Četrdeset Dva
Ova igra je nastala krajem XIX-og Veka.
Učešće u njoj uvek uzimaju 4 igrača, od kojih su po dvojica partneri.
Na početku partije, svako dobija po 7 pločica.
CILJ IGRE : Kao i u Kartaškim igrama, svako odigrava po jednu pločicu, a onaj koji je odigrao najjaču, nosi štih (sve četiri).
Svako nošenje donosi po 1 bod, tako da je ukupno 7 Štih-bodova.
Pored štihova, nagradne bodove donosi i nošenje 5 pločica iz kompleta, a to su : 6-4 , 5-5, koje donose po 10 bodova, dok 5-0 , 4-1 i 3-2 , vrede po 5 bodova.
Na taj način se dolazi do ukupnog zbira od 42 boda, po čemu je igra i dobila ime.
LICITACIJA : Svako iznosi broj bodova, za koje smatra da će ih ostvariti, zajedno sa svojim partnerom.
Minimalna najava je „30“ , a svaka sledeća mora biti veća od predhodne.
Naravno, ko ne želi da učestvuje u Licitaciji, može reći : „Dalje“.
Licitacija „42“ je maksimalna, ali se ipak može nadjačati.
Ako je protivnički igrač, koji se izjašnjava posle nje uveren da takođe može ostvariti sva nošenja, on gvori : „84“.
To nije ništa drugo nego ponovljeno „42“.
U slučaju da se posle njega izjašnjava partner igrača koji je objavio „42“, on ima pravo ipak zadržati igru, sa najavom „168“.
Značenje i ove licitacije je identično sa predhodnima, ali je ona ponovljena i po treći put.
TOK IGRE : Pobednik licitacije igra prvi, ali pre toga objavljuje aduta.
To mogu biti : „Šestice“, „Petice“, „Golo“, ili bilo koja druga vrednost.
Bez obzira šta je adut, on sadrži 7 pločica.
Npr, ako su objavljene „Petice“, sve domine sa po 5 Oka na jednoj svojoj strani su aduti, uključujući i one koje se posebno boduju.
Sama igra je jako specifična, pa zahteva objašnjenje na primeru :
Prvi igrač odigrava npr, „5-3“.
Teža polovina pločice ima ulogu „boje“ u kartama.
U našem slučaju, „Petica“ je boja, na koju se mora odgovarati.
Znači, svi ostali imaju obavezu igrati domine, na čijim polovinama su „Petice“.
Druga polovina pločice određuje njenu jačinu, pa je tako najjača „Petica“ pločica 6-5, a najslabija 5-0.
U nedostatku „Petice“, igrač može igrati aduta, ali na to nije obavezan.
Specifičnost ovih igara se ogleda u tome, što jedna pločica može biti veoma jaka, ali u istoj partiji i jako slaba.
To pre svega zavisi od prve odigrane domine u krugu.
Npr, „6-2“ je veoma slaba, ako se odigra prva na potezu, pošto je „6“ u tom slučaju njena boja, a jačina joj je samo „2“.
Sa drige strane, ako se ona odigra u krugu, gde je prva odigrana domina „2-1“, ona je najjača, ne računajući adute.
Jedino kod aduta ne važi da je boja prve odigrane domine njena teža strana.
Ako je npr, adut „Jedinica“, svaki odigrani Kec je adut i boja takve domine je uvek „Jedinica“.
BODOVANJE : Kada se odigraju svih 7 krugova, sledi svođenje rezultata.
Ako pobednici u licitaciji ostvare izlicitirani broj bodova, ili više od toga, obema stranama se upisuju ostvareni rezultati.
U slučaju da strana koja je odredila aduta ne ostvari najmanje izlicitirani broj bodova, njoj se ne piše ništa.
Protivnici dobijaju bodove u visini licitacije, plus one svoje ostvarene.
Na primer, licitacija je „38“. Izvođači su ostvarili samo 32 boda, odnosno, pali su.
Protivnicima se pišu 10 ostvarenih bodova, plus vrednost licitacije 38, što ukupno iznosi 48 bodova.
Kod licitacija „42“, „84“ i „168“, izvođačima igre se u svakom slučaju upisuju 42 boda, koliko oni i moraju ostvariti za prolaz.
Međutim, u slučaju njihovog pada, protivnicima se pišu njihovi ostvareni bodovi, ali kao vrednost licitacije, ovoga puta se uzimaju izrečene vrednosti, znači 42, 84, ili čak 168 bodova.
Jedna strana pobeđuje, kada ostvari 250 bodova, ili više od toga.
