VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

Pridružujem se, iskrene čestitke...

PS: vidim svi kopirate "Bajram Serif Mubarek Olsun" ima li prevod, ajde da neko prevede na Srpski, šta to znači??
Hvala.

Danas je Mitrovdan




Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, uspomena na smrt i stradanje velikog borca za hrišćanstvo, biće obeležen danas, kao zapovedni praznik Srpske pravoslavne crkve i krsna slava pravoslavnih vernika.












Na ovaj praznik, u srpskom narodu poznatom kao Mitrovdan,
pominje se pogibija svetitelja koji je život okončao u tamnici 306.
godine gde je zatočen, otkazavši poslušnost progoniteljima hrišćana.



Prema predanju, svetitelj Dimitrije rodjen je i živeo u Solunu, a car Maksimilijan (240-310) ga je postavio za vojvodu, nadajući se njegovoj odanosti u progonu hrišćana.



Car Maksimilijan postavio je svetog Dimitrija za
solunskog vojvodu naročito mu preporučujući da izgoni hrišćane, ali,
umesto toga, svetitelj je propovedao hrišćanstvo u rodnom gradu, zbog
čega je bio izveden pred cara.



Nesudjeni gonitelj hrišćanja javno je pred carem priznao da je primio Hristovu veru, zbog čega je utamničen.



Prema predanju, u zatvorskoj ćeliji ubili su ga vojnici,
zatekavši ga u molitvi. Dželati su ga, kako je zapisano, iz daljine
gadjali kopljima, jer nisu smeli da mu pridju.



Hrišćani su telo krišom sahranili, a na grobu su se,
veli predanje, počela dešavati čuda i isceljenja, pa su odlučili da na
tom mestu podignu crkvu.



Solunski hram je podigao velikodostojnik Leontije, izlečivši se nad moštima svetitelja.



Prema drevnim zapisima, Sveti Dimitrije se iz kivota
javio caru Justinijanu (483-565), sprečivši ga da mu mošti prenese u
Carigrad, pa je tako ostao u Solunu, gde i danas počiva kao zaštitnik
tog grada.



Sveti Dimitrije predstavljen je na freskama
srednjevekovnih manastira u redu svetih ratnika koji su propovedali i
borili se za hrišćansku veru.



Jedna od najlepših predstava Svetog Dimitrija nalazi se
na Kosovu i Metohiji, u manastiru Dečani, čiji su ktitori Stefan
Dečanski (srpski kralj od 1321-1331) i car Dušan (1308-1355).



Svetitelj je oslikan u ratničkoj opremi sa štitom i šlemom, pored Svetog Djordja.



Svetog Dimitrija s velikim poštovanjem, pored Grka i
Srba, slave i Rusi. Njegov kult je počeo da se širi u Rusij u 12. veku, a
godine 1581. izabran je za zaštitnika Sibira.



U Srpskoj crkvi je više od 120 hramova posvećeno svetom Dimitriju, medju kojima je i nedavno sagradjena crkva u Novom Beogradu.



Njegov lik nalazi se od 1388. godine na grbu Sremske Mitrovice gde se, takodje, veoma poštuje ovaj svetitelj.



Crkveni istoričari nisu saglasni oko toga da li život
svetitelja treba vezati za Solun ili Sremsku Mitrovicu, jer je, prema
zapisima iz osmog veka, pogubljen u Sirmijumu, a ostaci su mu preneti u
Solun, nakon što su varvari osvojili Srem.



Postoje mnogobrojna narodna verovanja vezana za
Mitrovdan, medju kojima i da treba biti kod kuće kako cele godine ne bi
noćivali po tudjim kućama.



Poznato je i da su se na Mitrovdan hajduci razilazili i odlazili da prezime kod jataka, da bi se opet sastali na Djurdjevdan.

Srpska
pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Svetih vrača
Kozme i Damjana, koje mnogobrojne zdravstvene ustanove i lekari slave
kao zaštitnika svoje profesije.



Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za
uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi", pa su u narodu
poznati kao Sveti Besrebrenici.








Prema kanonu SPC, svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao
Sveti Vrači, slave se dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i
14. novembra na dan smrti Damjanove.





Ovi svetitelji predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove.





Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji.





"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su
dobrim delima, pa dobiše od Boga dar iscelenja i darovaše zdravlje i
dušama i telima lečeći svaku slabost


i svaku nemoć", zapisao je sveti vladika Nikolaj Velimirović.





Kozma i Damjan su rođena braća, rodom iz Rima. Kršteni su još kao
deca i vaspitani u hrišćanskom duhu. Imali su veliku blagodat od Boga
da leče ljude i životinje od svake bolesti, obično polaganjem ruku.





Za svoj trud nisu tražili nagrade, samo su zahtevali od bolesnika
da veruje u Gospoda Hrista. Nasledili su veliko imanje, ali su ga
razdelili siromasima.





Svetu braću su gonitelji hrišćana doveli okovane u lance pred
cara Karina, koji im naredi da se odreknu Hrista i prinesu žrtve
idolima. Ali braća čudesno izlečiše i samoga cara, te on izjavi svoju
veru u Hrista i otpusti ih.





Zavidan zbog njihove slave, jedan lekar, bivši njihov učitelj,
pod izgovorom da beru lekovite trave, odveo ih je u planinu i pobio
kamenjem 284. godine.

Danas je praznik Sveti mučenik Stefan Dečanski, kralj srpski - Sveti
Mrata. Stefan Dečanski Nemanjić, sin je kralja Milutina, pod čijom je
vladavinom Srbija osigurala premoć na Balkanskom poluostrvu. Posle očeve
smrti, u borbi za presto nadvladao je brata Konstantina i rođaka
Vladislava, sina kralja Dragutina, i krunisan je 1322. u manastiru Žiča.
Prethodno je, posle pokušaja da zbaci oca, delimično oslepljen i
proteran u Carigrad. Pri oslepljenju, javio mu se sveti Nikola u hramu
na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Proveo je pet godina u
Carigradu kao zatočenik u manstiru Svedržitelja (Pantokratora). Svojom
mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodušnošću izazvao je divljenje i
monaha i celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, sveti Nikola
čudotvorno je vratio vid oslepelom kralju Stefanu, koji je odmah zatim
podigao hram Visoki Dečani po kojem je i nazvan Dečanski. Pobedio je
1329. vojsku bosanskih feudalaca, a kad su Bugarska i Romeja (Vizantija)
sklopile vojni savez protiv Srbije, ne čekajući napad potukao je Bugare
kod Velbužda 1330. i osigurao prevlast nad Makedonijom, što je
učvrstilo Srbiju kao najmoćniju silu na Balkanu. Kad je pod uticajem
druge žene nameravao da presto ostavi sinu iz drugog braka, prvorođeni
sin Dušan ga je zbacio i zatvorio u grad Zvečan, gde je zadavljen na
današnji dan 1336. godine. Sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom,
sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i
najblagodarnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.

Noćas usni divan san, s mirom slavi Badnji dan, nek ti radost kroz dom
teče, s mirom slavi Badnje veče, nek ti srećom dom zablista, na rođendan
Boga Hrista
Srećno vam BADNJE VEČE...

