DVOGLAVAC
Dvoglavac je vrlo složena igra sa kartama, a sama pripadnost ovoj porodici vam može nagovestiti postojanje „stalnih“ aduta.
Kod nas je skoro nepoznat, ali od bivših Jugoslovenskih Republika je prisutan i čak veoma popularan u Sloveniji.
Vodi poreklo od Šapfkopfa, a sam naziv označava „Dvostuku Ovčiju Glavu“, odnosno varijantu, koja
se igra sa dva špila karata.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 4 igrača i igra svako za sebe.
Ipak, u većini deljenja se formiraju privremeni parovi.
Svako ima svoju vertikalnu kolonu za evidentiranje rezultata.
KARTE : Za Dvoglavac se koriste 2 skraćena špila,od po 24 karte, njih ukupno 48.
Jačina i rang karata je : A(11), 10(10), K(4), D(3), J(2) i 9(0).
Karte od dvojke,do osmice,ne ućestvuju u igri.
Redosled karata se ipak bitno menja, pošto u igri postoje „Stalni Aduti“.
To su pre svega, sve „Dame“, iza njih slede „Žandari“, a zatim dolaze karte u Karonu.
Redosled boja je: Tref, Pik, Herc i Karo, pa su Dame i Žandari na taj način i rangirane.
One su prosto pridodate Karo-boji i sa njom čine jednu jedinstvenu celinu.
Redosled aduta je :
[You must be registered and logged in to see this image.]Sve one se tretiraju kao „Karoni“.
U preostale 3 boje (Trefu, Piku i Hercu), postoje samo po 4 preostala ranga sa jačinom :
[You must be registered and logged in to see this image.]Ipak,pošto se igra izvodi sa udvojenim Špilom, svaka karta se pojavljuje po dva puta.
[You must be registered and logged in to see this image.]Adutski niz sadrži ukupno 24 karte.
[You must be registered and logged in to see this image.]Najjače karte su dve „Dame-Tref“, a svaka od njih se naziva „Stara“.
Upravo igrači, koji poseduju njih, postaju privremeni partneri.
DELJENJE : Delitelj deli svima po 12 karata, deleći jednu po jednu.
TOK IGRE : Igra se odvija u levu stranu, a igrači koji poseduju „Stare“ su partneri.
Oni imaju obavezu ostvariti više bodova od protivnika, znači, najmanje 121 bod.
Partnerstvo se utvrđuje na sledeći način :
Prvi levi igrač od delitelja, kod koga se nalazi „Stara“, odigrava bilo kog aduta.
U koliko je Dama-Tref kod njega, on jednostavno igra i ne govori ništa.
To je sasvim dovoljan znak ostalima, da se prva „Stara“ nalazi kod njega.
Ostali igraju oubičajeno, poštujući boju prve odigrane karte, znači aduta.
Igrač, kod koga se nalazi druga „Stara“, mora obavezno ovaj štih odneti.
U slučaju da je poslednji na potezu, on to može učiniti bilo kojom, najvećom kartom.
Međutim, ako nije poslednji, on mora igrati „Damu-Tref“, kako mu ga niko ne bi preoteo.
U slučaju da prvi levi igrač nema Damu-Tref, govori „Dalje“, pa pravo prvog hoda prelazi na sledećeg levog igraća.
Po završetku prvog kruga igre, partneri se znaju.
Jedan je onaj, koji je igrao prvi, a drugi igrač, koji odneo prvi štih.
Ovde ipak postoje odstupanja, što dodatno komplikuje, ali i jako ulepšava igru, što će te videti u daljem tekstu.
Ako igrač sa „Starom“ greškom propusti štih, deljenje se poništava, a svi bodovi se pridodaju protivnicima.
PRAVILA NOŠENJA ŠTIHOVA : Kao i svim igrama ovoga poglavlja, prvi igrač igra bilo koju kartu, a ostali obavezno karte, u boji prve odigrane.
Pri tome, u Dvoglavcu je nadjačavanje obavezno.
Ako dva igrača odigraju identične karte, a pri tome se ispostvi, da su one i najjače u štihu, nosi prva odigrana od njih.
Ako je npr, odigran Kec-Herc, sledeći igrač nema svrhe da igra takođe Keca, osim ako mu nije jedini u ruci te boje.
Ako igrač nema ni jednu kartu iste boje sa prvom, on obavezno „seče“ adutom.
Pri tome, ako je neko već „sekao“, on mora igrati jačeg aduta.
Znači, nadjačavanje je obavezno u svim bojama, pa i u adutu.
Naravno, ako ima odigranu boju, igrač je mora igrati, a ne sme nadjačavati aduta.
Kada se odigraju sve karte, bodovi strane se sabiraju i upisuju obojici igrača, svakome zasebno.
OBE „STARE“ KOD JEDNOG IGRAČA : Ako se obe „Dame-Tref“ nađu kod jednog igrača, on igra prvi i ima dve mogućnosti :
-Može reći : „Igram sa prvim štihom“.
Tada se zna, da su obe „Stare“ kod njega, a ko osvoji prvi štih, postaje njegov privremeni partner.
