављени.

 Све то је трајало до пропасти српске деспотије, иако су пре њене пропасти многи становници Власотинца и околине узели учешће у устанку Николе Скобаљица (1454. године у устанку против Турака) у одбрани Деспотовине, коју нису успели да одбране.

4.Референце:

  Истраживања Прокопије Сеизовића из чланка „Писани извори и предање о постанку Власотинца“ у листу "Власина" од 29. јануара 1999. године и Мирослава Младеновића локалног етнолога и историчара из Власотинца

                   * * *
Легенде о настанку Власотинца — Википедија
sr.wikipedia.org/sr/Легенде_о_настанку_Власотинца - Кеширано
Према истој легенди, Мирослав Младеновић забележио је од старијих људиседамдесетих година XX века, да је Власотинце добило назив према ...
http://sr.wikipedia.org/sr/Легенде_о_настанку_Власотинца
http://sr.wikipedia.org/wiki/Разговор:Легенде_о_настанку_Власотинца
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце --Vl 13:14, 26. септембар 2006. (CEST)
                * * *
Одштампај страницу - LEGENDE O NASTANKU VLASOTINCA
www.vokabular.org/forum/index.php?action=printpage;topic... - Кеширано
12 нов. 2007 ... Наслов: LEGENDE O NASTANKU VLASOTINCA Порука од: MiroslavMladenovic nasta на 12.52 ч. 12.11.2007.
             * * *
PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...)
www.mycity.rs/.../PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_5.html -Кеширано
20 мар 2010 ... -наставак- 20. март 2010. године Власотинце Мирослав Б.Младеновић Мирац. Profil ...... Легенде о настанку Власотинца ............. 133.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/PECALNIK-Zavicajne-price-Legende-Predanja-Zagonetke_5.html

                   * * *
Vlasotince - 1. LEGENDE O NASTANKU VLASOTINCA 1 пост - 1 ...
sr-rs.facebook.com/vlasotince/posts/185497214806688 - Кеширано
Legende o nastanku Vlasotinca prema pisanim izvorima, predanjima su istrazili i zabeležili: Prokopije Seizović i Miroslav Mladenović ... www.vokabular.org › .
https://www.facebook.com/vlasotince/posts/185497214806688
                      *
1. LEGENDE O NASTANKU VLASOTINCA
1 пост - 1 аутор - Последњи пост: 12 нов. 2007
Legende o nastanku Vlasotinca prema pisanim izvorima, predanjima su istrazili i zabeležili: Prokopije Seizović i Miroslav Mladenović ...
www.vokabular.org › ... › Слободне теме › Сваштара - Кеширано
 

Српски речник - Вокабулар
www.vokabular.org
Rečnik srpskog jezika, stranih reči i izraza. Vokabular, srpsko-srpski rečnik obuhvata preko 260.000 reči.

                   * * *
Порекло презимена, село и варошица Власотинце › Порекло
www.poreklo.rs/.../poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/ - Кеширано
29 дец 2012 ... ЛЕГЕНДЕ О НАСТАНКУ ВЛАСОТИНЦА ... Према истој легендиМирослав Младеновић забележио је од старијих ..... Биџић Б. Србољуб
http://www.poreklo.rs/2012/12/29/poreklo-prezimena-selo-i-varošica-vlasotince/

                     * * *
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 24.септембар 2013.г. Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Sep 27, 2013 10:32 am

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
 
            *
 
Биографска белешка: 

Мирослав Мирко  Б. Младеновић- Мирац рођен је у село  Преданча,  општина Власотинце 1948.године. Наставник математике је  у ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава.
 
 Вредан је сакупљач духовног и материјалног блага власотиначког, црнотравског и лужничког краја. 


Његови записи о животу на село-о обичајима, историји и о свему што је везано за језик и усмена приповедања дијалектом  средине, остаће као драгоцени  истраживачки материјал за етнологију, културу, традцију и историју српскога  народа  на југу Србије.


Пише песме и кратке приче везане за живот у његовом завичају, каквог га памти из младости.


Збирком песама је заступљен у збирки песама чланова друштва  завичајних песника Власотинца КУЋА ОД  РАСЦВЕТАЛИХ ЖЕЉА  у издању Фондације даровитих „Христифор Црниловиућ-Кица“-Власотинце 2007.године. 


Објавио је три збирке песама на дијалекту југа Србије:   “ Планинска ората“(2008.г.), „Печаловина“ (2011.г.) и „Абер са планине“ (2011.г.). 
 
Власотинце, 2012.године
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Ђурђевдансе песме у власотиначком крају    Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyNed Okt 06, 2013 9:34 pm

Ђурђевдансе песме у власотиначком крају

1.Ђурђевданске песме



Док су девојке брале ђурђево цвеће по расцветалим ливадама, певале се песме:

1.1.Ђурђево цвеће убаво (1)

„Здравче момче,
беру ли те моме,
Беру, младе лепе девојке,
Ђурђево џвеће убаво
Ој убава мала момо.“

1.2.Ђурђево цвеће убаво
Ђурђево цвеће и убаво
Ој убава Ђурђево цвеће
Ђурђа га мома бераше
Ој убава Ђурђево цвеће
Мајке га у скут врљаше
Ој убава Ђурђево цвеће
Мајка га из скут изврља
Ој убава Ђурево цвеће.
(На сваку реч се пева:Ој убава Ђурђево цвеће)

Запис: 1975.г село Горњи Дејан Власотинце

Казивач: Мирјана Петровић

Забележио: Мирослав Младеновић  наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце


1.3. Здравче момче(3)

„Здравче момче,
Беру ли те моме.
Ђурђа га мома бераше,
Татко га низ скут извљаше
Мајка га низ у скут врљаше
Ђурђо момо, моје цвеће“.

Запис: 1978. године село Преданча (Дејан) Власотинце

Казивачи: сестре Марица(1925.г) и Зорица(1934.г) (девојачко Стојановић) Младеновић и Ђорђевић, рођене и удате у село Преданча. Неписмене
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце



Када се увијали венци онда се овако певало:


1.4. Здравче венче(4)

„Здравче венче,
Вију ли те девојке,
Вију ли те вију у венац.
Девојке лепо цвеће ките,
На главу су ме с њега закитиле“.

Запис: 1978. године село Преданча (Дејан) Власасотинце

Казивачи: сестре Марица(1925.г) и Зорица(1934.г) (девојачко Стојановић) Младеновић и Ђорђевић, рођене и удате у село Преданча. Неписмене

Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце



1.5. Здавче венче

„Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корен ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише.
Први венац за то вакло јагње,
Други венац за големи кот’л,
Трећи венац за бучку голему“.

Запис 1994. године, село Шишава Власотинце

Казивач: Стаменковић Драгиња(80.г) с. Шишава, Власотинце

Забележили: Костић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић  ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце


1.6. Венче здравче

Венче здравче,
беру ли те моме?
Беру, беру,
из корен ме ваде.
Кад те ваде,
а куд те саде?
Тамо доле
у ђурђевске баче,
Па ме беру,
па ме плету
У ђурђевски венац.
Први венац
на ђурђевски кот'л,
Други венац
на ђурђевску овцу,
Трећи венац
на ђурђевско јагње.

Запис: село Бољаре , Власотинце

Казивач: Нада Јовић село Бољаре , Власотинце

Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац, учитељ и професор руског језика

                   * * *
Остале ђурђевданске песме које су се певане :


1.7. Ђурђевке

Брала Ђурђа китке
Три ми брала
Три китке набрала
Здравче момче
Беру ли те моме
Беру ме беру ме
У венац ме плету.

Запис: 1980-1981.године село Крушевица(махала Петковци) Власотинце

Казивач: баба Васиљка Ицић , село Крушевица, Власотинце

Забележили: Стојана Јовић ученица и наставник Мирослав Младеновић  ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, општина Власотинце



1.8. Здравчетова песма

„Завати се д’н ко јунак,
Дал земљу да преигра,
И за други д’н да дође.
Голубенце воду пије,
Насред реке, на растаке.
Виделе га младе моме,
Текле, двиле и казале:
“Здравче венче, беру ли те моме“,
„Беру, беру, из корена ме ваде.
Три га браше, три китке набраше,
Три га више, три венца увише“.“

Запис: село Крушевица и Доњи Дејан , Власотинце

Казивач: Смиљка Ивановић(девојачко Вељковић из с. Крушевица, 1928.г) удата у село Крушевица , Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновићнаставник ОШ “Карађорђе Петровић”  село Крушевица, Власотинце


1.9. Цавтело цвеће ђурђевско,

Цавтело цвеће ђурђевско,
Ђурђа га мома бераше,
Мајки га у скут тураше,
Мајка га из скут врљаше.
„Ни моје цвеће, ни Ђурђа,
Кад била Ђурђа моја,
Било и цвеће моје,
Сад неје Ђурђа моја,
Неје ни цвеће моје“.

Запис: 1978. године село Козило(Црна Трава-Власотинце)

Казивач: Евгенија Здравковић, девојачко Радојичић, рођена у село Добро Поље(Црна Трава), рођена 1897. године

Забележила: Милованка Пешић(1957.г рођена у село Козило) удата у Власотинце, професор српског језика




1.10. Ђурђија

Ој моја, па моја
Ружо румена

Што си се, што си се
Рано развила

Разви ме
Рано пролеће

Убра ме убра
Младо девојче

Ја нисам, нисам
С неба паднула

Но ме је, но ме је
Мајка родила

Па ме је, па ме је
У свилен повој повила

У рујно вино, у рујно вино
Ме купала

Са пресно, са пресно
Млеко ме дојила

На ускрс, на ускрс џану
Ме родила

На ђурђевдан, на ђурђевдан
Џану ме крстила

За тој ме зову Ђурђија џану
Затој ме зову Ђурђија џану.

Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце

Казивач: Раденковић Чедомир(80.г) село Крушевица

Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОИШ “Карађорђе Петровић” село крушевица, Власотинце

                          * * *
Јул 2009. године
Власотинце
Аутор: Мирослав Б. Младеновић- Мирац локални етнолог

Из рукописа:

НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем -
-Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године
       
* *
17 март 2010. године Власотинце
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године
Локални етнолог и  историчар

*

Đurđevdanske pesme iz vlasotinačkoga kraja
18 мар 2010 ... Мирослав Б. Младеновић Мирац, Власотинце 2007. године. Локални етнолог и историчар 17 март 2010. године Власотинце Мирослав ...
www.mycity.rs/.../Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html
http://www.mycity.rs/Srpska-knjizevnost/Djurdjevdanske-pesme-iz-vlasotinackoga-kraja.html

*
Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије


Постављено: 6.октобар 2013.г. Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:02 pm

НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ


1.Рецепт:
СОК ОД КОПРИВА:

Прекувају се три литара воде. Онда када се вода охлади, ставе се један до седам(по жељи) лимонтуса и 70 врхова младе коприве, да све то преноћи 24 часова.
Онда се процеди и стави 3. кг шећера и један екстрат киви и тако добије природни сок за пиће, који садржи доста гвожђа и погодан је за малокрвне у пролеће.
Запис: 2006. године село Средор, Власотинце
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) удата у засеок Преданча села Г.Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *

2.рецепт:
КОПРИВЊАК-ГОЛОГЛАВЊАК:

Наберу се младе коприве пола килограма у пролеће, па се обаре, па се ситно исецкају.
Онда се узму четири јаја, једна чаша јогурта зејтина, онда једна јогуртска чаша киселог млека или млека или јогурта, једна велија(200 грама-парче) сира, једно пециво, онда чаша јогуртске и по кукурузног брашна, чаша ипо белог брашна, па се све то измеша и стави да пече у подмазан плех(тепсију).

Кад пожути онда је печено, тако је добијен копривњак-Гологлавник. Служи се са јогуртом или киселим млеком за доручак а може и за вечеру.
Запис са планинског засеока Преданча села Горњи Дејан, Власотинце, огранка Букове Главе на надморској висини 836 метара, 1976. године
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


* * *

3.Рецепт:
ПОСНЕ ПУЊЕНЕ ПАПРИКЕ(За бадње вече):

Потребно је: 2 празилука (или две главице црног лука), две шаргарепе, 2 шоље пиринча, суве паприке или из туршију, вегета, зејтин, туцана паприка по потреби, бибер, бели лук чешањ.
На зејтин пропржити лук, онда се изрендише шаргарепа и она се пропржи-док не порумени.
Очишћен и опран пиринач стави се у лук и он се мало пржи.
Алена паприка се стави по жељи, онда вегета по укусу, онда бибер и чешањ белог лука. Предходно суве паприке обарити и онда се пуни са надевом. Стави се све то у шерпу, сипа се вода да се прекрију паприке и стави се на тихој ватри да се кува.
Кад буде готово, направи се запршка и на сваку паприку се насипе одозго и стави се у пећницу да се запече. Кад се добро укрчка онда се помери да се охлади и сервира се за бадње вече уз рибе.
Посне пуњене паприке су биле у редовној исхрани у овом крају. Кад није посно онда се стављала спржа, онда кромпир сецкан, а негде су стављали и шаку млевених ораха.

Запис 2006.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) удата у засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце-село Црешњево (Порече-Западна Македонија)
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *
4.Рецепт:
ПИТА СА ЗЕЉЕМ-ЗЕЉАНИК:
Потребно је: 0,5 кг кора за питу, 200 грама сира, једна веза зеља, три јаја, уље.
Припрема: ситно исецкати зеље, додати сир, јаја, сваку кору премазати овим филом, увити у ролну, па у круг. Ређати у подмазану тепсију, попрскати уљем и пећи. Служити топлу или хладну питу-зељаник, уз кисело млеко.
Запис из власотиначког краја, 2006.године
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце




* * *
5.Рецепт:
БЕЛМУЖ(На старински начин):

У време Ђурђевданских дана(један дан пре Ђурђевдана-Ђурђевштина-Ђурђица-Премлаз:бере се цвеће, увијају венци, врши одлучивање јагњади, прави белмуж) у селима брдско планинског дела власотиначко црнотравскога краја-славио дан овчара. Славио се по бачевинама, славио се на местима где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помузеног и бело-кукурузног брашна правио белмуж и то на следећи начин:
„У групама планинскиз засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млади неслани сир, који се пре стављао у котао-потом ставшао котао на ватру и мешао варјачом(дрвеном кашиком) да се направи кашаста маса, да потпуно испари вода. Потом се у ту кашасту масу ставшало бело кукурузно брашно самлето у воденицама поточарама, потом мешало то све укупно сат времена, како би се маса „одвајала“ од дно котла, потом мало псолила и тако се добијао Белмуж, који се служио на ливади или за совром.
Овај рецепт је јединствемн на Југу Србије, а постојао је у селима Заплања и око Књажевца.
Данас се белмуж прави на исти начин, али на шпорету на дрва.

Запис са планиснких села:Преданча, Козило, Бистрица, Комарица, 2006.године
Казивачи: Благоје и Марица Младеновић (1920 и 1925.г. с. Преданча) засеок Преданча села Г.Дејан, Власотинце
Забележио: Мирослав младеновић локални етнолог Власотинце

* * *
Село Средор:-Рецепт Белмужа:
-Материјал: 1 литара млека, 200 грама младог сира, 10 грама соли, па се4 то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, па се меша варјачомн(Дрвеном кашиком). Потом када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби.
Када ,се мешањем то све скува , онда се сипа у бакарни плек(тепсију) и када се охлади онда се сече на „коцке“ и служи, било негде на сеоској ливади или за асталом-совром.

Запис: 2002.годсине село Средор
Казивач: Савић Славица(60.г) село Средор, Власотинце
Забележили: ученица Александра Савић и Мирослав Младеновић локални етнолог и ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломниа, Власотинце


* * *
6.рецепт:
КАЧАМАК:

У шерпицу од 3 килограма стави се вода да ври, онда ставимо брашно од бели кукуруз(воденично брашно) да врије са водом. Када почне да се густи-умешамо брашно са водом, добро се загусти и измакнемо са ватре. У готов качамак ставили смо сир по жељи.
Запис село Скрапеж јануар 2007.године , Власотинце
Забележили: Јелена Станковић ученица и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *
7.рецепт:
КИСЕЛА БАНИЦА:

Потребно је: коцка квасац, 4-5 велије(парчићи) сира, 5-6 јаја, 1.пециво, брашно, топла вода и зејтин или маст.
Тесто: умесиш тесто од брашна, воде и квасца, добро умесиш тесто и поделиш на лоптице. Сир ситно измрвиш па додаш умутена јаја и 1. пециво. Све добро сјединиш у кадици. Растани оклагијом( дрвеном сукаљком) лоптицу у кору, онда је простреш у подмазан плех.
Премазеш је зејтином и ставиш сир и јаја, предходно припремљено у кадицу. Онда опет кору па сир и све тако док незавршиш баницу. Онда је исечеш ножем на коцке, оставиш да надође и онда стави у пећницу да се пече. Кисела баница се служи млеком.