Svim forumašima pravoslavne vere Danubius Forum želi prijatno i mirno Badnje Veče u krugu porodice i prijatelja

SRETNO VAM BADNJE VECE I BOZIC DRAGI MOJI PRIJATELJI!

Hvala vam!

I u svoje ime bih poželjela svim prijateljima Pravoslavne vjeroispovijesti srećan BADNJI DAN.Da u sreći i veselju sa svojim najdražim provedu BADNJE VEČE i u radosti dočekaju BOŽIĆNO JUTRO.

Свети првомученик Стефан, архиђакон.
Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по
областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли
свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у
Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше
чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху
увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега
дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете,
узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући
га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који
то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово
"као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном
светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан
уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у
прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од
стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа
назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху
зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што
виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега
гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше
ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник
Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком
камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше
мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се
Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога
на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању
Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај
првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

Danas je Krstovdan




Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni
vernici danas slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrisćane koji su
primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.












Prema predanju, prvi
koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao
katihumeni ili - oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja
prvih hrišćana poznat kao - zimski Krstovdan.
Praznik se vezuje za svetkovanje Bogojavljenja, praznika Krštenja Isusa
Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je
krstio u reci Jordanu.



Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.



U kalendaru SPC nije
obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27.
septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na
Golgoti razapet Hristos.



U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija
svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati
praznično bogosluženje.



Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.



Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji "pada".



Prema predanju tog dana se ukrštaju vetrovi pa u nekim
krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i
unese u crkvu.



Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

Danas je Bogojavljenje










Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju praznik
krštenja Isusa Hrista, Bogojavljenje. U gradovima širom Srbije plivanje
za Časni krst.







Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva proslavljaju Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih verskih praznika.

Plivanje za Časni krst(arhivska fotografija)

Po
verskom učenju, u prvoj godini svog javnog delovanja, Isus Hristos je
otišao kod Jovana da ga krsti. Posle krštenja, Jovan, nazvan Krstitelj,
video je kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, silazi na Isusa.
Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju, a slavi se kao Bogojavljanje.
Bogojavljenje se tradicionalno obeležava plivanjem za Časni krst u mnogim mestima širom Srbije.
Plivanje
za Časni krst u Beogradu biće održano na Adi Ciganliji kod restorana
"Jezero", na zemunskom keju kod restorana "Venecija", Bagrdanskom jezeru
kod Jagodine, na Zapadnoj Moravi u Beloj vodi na teritoriji Kruševca...
Ove
godine na Adi Ciganliji za Časni krst od leda, koji je sačinjen od
prošlogodišnje svete vodice iz Hrama Svetog Đorđa, plivaće 56 plivača -
pripadnika Vojske Srbije, Žandarmerije, članova "Svibora" i prijavljeni
građani.
U Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu ujutru će biti
održana Bogojavljenska liturgija, a u 11 sati krenuće svečana litija ka
Adi Ciganliji, gde će na splavu kod restorana "Jezero", u podne, početi
takmičenje za Časni krst.
I u Zemunu će, 15. put, biti
organizovano vadjenje Bogojavljenskog krsta iz Dunava kod restorana
"Venecija", a kako je najavljeno, vađenju krsta prethodiće liturgija i
litija koju će predvoditi patrijarh srpski Irinej.
Proslava
velikog hrišćanskog praznika Bogojavljenja i tradicionalno 10. plivanje
za krst biće održano i na Bagrdanskom jezeru, udaljenom oko 15
kilometara od Jagodine.


Tradicionalno
obeležavanje velikog hrišćanskog praznika Bogojavljenja i plivanje za
Časni krst u organizaciji grada Kruševca i opštine Trstenik održaće se
11. put na Zapadnoj Moravi u Beloj vodi.
Plivanje za Časni krst
biće organizovano i na otvorenom bazenu na najpoznatijem smederevskom
odmaralištu Jugovo, nekoliko kilometara udaljenom od centra grada, u
organizaciji crkvene opštine Smederevo i Odbora za negovanje pravoslavne
tradicije.
U pravoslavnim hramovima, na Bogojavljenje se
osveštava bogojavljenska voda koja se smatra lekovitom i zaštitom od
nečistih sila i čuva se u kućama do sledećeg velikog vodoosvećenja.
Na
Bogojavljenje, prema srpskom narodnom običaju, vernici izmenjuju
pozdrave - "Hristos se javi", "Vaistinu se javi", a veruje se da se na
taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može
ispuniti.

Bela nedelja, Karavestice ili Poklade

Po tradiciji danas se slavi Bela nedelja, poklade ili kako neki nazivaju, karavestice. Običaj je da se na ovaj dan pali slama, kako bi se po legendi, oterale zle misli, loša sreća kao i hladni dani. Karaveštice su obeležene i u selu Gornje Međurovo, gde su vlasnici Konjičkog Kluba "Nonius" za decu organizovali maskenba

Na Belu nedelju, poklade ili kako se to kaže na jugoistoku Srbije, na Karaveštice, vatra se pali da se oteraju zla sreća i zle misli, ali i da se prizovu lepši i topliji dani. U konjičkom klubu "Nonius", u Gornjem Međurovu na Karaveštice se, već po običaju organizuje i makenbal za najmlađe.

Deca kažu da su se lepo zabavila praveći lutke veštice od slame, starih tkanina i ostalih materijala koji su im se našli pri ruci, a roditelji koji su ih doveli u konjički klub "Nonius" kažu da su zadovoljni organizacijom i da će sigurno dovesti decu i naredne godine.

Ovo je četvrti put da se u Gornjem Međurovu obeležavaju Karaveštice.

"Nije bilo nikakvih problema, svi su bili veseli i nasmejani", kaže Jasna Ilieska, vlasnica konjičkog kluba "Nonius".

Bela nedelja ujedno predstavlja i poslednji dan pred početak uskršnjeg posta.l i tradicionalno spaljivanje lutaka veštica.

Počinje Uskršnji post
26.02.2012.

Hrišćanski vernici sutra počinju uskršnji post, koji traje sve do najvećeg hrišćanskog praznika Uskrsa. Pravoslavni hrišćani ove godine taj praznik slave 15. aprila. Uskršnji post smatra se najstrožim u hrišćanstvu i uvek počinje ponedeljkom. Taj ponedeljak zove se i čisti, a cela prva nedelja je čista nedelja, u kojoj se sva jela kuvaju na vodi. Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, ali sam taj podvig nije dovoljan, ako ga ne prati i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela, praštanje svima koji su nam nešto loše učinili, umnožavanje molitvi i činjenje dobrih dela, pokajanje za sve loše što smo uradili rečju, mišlju ili delom. Crkva je uvela post, iako u Novom zavetu nema takve zapovesti Hristove, da bi se sledio primer njegovog četrdesetodnevnog boravka u pustinji, provedenog bez hrane i u molitvi. Vaseljenski sabori osuđuju one koji ne poste ovaj post. Pravila svetih otaca nalažu da se prva četiri dana ove sedmice ne jede ništa, a onima koji su bolesni ili slabi dozvoljava se da uveče uzmu malo hleba i vode. Prvi dan ove sedmice, ponedeljak, naziva se čistim ponedeljkom. Na jutrenju u crkvama se objavljuje vernicima: "Stiže post, mati celomudrenosti, izobličitelj grehova, propovednik pokajanja, život anđela i spasenje ljudi". Po hramovima se služe časovi, i to prvi u spomen stvaranja sveta, treći u spomen silaska Svetog Duha na apostole, šestog se seća raspeća, a devetog Hristove smrti na krstu. Bogosluženja su duga, više se čita, a manje peva, kleči se i razmišlja o Hristovoj iskupiteljskoj smrti za ljudski rod.

