MUČI LI VAS NOSTALGIJA?

First topic message reminder :

Da li vas muči nostalgija , koliko često, ako da, kako je ublažite?

..evo za sve one koji ne zive u domovini


MOJA ZEMLJA

Učili su me kako da volim
svaki krajičak te zemlje moje,
da sam njen deo i da postojim
kroz njene zvuke, mirise, boje.

I volela sam nebo i ptice
i hladovinu u Bulevaru,
ulične tezge, tramvajske žice,
školice dečje na trotoaru.

I boje duge nad mokrim gradom,
i gradsku buku, i huk sirena,
dvorište moje s debelim hladom
i hrpom dragih mi uspomena.

I sunčan dan i pokislo veče,
putovanja u prašnjavom vozu,
miris kestenja kada se peče,
knjige što gaje rimu i prozu.

I svako polje, livadu, šumu,
i sve planine, vrleti, stene,
i svaku štraftu na svakom drumu,
i sve, sve drugo tu oko mene.

Tek kad odleteh negde daleko
gde sunce pada kad tamo rudi,
shvatih da nije nešto već neko
što čini zemlju - da su to ljudi!

Sad je već nemir u meni sveo,
ostaše samo još uspomene...
Ja više nisam te zemlje deo,
sad je ta zemlja deo mene.

CARSIJA

Opet cu nocas sanjati
staru kucu i avliju
opet ce dusa sletjeti
pravo pred njenu kapiju

Sanjacu dan da se ostvari san
necu se buditi
i pasce kamen sa srca mog
jer cu se vratiti


Lijepo je doc' u svoju carsiju
lijepo je imat svoju avliju
malu ali ipak dragu
i majku na kucnom pragu
da te doceka
lijepo je doc' u svoju carsiju
ko pobjednik se vratiti
s ljudima znati kafu popiti
i bol i radost podijeliti
ne mozes sam umrijeti

Ovdje su djedovi mi stari
sjeme posadili
amanet najljepsi mi dali
da ovdje ostarim u Bosni


Ne mozes sam umrijeti

Jok more :y2y2:

imam i biometrijski dokaz

Vala kako su svi danas nadrndani, samo psuju i dernjaju se, bas sam pomislila- 'Ocu kuci...

P.S. Cuj komentar- Ti ko da nikad nisi zivela ovde...( vala bas) :bannn:

od vrucine

P.S.

:88i:

To,koliko me muci,utolim preko odmora...po malo svuda i nazad svojoj kuci.

Nema vala,,,,Bas ovako za Najram mi fali da sam kuci, da kuham s mamom, da se komsiluk, porodica skupi na festi,,,,da citav sokak mirise na slatko:)
Ali, ne bih ja bila ja,,,,,Mirise Amerika sve na kadaif;)))))

Ja pomislih Cojle promjenio adresu pa udjoh da vidim dje se denu ,pa vec ga fata nostalgija.

Uvek će mi ostati mučnina na dnu te nostalgije....



Beograd nije sav u Beogradu



Mnogo veći deo Beograda je u čeznji za Beogradom, koji ga čini lepšim nego što u stvari jeste. Beograd je u beogradskim kafanama po svetu u kojima se sakupljaju "naši"...

"Skadarlija" u Ričvudu (Njujork). "Balkan" u Sidneju. "Četiri breze" u Briselu. "La coza" u Karakasu. " Beograd " u Minhenu. "King Petar" u Vašingtonu...



Beograd je u trešnji na dnu koktela "Menhetn", koji upravo siše jedna srećno udata osamljena Beograđanka, što u rimskom "Kafe Greko" rezimira svoj život - da li je sve to, zaista, vredelo toliko truda: bi li bolje živela da se udala za svog Mikija i ostala na Voždovcu?



Beograd je bio i u briselskom restoranu "Stara Srbija" pored Grand placa, kada nas je vlasnica Dobrila, nekadašnja "crna dama srpske poezije" pitala šta je sa pesnikom Brankom Miljkovićem, a mi joj ispričali kako se pretvorio u spomenik na Kalemegdanu!

Zapanjila se! Kako spomenik, kada je ona tom spomeniku štopala čarape i kuvala pasulj kada je bio potpuno nepoznat?



Beograd je i u Hamiltonu (Kanada), gde nas jedan ostareli konjički oficir Kraljevske vojske pita, "Duva li još košava tri, sedam ili dvadeset i jedan dan?", a košave već dugo ni za lek... Dojadilo joj, izgleda, to što nije uspela da nas oduva sa ovog brega, pa sad cvili i zavija tamo negde u ruskim stepama.