Запис: јануар 2007.године село Скрапеж , Власотинце
Забележили: ученица Јелена Станковић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” с. Шишава-Ломница Власотинце

* * *

8.рецепт:
ЗЕЉАНИК ОД СПАНАЋА:

Замесиш коре од брашна, зејтина и воде. Умесиш тесто, направиш лоптице, онда их расучеш оклагијом(дрвеном сукаљком) и испечеш на платни шпорета. Када се испечу коре, стави се да се охладе. Спанаћ ситно исецкаш, посолиш мало са со-промешаш. Измрвиш мало сир па умутиш-жуманце, сјединиш са сиром. Беланац улупај и правиш зељаник. Ставиш кору, премажеш је зејтином, онда на њу стави мало спанаћ. Онда сир па кашичицом стављаш беланац, увијеш кору и тако ређаш у подмазани плех кору по кору, онда се премаже и стави да се пече.
Зељаник од спанаћа се служи киселим млеком, обичним млеком или данас јогуртом у граду.
Запис: село Скрапеж јануар 2007.године , Власотинце
Забележили: ученица Јелана Станковић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:03 pm

-наставак-

* * *
9.Рецепт:
РУЖА БАНИЦА:

Потребно је: 1. паковање готове коре, сир, јаја, зејтин, 1 чаша киселе воде, 1 пециво. Поделиш коре на два дела по 8 коре. Ставиш кору, премажеш зејтином, онда додаш измрвен сир помешан са јајима киселом водом и 1 пецивом, онда другу кору, па опет је премажеш зејтином, сиром, па онда трећу и све тако док не наређаш осам коре. Кад их наређаш увијеш их у ролат и тако уролатене исечеш на кругове. Кругове ређаш у подмазан плех и печеш. Друге осам исто тако наређаш, исечеш
И ставиш у плех и печеш. Баница се служи по жељи уз млеко пресно, кисело млеко или јогуртом у граду.
Запис: јануар 2007.године село Скрапеж , Власотинце
Забележили: ученица Јелана Станковић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село шишава-ломница Власотинце

* * *


10.рецепт:
ПОСАН КАЧАМАК(На македонски начин):

У дубок суд(некада у котао на вериге огњишта) се стави вода да закипи и посоли се. Само се сипа кукурузно брашно(бели или жуто) на куп и пробуши се на средини да би кроз брашно пролазила вода. Немеша се. Кува се на тихој ватри око пола сата, да би се вода направила као каша. Онда се скине са ватре и одсипа се вода у неки суд(који је вишак воде). Онда се ван ватре меша. Тако добијена смеша се зове Качамак. Наравно да та смеша-качамак, да нема грудвице.
Ако је качамак сув, онда се досипе4 вода и онда врати на ватру до 2. минута, да се одвоји качамак од суд и онда се окрене и истресе на неку равну површину-тепсију, а тепсија мора да буде изокренута.
Онда се узме затегнут конац и исече на делове. Тако добијен качамак се јео кад је био пост-постан качамак са љутеницом(правин се од суве паприке) или киселим купусом.
Некада се посан качамак правио у котао закачен на веригама огњишта.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *

11. Рецепт:
ТУРАЈ-МЕШАЈ КАЧАМАК:

Постан качамак:-Стави се вода у дубок суд (некада је то био котао на вериге огњишта) да закипи, посоли се и онда се сипа кукурузно брашно/бело или жуто) и онда један сипа а други меша оклагијом(сукаљком дрвеном).
Онда кад се згусти маса, онда се помера качамак и као пост5ан једе са млеко дробен у тањиру или са сиром или са чварцима-спржом, а прави се и мастан качамак.

Мастан качамак:- Прави се тако што се псоле прављења у посуди стави маст у тигањ, па се помасти тепсија(плех)-а некада је то била земљана звана ђувеч, потом се намочи кашика у масти и вади се качамак и ставља се једно на друго да се напуни тепсија.
Пресотала маст се насипе преко качамака, па се иситни са кашиком-исецка се и онда се једе са киселим млеком. Може да се посипе у тепсију качамак са испрженим парчићима сланине, ставља се у релну да се потпече(некада је било испод вршњика-сача на огњишту) и онда се изнесе на совру(астал) и служи као ручак.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа-Западна Македонија Порече село Црешњево) Младеновић (1955.г) и Марица (Стојановић) Младеновић (1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
* * *
12.рецепт:
ТИКВЕНИК:

Први начин(1) –Старински начн:
Узме се пола кило брашна, вода по потреби и со, па потом замеси се тесто. Подели се на четири дела-четири лоптице. Добро се умесе, па се мало растање, па се премажу зејтином, па се остави да 15. минута одстоји и прекрије се кухињскижом крпом, па се кухињском крпом или најлонском фолијом. Стави се брашно на радни сто и суче се кора дрвеном оклагијом(сукаљком) или се развлаче коре рукама.
Када је кора довољно танка, посипе се мало зејтином, па преко ње иде рендисана тиква, па шећер и гриз, да би упивала течност и савија се кора у ролат и поступак се понавља док се напуни тепсија. Поново се на тиквеник стави зејтин и тада се пече.

Други начин(2)-Старински:
Поступак је исти са корама, па се сукане коре мало печу на платни шпорета, па када се све испеку, онда се стављају у тепсију и између се тикве, зејтин и шећер и све тако док се не напуни тепсија, па се онда стави да се пече. Када се испече тиквеник, мало се премаже млеком по потреби.

Трећи начин(3)-Савременији:
Потребно је:-Пола килограма танке коре, изрендисана тиква, шећер, млевени ораси и зејтин.
Тиквеник се спарвља тако што се узме једна кора па се попрска зејтином, па се ставе тикве, зејтин и шећер у прву кору, а у другу кору се ставе ораси, шећер и зејтин, а у трећу кору се ставе тиква, зејтин и шећер. Све три коре се стављају једна на другу и тако се прави једна кора и умота у виду ролата. Све док има коре понавља се поступак и праве ролати. Када се направи тиквеник, онда се стави да се пече, али предходно сваки ролат премаже зејтином или маргарином.
Служи се често и као колач-Тиквеник.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић(1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић(1925.г.) засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


* * *


13.Рецепт:
ВУРДА:

Справља се од млеко, тко што се млеко скува као за кисело млеко, па се поткисели и умота у ћебе па то буде топло, онда се то извади из ћебета па се стави у фрижидер да се охлади. Сутрадан се добро оцеди и ређа се у посуду-ред паприка, ред вурда.
Запис: село Шишава 1996.године, Власотинце
Забележило : Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце

* * *

Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА

-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:04 pm

-наставак-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије


14. Рецепт:
ШТАВЕЉ ЧОРБА:

Ставе се две везице очишћеног и исецканог ливадског зеља(штавеља), затим се помеша са ситно исецканом шаргарепом, сувом ситно исецканом паприком, онда главицом(струк празилука) лука, посоли се бибером и са зејтином-па се све стави у воду да се кува на шпорету. Када се добро скува онда се замути једно јаје и стави у чорбу, која се потом служи често као предјело.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


* * *

15.Рецепт:
ЧОРБА ОД КОПРИВА И ПРАЗИЛУКА:

Потребно је: 300 грама младих коприва, 3 кашике брашна, 2 струка празилука, 2 децилитра уља, 2 лимуна, мала кашичица алеве паприке, со. Коприве се добро очисте, добро оперу, ставе се у воду која је проврела и кува се око 5 минута.
Потом се оцеди и ситно исецка. Очишћени празилук исецкајте на колутове и додајте копривама заједно са алевом паприком, уљем, зачином и сољу. Налијте водом и кувајте. Када празилук омекша, зачините чорбу брашном размућеним у хладној води и још кувајте око 15 минута. Скините са штедњака(шпорета) и умешајте лимунов сок.
Запис: село Шишава 2003.године , Власотинце
Казивач: Јагода Костић(68.г) село Шишава
Забележили: ученик Срђан Костић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић2 село Шишава-Ломница Власотинце

* * *

16.Рецепт:
СТАРИ КОЛАЧ „ГУСЕНИЦЕ“:

Материјал: свињска маст, јаја, брашно-маст 4 кашике, умути мало кашиком у то 3 јаја и ставити шећер, 10 кашике у јаја и све се умути.
И после по потреби маст додавати да буде густо. Замеси се, прави се на „воденицу“ ручне машине за прављење колача „гусеница“, потом стави у тепсију и испеку колачи у релну шпорета. Онда се колачи „гусеница“ једу као посластица када се охладе.
Запис:село Доња Ломница 2004.године , Власотинце
Казивач: Митић Славица село Доња Ломница Власотинце
Забележили: ученик Митић Б Милан и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница Власотинце

* * *
17. рецепт:
СВАДБАРСКИ КУПУС:

Махом на старински начин купус за свадбена весеља се правио у великом котлу на вериге огњишта, а сеоски кувар га је правио на овакав начин:
„У котао се стави ред киселог купуса из каца, онда ред овчјег меса, пола кашике алеве паприке или према потреби величине котла и броја гостију, а ставља се и једна кашика сецканог празилука, потом се посоли и кува у води.
После крцчања кад је већ скуван купус, онда се запржи-зачини и онда врућ служи гостима на свадбеном весељу.
Некада у старом времену на свадбама брдскопланинског дела у власотиначком крају то је бгило једино јело на свадбена весеља, која су махом прављена у зимским месецима.
Запис из села: Средор и засеока Преданча(Горњи Дејан), општина Власотинце
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

* * *


18. рецепт:
БАНИЦА(ПИТА) ОД КУПУСА:

Узме се рендана главица купуса, онда се ручно( а може и купљене коре) усучу оклагијом(сукаљком дрвеном) коре, па се испеку на вршњик-сач, или на плотну шпорета. Онда се упржи купус у маст и после се увије у кору. Када се испече баница(пита) онда се сече на „коцкице“ и служи за совром-асталом (трпезом). Баница „купусара“ се најчешће правила у
Очи бадње вечечери у време Божића, али посна баница.
Запис: 2003.године село Средор, Власотинце
Казивач: Славица Савић (60.г) село Средор, Власотинце
Забележили: ученица Александра Савић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић”

* * *

19. рецепт:
ПОПАРА:

Матреијал: 1 500 грама бајатог хлеба, 2 кашике уља, литар вода, мало соли, 3 кашике кајмака, 100 грама белог сира.
Попара се веома брзо спрема. Ако ставите посољену воду са уљем да проври док сечете хлеб на ситне кришчиће можете4 је припремити за 10 минута. Спустите исечен хлеб у воду која ври, мешајте и кувајте око 2 минута. Скините са шпорета, умешајте кајмак, сипајте у чиније и посипиајте измрвљеним сиром. Послужите топло.
Запис: село Шишава 2004. године , Власотинце
Казивач: Јагода Костић (68.г.) село Шишава, Власотинце
Забележили: ученик Костић Срђан и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић2 село шишава-Ломница, Власотинце

* * *

20.рецепт:
САЛАТА ОД ПАРИКЕ И ПРАЗИЛУКА:

Матреијал: струк празилука, 5-6 сувих паприка, 2 кашике уља, со, мало сирћета. Паприке налите хладном водом и обарите да буду меке. Исецкајте, додајте исецкан празилук и зачините сољу, уљем и сирћетом по укусу и добијемо салату која се служи у време ручка.
Запис 2003.године село Шишава , Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

21.рецепт
ПРОЈА:

Материјал:- 7 кашика кукурузног брашна, 5 качика чистог пшеничног брашна, 4 јаја и прашак за пециво, 4 шољице зејтина, 400 грама сира, једна четвртина од литра млека и исто толико воде и со по потреби. Јаја добро умутите, додајте кукурузно брашно или пшенично брашно, прашак за пециво, зејтин, сир и со. Све то лепо сједините и замесите са млеком и водом. Печите на умерену температуру. Добијену врућу проју служити са киселим млеком или јогуртом.

Запис: село Шишава 2004.године , Власотинце
Забележили: ученик Костић Срђан и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село шишава-Ломница, Власотинце

* * *

22.рецепт:
ПРОЈА КОПРИВЊАК:

Материјал:-пола килограма коприве, 5 јаја, велија(парче) домаћег сира, шоља зејтина, шоља за белу кафу млека, бело(кукурузно) брашно по потреби. Све се то помеша и замеси, па стави да се пече. Служи се топла проја са киселим млеком или јогуртом.
Запис: село Шишава 2004.године
Забележили: ученик Костић Срђан и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:05 pm

-наставак-

* * *

23.рецепт:
ПИХТИЈЕ(ПИТИЈЕ):

Материјал:-свињске ноге, уши и реп све око 1,5 килограма, једна телећа нога, веза мешане зелене(зачин), лист ловора, неколико зрна бибера, главица белог лука, мало алеве паприке.
Месо добро оперите, ставите у већи лонац, налијте водом да огрезне и кувајте на тихој ватри. Када се пена појави на површини треба је пажљиво скинути а онда додајте очишћену зелен, лист ловора, неколико зрна белог бибера, запечену главицу црног лука, мало соли и све кувајте 5-5 сати.
Кад месо почне да се одваја од костију питхије(питије) су готове. Лонац скините са ватре и оставите да се садржина мало сталожи. Покупите и скините маст која плива на површини.
Питхије(Питије) процедите најпре кроз цедиљку, а затим и кроз газу. Месо очистите од костију, распоредите у чиније, налијте процеђеном чорбом и ставите на хладно место да се стегну.
По жељи готоиве питхије(питије) могу се посути аленом паприком и ситно исецканим белим луком. Наравно да се стављају на хладно место да се „ухвате“ и често се праве у току зиме у време зимског верског празника Водице. Махом се служе као мезе уз пиће а често се користе као доручак или као предјело ручка.

Запис:села Шишава и Преданча(Г.Дејан) 2004.г , општина Власотинце
Забележили: ученик Срђан костић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце

* * *

24. рецепт:
ЈАЈА СА ШУМСКИМ ПЕЧУРКАМА:

Наберу се шумске печурке-овчарке(беле-рудњаче), које су беле и „пустају млеко“, а имају ситан рес, а једу их овце и козте-па се зову „овчарке и козјарке-које су „крупнијег реса и више љуте“, Махом се могу набрати у храстовој и буковој шуми окооо Власотинца- све до планинског дела црнотравскога краја. Беру се крајем маја и почетком јуна-док изнад 800 метара надморске висине у буковој шуми од јуна па до августа до 1500 метара надморске висине у буковој шуми.има и вргања и лисичарки, које се слабо користе у исхрани. Могу се „овчарке“ пећи(предходно се послоле) на огњиште а и на шпорету, а могу и да се суше на сунце или да се стављају у замрзивач па се од љих прави чорба и супа -а и користе сеу друге сврхе као додатак јелу.

Рецепт:-Када се набере сирова бела печурка „овчарка“, добро се очисти од шумских наслага, одбаци дршка и обари у топлој води, оцеди и исецка. Потом се стави у зејтин или маст тигања и на одређеној ватри-температури на рингли шпорета се пржи(може и на шпорету на дрва), се пржи док не зажути-потом се узму неколико свежих јаја(по потреби) и онда се умеша и направи памфлет са јајима и печуркама који се служи за доручак или вечеру са киселим млеком или јогуртом.
Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце



* * *

25.рецепт:
БЕЛМУЖ НА КАЛАНСКИ НАЧИН:

Узме се цремуш биљка(дивљи белилук) па се скува чорба, која је добро усољена-онда се томе дода овчје млеко, млади сир и кукурузно брашно, па се све то меша варјачом(дрвеном кашиком) и добро искува у котлу на огњишту. Може и данас да се справља на шпорету од дрва или електричном штедњаку.
Планинска биљка Цремуш(дивљи лук) расте изнад 800 метара надморске висине у ливадама окрушене буковом шумом, а белмужу даје укус, а белмуж се прави на Премлаз на дан Ђурђевдана. Када се охлади спремљени белмуж, онда се једе.
Запис: село Кална-Црна Трава 2007.године
Казивач: Петковић Раде (1945.г) с.Кална , Црна Трава
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
*
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем, Јун 2007.године Власотинце, Аутор: Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:09 pm

-наставак-
НАРОДНИ РЕЦЕПТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ
Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

* * *

26. рецепт
КИСЕЛО МЛЕКО:

На данашњи и старински начин:

На данашњи начин:- Скува се млеко тако да се добро искува једно десет минута да би сва вода испарила. Онда се помери да се охлади. Кад буде млако од осталог старог киселог(данас од јогурта) се сипа на један литар млека две кашике киселог млека(јогурта)-на 1 dl припремљеног млека за кисеље4ње ставља се једна чаша од старог киселог млека(данас се ставшају 3 кашике јогурта на један литар млека) и добро се размути и сипа се у припремљено млеко за кисељење, па се потом добро измути.
Онда се умота у топлу крпу и стави на топло место да се укисели. Ако хоћемо брже да се укисели, онда се узима већа шерпа са врућом водом и та шерпа са млеком се стави у ту шерпу и поклопи се добро и тако стоји док се неукисели, а то траје од 3-6 часова.
Укисељено млеко се стави на неком хладном месту у подруму старинских кућа (данас у фрижедеру), како би се затегло. Потом се служи често са баницом(данас са питом или буреком) или за доручак или уз доручак.