Danas počinje Vaskršnji post




Počinje veliki Vaskršnji post, koji će
trajati do 15. aprila. Prema pravoslavnom učenju, Vaskršnji post uči
pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini
dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs.











Za pravoslavne vernike danas počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava na praznik Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrs, koji se ove godine proslavlja 15. aprila.


Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.



Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči
pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini
dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov
hrišćanstva.

Vladika Irinej: Nema penzionisanja arhijereja Najpoznatiji ateista priznao: 'Moguće je da Bog postoji' (VIDEO) Tadić danas sa vladikama SPC

Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom
krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na
podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordanu, otišao u
pustinju i postio četrdeset dana i noći, nakon čega je izašao kao
pobednik iz iskušenja koja mu je postavio Sotona.


Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na
kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega
moralni i etički čin i izraz stvarne ljubavi prema Bogu u Sinu Božjem, koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.



Oni koji odluče
da ispoštuju pravila posta, dužni su da jedu posnu hranu, bez mesa i
belog mrsa, te da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju kako
bi se pripremili za pričešće koje je kruna tog odricanja.



Post u hrišćanstvu ne predstavlja samo odricanje od
masne ili mrsne hrane, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju -
uzdržavanje od rđavih misli, reči i dela, pojačanoj molitvi, pokazivanju
milosrđa i činjenju dobrih dela.

етвртак, 22. мар 2012, 07:30 -> 11:58

Данас су Младенци

Обележава се Дан Светих 40 великомученика, познат као
Младенци. Тај празник је код Срба постао нека врста славе младих брачних
парова.

Православна црква и њени верници данас празнују успомену на
страдање четрдесет Мученика Севастијских, који су за Христову веру
пострадали 320. године.




Празник се
обележава у храмовима Српске православне цркве и у домовима младих
брачних парова који празнују Младенце, јер су страдалници били младићи,
па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних
парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца.
Овај дан посвећен је младенцима и због венаца којима су мученици венчани љубављу Христовом.
И на
венчањима у цркви, на главе младих супружника, стављају се венци, који
имају троструку симболику: венци царски – сваки је човек цар у свом
микрокосмосу, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити
жртве, и венци бесмртне славе у Царству Христовом.
Овим се
указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су
Севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво
искушење не може и не сме да савлада.
Младенци увек падају уз
пост, и зато свака гозба која се данас спрема мора бити посна, ради
здравља и напретка деце младих супружника.
Младе домаћице данас дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и домаћинску спретност.

Католички Велики петак

Београдски надбискуп Станислав Хочевар предводиће
богослужје Муке Господње на Велики Петак уочи католичког Ускрса. У
Ускршњој посланици, пожелео је верницима да спознају да нису сами, већ
да открију Исуса у себи и међу собом.


Католици, протестанти и бројне мање цркве обележавају Велики петак, дан распећа Исуса Христа.


Поглавар
римокатоличке цркве папа Бенедикт XVI обележио је службом у Ватикану
последњу, тајну вечеру, коју је Христос пре свога страдања одржао са
апостолима.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар предводиће богослужје Муке Господње на Велики Петак уочи католичког Ускрса.
У
Ускршњој посланици, надбискуп Хочевар пожелео је верницима, да спознају
да нису сами, већ да открију Исуса у себи и међу собом.
"Моја
жеља за овогодишњи Ускрс је управо ова - да откријемо, спознамо и
искусимо да нисмо сами, заборављени, да нас не освајају изолованост и
смрт, већ да нас у свему обузима снага живота, љубави и заједништва",
навео је Хочевар.
Он је рекао да снага вере јесте управо у томе да
се Исус открије у нама и међу нама, што и он сам гарантује речима:
"Када сте год окупљени у моје име, онда сам ја међу вама".
Београдски
надбискуп је указао на значај континуираног породичног окупљања, као и
на окупљање црквене заједнице на литургијској молитви.
"Избегавати окупљање у Исусово име, само је знак бекства, скривања, пропадања и повлађивања смрти", рекао је Хочевар.
Он је верницима пожелео срећан и благословљен Ускрс и да на тај дан осете "ненадмашни бљесак узвишености живота".
"Христ
је ускрснуо - уистину је ускрснуо! Браћи и сестрама који Ускрс славе на
источни начин радосно кличем: 'Христос воскресе - Воистину воскресе",
рекао је Хочевар.
Надбискуп Хочевар честитао је патријарху
српском Иринеју, његовим сарадницима, јерасима, свештенству и монаштву
Ускрс, с поруком да је достојно и праведно да, како је навео, у
значајним данима будемо уједињени у жељама, чежњама и слављима.
-------------------
Sutra je Vrbica/Pravoslavna crkva

Petak, 06. april 2012 god.



Srpska
pravoslavna crkva obeležava sutra praznik Vaskrsenja Lazarevog ili
Lazarevu subotu, uspomenu na poslednje čudo Hristovo pred nedelju
Stradanja, smrt i Vaskrsenje.Događaj Lazarevog vaskrsenja se, prema
jevanđeljima, dogodio u Vitaniji i uvod je u novu veru u Vaskrsenje
kojeg sve hrišćanske crkve ove godine proslavljaju istog datuma - u
nedelju 4. aprila.Prema jevanđelskom predanju, Hristos je stigao u
Vitaniju četiri dana posle smrti Lazareve, oživeo ga i digao ga iz
groba, pa je taj praznik poznat i kao Vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog. U
hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na
bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i
vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika. Vaskrsenje
Lazarevo naljutilo je prvosveštenike i, kako kaže jevanđelsko predanje,
neposredan je povod za odluku judejske skupštine o pogubljenju
Spasitelja. Prema predanju, Lazar je, kao kiparski arhiepiskop, živeo
još 30 godina po vaskrsenju, propovedajući hrišćanstvo.U Larnaki, na
Kipru, i danas postoji crkva svetog Lazara Četvorodnevnog u kojoj je
služio i, kako kaže predanje, do kraja života se nije nasmejao tugujući
za raspetim Hristom. Pravoslavni vernici istovremeno proslavljaju i
Vrbicu koja, prema kanonu crkve, počinje službama bdenja u navečerje
Cvetne nedelje, svečanog ulaska Hristovog u Svetu zemlju. Vrbica je za
pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema jevanđelju,
Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je
carstvo nebesko".Na taj praznik se u pravoslavne hramove unose vrbove
grane koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja
ritual blagosiljanja vrbe.Vrbove grane koje se potom dele narodu,
simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na
ulasku u Jerusalim.

Ide mi na keks ti katolicki i pravoslavni praznici, imendani, itd.

