Debrec

D E B R E C

Debrec je Mađarska varijanta Belota, a najveću popularnost ima u Rusiji, gde je i sprečila prodor klasičnog Belota i Klabera na ove prostore.
Tako je danas Rusija jedina zemlja, gde su predhodno pomenute osnovne igre ovog poglavlja skoro potpuno nepoznate, a Debrec veoma popularan.
U Sant Petersburg dospeva 70-ih godina XIX-og veka i za samo 4-5 godina, postaje jedna od najpopularnijih igara te oblasti.
Debrec je pre svega namenjen dvojici igrača.
Jačina i bodovna vrednost karata u adutskoj i neadutskim bojama je istovetna Belotu i Klaberu.
Kao i u Klaberu, od Zvanja važe samo Nizovi od 3 i 4 karte, odnosno „20“ i „50“.
Naravno, važi i „Bela“, koja se pokazuje tokom igre.
Međutim, kao i u standardnom Belotu, Zvanja važe samo onome ko poseduje najjače.
„Terca“ i „Kvarta“ se ovde formiraju prema jačini karata, što znači da Desetka dolazi između Kralja i Keca.
[You must be registered and logged in to see this image.]
T e r c a ---- K v a r t a

Objavljivanje Terce i Kvarte sa adutskom Sedmicom, oduzima joj mogućnost zamene karte koja je odredila aduta, bez obzira da li se ona boduje, ili ne.
Zbog toga, igrač pre nego što objavi Zvanje, najpre pita protivnika : „Prolazi li Terca do Devetke?“
Tek na potvrdan odgovor, on je objavljuje; u protivnom, menja Sedmicu.
Kao i u predhodnim igrama, Kvarta je veća od Terce.
Od dve Terce, jača je ona koja sadrži veću kartu, odnosno u adutu, ako je sastav identičan.
Ako su kombinacije po sastavu istovetne i nijedna nije u adutskoj boji, važi prva objavljena.
Zvanja se pre početka igre ne pokazuju, već se na kraju vrši rekonstrukcija, ko je šta imao u rukama.
Zbog toga je izričito zabranjeno, postavljati pitanja : „Do čega?“ ako sam igrač nema identičnu kombinaciju.
To se tretira kao pokušaj, da se doznaju protivničke karte, pa se svi bodovi iz tog deljenja upisuju protivniku.
Ako igrač koji je objavio aduta osvoji manje bodova u štihovima, trebalo bi ih sve pisati protivniku.
Međutim, u Debrecu se taj slučaj naziva „BAJT“.
Umesto bodova, u takvoj partiji se samo igraču koji je „pao“ upisuje jedan kvadratić.
Po završetku cele igre, za svaki upisani Bajt, igrač isplaćuje dogovorenu sumu.
U slučaju jednakog broja bodova, solo-igraču se ne piše ništa, već se njegovi bodovi trenutno zapisuju sa strane.
Oni pripadaju pobedniku sledećeg deljenja.
Protivnik dobija svoje bodove uobičajeno.
I najzad, ako solo-igrač prođe, svakome se upisuju ostvareni bodovi u štihovima, plus, nagrada od 10 bodova za zadnje nošenje.
Bodovi za „Zvanja“ se upisuju samo onome, ko ima jače i oni se ne računaju u „prolaz“,ili „ pad“.
Međutim, ako jače zvanje ima solo-igrač, u slučaju njegovog „pada“, oni ipak prelaze protivniku.
U tom slučaju se samo oni i upisuju, pored predhodno navedenog Bajta.
Partija traje do 501 bod.
Ako igrač sakupi 501, ili više sa samo nekoliko odnetih štihova, on govori „Dosta“, pa se igra u poslednjem deljenju prekida.
Zvanja se upisuju, tek posle upisivanja bodova za štihove.
Ako je jedan igrač izašao sa nagradom za Zadnji štih, mora to i objaviti, pa se u tom slučaju bodovi za Zvanja ne upisuju.

Debrec za 3 igrača

Igra se slično „Klaberu za 3 igrača“.
Takođe se dele po 6 karata, jedna koja predlaže aduta se izbacuje na talon, a pošto se adut odredi, dele se još po 3 karte.
Prvi desni igrač može prihvatiti predloženog aduta.
Ako on to ne učini, priliku ima sledeći igrač u desno.
Ako svi odbiju boju okrenute karte, sledi drugi krug, gde sada svako redom ima priliku objaviti aduta od preostale tri boje.
Čim neko to učini, postaje Solo-igrač.
Solo-igrač mora imati više bodova u štihovima (računajući i nagradu za zadnji štih), od obojice protivnika zajedno.
Svakome se upisuje, šta je ko odneo.
U protivnom, bodovi solo-igrača se dele na pola i dodaju protivnicima.
Pored toga, solo-igraču se u slučaju „pada“ upisuje i Bajt (Kvadratić).
U slučaju „Visećeg Bajta“ (jednak broj bodova solo-igrača i zbira bodova „Odbrane“), solo-igraču se piše „Bajt“, a svakom od protivnika, samo njegovi bodovi.
Bodovi solo-igrača se ostavljaju za sledeće deljenje i tada upisuju pobedniku.
Ako se i u sledećem deljenju dogodi „Bajt“, ti preneti bodovi se dele po pola i upisuju pobednicima.
Zvanja važe, ili solo-igraču, ili igračima pratnje.
U slučaju da važe igračima „pratnje“, svakome se pojedinačno upisuje samo njegovo.

Debrec za 4 igrača

Ovo je najmlađa varijanta Debreca, u kojoj delitelj uvek pauzira, ali ipak može dobiti neke bodove.
To je karakteristika mnogih igara sa područja Rusije.
On deli trojici protivnika, u dva navrata, po 3 karte.
Sledeća se okreće na talon i njena boja predlaže aduta u tom deljenju.
Samo tada, ako se adut prihvati, a neko ima Sedmicu iste boje, može zameniti kartu sa stola.
U slučaju da niko ne prihvati ponuđenog aduta, delitelj okreće sledeću kartu.
Ako niko ne preuzme igru, okreće se i treća karta, posle čega se mešaju sve i sledi novo deljenje.
U tom slučaju, delitelj dobija 20 bodova, a deli sledeći desni igrač.
Ako se u bilo kome pokušaju odredi adut, delitelj deli još po 3 karte svakome.
Zatim uzima preostalih 5, uključujući i one, koje su predlagale aduta.
U koliko od tih karata može formirati zvanje, on ga i objavljuje.
Delitelj tako formirano Zvanje obavezno i upisuje.
Međutim, ako je ono još i najjače, ostalima Zvanja u tom deljenju ne važe.
Svoje eventualno Zvanje, delitelj pokazuje tek po završetku igre.
U slučaju „pada“ solo-igrača, njegovi bodovi se dele na tri dela, od čega jedan deo dobija i delitelj.
Solo-igraču se još piše i „Bajt“.