На старински начин:- Некада се млеко кисело са такозваним цвиком који се добијао као течност из чисте процеђене сирутке(сурутке)-а то је чиста течност после добијања сира сирењем млека на ручни начин помоћу цедиљке. Некада се кислелило млеко тако што се узимала чиста крпа и натапа се у кисело млеко и остави да се осуши. Та крпа се остави-спакује се а узима се друга чиста крпа, а ова се крпа потапа у врућу воду и са том водом се киселило млеко.

Запис 1979.године планински засеок Преданча село Горњи Дејан, Власотинце
Казивачи: Стојна (Адамческа) Младеновић и Марица (Стојановић) Младеновић засеок Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце


* * *

27.рецепт:
РЕЧЕЉ ОД ШЉИВА:

Шљиве изљускати од кости(кокичке), ставити пепел(пепео) у крпу и све ставити да се кува. Пепел(пепео) се ставља да извуче киселину. Када се скува ставити мало шећера. Тако се добија речељ. У стара времена су деца речељ јела и као посластицу-а и мазањем на хлеб као доручак. То је била здрава храна деце у прошлости.
Запис: 2008.године Липовица , Власотинце
Казивач:Марија Стојановић(1952.г) село Липовица, Власотинце
Забележили: ученица Ивана Стојановић и Мирослав Младеновић локјални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић” село Шишава-Ломница, Власотинце


* * *
28. рецепт.
РЕЧЕЉ ОД БУНДЕВЕ(ПЕЧЕНКЕ) И СЛАТКОГ ВИНА:
Очисти се бундева(печенка) и исецка се на „коцкице“. Онда се у шерпу стави бундева(печенка) и налије се слатко вино-шира вино, одсеђено од грожђа. Стави се да се кува. Тако се кува све док „коцкице“ неомекну или се скувају, а вино да испари. Тако скуван речељ стави се у врчву(земљана посуда) или данас у стаклену теглу и чува се као за зимницу у виду „слатког“ с којим се слуше гости или пријатељи испред пијења кафе. Некада је то замењено као оброк. Занимљиво је да се као зимница спрема без икаквог конзерванса.
Запис: село Крушевица 1979.године , Власотинце
Казивачи: Милица Вељковић и Смиљка Ивановић(1928.г) село Крушевица, Власотинце

Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

* * *

29.рецепт:
РЕЧЕЉ ОД ГРОЖЂА:

Састојци: грожђе, шећер и вода.
Припрема: Стави се шећер и грожђе, па се све то стави у топлу воду. Онда се скува. Тако се прави речељ као посластица. Онда се то све док је вруће стави у врчву-земљану посуду, која се чувала у подруму старих кућа. Таква посластица се јела у току зиме.

Запис: село Средор фебруар 2008.године, Власотинце
Казивач: Сретен Миленковић(1934.г) и Симон Ђикић(1834.г) , село Средор
Забележили: ученице Марија Миленковић, Јована Ђикић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Карађорђе Петровић” село Крушевица, Власотинце

* * *

30.рецепт:
РЕЧЕЉ НА ШИШАВАЧКИ НАЧИН:

Скува се слатко вино-па у току кувања ставе се танко изрезане печенке(бундеве). То се све кува два сата. Затим се стави да се охлади и касније стави у теглама. Једе се као посластица, а деца користе речељ за доручак са млеком-мажући на кришку хлеба .
Запис: село Шишава фебруар2008.године , Власотинце
Казивач: Драгољуб Ћокић (1933.г) село шишава, Власотинце
Забележили: ученик Александар Ђокић и Мирослав Младеновић локални етнолог и наставник ОШ “Браћа Миленковић село Шишава, Власотинце

* * *

31.рецепт:
КОПРИВЊАК(Зељаник)-на црнотравски начин:

-Савремени начин:
Потребно је: три јаја, онда коприве(ливадско зеље или спанаћ) око килограма(по жељи), кукурузно брашно две шоље величине за белу кафу, зејтин једна шоља 100-200. грама, једно пециво, једна велија(парче сира) од око 200 грама, две дебље(четири танке) коре за питу.
- Припрема фила: Зеље(коприве или спанаћ) се испржи у једну шерпу. Посебно се муте три јаја, па се стави 1-2 децилитара млека или воде или јогурта. Онда се ставе две шоље брашна , сир и пециво. Зеље(коприве или спанаћ) када се охлади,то се све помеша заједно. У тепсију 28 ставе се по2 коре(два о пара кора „на преклоп“) за питу да прекрију тепсију, тако када се стави фил и добро распореди свуда једнако, она кора која „виси“ преко трепсије, треба да се врати у тепсију и покрије фил. Онда се мало намокри кора са водом и уљем , онда стави да се пече. Када се испече служи се вруће уз јогурт за било који оброк.

- Старински начин: Све се исто спрема само се замесе коре као за питу. Уместо пецива стављао се квасац. Уместо зејтина сртављана је свињска маст, а уместо јогурта се служило кисело млеко направљено на старински начин.

Запис 29.март 2008.године Власотинце
Казивач: Борица Ристић(1949.године село Кална, Црна Трава )
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
*
Из Записа 1976-2008.године Власотинца Мирослава Младеновић локалног етнолога

* * *

32.рецепт:
БУРЕК СА КОРПИВАМА(ливадским зељем или спанаћем):

Потребно је:
Пола килограма коре, 200 грама сит5ног сира(може и обични сир), мешавина једног децилитара воде и једног децилитара зејтина, теписја број 28-30.
Начин прављења бурека:
Подмаже се добро тепсија, па се ставе две коре да прекрију тепсију и да штрче са стране. Онда се напрска са течношћу мешавине воде и зејтина. Затим се ставшају три коре-једна по једна се прскају и стављају у тепсију, гужвају се и на средини постави да има више гужвано. Онда се по жељи ставља сир и зеље(коприва или спанаћ). Онда се поступак са корама понавља. Све зависи од броја коре. Три пута се распоређује сир и зеље (коприва или спанаћ). Број кора зависи од њихове дебљине. На крају се стави једна кора са зејтином. Оне коре што штрче, пребаце се преко бурека. Поново се напрска и стави да се пече. Када је готово, онда се обрне и сече се као бурек. Служи се са јогуртом, киселим млеком или павлаком.

Запис из Власотинца Април 2008.године
Казивач: Стојна (Адамческа) Младеновић (1955.г.) Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

* * *




33.рецепт:
СТАРИ НАРОДНИ РЕЦЕПТ ЈЕЛА ЈАНИЈА

Јанија:
- Узме се црни лук- зависи за колику количину јела да се спреми. Испржи се добро лук, па у то се стави исечено месо јагњетине или овчетине; пас е пропржи. Онда се послоли, па се налије водом. Кува се док месо добо не омекне. Онда се стави планински ољуштен исечени планински кромпир, пошто је он лако сварљив и не треба много да се скува.
Стави се одмах запршка. Исече се поново главица црног лука, на маст и добор се упржи, па се стави кашика брашно, онда туцана паприка и то се насипе у јело, па се се остави да се крчка.

Месо кад се кува можеда се ставе и сесцкане суве паприке, јер то му даје укус.
Такво јело се служило на свадбама, на славама и у свакодневном животу.
Такво добијено јело се назива ЈАНИЈА. То је јело овчара, а мој отац Благоје Младеновић (1920.г) је био сеоски кувара по свадбама 60. година 20. века у наше родно село махала Преданча(село Горњи Дејан) и спремао га у бакарни котао на огњишту за свадбе.
Често пута 70. годсина 20. века смо то јело спремљено имали на обруку баба Стане Ицић(19 из села Средор . На почетку 21. века записао сам преко ученика Цветковић Михајла петог разреда у селима Липовица и Комарица.
Ово јело је било познато и у околини Прилепа у западној Македонији и планинским селима црнотравско-власотиначкога краја.

Запис: 1976-2009. године, села: Преданча(Г.Дејан), Средор, Липовица…., Власотинце
Казивач Благоје Младеновић (1920.г.) из планинског засеока Преданча (Г. Дејан)-кувар на свадбама
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог

*

Из рукописа: НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Јун 2007.године Власотинце
Мирослав Мирко Младеновић Мирац УЧА


21. март 2010. године Власотинце Србија
Аутор (Записивач): Мирослав Б. Младеновић Мирац лкални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPon Okt 07, 2013 2:10 pm

* * *
-наставак-
Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html -Кеширано - Слично
21 мар 2010 ... Narodni recepti iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje ... Забележио:Мирослав Младеновић локални етнолог ..... весеља се правио у великом котлу на вериге огњишта, а сеоски кувар га је правио на овакав начин:
http://www.mycity.rs/Kulinarstvo/Narodni-recepti-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html

* * *

Gastronomija Srbije - srpska kuhinja
www.panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja - Кеширано - Слично
... gastronomija Srbije. Početna / Gastronomija Srbije - srpska kuhinja ..... BELMUŽ NA PLANINSKI NACIN - Zabeležio Miroslav Mladenović, lokalni etnolog.
http://www.panacomp.net/srbija?s=srpska_kuhinja

*
БЕЛМУЖ НА ПЛАНИНСКИ НАЧИН - Забележио Мирослав Младеновић, локални етнолог

Белмуж /бели муж/ је пастирски оброк и јединствено укусан специјалитет Источне Србије. У време Ђурђевданских дана, један дан пре Ђурђевдана, Ђурђевштина, у селима брдско планинског дела власотиначко-црнотравског краја, бере се цвеће, плету венци, прави белмуж и врши одлучивање јагњади. На Премлаз, јагањци су се одлучивали и почињала је мужа оваца и обавезно припремао белмуж, да овце и те године имају више млека. Тај дан овчара у овом крају се прослављао на месту где се славио Ђурђевдан, тако што се од млека помуженог и бело-кукурузног брашна правио белмуж на овакав начин :

У групама планинских засеока, увече се помузу овце, потом подсири млеко и из цедила извади млади неслан сир, који се пре стављао у котао. Потом се котао стављао на ватру и стварањем кашасте масе, обавезно се стављало бело, некад и жуто кукурузно брашно (проја) и потом засолило и варјачом - дрвеном кашиком мешало и кувало док се потпуно не испари вода. Таква кашаста маса - белмуж, после кувања на ватри, служио се на ливади или за совром. Тако се прослављао дан овчара - почетак муже оваца, која је трајала све до јесени.

Овај рецепт за белмуж је јединствен на Југу Србије, а постојао је и у селима Заплања-подножја Суве Планине.
Данас се белмуж често припрема на исти начин, али на шпорету. У посуду са дебљим дном ставите сир и на лаганој ватри мешајте док се не растопи и почне да "конча". Додати брашно у млазу, мешати да масноћа изађе на површину. Добиће се смеса налик на качамак, али мекша. Једите сместа, док се пуши...

Послуживање белмужа
За белмуж је потебно имати стварно првокласни бели сир, а не сме бити старији од два дана...Казу да који муски једе белмуж, здраву храну од сира и кукурузног брасна, буде леп до старости, када му коса побели...Пријатно !

Састојци за припрему белмужа
1 кг младог, несољеног, најбоље овчијег сира
400 гр кукурузног брасна, не палента
СТАРИ РЕЦЕПТ БЕЛМУЖ НА СРЕДОРСКИ НАЧИН - забележили: Савић Александра и Мирослав Младеновић
Састојци : 1 л млека, 200 грама сира младог, 10 грама соли, па се то све стави да се кува обавезно у бакарни котао на огњиште, меша се варјачом, потом када се маса искува, додаје се кукурузно брашно по потреби. Када се мешањем то све скува, онда се сипа у бакарни плек (тепсију) и када се охлади, онда се сеце на "коцке" и служи уз трпезу.
Казивач: Савић Славица (60.г) село Средор, 2002.године
БЕЛМУЖ НА КАЛАНСКИ НАЧИН - Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог

Узме се сремуш биљка (дивљи бели лук) па се скува чорба, која је добро усољена-онда се се томе дода овчје млеко, млад сир и кукурузно брасно, па све то меша варјачом (дрвеном кашиком) и добро искува у котлу на огњишту. Може и данас да се справља на шпорету на дрва. Планинска биљка Цремуш (има је изнад 800 метара надморске висине) белмужу даје укус, а белмуж се прави на дан дјурдјевдана, када је и премлаз. Када се охлади спремљени белмуж, онда се једе. Запис из села Кална-Црна Трава.

* * *
Oljini recepti: SVADBENI KUPUS
oljini-recepti.blogspot.com/2008/08/svadbeni-kupus.html - Кеширано - Слично
29 авг 2008 ... Svadbeni kupus se mahom na starinski nacin pravio za svadbeno veselje u ...Zapis iz sela Sredor i Predanca, zabelezio: Miroslav Mladenović.
http://oljini-recepti.blogspot.com/2008/08/svadbeni-kupus.html
*

Oljini recepti
Contributors
• Olja
• Bilja

• ČORBA OD KOPRIVA I PRAZILUKA
• Knedle sa šljivama
• RIGO JANČI
• NJOKE SA BROKOLIJEM I KOPRIVOM
• Salata "Mimoza"
• Pinces krofne
• Pasta od Silvije Sager iz Herceg Novog
• Govedje snicle u sosu od paradajza
• Meksička pizza
• Krompir salata na novi način

FRIDAY, AUGUST 29, 2008
SVADBENI KUPUS
Svadbeni kupus se mahom na starinski nacin pravio za svadbeno veselje u velikom kotlu na verige ognjista i seoski kuvar ga je pravio na sledeci nacin:

U kotao se stavi red kupusa kiselog iz kaca, onda red ovcjeg mesa, pola kasike aleve paprike ili prema potrebi velicine kotla i broja gostiju, a stavlja se i jedna kasika seckanog praziluka, potom se posoli i kuva u vodi, posle krckanja kad je vec kupus skuvan, onda se zaprzi-zacini i onda vruc sluzi gostima na svadbenom veselju. Nekada u starom vremenu na svadbena veselja u brdskoplaninskom vlasotinackom kraju to je bilo jedino jelo za posluzivanje gostiju, a svadbena veselja su se mahom pravila u toku zimskih meseci.
Zapis iz sela Sredor i Predanca, zabelezio: Miroslav Mladenović.Prijatno.
posted by Olja | 4:45 AM
2 Comments:
Spartak said...
Malo mi to zacina :)
1:49 PM
Olja said...
Kiseli kupus je vec poprilicno kiseo i slan i sam po sebi jakog ukusa, nema potrebe da se preterano zacinjava i nasi stari nisu bas imali pristup zacinima. Zacini su bili izuzetno skupi i nedostupni. Ali, masti i ukusima na volju, pa dodaj sve one zacine za koje mislis da ce poboljsati ukus. Ja, licno, volim da dodam lorber list, biber u zrnu i malo mlevenog, ove zacine dodajem u sva jela koja pripremam sa kiselim kupusom. Ponekad kada pravim podvarak dodam i malo belog vina i pirinac, ukus je za nijansu blazi i lakse se vari.
2:03 AM
Post a Comment
<< Home


* * *
Преуредио текст Аутор: Мирослав Б Младеновић мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије-Власотинце, република Србија

Постављено: 7.октобар 2013.године Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptySre Okt 16, 2013 12:56 pm