Trebaju da jednom spoje to kriscanstvo, ima samo jedan Bog i Isus Krist.

Muslimani isto,Alah je isto jedno te isto.Samo narod glup i tup.

Da sam isto u takvoj poziciji i ja bi gulio glup narod i kasirao i propovjedio bilo sto, samo da mi ide dobro i lova u dzeb.

Uskrs Slavimo!!!!! cuj ovo!!! Isusa Krista rasapeli i covjek ga slavi jos!?!?!?!?!?!


Uskrsno i slave ,koj je to idiottizam!!!!! :329340:

Cut Doli, hajmo Varbat jaja

Svim forumashima,katolichke veroispovesti, zelim sretne Uskrshnje praznike!

Svim vernicima Katoličke verospovesti iskrene čestitke u povodu najvećeg kršćanskog blagdana

Svim vjernicima koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru želim sretne praznike :)

Lazarevu subotu ili vrbicu,kako je popularno zovu cestitam svim vernicima! :ptica 1 :

Pridružujem se čestitkama Vaskrsnuća Hristovog svima
koji ga obeležavaju danas :spring4:

Hvala pravoslavcima i ostalima na cestitkama!

Svima koji slave danas USKRS nek je na zdravlje i spasenje!!!

Sretan Uskrs:)

Sutra je Veliki petak




Na ovaj stradalni dan se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda














BEOGRAD - Pravoslavna crkva sutra obeležava Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu. Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro.

Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im
jer ne znaju šta rade". Veliki petak se smatra najtužnijim danom
hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.
Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda.

Običaj je da se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od velikog četvrtka do
Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su
ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i
oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

SPC i vernici obeležavaju Veliki petak




Tanjug | 13. 04. 2012. - 07:52h
| Foto: AP, V. Mitić |


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliki petak.



Vaskrs se slavi od ponoći

Večernjim bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i
skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred
oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.



Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala,
obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja hristovu sahranu.










Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze
na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i
kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.



U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi u kući i
polju, običaj je da se farbaju jaja i to u crvenu boju, koja je simbol
prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne
žrtve.



Patrijarh srpski Irinej ukazao je da se na Veliki petak desio najveći
i najstrašniji obračun u sveopšte istorijskoj borbi između dobra i zla,
istine i neistine, života i smrti.



Srpska pravoslavna crkva obeležava Vaskrs u nedelju, 15. maja.





Irinej: Očuvajmo dostojanstvo




Patrijarh srpski Irinej pozvao je u Uskršnjoj poslanici vernike da se na dan Vaskrsenja Isusa Hrista,
koji svojim značenjem, porukom i poukom obavezuje da svoju veru
pravoslavnu čuvamo i pravilno je ispovedamo, neprestano mole za braću i
sestre na Kosovu i Metohiji.



"Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj
pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu", poručio je
patrijarh u uskršnjoj poslanici.



Patrijarh je kazao i da Vaskrs nalaže da svoj život provodimo u punom
osećanju odgovornosti i dužnosti koje obavljamo valjano i odgovorno
bilo da smo u svom domu, polju, fabrici, kao državnici ili čelnici ovog
naroda.



"Obavezuje nas da iznad svega u svakom čoveku i u sebi samima očuvamo
ljudsko dostojanstvo", kazao je poglavar Srpske pravoslavne crkve.

Svima koji slave sretan Uskrs:)

Побусани понедељак

ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК; Дан посвећен упокојенима. Побусани понедељак је свој назив добио по народном обичају да се гробови покојника побусавају тога дана бусењем свеже зелене траве. Побусани понедељак је, дакле, празник намењен упокојенима, и спада у један од задушних дана. Побусани понедељак увек пада у први понедељак после Недеље Антипасхе - Томине недеље, и за тај дан се на гроб износе свеже обојена црвена јаја из варзила који је сачуван од Васкрса. Та јаја која се куцају о споменик, и упокојени се поздрављају са "Христос Васкрсе". Тим предивним обичајем исказујемо своју љубав и поштовање према умрлим сродницима, са којима желимо да поделимо радост Васкрсења Христовог, радост победе над смрћу. То је и начин исповедања наше вере у вечни живот, и у наше опште Васкрсење. На крају се донешена јаја поделе сиротињи.

На Побусани понедељак се одлази на гробља, уређују гробови, поставља камење на све четири стране око гроба, и побусава земља између, односно, прекопава површински слој земље. Бук Караџић наводи да се овај дан понегде назива и "Ружичало" или "Дружичало", јер се тог дана, између осталог, саде и руже на гробљима.

Данас је Ђурђевдан










Српска православна црква и верници данас прослављају
Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за
хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се
односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и
добре усеве.









Празник светог Георгија, једног од девет великомученика и
првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима
Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних
Срба.




Биографија светог Георгија
Свети Георгије (275-303) је живео у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља присталица тада непризнате хришћанске вере.
Георгије је већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана, који је у њега полагао велике наде.
Млади
трибун, како каже предање хришћанске цркве, одважно је ступио пред цара
и саопштио му да је хришћанин, чиме је започело његово страдање за
веру.
Под његовим утицајем, многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра.
Цар
Диоклецијан, осудио је Георгија на окове, тамницу и страшна мучења која
нису променила његова убеђења. Осудио је на смрт одсецањем главе и
Георгија и своју жену Александру, која је издахнула на стратишту пре
погубљења
Ђурђевдан се у народу сматра за границу
између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и
женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Црква на овај дан обележава погубљење светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан
је празник који се односи на народне обичаје, од којих је главни
плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци.
Један од
народних обичаја је и да увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида
зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и
осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били
берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".
Понегде
је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у
природу на "ђурђевдански уранак", на неко згодно место у шуми које се
изабере, на пропланку или поред реке.
На ђурђевданским уранцима
млади се опасују врбовим прућем - "да буду напредни као врба", ките
здравцем -"да буду здрави као здравац", копривом "да коприва опече
болести са њим" и селеном - "да им душа мирише као селен".
Свети Георгије убија аждаху
Свети
Георгије се на иконама представља на коњу, у војводском оделу, са којег
копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у
господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је
"прождирала" бројне невине хришћане.
Свети Георгије ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву".
Под
победом коју је свети Георгије однео над аждајом, вероватно се мисли на
прекид прогона хришћана, десет година после његове смрти и проглашење
хришћанства званичном религијом Римског царства од стране цара
Константина.
Жена на икони је можда и сама царица Александра, жена
цара Диоклецијана и верује се да представља симболично младу хришћанску
цркву.

Danas su Duhovi, praznik Svete trojice



Danas
je jedan od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveta
trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan
posle Spasovdana.



Duhovi predstavljaju i „rođendan“ Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.

Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i kao oni,
takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne
posti se, to je tzv. trapava nedelja.

Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored
Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice
– Sveti Duh.







Prvi dan Duhova ili Pedesetnice posvećen je jevanđelskom događaju –
silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenika. Hramovi se ukrašavaju
zelenilom, a crveni pod se prekriva travom.

Kako je napisao Sveti Grigorije Bogoslov, ranije se zelenilo unosilo i u kuće.

Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri
krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih
sabora, na krštenju u crkvi…

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan
MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu,
kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala
presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna
dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među
Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim
mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.

Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava.

Oni su i esnafska slava trgovaca.

Tijelovo je katolički blagdan. Slavi se u četvrtak poslije svetkovine Presvetog Trojstva. U Hrvatskoj je neradni dan (jednostavno računanje datuma: deveti četvrtak nakon Uskrsa).

Za Katoličku Crkvu, svetkovina je u spomen na ustanovljenje Euharistije na Veliki četvrtak.

Pojavljuje se u 13. stoljeću, a na cijelo zapadno kršćanstvo proširuje se u 14. stoljeću. Augustinska redovnica sv. Julijana iz samostana kod Liegea u Belgiji, imala je viđenje punog mjeseca, na kojem je opazila mrlju. Puni mjesec je protumačila kao Crkvu, a mrlju kao nedostatak blagdana, kojim bi se častio Presveti oltarski sakramenat. Na njezinu molbu, mjesni je biskup za svoju biskupiju uspostavio blagdan, koji se na početku zvao blagdan Euharistije. Sveta Julijana i njeni suvremenici promicali su ideju toga blagdana i željeli su ga proširiti na cijelu Crkvu. Papa Urban IV. objavljuje bulu 1264., kojom blagdan Euharistije, želi proširiti na cijelu Crkvu. No, brza smrt ga je spriječila u tome. Tek u 14. stoljeću, papa Ivan XXII. širi blagdan na cijelu Rimokatoličku Crkvu.

Tijelovo se slavi u crkvama i svetištima diljem Hrvatske.

Tijelovo je svetkovina tijela i krvi Kristove, a nastalo je na Veliki
četvrtak (Posljednja večera), kada se Isus opraštao od apostola. Uzeo je
kruh i vino, a to se čini do dana današnjeg (na svetoj misi), te obećao
da će ostati s nama do svršetka svijeta. Na taj dan je ustanovljena
sveta misna žrtva.
S obzirom da je Veliki četvrtak ispunjen sjećanjem na Krista i njegovu
muku, Crkva je ustanovila poseban blagdan u čast oltarskom sakramentu.
Znas li sto je euharistijsko slavlje, a što pričest? Znas li nesto o
vezi kruha (hostije) i vina i tijela i krvi Kristove? Za katolike
hostija predstavlja tijelo Kristovo. Taj se blagdan slavi uvijek na prvi
četvrtak poslije blagdana Presvetog Trojstva (dakle, pomični je
blagdan).

Tijelovo - 2012
Misli za liturgiju i navještaj

Tijelovo ima svoje povijesne korijene u 12.stoljeću. U zapadnom
kršćanstvu je odnos prema Kristu doživio duboku promjenu. Tadašnja
teologija je došla do spoznaje da nije pod prilikama kruha i vina Krist
prisutan i da to nije tijelo i krv Kristova samo snagom riječi pretvorbe
(vi verborum), nego je to i posljedica sakramenta (per
concomitantiam), jer je sam Krist prisutan svojim tijelom i krvlju,
dušom i tijelom, božanstvom i čovještvom. Da bi se to moglo pokazati,
podiže se hostija nakon podizanja (čuvala se u jednom zidnom ormariću
koji je bio proziran - sakramentalna kućica), izlagana u mostranci i
nošena u procesiji s palmama na Cvjetnicu i Veliki četvrtak.




Pobožnost se praktično usmjerila na poštovanje samo jedne prilike,
jer se vidljivo može, navodno, pokazati samo hostija (kruh), ali još
više iz praktičnih razloga - opasnost prolijevanja i brzog kvarenja
vina.

Konačno, pobožnost prema euharistijskom kruhu (prilici kruha)
usredotočila se na svečanost Tijelova koje se slavilo prvog četvrtka iza
nedjelje presvetog Trojstva. Prvi poticaj da se, u uskrsnom vremenu,
slavi jedan takav blagdan potječe (navodno) od jednog viđenja svete
Juliane Lüttich 1209. god. (+ 5. travnja 1258.) Njezin mjesni biskup
Robert je uveo taj blagdan 1246. Dominikanac i kardinal Hugo je proširio
na zapadnu Njemačku i Nizozemsku. 1252. Papa Urban IV (navodno đakon u
biskupiji Lüttich) proširio je na cijelo zapadno kršćanstvo kao blagdan
„Tijela i krvi Kristove" . A Tomi Akvinskom je bilo naređeno da sastavi oficij i misne tekstove za taj dan. I tako je nastala prekrasna molitva i pjesma, himan - sequenza „Hvali Sion Spasitelja"

Zbog procesije s Presvetim taj blagdan je postao vrlo obljubljen.
Najstarije pisane spomene te procesije imamo u Kölnu 1277., a u mnogim
krajevima su se razvili lijepi običaji. Tokom vremena su se razvila
klanjanja, pobožnosti, procesije koje su se, tokom vremena, odvojile od
svoga temelja. 1849. bio je uveden blagdan „Predragocjenjene krvi
Kristove". Taj blagdan je liturgijskom reformom povezan s Tijelovom i
čine jedan blagdan.

Nekada je kod nas bio običaj održavanja osmine Tijelova i svake
večeri su se pjevali neki himni - prava šteta da su nestali i
zaboravljeni, posebno onaj za osmi dan.

Središte slavlja Tijelova je euharistijsko slavlje (sveta misa) gdje
se slavi ustanovljenje ovog sakramenta kojega u pričesti kušamo.
Procesija i molitve, zazivajuće blagoslovne molitve se razvijaju iz ovog
središta. Hodočasnički Božji narod nosi tijelo Kristovo u zahvalnoj
radosti i molitvenoj zahvalnosti kroz gradove i sela svoga života, rada i
odmora i u nadi i povjerenju da je Gospodin hrana na putu, izvor
povjerenja i zalog vječne slave.

Misno slavlje:



Pozdrav: Milost Gospodina našega Isusa Krista, koji
je postao naša hrana na putu za vječni život, neka bude sa
svima vama

Uvod: Ono što je svagdašnje gubi na izražajnosti i
značenju. To je istina koja se tiče i religioznih stvarnosti. Nakon
liturgijskih obnova i reformi postalo je po sebi normalno da velika
većina onih koji dolaze na nedjeljnu misu idu na pričest. I sve su
glasnije opomene da se u tome krije velika opasnost površnosti. Možda
mislimo da se nas ovo ne tiče, ali to ipak treba biti prigoda da se
ispitamo: kakav je naš odnos prema „Presvetom oltarskom sakramentu".
Postavimo sebi, ovoga časa, pitanje: Što meni znači slavlje svete mise,
što mi znači pričest? Jesu li to, u velikom dijelu, navike? Da li me,
ovoga časa, zahvaća istina da je naš Gospodin Isus sam sebe dao nama na
raspolaganje u ovom sakramentu?