-Može jednostavno odigrati kartu, ne govoreći ništa.
Samo igrač koji odnese prvi štih, zna da on nije partner Izvođača, pošto se kod njega ne nalazi „Stara“.
Za preostalu dvojicu, to do daljnjeg ostaje tajna.
Praktično, igrač koji je pošao, igra „Sam“ protiv trojice protivnika i mora ostvariti 121 bod.
Ovakva igra, naziva se „Prikriveni Solo“.
SOLO : Pored uobičajenog načina igre, tokom prvog kruga, svako može pri odigravanju svoje karte objaviti „Solo“.
Tada on igra sam, a tog momenta prestaje važiti obaveza, da igrač sa drugom „Starom“ mora odneti taj prvi štih.
Igrač koji objavljuje „Solo“, može pri tome izneti i boju, pa je ona adut umesto Karona.
Dame i Žandari joj se pridodaju, kao stalni i najjači aduti.
Ako igrač na primer kaže „Solo-Pik“, sve Dame i Žandari postaju pikovi.
PODSOLO : Umesto „Solo“-a, bilo ko u prvom krugu može izneti i „Podsolo“.
To je poseban oblik Soloa, gde Dame više nisu aduti i dolaze na svoja mesta iza Kraljeva, svaka u svojoj boji.
Aduti ostaju svi Karoni i Žandari, kao najjači.
I kod „Podsolo“-a, igrač može izneti i neku drugu boju, pa tada ona menja Karone.
Ponude se u Dvoglavcu ne mogu nadjačavati, već kada se jedna iznese, odmah postaje i važeća.
KONTRA I REKONTRA : Ako neko smatra da će igrač koji je u prvom krugu objavio „Solo“, ili „Podsolo“ pasti, može mu dati „Kontru“.
Ona se objavljuje u drugom krugu igre, kada igrač koji je izriče, odigrava svoju drugu kartu.
Bodovanje je dvostruko.
Ako je Solo-igrač ubeđan u svoj prolaz, on u trećem krugu igre, pri odigravanju svoje treće karte, može vratiti „Rekontru“, pa se svi bodovi množe sa 4.
„Prikriveni Solo“ se ne može kontrirati, pošto se i ne objavljuje.
PRISILJENI SOLO : U toku partije, svako mora odigrati bar po jednom „Solo“.
Tu se ne računa „Podsolo“, niti „Prikriveni Solo“.
Ako se partija privede kraju, a ispostavi se, da neko nije objavio ni jedan čisti „Solo“, igra se ipak produžava.
On sam uzima i deli karte.
Igra se uobičajeno, a ako prva trojica pre njega ne objave „Solo“, ili „Podsolo“, on to mora učiniti.
Pri tome, može promeniti adutsku boju.
Ako ga neko u objavi preduhitri, deljenje se privodi kraju, a zatim isti igrač uzima i ponovo deli.
To čini, sve dok ga najzad ne objavi.
Ako je više igrača bez odigranog „Solo“-a, postupak je za svakog identičan.
BODOVANJE : Strana, ili Solo-igrač su „prošli“, ako ostvare u štihovima 121 bod.
Ako protivnici pri tome osvoje samo 30, ili manje bodova, ostvaren je „Šnajder“, a ako ne uzmu ni jedan štih, „Švarc“.
Ove figure se dodatno boduju.
Bodovi se upisuju u 4 vertikalne kolone, a sa strane se u petu piše „Banka“.
U nju se pre početka igre upisuju 500 bodova.
Za „prolaz“, oba igrača Izvođačke strane dobijaju iz Banke po 5 bodova.
Za ostvaren „Šnajder“, igrači dobijaju po 10, a za „Švarc“, po 15 bodova.
U slučaju da Izvođači igre „padnu“, te iste bodove dobijaju protivnici.
Bodovi se uzimaju iz Banke, što znači, igračima dodaju, a od nje oduzimaju.
Na papiru se uvek nalazi ukupno 500 bodova.
Za „Solo“, bodovi se ne oduzimaju iz Banke, već se direktno uzimaju od protivnika.
Ako Solo-igrač „prođe“, njemu se upisuje 15 bodova, a od svakoga oduzima po 5.
U slučaju „pada“, situacija je obrnuta. Umesto po 5, kod „Solo“-a se mogu oduzimati i po 10, odnosno 15 bodova i svi dodati Solo-igraču, ako je ostvaren „Šnajder“, ili „Švarc“.
Kod „Kontre“, ili „Rekontre“, svi bodovi se množe sa 2, ili sa 4.
Partija traje, dok se „Banka“ ne dovede do nule.
Ako u poslednjem deljenju, u „Banci“ nema dovoljno bodova za isplatu, oni se igračima upisuju normalno, a „Banka“ odlazi u minus.
Posle anuliranja „Banke“, mogu uslediti još samo dodatna deljenja, gde se igra eventualni „Prisiljeni Solo“.
Neki igrači mogu završiti partiju i u minusu.
Pobednik je igrač, sa najvećim brojem bodova.