Порука ТРАГА


SATURDAY, 10 APRIL 2010
„Где ја стадох, ти продужи“

Мојим садашњим и бившим ученицима сам оставио писан и фото запис траг у прикупљању народних умотворевина, наших обичаја, традиције-корена нашег националног српског идентитета на Југу Србије.Бићете поносни на себе и на своју децу и будуће генерације ће вам бити захвалне што сте им оставили ТРАГ, наш ПУТОКАЗ-њиховог живота као Срба-националног идентита, јер се само тако продужава наше бивствовање као нација на Балкану и Европи.
Други део захвалности је многим мојим младим математичарима који су својим ентузијазмом и великом вољом за стицање математичког знања постизали натпросечне резултате на математичка такмичења и освајали престижне награде у решавању специјалних и наградних задатака Математичког листа Друштва математичара Југославије односно сада државе Србије-ученика ОШ-а у село Тегошница, Крушевица и Шишава у власотиначкој општини.
Посебну захвалност дугујем својим ученицима сарадницима у креативно истраживачком пројекту осавремењавања наставе математике у увођење савремених облика и метода рада-нарочито развоја Методе оцењиванја путем Бод система.
Наравно да је такав креативан рад младих математичара допринео да се бавим проблемском наставом и радим на индивидуализацији и диференцијацији наставе математике у осмогодишњој школи.
Наравно захваљујући мојим сарадницима ученицима та наша истраживања су презентирана од 1985. године до 2009. године на многим конгресима математичара, учитеља, педагога и многим симпозијумима и стручним научним трибинама у старој Југославији и Србији-а један део је штампан у Зборницима и часописима, као и педагошкој пракси листа „Просветни преглед“.
Нажалост време историско у коме смо живели није било повољно за сваку критичку мисао и иновацију; па ни могућност да се сви ти наши радови и писане збирке задатака штампају, као и личне публикације из етнологије, етнографије и народне кљижевности-бавећи се сакупљањем и писањем песама и прича –из облика стваралаштва народне књижевности на нашем дијалекту „јужњака“.
Многе неугодности и прогон узбог својих уверења, као и неразумевање средине и самих институција државе Србије за невредновања вредности знања и моралних вредности-потпуно је омаловажило и деградирало наш 40. годишњи стваралачки рад у култури, науци и образовању на Југу Србије.
У држави у којој су завладале друге вредности:моћа новца, примитивизма и политичких медиокритета; било је тешко наћи место за прави стваралачки рад и публиковање свега што је стварано пуних 40. година под најтежим околностима живота и рада у једној малој заосталој материјално духовној средини Југа Србији-варошици Власотинца.
Надајмо се да ће будуће генерације исправити многе неправде -поставити праве вредности за нацију, државу и човека као хуманог људског бића; да поставе све на своје право место.
На крају захвалан сам својој породици што је одржала мој биолошки и духовни живот у времену прогона због уверења и удаљавања из просвете пуних шест година и помагала ми да колико толико се бавим стваралачким радом.

Мирослав Младеновић наставник математике
ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава
Bookmark
Pošalji email-om
Čitanja: 662
Komentari (0)
RSS link na komentare


Napišite komentar

UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE - Порука ТРАГА
www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content... - Кеширано
Saturday, 10 April 2010. „Где ја стадох, ти продужи“. Мојим садашњим и бившим ученицима сам ... Мирослав Младеновић наставник математике. ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава. Bookmark. Pošalji email-om. Čitanja: 668.
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=9254&Itemid=1
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyČet Okt 17, 2013 1:50 pm

Бајке (женске приповетке) у власотиначком крају-Повласиње

Озбиљне приповетке су: бајке, или женске приповетке, праве, или мушке приповетке, легенде (скаске, каже) и басне;
Бајке(женске приповетке):- су оне приповетке у којима се „приповедају којекаква чудеса што не може бити“-рекао је Вук Караџић. Њих има врло много у свим народним књижевностима, па и у нашој.
У њима се најчешће прича о змајевима, дивовима, кепецима, вилама, вештицама, зачараним лепотицама и слично.

        Садржај:
Бајке (женске приповетке)..................................
1. Два брата и сестра -----------------------------------
2. Воденичар и ђаво  ...............................................
3. Деда и лисица ....................................................
4.Бајка о змају .........................................................
5. Правда и  Кривда .................................................
6. Силазак бога са неба ............................................
7. Ћерка и пасторка ..................................................
8. Ђаво и маћеха  .....................................................
9. Прича о ђаволу ...................................................
10. Прича о сиромаху ..............................................
11. Пасторка и ћерка ...............................................
12. Воденичар и ђаво ..............................................
13. Цар и царица  .....................................................
14. Пакосна маћеха .................................................
15. Пасторка ............................................................
16. Црна и бела вуна ..............................................
17. Злочеста снајка ..................................................
18. Богат и сиромах ...............................................
19. Рабаџија и ђаво ................................................


              Бајке (женске приповетке)

                     
                         1.  ДВА БРАТА И СЕСТРА
   
Имала  два брата сестру   и много су је волели. Свуда су је са собом водили и све јој куповали. Тако, на једном вашару она угледа сребрни ножић и замоли браћу да јој га купе, што они и учинише. Али, снаје су биле завидне што им мужеви стално воде заову, а оне седе кући.
Због тога се жена млађег брата дигла једне ноћи из кревета, узела заови онај сребрни ножић и са њим убола девет грла њихове стоке и убола своје дете. Онда оде и позове мужа:“ Диж' се Павле, да видиш какав је зулум направила твоја сеја. Убола је девет грла наше стоке и убола наше мило чедо. Ево јој га крвав нож поред ње, што сте јој га купили на вашар“.
Браћа одмах нападоше сестру-зашто је то урадила. Она се јадна клела и бранила да није то учинила. Када јој то није помогло рекла је браћи:“ Узмите два коња па ме вежете да ме  расргну“.
Они су тако учинили, и док су је везивали-сестра је клела: „Куда падну моје косе, туда да порасту горе, куда падну падну моје руке, туда да порасту две тополе, где падну моје моје очи, да изађу два кладанца студене воде, где падне моје тело ту да се отвори црква самотворка“.
После извесног времена разболи се снаја, она што је избола девет грла своје стоке, и што је избола своје чедо.. Девет година је боловала, лежала, свуда се лечила, па се сети да је воде у заовину цркву. Када су је одвели тамо, онда се црква затвори:“Нема места за тебе Павловице да уђеш, јер ти си мене браћом завадила, нека те Бог казни да одеш у пакао у најгорим мукама, за божју правду и зулум
Који си учинила и мене окривила пред мојом браћом“.
Запис: 1987. године село Крушевица
Казивач: Васиљко Вељковић(1903.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије


                           2.   ВОДЕНИЧАР И ЂАВО
Био неки воденичар који је лепо свирао. У неко доба појави се испред њега ђаво који је затражио да га научи да и он тако лепо свира или  ће му откинути главу.
Воденичар је присато на то па су кренули заједно-поневши са собом и секиру. Крај некога трупца воденичар је ударио секиром. Трупац се отворио а ђаво је у њега ставио прсте.
Воденичар је тада извукао секиру а ђаволови прсти осташе прикљештњни. Тако је се свирач ослободио напасника.
Запис: 1980. године село Крушевица
Казивач: Васиљко Вељковић (1903.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




                              3.    ДЕДА И ЛИСИЦА
Ишао сеоским путем деда и на рамену носио џак са кљештима. Успут га сретне лисица и упита:“ Деда шта носиш у џаку“?
Деда ће на то да одговори:“Носим канту масти, јер се покварила“. Лукава лија није осетила да јој се спрема клопка са кљештима од стране искусног старца.
Деда увидевши да ће намамити лију на превару, закопа џак са кљештима и оде кући...
Лисица је мислила да ће се добро насладити машћу и покуша да је извади из џака, па упаде ухваћена у кљештима.
Ујутру долазећи до места са закопаним џаком обрати се деда лији: „Добро јутро лијо“!-а опна ће њему:“ Деда неваља кад стар човек лаже“.
На то ће деда:“лаже лијо, али је корисно“.
Убије деда лију и од њене коже направи баби оковратник.
Запис: 1977. године село Крушевица и Доњи Дејан
Казивачи: Васиљко Вељковић(1903.г) се. Крушевица  и Ружа Стевановић(62.г) село Доњи Дејан
Забележили: Верољуб Стевановић ученик из с.Д.Дејан и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




                              4.  БАЈКА О ЗМАЈУ
Била једна жена па имала два сина и једну ћерку. Једне вечери
Кад су браћа дошли-питали су мајку: „Мамо, зашто наша сестра не донесе хлеб на њиву, кад оремо!“
Мајка им је на то рекла:“ Донела би но незна пут“-а браћа су одговорила:“Ми ћемо пустити бразду, а она нека дојде по њу у поље.
Ујутру су браћа отишла у њиву, али кад то Змај спази, он узе па пусти бразду код његовог скровишта. Кад је сестра пошла да носи хлеба браћи, она није знала по коју бразду треба да иде.
Сестра је кренула по Змајевој бразди па је он ухвати и узе за девојку. Кад су браћа дошла са орања, упитала су зашто сестра није донела хлеба. Мајка им је рекла да им је сестра ујутру рано кренула да донесе хлеб. Браћа се међусобно погледаше и нађоше у чуду-куд ли је то отишла њихова сестра.  Кренули су да је траже. Кад су стигли до Змајеве куће-склоништа, видеше да је она код Змаја. Отишли су по сестру, али је и њих Змај заробио.
После тога мајка је родила још једног сина. Кад је тај син одрастао, упитао је мајку зашто му не роди сестру или брата.
Тада му мајка објасни шта се догодило са његовом сестром и његовом браћом-да их је Змај заробио. Тада је тај нјамлађи син отишао у Змајево скровиште. Тамо је убио Змаја и ослободио сестру и браћу своју из ропства. Одвео их је кући, а мајка је била пресрећна и радосна-па су сви сложно наставили да живе срећно и заједно.
Запис: 1984. године село крушевица
Казивач:Ружа Митић, село Крушевица
Забележио: Младеновић Мирослав наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




                              5.  ПРАВДА И КРИВДА
Била два брата и стално су се свађали-шта је боље: Правда или Кривда. Један је говорио да је Правда боља, а други Кривда; па су тако кренули у свет-да виде да ли је боље Правда или Кривда.
Ишли су тако, ишли и путем срели неког ђавола, који је рекао да је Кривда боља.
Онда брат што је рекао да је Кривда боља, извади очи свом брату који је рекао да је Правда боља. Тако  тај брат  постаде ћорав, без очију ишао је и залутао у неку шуму.
У шуми сео на пањ, да се одмори. Неко ђаволче га видело и рекло му да оде до тог и тог извора и да се умије том и том водом и одма ће прогледати. Тај је извор лековит.
Тај брат послуша то, па је нашао тај лековит извор. Затим се умио водом са тог извора. После малог времена он је прогледао. Кад је ђаволче отишло кући, ђаволи су га казнили, што је одао тајну непознатом човеку.
Тако се брат  срећан враћао кући;  прешао је преко моста и нашао торбу пуну злата. Отишао је је кући, обновио своју кућу и постао срећан и богат, а његов брат је остао до века сиромах.
Запис: 1976. године село Равни Дел-Крушевица
Казивач Роска (девојачко из село Равни Дел) Ивановић, село Крушевица, рођена 1903.године, неписмена
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА  
(Народне умотворевине из власотиначког краја-Повласиње)
Аутор: Мирослав Б. Младеновић-Мирац УЧА
-наставиће се-


Poslednji put izmenio Miroslav Mladenovic dana Čet Okt 17, 2013 2:01 pm, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyČet Okt 17, 2013 1:52 pm

-наставак-

6. СИЛАЗАК БОГА СА НЕБА
Залутао је неки деда. Смрачило се и није имао где да преспава. Отишао је код неке људе, који су били веома богати. Изашла је снаја и деда је питао може ли да код њих преспава. Она је рекла-таквог прљавог и поцепаног никада те не би примила у кућу.
Он је ишао и наишао код неких сиромашних људи. Опет је изашла снајка са два детета и питао је може ли да преспава. Она је рекла да
Може да преспава с миле воље, али нема хлеб да једе. Кад су ушли у собу, сели су и попричали мало. Деца су помогла мајци да се ставе најновије ставри што су имали-да деда преспава.
Пре него да оду на спавање, жена је рекла да не може гладан деда да оде на спавање. Деда је рекао да напуни тестију са блатом и да је стави да се испече. Она је рекла како ћемо да једемо блато. После малог времена деда је рекао да погледа да погледа да ли се хлеб испекао. Када је снајка погледала, видела је белу погачу. Деца, жена и деда лепо су вечерали и отишли на спавање. Сутрадан деда се је пуно захваљивао и отишао својим путем. За неколико дана муж је дошао са посла, донео пуно пара, краве, свиње, овце и све му је почело да се множи.
Направили су велику кућу и пуно су загаздели. Били су највећи газде у околини, а ови богаташи су се осиромашили. Жена му је умрла, он се пропио и хлеба нису имали да једу.
Запис: 1998. године. Села:Шишава, Црнатово, Ломница
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа миленковић“ село Шишава, општина Власотинце, југ Србије





7. ЋЕРКА И ПАСТОРКИЊА
Умре мужу мжена и остала је само једна ћерка. Муж се ожени другом женом, која са собом је довела и своју ћерку. Тако једног дана маћеха прати пасторкињу и своју ћерку на воду да оперу вуну, тако да ћерка опере бело а пасторкиња црно руно-од овце вуна.
Ћерка је опрала бело руно, па га донела дома, а пасторку је зла маћехија вратила поново на прање, да од црне вуне испере белу вуну-од црног руна испере бело руно.
Пошто ју је маћеха више пута враћала на прање руна, онда је пасторка стално прала вуну и плачећи дозивала у помоћ своју умрлу мајку речима:
„Помози мила мале, да од црну вуну исперем белу вуну, а за овуј муку ме пратила зла маћија-маћеха и тера ме да од црно руно-црну вуну, исперем бело-а њену ћерку тера да пере само бело руно-белу вуну“.
Тада је поред пасторку прошао седи старац са брадом и упитао пасторку:“ зашто стално плачеш кад переш вуну“-а она је одговорила:“Пратила ме маћија-маћеха, да од црну вуну исперем белу вуну“.
Старац јој одговори:“ иди моје дете кући, однеси вуну маћији-маћехи и кажи да дође код мене“.
Пасторка га послуша, али када је вратила поново црну вуну, маћија-маћеха је претукла зашто од црну вуну није испрала велу вуну.
Кад је маћија-маћеха отишла код тог седог старца, није знала да одговори зашто је терала само пасторкињу да од црне вуне, прањем направи белу вуну. Тај старац је био Бог, па нареди да се маћеха казни, а пасторкиња награди.
Запис: 1976. године село крушевица
Казивач: Олга Лепојевић(1923.г), село Крушевица, девојачко Стоиљковић(село Крушевица)
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




8. ЂАВО И МАЋЕХА
Поженио се човек и придобио још једно дете-поред још своје ћерке са првом женом. Ту ћерку-пасторкињу повео отац у воденицу и оставио је речима: „дете како знаш седи туј, немој да доодиш кући“-да се откаче од њу, јер гу млого мрзела маћеха.
Али пре тога маћеха оасоркињи је омесила хлеба од пепела. У воденицу пасторкиња је била сама са кучетом, са петлом и са мачком-које је повела када је са оцем полазила на пут у воденицу.
Када је у воденицу вечеравала, она је откршила комад хлеба и дала: на мачку, куче и петла, са изговором на глас: „какво мени дали, такво и вам дајем.“
Ноћу се појавио ђаво, пустио је воденични камен-млин воденице да меље. Пасторкиња је повикала“ залај куцо, запевај петле, замаучи мацо“.
Одмах- куче залаја, петал запева и мачка замауче. Кад све је то чуо ђаво, одмах је побегао. После је она заспала у воденицу и приказало јој се у сну казан злата. Она исприча све шта се догодило младом воденичару, као и да јој се на сан приказао казан злата.
Млади воденичар је био момак и дивио се храбрости, што је сама спала у воденицу. Онда се воденичар ожени са њом, па заједно ископаше казан злата. Лепо се премењувала-облачила, а дала је и једну капу злата и својој маћији-маћехи. Маћеха увидевши како је њена пасторка се обогатила, спремала је и своју ћерку да преспава сама у воденицу. Омесила јој погачу. Послала је да и она сама преспава сама у воденицу. Тако кад је ноћу јела погачу, мачка је маукнула, петал запојао, куче залајало.
Када је сама јела погачу, она је љутито рекла: „ово није за вас“.
Наиђе ноћу ђавол, ништа није ни сањала. Ништа није ни залајало, ни запевало, ни замаучало.
Маћијина ћерка у воденицу од ђавола је позивала у помоћ овим речима:“Куцо ајд залај, мацо ајд замаучи, петле ајд запој“.
Куче, мачка и петал су рекли:“ сама једеш, сама ће да лајеш, сама ће да маучеш, сама ће да појеш“. Нико је није одбранио од ђавола, који је рстргнуо на военично коло, па је такву ујутру у воденицу нашла њена мајка.
Запис: 1973/75. године село Преданча и Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије
Из РУКОПИСА: ПЕЧАЛНИК
Завичајне приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке, 2012.г. Власотинце