Beograd je u kućama onih što su bili prinuđeni da ga napuste, ponevši sa sobom po neki njegov delić, ispresovani kalemegdanski cvet u herbarijumu, neku knjigu, recept za musaku od plavih patlidžana, nadimke iščezlih lepotica i lepotana, fotografiju maturanata Treće muške gimnazije (školska 1956-57), mazni beogradski akcent, koji nije uspeo da pokvari čak ni engleski. Ni stara Knez Mihajlova, oljuštenih fasada i propalih trotoara sa lokvama, nije više na Knez Mihajlovoj! Ona je na stopalima ostarelih šetača, koji ni na jednom svetskom bulevaru nisu mogli da uhvate korak nekadašnje "štrafte".



Beograd je na fotografijama pokojnih majki, očeva, baka i dedova, koji u životu nisu putovali dalje od Zemuna, a sada sa slika blago posmatraju njujoršku dnevnu sobu po kojoj se razmileo svet što čavrvlja na sedam jezika.



Beograd je tamo gde zakiselimo samo jednu glavicu kupusa u lavabou i od nje savijemo sarme, da se pohvalimo Australijancima ili Argentincima, našom hranom.



Beograd je u načinu na koji Beograđani primaju goste po svetu; Beograd je na ikonama svetog Nikole i svetog Jovana, najčešćim beogradskim slavama - ikonama koje su putovale do Kanade i Novog Zelanda; Beograd je ...



Beograd nije u Beogradu.



Beograd je u svim onim Beograđanima, koji još uvek ne mogu ili ne smeju da se vrate.

Ali ni ja više nisam ovde, već negde drugde, odakle očajnički pokušavam da se vratim samom sebi...



Beograd nije u Beogradu, jer Beograd , u stvari i nije grad - on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.



Beograd je u ideji koja oplođava svet gde god da se ponese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo, gde je jedinica za merenje stila - šarm.



Beograd je u imenima malih Švajcaraca, Francuza, Šveđana, Nemaca i Amerikanaca, čije su majke Bograđanke.

Beograd je u kažiprstu kad pozivamo 011.

Beograd je u izrazu "bez veze!", ma na kom se kontinentu izgovorio.

Beograd je rasut na sve četiri strane sveta.

Čeznem da jednog dana svi ovi Beograđani budu na okupu.

Kazu . da drma svakog ko je preko, netko prizna netko ne, sta znam , mene i te kako kad su slavlja, Tad znam kako je dole i boli, popricam sa ocem , majku nemam umrla je ,sa bratom, jedan je u Rusiji . drugi je dole, secanja naviru, tad placem, malo pustim, Zvonka Bogdana , Kad je mart , tad kod nas sve zeleni, budi se sve , ovde u junu tek leto ako bude , ponekad je celo leto kise , zamisli leto 3 dana , Ali sve se covek navikne, zeljela bih se vratiti , Mastam o tome, ali kako godine idu neznam,, jos je rano, za to,,

nedostaje...tako mi nedostaje

Jedan je Mile!

A tek Toma sto igra Kolo...

Neka je i ovde

Sve bih dala da sam večeras TAMO...da ispratim svog maturanta...

Ne Muci me Nostalgija...ja sam sa tim odavno rascistio... :neznam:

I ono...s vremena na vrijeme... :plačččč

...ponekad u glavu dolutaju neke davne slike. ne želim da im se prepustim i pojačam muziku.

DakleM da prijavim:

Mucila me nostalgija tako godinama,,,,I isla nekoliko puta, pa sve nesto ko nezavrseno, trka, frka,,,,ali u BL nesto nisam imala volje da se zadrzavam. Helenese, sad kad se Sareni vratio kaze vako:

Banjaluka nikad nece biti ruzna. Ostaje jedna od najljepsih kraljica Bosne. Ali, vise nije ista. Sreo sam se sa toliko raje, one koja je otisla, ali i one koja je ostala. Ovi koji su ostali, ista raja, isto mislimo, pricamo,,,,ali im djeca imaju neki specifican akcenat. Nije ekavski, ali nesto zavija ne znam ni ja na sta. I onda skuzis da tako pricaju sve doslje. Jadna djeca pravih banjalucana ako hoce da "pripadaju" moraju se prilagodit masi.

Vrbas, divan kao i uvijek, sva raja tu, ali fali ono nesto.

Ja sam opet vise vremena provela u Mostaru, i stekla isti utisak.

Suma sumarum, Dalmosi se nisu promijenili ni za bocu, daklem muci me nostalgijica za Jadranskim Morem:)

Bosno moja lijepa, volim te do neba, al nisi ti vise ti:)

Ta-ta:)