Ili:

Pozdrav: Isus Krist, koji nas je okupio kao bratsku zajednicu na gozbu života, neka bude sa svima vama

Uvod: Pozdravljam vas, danas, okupljene na ovom
slavlju. Svi vi poznajete riječi koje se govore u pretvorbi: „Ovo je
moje tijelo, koje će se predati za vas. Ovo je moja krv koja će se
proliti za vas". Ove dvije rečenice nam otključavaju i tumače Isusov
način života. On ide radikalnim putem darivanja za nas. Ako na današnji
blagdan slavimo Isusovo tijelo, ne sakupljamo se oko mrtve materije,
nego slavimo njega samoga, živoga među nama, u znaku kruha,. Istodobno,
sudjelujemo na gozbi Isusovog načina života. I na taj način pokazujemo
da smo Isusovi suputnici.

Molitva vjernika:



Možda bi bilo dobro pjevati neke zazive iz završetka litanija Svih svetih...



Pomolimo se Gospodinu Isusu Kristu koji nas poziva na bratsku gozbu svoje ljubavi:

- ­Daj da svi ovdje prisutni, snagom tvoga duha, budu jedno
srce i jedna duša, jedinstveni u životu, jedinstveni u slavljenju Boga i
da tako druge jačaju u vjeri, molimo te

- Daj da te svi kršteni nađu u zajedništvu Euharistije i da
te prepoznaju i priznaju jedinim Gospodinom i Bogom, molimo te

- Daj da svi članovi Crkve budu blagovjesnici tvoje ljubavi i da po nama svijet spozna da si ti dobar Pastir, molimo te

- Daj da svi koji slave današnji blagdan dođu u tvoje
zajedništvo nebeskog stola gdje si već pozvao naše pokojne, molimo te

- U tišini iznesimo svoje molitve i želje

Kao što si danas s nama, ostani do konca svijeta i u sve vijeke vjekova.

Propovijedi
a) na tragu tajne

Naš svijet se čini potpuno opisanim, razjašnjenim. Preveliko je naše
znanje, bezbrojni leksikoni i kompjutori. No, postoje fenomeni koji su
neopisivi i nerazjašnjivi.

Ljubav - konačno ostaje u tami zašto se baš to dvoje ljudi
srelo, zašto su otkrili ljubav. Čudo. Pjesnici i ljubavnici, teolozi i
grješnici neumorno opisuju ljubav, ali nikada neće shvatiti tajnu
ljubavi.

Kruh današnjeg blagdana - možemo ga kemijski analizirati,
odrediti i imenovati sastojke, odrediti oblik, boju, probati i okus.
Ali time nismo sve rekli o ovom kruhu.

Riječ „Ovo je tijelo moje" čini ovaj kruh „tajnom vjere". Naš razum
to ne shvaća, Samo divljenje, poklon, slavljenje ima određeni pristup.
(usp. himan Tome Akvinskog: „Hvali Sion Spasitelja"

Ako želim shvatiti što je ruža, onda mi neće ništa pomoći da je
rasiječem na komadiće i sastavne dijelove. Tada će preda mnom ležati
latice cvijeta, zelenilo lišća, stabljika, bodlje, možda čak i
korijenje, ali tajna ruže je izgubljena, njezina ljepota, privlačnost,
ono što su pjesnici o njoj pjevali i pisali, ono što zaljubljenima mami
smiješak na usne je srušeno, sve je uništeno. Razumom tajnu ne
razumijemo, samo gledanjem i prihvaćanjem.

Tijelovo: klanjanje, divljenje, zahvaljivanje, slavljenje
otajstva. I krenuti, pokazati, iskazati da u našem svijetu i vremenu
postoje tajne koje još uvijek imaju veliku vrijednost.

Tijelovo: blagdan pokreta. Najprije krenuti iz ove crkvene zgrade, u širinu svijeta i života.

ON - Krist želi biti svugdje, svojom tajnom koja preobražava. I zato krenuti u smislu -

„pokret u demonstraciju" - pokazivanje. On je među nama i kod vas.
Drugima: koji lome okorjele prstenove navika: sebe potaknuti (raniti)
pustiti da ga obuzme ljubav Kristova (moje tijelo za vas, za tebe, u
tvojoj ruci, u tvom životu). I zato krenuti u smislu „ sebe otvoriti"
i osjetiti tajnu i slijediti, vjerujući i sumnjajući, moleći i nadajući
se, predosjećati: ON je BOG za mene.

Moje ruke mogu tajnu ruže uništiti. Moj razum koji hoće sve shvatiti,
pod svaku cijenu, će na taj način pokopati tajnu. No, moje ruke mogu
prihvatiti ružu kao čudo i znak ljubavi i prihvaćajući ujedno dajem
znak ljubavi. Moja želja da shvatim može se pretvoriti u klanjanje i
divljenje „pred tajnom vjere."

b) „Ovo je moje tijelo" - „Ovo je moja krv"



Tijelovo - sam naziv znači da slavimo „presveto tijelo Kristovo."

I pitam se zar nije arhaično, primitivno slaviti nečije tijelo kad je
cijela naša kultura tako usmjerena da uzdiže tijelo iznad duha?

I dobro je da ovdje pogledamo na današnje posebnosti, tendencije i
fenomene u društvu: želi se osvijestiti nedjeljivost ljubavi od tijela.
Polazi se od nekakve znanstvenosti i propagiraju se „cjelovite metode"
koje, uz duh, obuhvaćaju i tijelo. Bezbrojne knjige se nude koje govore
kako tijelo izjednačiti s duhom koje ima nadmoć nad tijelom u
svagdašnjem životu. U psihoterapiji se polazi od promatranja tijela
pacijenta, novi oblici terapije koji pomoću tjelesnog govora gledaju
povezanost tijela i duha i donose iz podsvjesnog u svjesno područje.
Tome spada body building, joga i razne vježbe u slobodno vrijeme.

Ovdje se, kod ovih fenomena, manje radi o tijelu kojega čovjek ima, a
mnogo više o tijelu koje je čovjek. Sve više i više dolazi do svijesti
da duhovno, misleno dolazi po tijelu do izražaja.

U Ivanovu evanđelju, u prologu, nalazimo ispovijed: „I Riječ je
tijelom postala" - čovjek. Što je Bog imao poručiti nama ljudima, to nam
je rekao tjelesno, preko tijela i krvi. Ono što danas slavimo pod
prilikom kruha i vina i primamo i utjelovljuje se u nama, to je BOŽJA
RIJEČ upućena nama.

Vrlo lako je reći: Volim te. No, ovu izjavu će potvrditi tjelesna
djela, po osjetljivim i vidljivim gestama i znakovima, po mom tjelesnom
zalaganju za druge bit će stvarno opipljiva.

Blagdan kojega slavimo je jedno stvarno djelo ljubavi kojim se
potvrđuje izjava. Djelo se sastoji u tome da je tijelo Isusovo bilo
ubijeno - slomljeno zbog grijeha cijeloga svijeta, da je prolivena krv
za grijehe svega svijeta. Ova smrt na križu, ovo uništeno tjelesno
obličje ovoga čovjeka dogodilo se i zbog nas i odražava se u našem
slavlju.

A to povlači za sobom i zaključke: ako slavimo nešto, onda nas to
poziva da se i mi založimo za ljude tu, blizu nas. Utjelovljenje znaka
po kojemu se sve ponovo ostvaruje, podsjeća, slavi, sve nas to potiče na
bratsku ljubav.