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
(Народне умотворевине из власотиначког краја-Повласиње)
Аутор: Мирослав Б. Младеновић-Мирац УЧА
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyČet Okt 17, 2013 1:53 pm

-наставак-

9. ПРИЧА О ЂАВОЛУ
Изашао ђавол из воде и ухватио обичне људе у село. Играли, играли и одједном стане ђавол па изговори:“петак“-а човек је рекао: „субота“.
Тако су продужили три пута, а трећи пут ђавол каже:“ниси више за нас“.
Запис: село Орашје 1978.г
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




10. ПРИЧА О СИРОМАХУ
Био је један сирома човек, па кад му се жена породила, пође путем да тражи кума. Ишао путем и срео га неки старац и питао га: „“куде идеш“-овај одговорио:“идем да тражим кума, пордила ми се жена“.
-Могу да ти ја будем кум-рече старац. Који си ти-упита човек. Ја сам Бог-одговори старац.
Не можеш ти да будеш, ниси прав.
Зашто?
-Зато што једном даш, незна шта има, а други нема ништа.
Продужи путем даље човек.
Ишао, тако ишао човек и срео неког другог деду.
Куда идеш момак-упита деда.
Човек је приметио да је то онај исти старац.
Ја сам Свети ранђел-каже старац.
-Знам, рече човек-кад дође време ти вадиш душу и сиромасима и богаташима. Ја сам сирома, можеш ли да ми помогнеш.
-Ја не могу да ти помогнем-само Господ помаже.
Човек процени да он може да буде прав.
Свети Ранђел каже:“могу да ти помогнем, јер сам са њим био у разговору“.
Како-упита човек.
Ево овако-каже Свети ранђел.
-Могу да ти дам вид и кад ме видиш, да стојим болеснику над ногама, пазари се са њим колико му пара можеш узети, а гарантуј му живот. Кад видиш да болеснику стојим над главу, немој да му узимаш паре, јер живот му нема. Кад видиш да болеснику да стојим поред ноге, онда узимај паре.
Разболела се ћерка неког цара, па цар чувши за тог врачара-нареди да му се доведе. Пошто није хтео да дође, цар овразује војску да га принудно приведу.
Човек-врачар, видео је кумашина код главе ћерке-Светог Ранђела; па се овако обрати цару: „честити царе, живота нема“.
Цар молећи врачара да ће дати небројено благо, да би спасао живот ћерке-наведе врачара да му узме велико богатство, јер се његов кум сада померио да стоји болеснику над ногама, што је значило да царевој ћерки има живота.
Тако се тај човек вратио од цара веома богат као врачар. Једног дана разболео се врачар. Његов кумашин Свети Ранђел дође и код њега.
-Зар и мене куме, прозбори врачар.
-Наређење Господара-рече Свети ранђел.
-Куме да ме оставиш да још неки дан да мало поучим децу.
Оставио га кумашин. Тај човек спремио неки бункер да нико жив не може да уђе код њега. Ушао у просторију и легао да се одмара.
Свети Ранђел му је стајао над главом.
-Куме одкуд си дошао!
-Па видиш ли кључ на браву, ту сам ушао-одговори Свети Ранђел.
-Куме покушај да уђеш и у флашу, замоли га човек.
Свети Ранђел га послуша, па уђе у флашу-тако да је у њој и спавао.
Кумашин стави флашу на рав. Дуго прошло време- Народ се намножио. Нико не умире, јер нема Свети Ранђела да им вади душу.
Онда се састану Господ, Свети Петар и Свети Никола-да реше проблем.
Питали су где је Свети Ранђел. Договоре се да Свети илија створи велику грмљавину и олујне ветрове. За време олује и велике грмљавине, некако флаша са Свети Ранђелом, од потреса падне и разбије се-тако Свети Ранђел побегне из флаше и врати се код Господа.
Господ и Свеци га питали:“видиш што се народ намножио, нема ко да им вади душу“. Свети Ранђел оприча им догађај како се окумио са сиромахом и како је поступио са њим-како се тај сиромах обогатио.
Како га је ставио у флашу и како је био заробљен од тог сиромаха.
Господ одмах нареди да прво њему озме душу. Свети ранђел је одговрио: „иди ти, нећу ја“
Питали су се где је Свети Ранђел. Договоре се да Свети Илија створи велику грмљавину и олујне ветрове. За време олује и велике грмљавине, некако флаша са Свети Ранђелом, од потреса падне и разбије се, тако Свети ранђел побегне из флаше и вратио код њих. Питао је Господ и Свеци- видиш што се народ намножио, нема ко да им вади душу. Опричао им је догађај како се окумио са сиромахом и како је поступио са њим се обогатио. господ одмах нареди да одмах прво иде и њему узме душу. Све Ранђел је одговорио-иди ти, нећу ја.“.
-То је чича, заврши се прича.
Запис 1978. године село Крушевица
Казивач: Велимир Анђелковић(1917.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




11. ПАСТОРКА И ЋЕРКА
Служила пасторка-сироче и ћерка на маћију-маћеху код једног старца.
Старац је на крају слуговања рекао:“ изаберите који оћете куфер“. Маћијина-маћехина ћерка је изабрала најбољи куфер, а пасторка најмањи куфер. Ишло куче с њим и говрило:“ав,ав,..., у пасторку куфер злато и сребро, а у маћину-маћехину ћерку змије“.
Кад су отишле дома, отворили су куфере, змије су изашле из куфера маћине ћерке и изеле је-па је одмах умрла.
Запис: села Крушевица, равни дел и Преданча
Казивачи: Роска Ивановић, рођена 1903.године (девојка из Равни Дел) и Марица (Стојановић девојачко) Младеновић, рођена 1925.године село Преданча-неписмене
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије





12. ВОДЕНИЧАР И ЂАВО
Био неки воденичар, па лепо свирао.
Свирао, тако воденичар, кад се одједном испред њега појави Ђаво.
Тако је Ђаво рекао воденичару, да га научи да лепо свира или ће да изгуби главу.
Воденичар је пристао на то, па су тако оба двојица пошли и узели труп и секиру.
Воденичар је ударио у труп са секиром.
Труп се тада отворио, а Ђаво је ставио прсти, а воденичар је извукао секиру.
Тако је труп ухватио прсте Ђавола, па је тако воденичар надмудрио Ђавола.
Запис: села:Дејан и Крушевица 1978.године
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије



13. ЦАР И ЦАРИЦА
Цар и царица нису имали децу, али је царица много желела да има децу, па макар родила и Змију.
Тако је царица добила сина, па је порастао велики момак и стигао за женидбу.
Отишли су код другог цара, нашли девојку и оженили га. Прошло је мало времена и свекрва пита снају:“снајо како ти са Змијом да будеш у другом стању“.
Снаја одговара:“мајко ноћу је најлепши момак на свету, кад изиђе у двориште, он обуче кошуљу од змије и опет настаје змија“.
Онда је свекрва рекла:“снахо, сакри ти ту кошуљу и да кажеш да је то свекрва изгорела“.
Тада она то учини. Онда он поче да куне:“ девет година да носиш то што имаш у себе и да ме штапом тражиш по целом свету“.
Запис: село Ломница 1998. године и село Крушевица 1978.г.
Забележеио: Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце



14. ПАКОСНА МАЋЕХА
Био јдан човек, па имао сина, али се том човеку разболи жена и онда умре. Тај човек се ожени другом женом. Та злочеста маћеха је терала сина тог човека по душу.
Тако једнога дана се та маћеха разболи и затражи од тог човека јетру.
Човек обећа ће да закоље свога сина и извади му јетру за злу маћеху.
Тај човек се снашао и узео јетру од закланог пса. Жена-маћеха је јела јетру и оздравела, а човек је морао од зле маћехе да протера свога сина у шуму.
Запис: 1974. године села: Преданча и Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
(Народне умотворевине из власотиначког краја-Повласиње)
Аутор: Мирослав Б. Младеновић-Мирац УЧА
-наставиће се-
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyČet Okt 17, 2013 1:54 pm

-наставак-

15. ПАСТОРКА
Послала маћеха пасторку у ваљавицу-воденицу, да од црну вуну прањем направи белу вуну.
Испред воденице затекао деда-седи старац, пасторку како плаче.
Седи старац је упита:“ зашто дете плачеш“-она му одговори:“послала ме маћеха да од црну вуну напраим белу вуну“.
Старац утеши пасторку и рече јој: “јела ми искај в'шке и потуцај ги по косу“.
Он гу упита:“кво искаш, кво туцаш“-а она одговори:“туцам злато и сребро“.
Старац јој одговори:“Дабогда све по тебе ћерко ишло злато и сребро“.
Тако је пасторка постала веома богата и вратила се са сребром и златом из воденице кући код маћехе.
Маћеха увидела како се обогатила пасторка, па и њеној ћерци даде да од црне вуне напави белу вуну.
На исти начин је урадила као и пасторка. Али када је старац упитао:“ шта иска, шта туца по коси“-она је одговорила: „туцам гњиде и вашке“.
Онда јој старац одговорио:дабогда све по тебе биле гњиде и вашке“.
Тако се маћехина ћерка уместо златом и сребром из воденице вратила са гњидама и вашкама.
Запис: 1976. године села:Дејан и Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије




16. ЦРНА И БЕЛА ВУНА
Пратила маћија-маћеха пасторку девојку у ваљавицу-воденицу да од црну направи белу вуну. Она отидне у воденицу-ваљвицу и тамо је плакала. Ел никако не могла да од црну напрај белу вуну.
Дојде деда при туј девојку и пита гу што плаче.
-Ма пратила ме маћија-маћеха да од црну напраим белу вуну.
-Ма остај тој дете, но јела ме поискај и потуцај в'шке по белу главу.
Деда гу питал:“кво искаш и туцаш дете“?
Она му овакој одговорила:“ дедо искам и туцам злато и сребро“.
На тој ће деда:“ ако дете, ако, нека такој по тебе све иде злато и сребро“. Отидне пасторка девојка дома сас злато и и сребро и исприча причу маћији-маћехи.
Ондак маћија-маћеха одма испрати своју ћерку у воденицу-ваљавицу да од црну вуну напраи белу вуну.
Све се исто догоди. К'д дедда пита маћијину-маћехину ћерку:“кво искаш и туцаш дете“?
Она му овакој рекне:“дедо искам и туцам, гњиде и в'шке“-а он јој одговори:“ако дете, ако, нека све такој гњиде и в'шке иду по тебе“.
Такој и беше. Код маћију-маћеху се дома врну њена ћерка пуна сас гњиде и в'шке.
Запис: 1970. године село Преданча
Кјазивач: Младеновић(девојачко Стојановић)- рођена 1925.г.село Преданча
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије



17. ЗЛОЧЕСТА СНАЈКА
Била два брата и једна сестра. Браћа су млого волели сестру. Али једна од снајке била млого завидна и мрзела је своју залву. Оне имале ночики, ал залвино било најбоље.
Док спале снајка узне на залву нож и искоља децу, иапушти вино и ракију, запали коњи у шталу и поново врне нож на залву.
Кад се дигну ујутру, сви се претуре и нађу на сестру крвав нож. Она плакала и рекла да гу изведу на раскрсницу и да гу исечу, дел по дел. Куде вој падне коса туј да никне густа гора, куде вој падну очи туј да буду два кладанца, куде вој падну руке и ноге да буду тополе а куде вој падне тело да буде црква.
Све како је рекла, такој се и створило. После се тај зла снајка разболи и болувала девет године. Рекне да вој донесу воду од залвин кладанац, јер он бија лековит. Али кад да узму воду, она се претворила у крв. После рекла да гу воде у цркву али кад су дошли врата се затворе и она признала што је она тој уработила, а не њина сестра. Они се наљуте и растргну гу на коњи.
Запис: децембар 2008. године село Липовица Власотинце
Казивач: МаријаСтојановић (Здравковић-девојачко из село Орашје), село Липовица(60.г-рођена 1948.г) Власотинце
Забележили: Ивана Стојановић ученица шестог разреда и наставник Мирослав Младеновић


18. БОГАТ И СИРОМАХ
У село живеле две породице, једна поред друге.
Једна од њих је имала велико богатство-кажу стечено ископавањем казана злата, које им се приказало у сну.
Од великог богатства су увек били забринути. Нису знали шта ће са толико злата да ураде. Друга породица која је имала много деце је била сиромашна.
Живело се од сточарства. Имали су много деце у породици. Сва она су ишла полубоса и полугола. Нека су чувала стоку а нека радила у поље. Увек су били весели у кући. Кућу је испуњавала велика радост. Деца су била румених образа и задовољавала се само парчетом хлеба. Од здравља су им пуцали румени образи.
Комшија који је био веома богат, чудио се њиховој срећи-а и несрећи своје породице од имања тако великог богатства.
Велика проклетија са казаном злта је ушла била у њихову кућу.
Тако једнога дана се обрати комшији-упита га да ли може да прими казан злата; јер и он жели да има срећну породицу и да се увек смеју и радују као они.

Сиромах размисли, па пристану. Узме злато. Одједном у његовој кући нестану смех и граја деце. Сви су почели да размишљају о таквом великом богатству. Нестаде радост и срећа у кући.
Као да им се нека проклетија увукла у кућу. Сиромах увиде да почне да пропада. Узме онај казан злата па га поново врати богаташу. Ево ти назад ово злато. Ово ти је проклетија. Моја деца су за мене највеће богатство.
Тако опет сиромах са преко десет детета настави да живи у слози, смеху и радости са својом фамилијом. Па тако у народу се често говорило, све што се ископа злато-то је проклетија за човека. Таква кућа мора да пропадне. А има и записана изрека:“све што је отето, то је проклето“.
Запис: 1979. године село Преданча
Забележио: Мирослкав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије





19. РАБАЏИЈА И ЂАВО
Ишао је рабаџија из једног у друго село, па је на путу ноћу срео попа без главе, који се попео на кола. Но, тој не бил поп-него Ђаво.
Такосу се Ђаво и рабаџија заједно возили на запрежна воловска кола све до пред наиласка на пве куће у село. Чим су псета залајала, одмах су отерала ђавола.
Тако се рабаџија ослободио ђавола, па је у то село преспавао у мејану-кафану.
Запис: 1976. године село Крушевица
Казивач: Лепојевић Војислав(1923.г) село Крушевица
Забележио: Мирослав Младеновић наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, општина Власотинце, југ Србије


Из РУКОПИСА: ПЕЧАЛНИК
Завичајне приче, легенде, предања, изреке, клетве, здравице и загонетке, 2012.г. Власотинце

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА
(Народне умотворевине из власотиначког краја-Повласиње)
Аутор: Мирослав Б. Младеновић-Мирац УЧА

* * *
Поставио Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 17. октобар 2013.године Власотинце, република Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptySub Okt 19, 2013 12:23 pm

