Mica (Pozicione Igre "3 u red")

IGRE „3 U RED“

Kako sam naziv govori, krajnji cilj je postaviti 3 svoje figure u neprekidan Niz.
Ove igre ne predstavljaju samo laku zabavu, već i teorijsku osnovu za mnogo ozbiljnije pozicione igre „5 u Niz“ i „Osvajanje Teritorije“ (Go).
Igre „3 u Niz“, drugim rečima predstavljaju teorijsku osnovu svih pozicionih igara pa im je upravo zbog toga i dat prostor u ovom izdanju.
Najčešće su njihovi autori poznati svetski matematičari, fizičari, statističari, kombinatorci.
Mesto razvoja teorije ovih igara je Evropa, ali se u psolednje vreme otkrivaju širom sveta slične tradicionalne igre, koje nisu stigle iz Evrope, već su se tu razvile autohtono.
Za razliku od duhovne kompleksnosti istočnjačkih „5 u red“ i „Igre osvajanja teritorije“, gde igrači ne mogu sagledati ogroman broj mogućnosti već koriste unutrašnji osećaj i intuiciju, snagu duha, u Igrama 3 u red se koristi pre svega čista matematička inteligencija, gde se sve svodi na broj mogućih rešenja i iznalaženje optimalnih koje vode ka pobedi.
Mnoge igre ovog poglavlja su polukorektne, ili nekorektne, što znači da prednost prvog poteza se skoro ne može nadoknaditi, ali im je ipak dat ogroman značaj, jer su osnova i temelj razvoja teorije svih Pozicionih igara.
Znači, vrednosti Igara 3 u red se ogleda u ogromnom njihovom uticaju na razvoj Igara na tebli i Strategijskih Društvenih igara.

Igra „Morisa“

Pod nazivom „Moris“, kriju se sve igre, u kojima je zadatak postaviti 3 figure u neprekidan Niz.
Klasičan primer „Morisa“ je igra „Krstići-Nulice“, koja je ovde već opisana pod nazivom „Turski Šah“ (Igre na Papiru).
Ona je ujedno najprostija „Igra Morisa“.
Smatra se nekorektnom, jer igrač koji je drugi na potezu, nema velike šanse za pobedu, uz samo malo pažljiviju igru protivnika.
Naziv je preuzet iz zemalja Zapadne Evrope, pošto jedan igrač upisuje „Krstiće“, a drugi „Nulice“.
Pobednik je igrač, koji prvi postavi 3 svoja znaka u red (ili dijagonalu).
[You must be registered and logged in to see this image.]
Originalan oblik prastare igre „Moris“, ipak se igra na Tabli, uz korišćenje figurica.
Razlog je, što su se u tom periodu civilizacije, papir i pisaljka smatrale deficitarnim i jako skupim predmetima.
Na crtežu se vide dva tipa Table, koje su se nekada davno koristile za igru „Morisa“.
Desna je nešto složenija, a u njoj se kao neprekidan „Niz od 3“, priznaju i dijagonale, što sa prvom nije slučaj.
Svako od igrača ima po 4 figurice, koje spuštaju naizmenično, jednu po jednu, na secišta linija.
Pobednik je onaj, koji na taj način formira red od 3 svoje figure.
U ovoj igri se figure ne pomeraju sa tačke na tačku, već se „Trojka“ formira isključivo spuštanjem figura na preseke linija.
Ovakve Table su pronađene još u iskopinama Starog Egipta, a datiraju još iz 1400-e godine PNE i to složenija varijanta (sa dijagonalama).
Nameće se zaključak, da je prva varijanta postojala mnogo ranije.
U Kini je ova igra poznata još od vremena Konfučija.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U novije vreme, oko 1300-e godine, zna se da je „Igra Morisa“ bila jako zastuplejna po Engleskim Dvorovima i Provincijama, odakle potiču i njene mnogobrojne varijante.
Ipak, sve one su nekorektne, pošto mnogo veće mogućnosti pružaju igraču koji igra prvi.
Deveto polje, koje na kraju igre ostaje prazno, mogu koristiti i zamišljati ga kao svoje, i jedan, i drugi igrač, ako im je potrebno za pobedu.
Ona se ostvaruje sa petom, zamišljenom figurom.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Na slici, i beli i crni formiraju Niz od 3 figurice, pa bi se ovakva situacija smatrala nerešenom.
Da je samo jedan od suparnika uspeo da formira „Trojku“, priznala bi mu se pobeda.
Varijante „Morisa od 3“:
„Kontra-Moris“ se igra identično standardnom, ali sa obrnutim ciljem.Igrač koji prvi postavi „3 u Niz“ je izgubio partiju.
„Bezumni Moris“ je igra, u kojoj sve figure stoje zajedno na sredini stola.
Svako može uzeti figuru bilo koje boje i postaviti je na jednu presečnu tačku.
Pobednik je onaj, koji spuštanjem figure bilo koje boje, formira „3 u Niz“ iste boje.
„Moris iz 2 poteza“. Najpre jedan, a zatim i drugi igrač, spuštaju odjednom po 3 svoje figurice, pri čemu one ne smeju formirati Niz.
Sledi drugi potez, gde obojica spuštaju po jednu preostalu figuru, trudeći se tek sada, da formiraju „3 u Nizu“.
„Moris na Beskonačnoj Tabli“ se mora igrati na savremeni način, uz pomoć papira i olovke.
Igra se izvodi na listu papira sa kvadratićima. Igrači naizmenično upisuju „Krstiće“ i „Nulice“, trudeći se da formiraju „3 u Nizu“.
Ako bi se igra ograničila na Igraće Polje 8x8, još uvek je u maloj prednosti igrač, koji igra prvi.
Pri većim dimenzijama „Igrališta“, prednost je neizvesna.