Danas se, u procesijama, nose dragocjene monstrance (pokaznice)
ulicama ovoga svijeta. U sredini je mali, neugledni komadić kruha, u
kojemu je Krist prisutan iz ljubavi prema svijetu.

Svatko od nas je monstranca. Ako sam se pričestio i tako u sebe
primio, utjelovio tijelo (i krv) Kristovu i ona me prožima. Moje
ponašanje je brana koja, u ovaj svijet, propušta ili ne ljubav Kristovu.

Pravoslavna crkva, 28. juna, slavi Vidovdan – praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika...

Danas je Petrovdan
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Petrovdan. Dva sveta apostola
smatraju se prvim učiteljima novozavetne vere. Svetu liturgiju u Hramu
svetih Petra i Pavla na Topčideru služiće episkop Atanasije.
Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest.
Danas je Petrovdan

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere.

Svetu liturgiju u topčiderskom hramu Svetih Petra i Pavla služiće, sa
blagoslovom patrijarha Irineja, vikarni episkop hvostanski Atanasije.

Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

Kod Srba postoji običaj da se uoči praznika, na mestima gde se narod
okuplja, pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili
breze.

Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi
progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući
ih smolom i paleći ih.

Sveti apostol Petar se pominje kao jedan
od najodanijih Hristovih sledbenika a reči "Ti si Hristos, Sin Boga
Živoga", zapisane u Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u
hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.

Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar
Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u
Hrista i njegovu misiju.

Sveti apostol Petar je kao episkop
propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena
prva uporišta nove vere, a smatra se piscem dve poslanice u crkvi
poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.

U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao
znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj
hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu
svetitelja na pojavu anđela Božjeg.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.

Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se
nikada nije sreo, ali je u njega poverovao i postao jedan od navećih
propovednika i teologa prve hrišcanske crkve.

Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.

СВЕТИ Козма и Дамјан

1 браћа по телу, беху родом из Асије 2 Отац им беше незнабожац а мајка
хришћанка, и звала се Теодотија. 3 После смрти оца њихова мајка посвети
све време и труд служењу Христу, еда би васцелим животом својим угодила
Богу. И би она онаква удовица какву хвали свети апостол, говорећи: Права
удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и
ноћ (1 Тим. 5, 5). И као што сама
живљаше богоугодно, тако она научи и милу децу своју, Козму и Дамјана,
јер их дивно васпита у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма, и
упути их на сваку врлину. А кад Козма и Дамјан достигоше зрео узраст и
утврдише се у беспрекорном живљењу по закону Господњем, они постадоше
као два светилника на земљи, сијајући добрим делима. И добише они од
Бога дар исцељивања, и даваху здравље и душама и телима, лечећи све
болести, и исцељујући сваку слабост и сваку немоћ по људима, и изгонећи
зле духове. И они указиваху помоћ не само људима него и стоци, и ни од
кога ништа не примаху за то: јер све то чињаху не ради добитка, не ради
богаћења златом и сребром, него ради Бога, желећи да љубав своју према
Њему изразе љубављу према ближњему. И тим лекарењем међу људима они
искаху славу не себи него Богу, и исцељиваху болести ради прослављења
имена Господа свога који им је даровао таку лечебну силу. А они
избављаху од болести не толико биљем колико именом Господњим, и то без
плате и награде, забадава, испуњујући заповест Христову: забадава
добисте, забадава дајите (Мат. 10, 8). Због тога их верни и назваше
бесплатним лекарима и бесребрницима. И пошто тако богоугодно проведоше
свој живот, они скончаше побожно у миру. Но они се не само за живота
свог, него и по престављењу свом прославише многим чудесима, као усрдни
посредници и дивни исцелитељи како наших болести душевних тако и
телесних. А о њиховој некористољубивости и бесплатном лечењу казује се
ово:

Жена нека, по имену Паладија, која тешко болесна много
година лежаше у постељи и разни лекари јој ништа не могаху помоћи, чу за
светог Козму и Дамјана како исцељују од сваке болести и посла по њих са
молбом да посете њу која је већ на умору. Света браћа се одазваше њеној
молби, одоше њеном дому, и чим свети лекари дођоше к њој, она по вери
својој одмах доби исцељење, и устаде здрава, славећи Бога што је слугама
Својим даровао таку благодат исцељења. И захвална својим лекарима за
толико добро, она жељаше да им што да као дар. Али они ни од кога не
примаху ништа, јер не продаваху благодат коју имађаху од Бога. Жена онда
реши да бар једнога од њих умоли да прими од ње веома мали дар: узевши
три јајета, она кришом оде к светом Дамјану и преклињаше га Богом да
прими од ње та три јајета у име Свете Тројице. Чувши име Троједнога
Бога, Дамјан прими од ње тај малени дар због велике заклетве којом га
она закле. А свети Козма, сазнавши за то касније, веома се ожалости због
тога. И када светом Козми дође време да се престави, он остави
завештање: да Дамјана не сахране покрај њега, пошто је нарушио заповест
Господњу и примио од жене награду за исцељење. Тако се свети Козма
упокоји у Господу. Након пак неког времена и светом Дамјану дође смртни
час, те се и он пресели из временог у вечни живот. Но људи беху у
недоумици где да сахране Дамјана, пошто су знали завештање светога
Козме, и не смејаху да светог Дамјана положе крај његовог брата. Док они
тако беху у недоумици, изненада дотрча камила, коју раније света браћа
беху исцелили од беснила, и проговори људским гласом: да не двоуме него
да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета не
ради награде већ ради имена Божијег. И тако, чесне мошти њихове бише
положене заједно у месту званом Фереман.[4]

Једном у време
жетве један житељ тога краја изађе да жање своју њиву. Уморивши се од
жеге, он оде под храст са намером да се одмори, леже, и тврдо заспа. И
док он спаваше отворених уста, њему се кроз уста увуче змија у стомак. А
кад се пробуди он продужи жети до сумрака, не знајући шта му се
догодило. Но кад се увече врати кући, и после вечере леже да спава, он
осети страховите болове у стомаку и поче запомагати. Његово запомагање
пробуди све његове укућане, и они дотрчаше к њему, али му не могаху
помоћи, јер ни знали нису откуда му толики болови. У тим мукама он
громко повика, говорећи: Свети лекари, Козмо и Дамјане, помозите ми! - И
одмах свети лекари стигоше са својом помоћи: болесник заспа тврдо, и за
време спавања змија изађе из њега истим путем којим је и ушла. Када
присутни видеше ово чудо пренеразише се, и прославише свете угоднике
Божје. Пошто изиђе змија, човек се онај одмах пробуди и, помоћју светих
Бесребрника, потпуно оздрави.

Бејаше у том месту други човек,
по имену Малх. Он живљаше у близини цркве светих лекара Козме и Дамјана у
Фереману. Намеравајући да крене на далек пут, он одведе своју жену у
цркву и рече јој: Ето ја одлазим на далек пут, а тебе предајем Светом
Козми и Дамјану под заштиту; ти седи код куће док ти не пошаљем
уговорени знак о себи, који ћеш познати да је мој. И када Бог буде хтео,
ја ћу ти послати овај знак и узећу те к себи.