Био једном један уча
Обични људи у необичним временима
Често бих се, док сам као студент проживљавао голготу и тумарање сопственог народа, хватао за перо покушавајући да прибележим дане понора и славе и увек, увек одустајао, плашећи се недовољно јаке речи којом нисам могао да исцртан контуре сопствених емоција о једном времену.
Бреме таквог времена носио је и Мирослав Младеновић, наставник математике у малом селу Шишава надомак Власотинца. Рођен на планини, растао је на песмама о хајдуку Стрељи, и на песмама о легендарном партизанском хероју и предратном интелектуалцу Ратку Павловићу Ћићку. У средњој пољопривредној школи у Лесковцу узоран је ђак и председник омладине. Бива строго укорен, заједно са својим професором књижевности, због организације књижевне вечери тада "дискутабилног" писца Добрице Ћосића. Није ни слутио да ће то бити тек почетак казни због његових идеолошких принципа у које је веровао. Од 1970. радио је као наставник математике у основним школама у селу Доње Кусце, код Гњилана (мало у гимназији у Каменици), Орашју код Велике Плане, Тегошници, Свођу, до села Шишава у власотиначкој општини. Године 1976. добија опомену пред искључење из партије и са посла због противљења противзаконитом избору директора, да би врло брзо био и избачен из партије.
У то време увелико прикупља етнографску грађу по селима власотиначко-црнотравског краја. Бележи епске и лирске песме. Долази и до података о погибији омиљеног народног јунака Ратка Павловића Ћићка.
Верујући да сви верују у честитост "идеала наше револуције" обраћа се, ни мање ни више, него СУБНОР-у и партијској организацији са молбом да ревидирају званичну верзију о смрти познатог хероја. Године 1980-81, поводом истог догађаја, обраћа се Светозару Вукмановићу Темпу који му одговара на писмо и пише о моралној и интелектуалној величини Р. Павловића, али конкретна питања остају без одговора.
Већ 1980. године добија јавну опомену пред искључење из школе због изношења нетачних података о раду школе и бива послат на психијатријско вештачење. После паузе, послат од стране психијатра на боловање, враћа се на посао и креће у писање методичких збирки задатака за ученике од четвртог до осмог разреда.
Његова етнографска збирка постаје већ право народно благо састављено од лирских и епских песама. Писао је о обичајима, миграцијама становништва, бележио је старе речи, прикупљао народне ношње. Често, кад не би нашао касетофон, јер свој није имао, по неколико километара би певао арију да је не би заборавио док је не сними. Још тада је сељацима говорио о потреби јачања сељачких задруга и стварања њиховог производа као услова опстанка села, о очувању чисте и здраве хране која ће бити "хит" за педесет година. Иако су га сви са таквим поштовањем слушали и уважавали, то друговима није засметало да га прогласе најпре "националистом" а онда, 1984, док је био на војној вежби, и "актуелно болесним" и шаљу га на лечење. Са двоје малолетне деце, тада још незапосленом супругом, и принципима изнад свега, одриче се плате која му следује док је на боловању и прихвата се свих послова: од сеоског косца до грађевинског радника.
Средином осамдесетих, иако притисци постају готово несносни, чак уз претњу да ће бити ликвидиран, он још одлучније наставља да пише критичке чланке у листовима Борба,Комунист, Вечерње новости, Република, Наша реч; неке чланке које му овде нису објављивали слао је новинама бивших република.
Почетак крвавог распада бивше земље дочекује крхког здравља, враћен на посао после седам година борбе за голи опстанак сопствене породице, утучен призорима које је деценијама хтео да спречи.
Некад је био прозван националистом само зато што је чувао од заборава духовне вредности које су сви негирали, само зато што је сликао старе куће, снимао магнетофоном ратну сиротињу која се по правди судбине налазила на другој страни, гостио попа, славио Божић по традиционалним вредностима и хиљаду, хиљаду других ствари које су тада биле забрањене.
А сад, почетком деведесетих, доживео је да ти исти џелати који су њему судили постану борци за традиционалне српске вредности, гурајући туђу децу тамо где они нису смели и нису хтели да иду, што постаје додатни мотив за повратак перу и писању Нашој Борби,Данасу, особито у време студентског протеста '96-97.
Мирослав Мирац Младеновић, наставник, сеоски уча, етнограф, сакупљач народног блага, хуманиста, фудбалер сеоског клуба... народни човек, био је један од првих дисидената јужне Србије а да свог дисидентства није био ни свестан. Увек је сматрао да његова жртва и није жртва већ потреба да ради онако како осећа за оне и ради оних који пред њим стасавају.
И дан-данас се, међу преосталим сељацима, испредају приче о наставнику који је записујући старине годинама обилазио и најзаосталија села доносећи со и шећер преосталој сиротињи, остављајући ђаке ромске националности и сиромашне ђаке планинских заселака на спавању у својој скромној изнајмљеној собици.
Данас, сумирајући свој радник век, Мирослав, на питање да ли жали за годинама које су "појели скакавци" одговара: "Моји најбољи ђаци који су били први на такмичењима и на пријемним испитима постали су најбољи људи, деца образована не толико због факултетске дипломе колико због очувања образа. Иза мене је остало на хиљаде написаних страна што забележене етнографске грађе, што мојих личних белешки из тих година. Ако не сада, онда ће вероватно некад, некоме бити интересантан живот неког сеоског уче који је хтео из неког села да мења свет".
Саша Младеновић
Kultura Mediji, njihovi vlasnici i javni interes




http://www.republika.co.rs/338-339/
Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja
www.republika.co.rs/338-339
www.republika.co.rs : Godina XVI (2004) ... Bio jednom jedan uča Obični ljudi u neobičnim vremenima Saša Mladenović
Bio jednom jedan uča
Obični ljudi u neobičnim vremenima
Saša Mladenović
http://www.republika.co.rs/338-339/14.html



* * *
Био једном један уча - UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA ...
www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content...id... - Кеширано
7 јан 2011 ... /list „Republika“ br. 338-339, 1-31.08.2004.godine. Saša Mladenović i List “Prosvetni pregled', 16.septembar 2004.godine, broj 236(23), UČA ...
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124&Itemid=36
http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124

* * *
Miroslav Mladenovic Сачувајмо дијалекат Јужне Србије
9. Јануар 2011. у 14:59 •
• http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=14124&Itemid=36


Био једном један уча
www.unijasprs.org.rs
Унија синдиката просветних радника Србије УСПРС. Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije USPRS.


* * *

Био једном један уча


четвртак, 06 јануар 2011
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptySub Okt 19, 2013 8:30 pm


ПЕЧЕЊЕ СРПСКЕ РАКИЈЕ РАКИЈЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ


Печење ракије од дивље крушке-Крушкова ракија:

Прво се скл'чу дивље крушке у дрвено корито, сас дрвени чук или „туч“ за кл'чење крушке у дрвено корито, које се напрај од труп'ц , ондак сас држач, скога се диза и спушта, такој кл'чу крушке.
Т'г се обавезно тура по једна кова вода, к'д се турају склцане крушке у кацу.

Ондак се тој тура у кацу па чека да проври, да сташу и онда се пече ракија од дивље крушке на старински казан.
Од казан мож' да искочи 5-6 литара ракија или од 7-8 литара ракија по казан(„мека ракија“).

Да би се добил ПРЕПЕК без шићер( „љута ракија“), ондак се у казан сипа ракија од три (3) испечена казана „меке ракије“, а рество се допуни сас комине од дивље крушке из кацу.

Од јед'н казан се „извади“ 7-8 литара ПРЕПЕКА („љуте ракије“-а ако се на казан тури 5 килограма шићер, ондак се испече ПРЕПЕК („љута ракија“) од око 15 литара ракија ПРЕПЕКА („љута ракија“).

Допуна: Мој отац Благоје(1920.г.) и мајка Марица(1925.г) Младеновић су пекли на казан најбољу ракију „крушковачу“ у крају од дивљих крушака, где смо имали „крушкар“ у родно село Преданча(Дејан) на коси планине Букове Главе (1330.м) места Белутак(око 900.м)-(подвукао М.М 2010.г)

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце



Печење ракије шљивовице:
У нашо село Преданча ћу ви испричам какој се пече ракија о шљиве (твоја баба Љуба ги викаше сливе).
Збирамо разне шљиве за печење ракије: ситне (дрсисне), белице (беле), „ранке“ шљиве и на јесен „јесењке“ („маџарке“), па ги турамо у каце да сташу.

Млатимо ги сас прутеви од младике по неколко метра, па ги ручно ги беремо у крошње, а с'г у кове, па у вреће и џакови у дрвена двоколице сас краве терамо дома.

Нек'д су ги тереали у лесарке и у кошеви да не истече сок, а д'нске ги турају у најлон џакови , па узбрдо се носе или на грбину до пут па у кола говеђа.
Куде нема путеви онда се носило на грбину праву у вреће и турало у каце у подруми.

Најбоља ракија се пекла од „маџарке“(јесењке)-неки ги вику и „модрице“, а у Шумадији „пожегаче“.; па ондак од „белице“(које сазревају негде у август), а „остале у јуни и јули месец (има ги разне врсте: жуте, црвене, црнице, шарене, пепељасте (крупне и ситне по величини).

Ете ћу ви с'г казујем какој се пече ракија од овеј шљиве.
Сви су били мајстори, ал од твују мајку Мару неје имал по бољ' мајстор за печење ракије од шљиве.

Она гу жутеше сас лисје од ора' или од липу или од неке миришљаве лековите травке, па тај ракија је била увек сас мирис и имал добар „шмек“.

Шљиве се оберу и сипу у кацу да сташу, да буде врење. Тој траји од 10-15 д'на.
К'д на вр' кацу комине ги увате „ситне мушице“ и чорба буде „кисела-тој ти је знак да треба да се туру комине из кацу у казан и пече ракија од шљиве.
Онда се приступа да се пече ракија.
Напраји се казан код мајстора казанџију, као гвоздена посуда у којој се турају комине и куде ће под јаком ватром да се пече ракија. Тај казан се добро сазида, а испод се остави огљиште куде се турају дрва и ложи ватра.

Казан се напуни сас комине од шљиве.
Одозгор се на казан тури „капак“, а около казан сас блато се „повеже“ сас „капак“ да к'д се „испарава“ не одлази напоље пара, која се збира унитра у „капак“(који је шупаљ и има „продужерну“ шупљу цевку , а све је тој напрајено од иловаче и испечено куде грначари а нек'д је тај капак бил од дрво), а горе на вр' на „капак“ има малко широко ко паниче куде се сипа вода да се 'лади.

Тај продужетак капака иде у кацу која је пуна сас воду, а онда преко луле се дестилацијом пара претвара у течност и на „лулу“ из кацу потече ракија као течност.

К'д се ложи казан прво се почне сас „тију“ ватру, јер ако је ватра јака може да се „избљује“ казан, односно да потекне одма'' комине уместо ракије. „тија“ ватра се „држи“ све док не потекне ракија на лулу. Па к'д потекне ракија онад се ватра постепено стабилизира , да не „избљује“ казан.

Ватра мора да буде таква да на лулу ракија тече као вода на извор, а смањује се к'д почне да се завршава печење ракије.

К'д оће да се ракија „жути“ тура се шумка од јабуку на цедиљку, која стоји на БУЧУГ (дрвена посуда у којој се сакупља ракија)
Задњи део течности код печења ракије се зове ПАТОК, то је веома слаба ракија, која се скупља и после поново ставља к'д се пече други казан ракије од шљивовице.

К'д почне да слабо тече ракија на лулу, онда се БУЧУГ изм'кне, ел је ракија слаба и тој иде „паток“, који се збира у другу посуду и врта у други казан к'д се пече ракија.

За мерење колко је литра испечено од казан од шљиве, служила је справа РАБУШ.
Тој је била дрвена мерка, која је била нарезана на штапу:“1кг(литра),2кг(литра),5кг(литра),15кг(литра)....“.


Такој од ситне шљиве највише од јед'н казан искочи „мека“ ракија до 10 литара, а љута од „три казана“(30 литара меке ракије) искочи до 15 литара.
Од шљиве (сливе) „маџарке“(„модрице“-плаво затворене боје) или „јесењке“ (пожегаче), могло је да искочи „мека ракија“ од 14-15 литара, а „љута ракија“(3.15=45 литара меке) да искочи 25 литара „љуте“ ракије шљивовице.

Од шљиве „белице“ мека ракија ако су добро зреле , је „средина“ између „ситница“ и „маџарка“ шљива у печењу ракије.
Тој зависи од зрелост, крупнпоће, годину какој су родиле по крупне ил' по ситне или дал' су имале више „шећер“ или су сазреле по кишу и киселе или зелено обране, па је и ракија по квалитету и количини туј негде на „средини“ по јачини и количини од „ситница“ до „маџарки шљива.

Твоји су имали млого добру ракију од „белице“, а твоја матер Мара је била мајстор над мајсторима за печење ракије и од шљиве „белице“ а твој башта Благоја је пекао више ракију „крушковачу” од које се зими грејала добра ракија за славе и свадбе,а и љута ракија се пила за свадбе , славе и светковине а и к'д се работило у поље и тешка печалбарска работа.
Она ни је била ,лек за добро здравље и расположење и дуг живот у планину.

К'д се пекла ракија, обавезно под казан у огњиште се пекло зелено класје од царевице а и пекли се планински компири у пепел.
К'д се пекла ракија јесени, појало се и пила ракија, па се нек'д и претеровало.

К'д се пече ракија најопаснији је први млаз од ракију, 'ел је она најљута.
Туј кој пије одма се опије, а она вата ко „жива ватра“.
Млоге су песме испеване од казамџије и од ракију, које се и данас поју на славама и свадбама овога краја, па се с'г поју и по градови куде су се наши из села иселили по Србију.

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

* * *
Поставио Аутор: Мирослав б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено: 19. октобар 2013.г. Власотинце југ Србије, република Србија

Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyNed Okt 20, 2013 11:18 am

ПРЕДАЊЕ О МАНАСТИРУ И МАНАСТИРИСКИМ ЦРКВАМА
У многим историографским списима многих истраживача сам прочитао постојање само женског манастира, по коме је добило назив данашње село Манастириште-данас на почетку 21. века као предграђе вароши Власотинце.
Неким стицајем околности сам преко Звонка Ђикића из села Брезовица (досељен у село Манастириште) доша до мени као истраживачу непознатог предања о постојања “мушког манастира” под називом “Свети Никола” и три мање цркве на потесима данашњег села Манастириште.
Према причању старијих брезовчана мушки манастир “Свети Никола” се налазио на потесу између реке Власине и Чаробне долине. Док у том окружењу су постојале три цркве.
Једна црква се налазила са леве стране реке Власине у потесу где се налазиила некадашња хидроцентрала у атару Власотинца.
Друга црква “преко Власину”-са десне стране рке Власине, данас у центру села Манастириште код “Брафове куће”.
Трећа црква се налазила са десне страе реке Власине, изнад села Манастиришта на врх брда (данас је ту засађен бор); преко потеса Белог Камена. Данас то место има назив Црквиште.
Интересанта су казивања старих брезовчана о постојању и нестанку мушког манастира у данашње село Манстириште, које је некада: “десна страна” поред реке Власине као насеље припадало селу Бољаре, а “лева страна” насеља” припадала административно Власотинцу; док је данас село манстириште самостално село у општини Власотинце.
Према предању некада давно у “мушки манастир” калуђери су из село Брезовица одвели једног дечака да их служи у манастир.
Гневни тадашњи становници села Брезовица су се побунили због тог дечака побили све калуђере “мушког манастира”. Потом тада запале и сам “мушки мансастир”.
Тако према том предању постоје и топоними у село Брезовица имена три убијена калуђера . Тако према убијеном калуђеру по имену БАНКО, у село брезовица постоји назив места БАНКОВИЦА.
Запис о “црквама и мушкомманастиру” се у село Брезовица преносило с колена на колено, што показује да је у средњем веку постојало село Брезовица и да је насеље расељено у времену турског зулума, а о томе казује и постојање потеса СЕЛИШТЕ (које са налази код гробља у село Брезовица).
Данашње село Брезовица је засељено када и сва околна села у времену 18 и 19. века али је сигурно неко од тих “повратника” у своје родно село Брезовица се вратио са Косова, па се тако наставило предање да приповеда до данашњих дана друге декаде почетка 21. века.
Истражићемо и назив места за остала два убијена калуђера у село Брезовица из “мушког манстира” који се налазио на потесу данашњег села манастириште у општини Власотинце на југу Србије.
Ова неистражена казивања у предањима казује на постојање манастира и цркви у средњем веку у времену владавине немањића у Србији.
Ова казивања и истраживања Миловановић Миломира-Бољарца( писца монографије о селу Бољаре ) показује да је једна од тих цркви под називом “Свети Никола” пренета у Зрењанин, а досада по интересовању колега Бољарца сам трагао о постојању потеса “Црквиште” на простору околине власотиначког атара.
Што ето и то догодило да се потврди хипотеза о премештању цркве “Свети Никола” из Власотинца у Зрењанину у Војводини.
Запис: 17. октобар 2013.г. Власотинце
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце
* * *
Поставио (20.октобар 2013.г. Власотинце) аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце, репубилка Србија
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyNed Okt 20, 2013 2:51 pm

ПЕЧАЛБА ( црнотравски говор)

by Ljiljana Gligorijević on Среда, мај 18, 2011 у 10:54 по подне
     Ех, печалба је мучна и тешка. Дунђерлај је голема работа, зној капе од тебе, а ти мораш да идеш да работиш. Звезда пече, земља гори, али мора да се зида, малтерише, пердаши ...
   
 Дошла је пролет, воћке набубреле, шума већ има по малко лисје па се зеленило види. Китке у авлију миришу, а ја се еве спремам да идем у печалбу. Спремам си куфер за работу и у њега турам: висак, чекић, кесер, секирче, мистрију, фанглу, облу, васервагу, а винклу ии бичкију врзујем заједно. Њи ћу да носим посебно .
 
Моја жена Јелена ми је спремила пандиљи за работу и за пут, а омесила је и убаву баницу да си понесем за једење. Ја отидо у подрум па си напуни шише с љуту ракију. такав је ред, нећу да се брукам код другари. Спремам се, а у душу ми туга, жал ми што си идем и што морам да оставим моју Јелену.
    Стојим код подрум и кришом гледам у њу. Она млада, убава, једра, набрекла ко најбоља воћка у наш шљивак. Већ вој мешина голема, за два месеца требе да се породи и ја нећу туј да будем. За тој ми је повиш жал. Како да не будем туј кад се моје првенче роди? Моје Јеленче ме погледа и виде да ми неје добро, па ме пита:
     -  Ама Радисаве, кво ти је, неје ли ти добро, неси ли болан?
     -  Ма несам болан, али ми се не остављаш, а морам у работу. Како ћеш кад дојде време да се породиш?
     -  Немој да ми се секираш, туј су мама, дода и стрина Васка. Оне ће да ми помогну. Ће викају доктори, па ће ме возе у болницу.
     -  Да занаш како би волел да сам туј кад се наше дете роди, да га први држим у руке.
     -  Ајде, не бери бригу, улезни у кућу да вржемо лелејку. Синоћ сам завршила постељку за њу и исплела шивке. Понеси рам што си направил за њу.
 
   Понесо рам, улезо у кућу, па заједно врзамо лелејку. Туј ће она да чува наше првенче. Кад тој уработимо, како не беше никога близу од моји ја гу привуко и поче да гу целивујем како никога до таг. И она мене такој целиваше, а сузе ни на оба идоше низ образи.
     Боже како је била жешка, несам могал да се одвојм од њу. Ноге су ми поклецкувале, плашил сам се да неки не улезне. Срам би ме изел да ме неки види како гу прегртам и целивујем.Гледала ме је с њојне црне крупне очи како што срна гледа у срндаћа. Од тој ми беше топло око срце, а душа је играла. Милел ми се цел свет. И док смо такој били заједно неки притропа на врата, ми се тргнумо и почемо да турамо још неке ствари у куфер. Ја рекну:
     - Ајде, улезни, слободно је!
   
 Таг улезе мој побратим Станоја и назва ни: - Помоз Бог! Ми му одговоримо, а Јелена узе да тури каву. Док се кава варила она донесе слатко и воду, и сипа ракију.Ја сам већ све спаковал, па кад попимо каву појдомо си у работу.
 
   Мајка и башта бејоше пред врата па се поздрави с њи, А Јелена ме малко испрати до путањку. Реко вој да се не секира, да ћу редовно да пишем и да праћам паре. Она ни пожеле срећан пут и да зарадимо пуно паре, да ни се мука исплати. Слезомо на главни пут и аутобус дојде за десет минута.
   
 И еве, саг сам на градилиште, работим и мислим на моју Јелену, дете, кућу ... Једва чекам да си дојдем дома.
----------------------------------------
Не свиђа ми сеСвиђа ми се • • Подели

• Теби, Michell Boltres, Danijela Stamenkovic, Radunka Bogdanovic и 13 осталих се свиђа ово.

o


Violeta Velickovic Lepo je sto jos neko poput Stevana Sremca ne da da se zaboravi. Svaka cast. Predivno je.
мај 18 у 11:44 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 1 особаУчитавање...
o


Ljiljana Gligorijević Драга Виолета, ето напишем понештои на нашем говору. Нико не би требало да се стиди свог " матерњег" говора, уз њега смо одрастали уз пуно топлине и нежност. Он је део нашег колорита, наше шаренице, најлепшег ћилима којег Србија има.
мај 19 у 5:56 пре подне • Не свиђа ми сеСвиђа ми се • 6 особе/аУчитавање...
o


Duna CaliVita Jeste, Ljiljo. Slažem se sa tobom. Draži mi je moj neknjiževni maternji jezik nego ovja moderan, potuđen, pola šatravački, pola sa tuđinskim i to nepravilno korišćenim rečima, pa je postao neka vrsta grozne evro-salate od jezika. Pozdrav.
мај 19 у 10:24 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 1 особаУчитавање...
o


Violeta Velickovic
Nazalost ima i onih koji se stide toga, mada ne marim za to to je samo znak da jos treba da uce.Borisav Stankovic, Sremac i drugi spasili su zaborav ovog govora i obicaja i zivota kako popularno kazemo''juzne pruge'' a lepo je sto i ...Прикажи више
мај 19 у 10:54 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 2 особе/аУчитавање...
o  
Miroslav Mladenovi' Nazalost bio sam pri koji je poceo da pise na dijalektu 70. godina 20. veka iz nasega kraja. drago mi je kada vidim novog nekjog stvaraoca. samo napred. Pozdrav.
мај 19 у 11:02 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 2 особе/аУчитавање...
o  
Miroslav Mladenovi' Pesmu cu pos imenoim autora ubaciti u svoju vec naoisanu zbirku da afirmisem i autora i kraj.
мај 19 у 11:03 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 1 особаУчитавање...
o  
Miroslav Mladenovi' Samo promeni naslov, neka odgovara sustini price.
мај 19 у 11:04 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o  
Miroslav Mladenovi'
Napisi datum pisanja price, autora price, mesto i godina. Ukoliko se prica zapisuje/to kao etnolog savetujem/ ubelezi kayivaca godinu rodjenja mesto a ako je zena i devojacko prezime i mesto/da se vidi od kog je govornog podrucja prica, yap...Прикажи више
мај 19 у 11:11 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 2 особе/аУчитавање...
o


Duna CaliVita Drago mi je što imam istomišljenike. Drugari, imam i ja neke priče na dijalektu. Poslaću vam , ali sa drugog profila. Ne mogu ništa ukrasti jer su već štampane u zbirci priča Kradljivci sunca. Pozdrav.
мај 19 у 6:35 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o  
Miroslav Mladenovi' Bilo bi dobro da nam dostavis iydavaca, kako bi i mi na Jugu Srbije gde vise i ne postoje knjizare da se kupi knjiga, nekako dojemo do ybirke i sa yadovoljstvom procitam
мај 19 у 6:47 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o


Duna CaliVita Poštovani Miroslave, mi smo komšije. Javiću se sa drugog profila.
мај 19 у 10:58 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o  
Miroslav Mladenovi'
Све знам о твом издавацу а има и ту мојих некадаснјих пријателја писаца иѕ младости. Сли цесто ѕивот зна да буде окрутан, па свако оде на своју страну. Неко иде ПРЕЧИЦОМ, а нажалост мој пут је трновит, па зато има доста инспирација и креати...Прикажи више
мај 20 у 11:20 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o


Dobrosav Doca Stamenkovic ljiljo bas lepo. malo maternjeg nije na odmet. postavi jos nesto da utvrdimo gradivo.pozdrav
мај 20 у 11:08 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o


Ljiljana Gligorijević Биће Доцо, само да завршим много започетих ствари. Хвала!
мај 22 у 5:34 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o


Velibor Blagojevic Ljiljo,postoji i zidarski jezik kojim se zidari sporazumevaju kada je u blizini gazda kako ne bi razumeo.Prevod:crnotravskog na zidarski:Eh,ucalbapenje je ucnamunje i uskatenje.Undjerlaj dunje je ulemagonje ubotaranje,ujznonje upekanje od ubetenje,a ti urasmonje da udes inje i ubotisranje.....Sta kazete narodeeeeee !!!!!!
мај 26 у 8:33 пре подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се • 1 особаУчитавање...
o


Ljiljana Gligorijević Знам да се споразумевају њиховим језиком. Нисам много тога слушала.
мај 26 у 3:23 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се
o



Ivan Draškov-Zorin ušelonje pletete koševe sas ušnanje učnikrenje na udarskizinje
мај 27 у 1:37 по подне • Свиђа ми сеНе свиђа ми се

*

Поставио( са друштвене мреже ФЕЈЗБУК): Мирослав Б Младеновић Мирац локални писац песама и прича на дијалекту југа Србије
20.октобар 2013.г. Власотинце
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyUto Okt 29, 2013 6:24 pm

Вицеви из власотиначкога краја-Горње Повласиње



ВИЦЕВИ


1. Шта пева пуж док иде кроз шуму?
“Не брже од живота“.

2. Приђу два мрава слону и први каже другом:
„Ти га саплети а ја ћу да га ритам“.

3. Шта је писало у првом лесковачком биоскопу(истинито):
“Нема семке грицкање, по под пљување и женске за дупе ваћање“.

4. Долази пироћанац па каже сину:-Сине, кажи драгичка?
-Драгичка-рече син.
„Умало да ти купим патике“-рече отац.

5. Једног лепог априлског дана Перица улеће у кућу и каже:
-Мама, друг ми разбио флашу о главу!
-Јуууу, сине!
-Апри-ли-ли-ли-ли! Није флашу него циглу!

6. Силовали бабу. Кад је дошло до суђења питају је:
-Кад је било најтеже?
Баба одговара:
-Богами, кад ми дигоше ноге, све труње из опанци у очи.

7. Како почиње рецепт за циганску торту?
-Украдеш три јаја....

8. Пита Муја Хасу:
Хасо, кад би се опет родио шта би желео да будеш?
-Коњ.
-Е, не може два пут исто.

9. Како полицајац сере?
-Изађи нећу ти ништа.

10. Нашли полицајца мртвог у Морачи и сутрадан му нађу листић у џепу на којем пише:“Скокни преко Мораче за бурек“.

11. У разреду наставница питала ученике да кажу неко јужно воће, јавила се Милица и рекла:
-банана. Јавио се Милан и реко:-помаранџа. Јавило се циганче и рекло:
-татко купија евро-крем и све га изеја-„бананас“.

12. Уватија Слободан Милошевић златну рибицу. Рибица проговорила и рекла Слободану Милошевићу да ће му испуни три нжеље. Слободан пуштија рибицу и реко жеље:
-Да ми мајка и татко буду Карла Дел Понте и Зоран Ђинђић.
Испунила рибица жеље и питала Слободана Милошевића:
-Која ти је трећа жеља.
Слободан Милошевић рече:
-Да ми татко и мајка умру.

13. Зашто Зорана Ђинђића несу кремирали.
-Зато што би онај пепел ушмркао Чеда Јовановић.

14. Одржао Слободан Милошевић неки састанк у СПС. Слободан свечаним тоном рече:
-Другови и другарице наша странка је била на ивици провалије, а сада смо учинили велики корак напред.

15. Отишеја циганин код лекара.
-Докторе рекли сте ми да избегавам влагу због реуме. Могу ли сад да се купам.

16. Уватио босанац златног кита. Кит рече:
-хоћеш ли да ме пустиш ако ти испуним три жеље.
-Ма какве жеље идем у златару да те измерим.

17. Горе на небо сусрели се Ђинђић и Милошевић.
-Ђинђић му рекао:
-Е тешко је мени испод оне плоче, а теби је лако. Искочиш испод плоче у двор и одмараш се испод липе.

18. На небо послали Слободана да потражи руку, ноге-како би тиме добио наклоност. Од Бога да оде у рај. Тако срео горе Индиру Ганди и потражио од ње руку или ногу. Она му је рекла:
-Немам ништа сем пичке. Слободан је одговорио:
-шта ће ми пичка, кад сам свој курац оставио доле народу.

19. Ишли путем циганин и циганка. Поред пута виде шљиве и циганка неколко откида.
Сретне ги газда и рекне циги да мора да плати што је узела шљиве-а цига каже како газда каже, знаш онако.

20. Позвала мама сина да води краву код бика и он је одведе.
Пустио газда бика и рекао детету ако пије воду да је отац доведе а ако једе сено не мора да је доведе. Чим је довео одмах је пила воду. Он је опет одвео и исто му је рекао газда. Кад је довео питао је мајку:
-Јел пије воду?
-Не.
Јел једе сено?
-Не.
Па шта онда она ради.
-Попела се у трактор и чека да је опет водиш.

21. Ишли момак и девојка парком и почели да се љубе. Одједном она каже:
-Мики, Мики скини наочаре, цепаш ми кот.
Касније-Мики, Мики, стави наочаре.
-Лижеш клупу.

22. Ишла циганка кроз шуму. Наишла на вука и питала:
-Абре вуче што су ти такве велике уши.
-Ћути бре туј, виш да кењам.

23. Отишеја ловац на језеро и утепаја патку. Искубаја јој очи. У тој тренутак наиђе чувар. Овај ко да се спаси-баци се у воду. Питуваја га чувар:
-Кво работиш.
-Ништа, патка се бања, ја ву чувам ствари.

24. Такмичили се француз, кинез и србин-куј има највећу грађевину.
Кинез:-кинески зид. Француз-Ајфелова кула.
Дођу у Србију. Отиду негде у зграду пешке до десети спрат. Такој се качили још на горе сви тројица:кинез, француз и србин. Онда овија двојица питувала србина.
-Још колко има да се искочи до вр зграде.
-Још два месеца-одговори им србин.
Чим су чули тој кинез и француз одма стругну да бегу.

25. Отишла баба код лекара. Који јој рекао да користи дневно литар течности . Баба је мислила да је то течност за прање судова, па је кући снајки рекла:
„што ће да радимо сас толко течности за прање судова за је'дн д'н, ми си можемо целу недељу сас толко да перемо посуђе“.


26. Изгубија пироћанац динарче!
Да га најде за тој прекопаја цел тунел од Пирот до Ниш, да га најде.

27. Отишеја власотиначнин у гости код пироћанца на прославу отварања кафане.
Седнуја и чекаја да га послужи газдин син. Ништа од послугу без паре.-рекнуја конобар. Власотинчанин му рекнуја:“абре дај од тој шише ракију част за кафану“. Конобар му одговорија: „неможе пола ракија је моја пола таткова, “. Власотинчанин ће на тој:дај ми твој део а татков остави“. Конобар:“ мој дел је до дно а татков на вр'. Татко недава да се прооди кроз његово.“. Власотинчанин: ма ја ћу да узнем сламку паћу да попијем твој дел“. На то ће конобар-газдин син пироћанца:“Јес' али татко недава да се прооди кроз његово“.

28.Виц за време НАТоОбомбардовања 1999-године:-„Ишло Амеркиначе и Српче у школу. Американче се хвалило и задиркивало Српче. Србин, ко Србин, мало воли да се похвали.
Тако Српче рекло Амеркиначету-„еве ви си немате историју у школу “, а онда ће њему американче:-„а ви си немате географију у школу, јер смо гу бомбардовањем све срушили“.

29. Виц о Јељцину Преседнику Русије и Слободану Милошевићу Преседнику СР Југославије:
- Тако после „уједињења“ Србије, Црне Горе, Русије и Белорусије-Преседник Јељцин пита за име нове државе.
На то ће Милошевић:“Лако ћемо, зваће се Србија“.
Како-упита Јељцин.
Ево овако-одговори Миолошевић:
-„ слово С: Србија, слово Р: Русија, слово Б: Белорусија и слова И-Ј-А: И ЈА САМ СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ“.

30. Виц о Клинтону Преседнику Америке у време НАТО бомбардовања 1999.године:
-„Мори комшике, докле ће онај сивоња Клинтон да баца ове ракете, па замисли мори, почел бре и да поје, нескида се од телевизор“.

31. Виц о Клинтону Пресенику Америке и СЛободану Милошевићу Преседнику СР Југославије:
- Тако пре рата Милошевић се пожалио Клинтону: „ Не знам бре шта да радим са Албанцима на Косову, стално се нешто буне, као и са мојим незапошљеним Радницима у Југославији, који ми стоје на врату у фабрикама које не раде, а треба их некако плаћати!“.
Лако ћемо-одговори Клинтон:
„Ја ћу ти помоћи“.
-Како упита Милошевић?
Па ево овако рече Клинтон: „Бомбардовањем Коосва протераћу албанце са Косова, а рушењем фабрика разјурићу раднике из фабрика на пољопривреди“.