Поверивши на тај
начин жену своју светим Бесребрницима, Малх отпутова. А после неколико
дана ђаво узе на себе обличје једног познаника њиховог, дође к Малховој
жени и показа јој знак који њен муж беше означио када јој је говорио:
"Ја ћу ти послати знак и узећу те к себи". - Показујући јој тај знак,
ђаво јој наложи да пође с њим к своме мужу, и рече јој: Мене је твој муж
послао по тебе, да те водим к њему. - Жена одговори: Знак овај знам,
али ићи нећу, јер сам поверена светим Бесребрницима Козми и Дамјану.
Хоћеш ли пак да с тобом идем к мужу, онда хајде са мном у цркву светих
Бесребрника, стави руку на крај олтара и закуни ми се да ми путем нећеш
учинити никакво зло. - Ђаво јој даде такво обећање, и отишавши с њом
цркви, стави руку на крај олтара и закле се говорећи: Тако ми сила Козме
и Дамјана, нећу ти никакво зло учинити путем него ћу те одвести твоме
мужу.

Чувши заклетву, жена поверова лажљивоме бесу, прерушеном у
обличје познатог човека, и крену с њим на пут. А заводник, узевши је,
заведе је у пусто и непроходно место, и хтеде да је тамо измучи и убије.
Она пак, видевши себе у крајњој опасности, подиже очи к небу и завапи
из дубине срца к Богу, говорећи: Боже, молитвама светог Козме и Дамјана
помози ми и похитај да ме избавиш из руку овога убице. - И тог тренутка
појавише се брзи помоћници Козма и Дамјан, вичући на ђавола. А ђаво,
угледавши их, остави жену и стаде бежати; и добегнувши на високи брег
стропошта се у провалију и ишчезе; свети Бесребрници пак узеше жену и
одведоше је њеној кући. И жена, клањајући им се, говораше: Благодарим
вам, господо моја, што ме избависте од горке погибли. Молим вас, реците
ми ко сте, да бих знала коме да узносим благодарност до краја свога
живота. - Они јој рекоше: Ми смо слуге Христове Козма и Дамјан, којима
твој муж повери тебе одлазећи на пут, и због тога похитасмо к теби у
помоћ и благодаћу Божјом избависмо те од ђавола.

Чувши то жена
паде на земљу од страха и радости, а свеци постадоше невидљиви. И
клицаше жена хвалећи и благодарећи Бога и свете слуге Његове Козму и
Дамјана. И похитавши у цркву, она са сузама припадаше к икони светих
Бесребрника и причаше свима шта се догодило, и како Господ на молитве
угодника Својих показа милост Своју према њој. У молитви пак она
говораше: Боже отаца наших, Авраама и Исака и Јакова, и праведног
потомства њиховог, Ти си ради Три Младића угасио огњену пећ; Ти си
помогао Твојој слушкињи Текли на гледалишту; благодарим Ти што си и мене
грешну избавио из ђаволове мреже преко угодника Својих Козме и Дамјана.
Поклањам се Теби који твориш дивна и преславна чудеса, и славим Тебе,
Оца и Сина и Светога Духа, вавек. Амин...♥

♥
♥ RAMAZAN SERIF MUBAREK OLSUN .. Svim prijateljima islamske
vjeroispovjesti srecan Ramazan i da ga isposte u zdravlju i rahatluku..
.... ♥♥

Najljepse zelje,najljepse snove,neka donesu bajramske dove.Osmijeh na licu,srece i veselja, Bajram Serif Mubarek Olsun -od srca je zelja.

:ventilator :

Danas u mom selu se slavi Ilinje, Sveti Ilija zastitnik Bosne i Hercegovine.


Sveti Ilija zastitnik Bosne i Hercegovine, prorok
Biblija nam ovog proroka opisuje posebice u Prvoj i Drugoj knjizi o kraljevima. Dobro su nam poznati opisi vatrenih kola, prijelaza preko Jordana kad ga je razdijelio udarivši svojim ogrtačem po vodi. Možda je najpoznatija ona zgoda kad su Baalovi svećenici zazivali svoga boga, a on se nije odazivao. Ilija prorok tada je zazvao Boga Izraelova i on ga je odmah uslišao i spalio žrtvu prinosnicu.

Poznato nam je da je Ilija rodom iz Tišbe, pa ga stoga često nazivaju i Tišbijac. Njegovo ime znači “Jahve je moj Bog”. Ilija je živio i djelovao u Sjevernom ili Izraelskom kraljevstvu u 9. st. u vrijeme kraljevanja Ahaba i Ohozija.

Židovski povjesničar Josip Flavije u 9. knjizi svojih Židovskih starina kaže: “Ilija je iščeznuo između ljudi i nitko sve do danas ništa ne zna o njegovoj smrti." Židovi vjeruju da će se Ilija još jednom pojaviti na zemlji prije “velikog Jahvina dana”.

Neki sveti oci i crkveni pisci misle da će to biti prije drugoga Mesijina dolaska, tj. prije sudnjega dana. U Rječniku biblijske teologije piše: “Božji čovjek tajanstveno nestaje pred očima svoje okoline uznesen ‘u vihoru’, ‘u kolima Izraelovim i konjanicima njegovim’, a njegov proročki duh ostao je u Elizeju da nastavi Božje djelo.”

Veoma značajno mjesto prorok Ilija uživa u židovskoj i islamskoj predaji, o čemu svjedoče brojni spisi. Slično je i s kršćanskom predajom u djelima svetih otaca. Štovanje je svetog Ilije, kao i inače starozavjetnih svetaca, veoma rašireno u Istočnim crkvama. Na Zapadu ga veoma štuju karmelićani.

Njegov se blagdan u njihovu misalu pojavio prvi put 1551. godine. Hodočasnici u Svetu zemlju sjećaju se svetog Ilije naročito na brdu Taboru i Karmelu. Svake godine 20. srpnja mnoštvo hodočasnika dolazi na brdo Karmel, a među njima ima kršćana raznih obreda, kao i Židova i muslimana. Među slavenskim narodima Iliju se naziva Ilija gromovnik jer se vjeruje da on zapovijeda gromovima i kiši.




Sretna slava svima koji ga slave! :srrrr:

Сматра се да је празновање овог дана установљено још у Светој Гори у IX веку поводом јављања овога арханђела у једној ћелији, где је прстом у камену написао песму Богородици. Песма се звала "Достојно јест" па се ова ћелија и данас тако зове.

У вези са овим помињу се и остала јављања арханђела Гаврила као јављање Мојсију кад је саопштио овом изабранику Божјем како је створен свет, а Мојсије то записао у књизи Постања. Јавио се и пророку Данилу и јавио тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, а потом светој Ани да ће родити преблагословену и пречисту Деву Марију. Много пута јављао се Светој Деви док је боравила у храму јерусалимском. Првосвештенику Захарији јавио је рођење сина, светог Јована Крститеља, а Светој Деви у Назарету саопштио је благовести о зачећу и рођењу Господа Исуса Христа. Јавио се праведном Јосифу, пастирима код Витлејема, женама мироносицама и, најзад, самом Господу у врту Гетсиманском када га је, као човека, крепио пред његово страдање.

Свима који славе,сретна Крсна Слава.