32. Виц о локалном свештенику за време НАТО бомбардовања 199.године:
Да би сакрио страх од бомбардовања локални свештеник је мало више попио ракију, па је овако држао проповед у цркви:“....Лазар умреја, па се усмрдеја.... .“

33. Виц о локаторима у време НАТО бомбардовања 1999. године:
- Комшика пита комшику: „ а бре има ли ги куде вас локотаори“.
Има-одговри.
Па куде су вам-на то ће поново комшика.
- Море да ти право кажем моји „локатори“ су муж и син, ете ги „лочу“ вино у подрум недељу дана од стра' од овој бомбардовање“-одговори јој комшика о локаорима.


ИЗ РУКОПИСА: ПСОВКЕ, РУЖНЕ РЕЧИ И ВИЦЕВИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА-ГОРЊЕ ПОВЛАСИЊЕ, 2009.године Власотинце
Аутор:Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на дијалекту Југа Србије
22. март 2010. године Власотинце

Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту Југа Србије

Vicevi iz vlasotinačkoga kraja-Gornje Povlasinje - MyCity
www.mycity.rs/.../Vicevi-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html - Кеширано
22 мар 2010 ... 22. март 2010. године Власотинце Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац песама и прича на дијалекту
http://www.mycity.rs/Zabava-humor-vicevi/Vicevi-iz-vlasotinackoga-kraja-Gornje-Povlasinje.html
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyČet Okt 31, 2013 8:32 pm

За народ на подручју Повласиња-селима око реке Власине, власотиначко-црнотравскога краја, псовке, ружне речи и вицеви су се користили од вајкада од времена детињства, преко младалаштва; онда у породичним и друштвеним односима-нарочито када се радило у пољу, чувала стока, косило, жело, веселило на свадбама и вашарима и ишло у печалбу.

Наравно да је постојао један социолошко етнолошки феномен, да су у нормалним околностима се поштовали патријахални односи међу половима када је у питању псовка.

Никад се није псовало, исказивале ружне речи, казивали вицеви(„мрсни“) испред старијих људи, ближњих у породици и испред жена или мушакараца-супротног пола, јер је то било срамно.

Нажалост, данас при уласку у 21. век се тај систем комуницирања злоупотребљава на телевизијама и простаклуком употреба псовки, ружних речи и вицева до те мере да се често застидим што сам пореклом планински горштак.

Наш језички дијалект-поготову „зајебанција“-шаљива псовка, служила је српској културној традицијији на прави начин- која је често имала и „ментални“ значај чишћења организма; па зато се и није ишло код лекара да се људи лече од разних неуроза, јер су имали своја „средства“ терапије у псовкама и вицевима.

Овај писани траг са језичке, социолошке и етнолошке стране малог дела сакупљеног материјала оставиће нашим поколењима наш начин живота, језика, говора и употребе речи као моћног средства у комуникацији међу људима једног нормалног живота у планини Повласиња у власотиначко-црнотравском крају.

(Из УВОДА напасаног текста:"ПСОВКЕ И РУЖНЕ РЕЧИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ КРАЈА
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ-ПОВЛАСИЊЕ"-Власотинце, 2019.г. Аутор: Мирослав Б Младсеновић Мирац)
Поставио(31.октобар 2013.г. Власотинце република Србија): Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац)
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptyPet Nov 08, 2013 8:20 pm


"Мешавина" етноса на Балкану
« послато: данас у 05:39:08 поподне »
На основу неких чињеница до којих сам дошао у истраживању често наводе на многа размишљања о нашем пореклу СРБА односно СЛОВЕНА на Балкану.

На основу гледања научних емисија о ОСВАЈАЊИМА Александра Македонског до Индије односно Азије, као и многих народних обичаја у Индији и Турског-истих или сличних свом народу у родном крају југа Србије; наводи ме на нека многа размишљања да ми и нисмо ЧИСТИ као СРБИ односно СЛОВЕНИ.

У свима нама на Балкану ТЕЧЕ крв Латина и Грка и Келта и Илира и Словена и Турака и Бугара и Египћана и других освајачких племана.

Све се ИЗМЕШАЛО. Многи су или потурчени лили бугаризовани или исламинзирани или словенизирани или посрбљени.

Једино према свом језику и обичајима и народној традицији можемо себе да одређујемо где уствари припадамо етнолошки.
Наравно да сам и антрополошки истраживао са на југу Србији има различитих антрополошких одлика мушкараца и жена.

Тако у Македонији и југу Србије и на Косову су махом омањи растом и жене и мушкарци, већином снажнијег облика са снагом, јер се од те снаге живело и радом се формирао и облик физичког тела да се тако преживи од тешкога рада.

Но, поред насељавања Руса, Белоруса, Украјинаца, Грузијанаца(после револуције) у власинском крају су се насељавали ПЛАВИ и високи мупкарци, а има их и са динарскох подручја високи и плави растом.

Истраживањем сам дошао до закључка да има доста влашког порекла:- жене и уишкарци су омањег раста и снажијег тела-дебељуцкастао широке облине( НАРОЧИТО КОД ЖЕНА).
НАРАВНО ДА СУ ТАКВИ И БУГАРИ И МАКЕДОНЦИ.

Дошао сам до закључка да су високи црномањасти мушкарци-"Торлаци"(са осталим "торлацима" које сам већ описао и мушкарце и жене су махом били сточари-номади) порекло Грци-сточари.

Док насељавњем рудара са подручја Црне Горе и Херцеговине(у времену рударења и чувања граница-граничара)-постоје и мушкарци крупни и снажни црномањесто- снажни.

Нажалост што се тиче жена све су оне махом ниског раста или црномањасте или смеђе а ретко плаве.

Ово сам написао нешто о својим личним запажањима у истраживањима као етнолога у свом родном крају југа Србије а и Македонији.

Ивде бих поставио питање колико је тачност да се порекло може одредити и према облику стопала ноге.

Овде ћу оставити могућност ко зна нека постави те облике стопала, а мени је чак и мојој деци и мојој супрузи(македонки из Порече-западна Македонија) према облику стопала и прстију показало да смо порекло ГРЦИ.

Док један рођак из суседног села(порекло са Косова) према облику стопала "поазује" да су пореклом РИМЉАНИ(Латини).

Свако од нас на ЈУГУ има „мало“ турске крви после петовековног ропства под Турцима. Описао сам у својим записима како је пре женидбе пре момка морао да ПРЕСПАВА ТУТЧИН (Бег или „господар“) па тек онда „млада“ се предавала младожењи.

Тако је чак у овом крају до 70. година 20 века постојала „слика“ нацртана бојама на зиду кафане у црнотравско село Бистрица-са насловом КРАЉЕВИЋ МАРКО УКИДА СВАДБАРИНУ. После „укидања“ свадбарине су се рађали ЧИСТИ СРБИ у времену под Турцима.

У овим крајевима су су се досељавали Азиски цигани-ковачи и тада у 18 и 19 веку Србима су давана занимања:ковача и рада у руднику или „сточара-номада“. Тако су многи лепи цигани се призећивали и узимали хришћанску веру и постајали Срби. Неки данас чак и незнају да су пореклом Цигани-Индијци.

Има цигана-муслимана из Босне који су били „укротитељи“(Џамбаси) коња и који су неговали турске коње, су после ослобођења од Турака неки остајали овде на ЈУГУ а неки се селили у Шумадији а неки у Босни постајали МУСЛИМАНИ.

На крају да о себи кажем да сам омањег раста, плавокосо-смеђе боје, нежније конституције али "планинско-горштачке" бистрине за расуђивање и јаког инстикта за самоодржање у животу; због тежине и немаштине живота у планини. "Торлачко"-номадско порекло.

Читав власински крај је добио назив према Власима-номадима сточарима; који су се заселили на падинама планина Власине и околине још у 14. веку.

Данас читава села су “влашка” али зато су некадашњи Власи узели хришћанску веру и по етносу су данас Срби.

Нажалост већина њих данас чак и незна за своје порекло-било од кога су етноса у овоме крају.

О том истраживању на Балкану је писао и наш познати антрополог и истраживач Јован Цвијић. Чак сам наишао да су села:Батуловце и Ново Село-према Цвијићу влашка села у власотиначко-црнотравском крају.

У истраживању су ми позната порекла многе фамилије у црнотраавско-власотиначком крају влашког порекла.
*


Занима ме вердостојнопст оваквог тумачења ПОРЕКЛА на сонову облика стопала у испитовању порекла човека.
* * *
VELIČINA PRSTIJU OTKRIVA
POGLED DOLE: Otkrijte svoje http://www.kurir-info.rs/pogled-dole-otkrijte-svoje-poreklo-po-obliku-stopala-clanak-939239
POGLED DOLE: Otkrijte svoje poreklo po obliku stopala - Kurir
www.kurir-info.rs/pogled-dole-otkrijte-svoje-poreklo-po-obliku-stopala-clanak-939239- Кеширано
15 авг 2013 ... Na osnovu oblika stopala i veličine prstiju možete odrediti koji su vaši koreni iporeklo.
poreklo po obliku stopala
Nazad na vrh Ići dole
Miroslav Mladenovic
Čovek od pera
Čovek od pera
Miroslav Mladenovic

Datum upisa : 28.07.2013

Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 EmptySub Nov 09, 2013 10:31 am

-nastavak-


Одг: "Мешавина" етноса на Балкану
« Одговор #5 послато: данас у 10:04:28 пре подне »
ЦитатИзмениУклони
Желим да се захвалим на моралној подршци у бележењу порекла становништва са мог подручја и бележења народних обичаја.
Оде  желим да нагласим да ова  тема са антрополошког    становвишта као један од елемената  је занимљива за одређивање  порекло некога рода било ког етноса на Балкану.
Наравно често се може доћи и до погрешних закључака и није увек меродавно закључивање. Тако често у једнпј фамилији са више деце и на југу Србије и западној македонији сам прим етио да  сам 70. Година када је било више деце у једној породици било и “црних” и “смеђих” и “плавих” браћа и сестсара-а и међу супружнуцима било “црномањастих” и “Плавих” брачних парова.
“Лоза” у родослову може да “повуче” чак и неколико “колена” по мушкој или женској линији.
Занимљиво је да када сам до ове године радио у школи на село као наставник математике, имао сам из једног планинског села из једног рода све девојхчице “плавуше” а дечаке смеђе или црномањасте. Када сам се заинтересовао за истраживање порекла (ђаци су били моји сарадници у прикупљању народних умотворевина и порекла становништва по селима); увидео сам да “лоза" потиче по женској линији-да је парабаба била “плавуша”.
Није тачно да су “плавуше” глупе, јер међу том децом су били веома одлични ђаци и математичари, аи остале девојчице су биле  веома бистре као деца.
Што се тиче Грка-црномањњастих, које сам навео су у опису сточари-номади из племена КАРАКАШАНА-Ашана(из Грчке), а и данас се у црнотравском крају и на телевизи спомињу аутохтонне Каракашке овце(“кара”-црн)-а и сам антроплоги истраживач Јован Цвијић их је описао као високе и црномањасте који су узели крсну славу Свети Ранђел.
Био сам неодређен у погледу “плавих Грка” који су преко Бугарске од турског зулума се досељавали у овом крају. Приметио сам да су и они веома крупног изгледа.
Што се тиче Немаца, они су само били у ратним ситуацијама и нису се много задржавали у овим крајевима, тако да нису остављали генетског трага. Према казивању моје мајке скојевке-партизанке у другом светском рату, прерма њеном казивању су били “плави” и лепи млади и никада нису напастовали српкиње. Мени је чудно да се у коментарима помињу “црномањасти немци”-о томе нисам знао.
Како ми је причала мајка и остали старији људи у селима, једино су и у Првом и Другом светском рату Бугари силовали српкиње.
Око Турака желим да појасним да они у суштини као обични људи када су путовали у караванима су били често насилници према женама. Чак је и била  једна одметничка група турака под нативом Кржалије (с краја 18. века која је у овим карјевима пљачкала и силовала жене српкиње, па су многи бежали и расељавали се у другим местима у том времену)-а према њима постоји и махала Кржалије у једно село.
Много Срба и македонаца у свим годима ропста су се супростављали турцизацији и постоје македонске и јужњачке народне изворне песме где се младе девојке опиру “потурчењавању” а  о томе сам и записао и легенду о Момином Камену, где је млада девојка скочила д стене и убила се и није хтела да је потурче.

Прислила  Турака у 15 веку је била толика да су се мноиги "потурчили" и свако ко жели да сазна многи су Срби "мењали" веру да би биолошки опстали. Није легенда о "преспавању прве брачне ноћи" Турчина-"господара. Добро сам записао сурову стварност да је то рађено у напем крају и да су се Срби у селима црнотравско-власотиначкога краја пубунили и чак су морали да се жале Цару у Цариград.

Друга сурова прича је да су у једно село убили таквог Турчина, а у друго су убили Бега јер је хтео да спава са сестрама турског кмета, а трећи случај у једно треће село су Срби заклали Турке.

*

Одг: "Мешавина" етноса на Балкану
« Одговор #6 послато: данас у 10:19:22 пре подне »
ЦитатИзмениУклони
Цитат: Александар Невски новембар 08, 2013, 06:56:20 поподне
Ево и мойега доприноса расправи о великой србской заблуди, нашироко подгрѣваной домаћима потурицама.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3.msg2916#msg2916

Шта бише четворица испитаних Мацура рекли о овом? Па, вѣроватно да йе прѣдка их мушке лозе правио Турчин скандинавске лозе, вѣроватно прѣ Косова.
А прѣдка Васойевићъ йе правио Турчин йош прѣ доласка Турака на Балкан.

* * *
Ако неко гледа своје порекло са аспекта патолошког становишта онда се могу прочитати многе небулозе о порекло етноса на Балкану.

Нисам националистички оптерећен, нисам ни променио своје ставове из прошлости и даље сматрам да се Балкан мора ујединити јер ћемо сви биолошки нестати или од германизације или од муслимизације; па тако су многи слепи међу нашом словенском браћом на БАЛКАНУ.

МНОГИ СЕБЕ ВИДЕ криво У ОГЛЕДАЛУ.

Сви смо ми једно по пореклу СЛОВЕНИ-а касније су нас само "вере"(религије) по мени непотребно КРВНИЧКИ завадиле.

Ово што читам не ликујем (јер је мени снаха хрватица а жена макекоднка) што значи да сам "ослобођен" сувишног "величања" нације или добор плаћеног по занимању "европејства".

Много је данас по "занимању ВЕЛИКИ:Срби, Хрвати, Албанац, Бошњак(Срби потурчени муслиманске вере), македонац (и тамо има "Торбеша"-муслиминизираних македонаца),
Хрвата (католизираних Срба-Словена, јер правих Хрвата је било нешто у Чешкој а нешто у Корушкој али су асимилизирани.

Порекло нас је исто, зато наука о пореклу несме се злоупотребљавати за неке друге циљеве који нас гурају у потпуни биолошки нестанак у 21. веку.

Као неко ко је део печалбарслкког живота провео у Хрватској (као дисидент тамо биолошки опстао као грађевински радник и имао и има пријатеље и Хрвате и Албанце и Македонце и Мађаре и Муслимане и Влахе и Румуне и Бугаре)-немам проблема да сваком кажем истину у очи.

Нисам се одрекао да у срцу нисм своја "руско-словеннска осећања", АЛИ ДА ГЛЕДАМ И МИСЛИМ СВОЈОМ ГЛАВОМ ПРЕМА ЦИВИЛИЗАЦИЈИ ЕВРОПЕ; ДА ПОСМАТРАМ и уважавам комшије Турке и Бугаре и Италијане и Грке и са њима будемо у пријатељским односима као и са Немцима, Мађарима, Аустријанцима, Румунима и осталима у свету било које расе или вере.

Сви смо ми једно једино људско биће на пвојпланети земљи .које се мора борити да биолошки опстанемо на овој планети као жива бића.
Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце
9. новембар 2013 2013.г. Власотинце

Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty
PočaljiNaslov: Re: Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost   Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost - Page 3 Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Miroslav B Mladenović-Etnologija i narodna književnost
Nazad na vrh 
Strana 3 od 6Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -  :: DRUŠTVO :: DRUŠTVENE NAUKE :: ETNOLOGIJA-
Skoči na: