Vojislav Ilić

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Vojislav Ilić

Vojislav Ilić

Vojislav Ilić ([/url]Beograd, 14. april 1862. — Beograd, 21. januar 1894), pesnik, Beograđanin, sin pesnika Jovana Ilića,
Vojislav je proživeo kratak i težak život. Bolešljiv još od detinjstva,
on je slabo mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda
gimnazije zbog slabog uspeha. Kasnije je na svoju ruku pohađao
predavanja u Velikoj školi, aktivno učestvovao u književnom i
političkom životu studentske omladine, ali ispite nije polagao.
Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika
i pesnika. Tu je upoznao Đuru Jakšića,
te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri. Učestvovao je kao
dobrovoljac u bugarskom ratu 1885. godine, 1887. stupa u službu kao
korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj
školi u Turn Severinu. Iste godine postaje pisar ministarstva
unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da
ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati
u Beograd gde uskoro i umire.

U životu u mnogome je delio sudbinu drugih pisaca svog vremena:
često je menjao nameštenja u Beogradu i unutrašnjosti, živeo u
oskudici, veliki deo vremena provodio u kafani i neurednim, boemskim
životom još više pogoršao svoje ionako slabo zdravlje, zbog političkih
uverenja bivao proganjan od vlasti, i umro mlad. Iako je pisao kratko
vreme, svega petnaestak godina, ostavio je obimno i raznovrsno delo. Za
života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892), kojima treba
dodati veliki broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu.
Nekoliko slabih proznih pokušaja pokazuju da je Vojislav, slično Zmaju, bio prvenstveno pesnik, da je umeo dobro pisati samo u stihu.
Po Jovanu Deretiću
Ilić je u srpskom pesništvu izvršio ono što je desetak godina ranije
zahtevao S. Marković: odlučan raskid s romantizmom. Međutim, njegove
književne težnje samo se delimično poklapaju s Markovićevim programom i
s realističkom poetikom. U nekim pesmama on je bio glasnik naprednih
ideja svog doba, oštar kritičar društvenih i političkih izopačenosti.
Ali, njegova poezija, gledana u celini, suprotna je duhu tendenciozne,
pragmatične književnosti za koju se zalagao programski realizam. Svojim
estetizomom i formalizmom Ilić je otvorio put drukčijoj poeziji,
poeziji kojoj je podjednako strana orijentacija realista na običnu
stvarnost i zahtevi ideologa za uključivanje književnosti u društvene i
političke borbe, poeziji u kojoj je najvažniji momenat briga za samu
sebe, za svoje vlastito umetničko biće.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Zimska Idila

Zima je pokrila snegom doline i polja ravna,
I tavne visoke gore. Vihori snezznog praha
Po pustom viju se polju, i cela priroda cuti,
I listak poslednji vene od zimskog studenog daha.

Veselo puckara plamen u skromnoj izbici nashoj,
I machak na banku drema. Kroz tamu vecheri blede
Dugachke i svetle senke po zidu chudno se viju,
A oko ognjishta sniskog ozebla dechica sede.

Deda uzeo lulu i s pazznjom o dlan je bije,
Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva,
I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu,
I mirno pseci slusha vetrinu shto poljem duva.

Po kashto zashkripe selom volujska drvena kola,
I gavran nad njime grakne. Za tim se razgovor chuje.
To se komshija Panta, sigurno iz gore vraca,
Pa zzurno ispredje stoku i cheljad po kuci psuje.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Zimsko Jutro

Jutro je. Oshtar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trshchani krov, U daljini gube se brezi
I kruzze vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Josh niko ustao nije,
A budan petao vec, zzivosno lupnuvshi krilom,
Pozdravlja zimski dan i zvuchnim remeti glasom
Taj mir u chasu milom.

Il' kadkad samo tek zvizzdanje jasno se chuje
I tezzak, promuko glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameci pse, poguren u polje zzuri,
Pokriven koprenom belom.

Svuda je pustosh i mir. Nocna se kandila gase
A svezzi, jutarnji dah, prelece doline mirne,
I shum se razlezze blag, kad svojim studenim krilom
U gole granchice dirne....

__________________
Lara Laj

Pre mnogo tamnih leta
Gde Rajne trepti sjaj
Gde tihi Baharah
Zzivese Lara Laj

Tajnama njenih chari
Ocharan beshe tad
Mnogi kaludjer stari
I mnogi vojnik mladi

U drevnom zamku njenom
Porochni vlada kal
Pod zamkom smutnom tremom
Zzubori burni val

Lepotom zzenskih drazzi
Nudila svakom raj
Al’ zato srce trazzi
Veshtica Lara Laj

Iz drevnog zato grada
Gospodar ili rob
Bez srca osta tada
I sramni nadje grob.

Simboli svete tajne
Za nju su simboli zla
I vali tihe Rajne
Nadezzda vechnog sna.

Nevinost preli suze
I prizva bozzju vlast
I Gospod onda uze
Od Lare njenu strast.

Borama pokri chelo
Narasla bi njezin glas
Isushi njeno telo
I snegom pokri njezinu vlas.

Prezrena ode Lara
Gde vali biju grad
Iz grada odozgora
U Rajnu skochi tad.

Al’ od tad svake noci
S obale shumi vaj
To jeca u samoci
Veshtica Lara Laj.

posvecena....Loreley Od Hajnea

Jesen

Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja,
Na polju jesen stoji. Sa njene drazzesne glave
Lisnatih vreza splet charobno spushta se dole,
Do same mirisne trave.
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci,
I slatko smeshi se na nj. Pitome i blage cudi,
Priprema ona das spokojne vecheri i dane,
I zzetvu bogatu nudi.
Kako je mamljivo sve! Na starom ognjishtu mirno
Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni
I vlagom ispuni zrak, tu proshlost vaskrsne drevn,
I gatke vremena davni'.
I pozno u tavnu noc razgovor spokojno bruji,
Dok dremezz ne svlada sve. I strasno shaptanje tada
Kroz mirni proshushti dom al' i to gubi se brzo,
I san lagano pada....

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Na Drini

Kroz tucna polja i pitome ravni,
Srditim tokom, u nedogled tavni,
Ti shirish tvoja shushtajuca krila,
O, Drino, vodo mila!
Obale tvoje sharenilo krasi,
Ko ljupki venac nevestinske vlasi,
Al' tvoj se talas ravnodushno krece,
Ostavlja rosno cvece.
Talasi mili ravnodushno tako
Ostavljah i ja shto sve ljubljah jako,
I gonim - jurim - a gde li cu stati,
- Sudba ce, mozzda, znati.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

U Spomenicu

Kad poteche mladost, shto nas sluzzi sada
I pokida zzivot sve zzice veselja,
Kad nas borba smori i nevolja svlada,
I nestane davno mnogih prijatelja -

Kad jesenji vetar s nepogodom dune,
I tajni se odjek zahori u miru,
Znaj: to jeche moje pokidane strune,
To udara proshlost u srebrnu liru.

Vaskrsne li tada nashe mlado doba
I doleti spomen sa veselim zvukom,
Ti se blago nasmej nad dverima groba,
I svega se seti i odmahni rukom.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

U POZNU JESEN

Čuj, kako jauće vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do…
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.

Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom.

A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do…
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Anđeo mira

Noć duboka vlada, i sve živo spava;
Na starome tornju ponoć otkucava.
I u tom času sa grančicom krina,
Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi;
Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi.
Al' oseća granje - pa se tiho svija;
Oseća ga lahor - pa tiho čarlija.
I Anđeo Mira, kroz duboku tamu,
Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi,
Rujnu zoru čeka da nebom zarudi.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Starac

Star sam, slab sam, iznemogo,
Prozima mi dushu stud;
Borbe beshe vrlo mnogo,
Sad odmora hoce grud
Zaman, shto me razgovara
Proshlih dana spomen znan:
Mene muchi i obara
Neodoljiv neki san -
Svrsheno je....Pogled tuzzan
Ukocheno na svet sja:
Vidim da vec nije nuzzan
Nit' ko meni, - ni kom ja
Star sam, slab sam, iznemogo,
Prozzima mi dushu stud;
Borbe beshe vrlo mnogo,
Sad odmora hoce grud -
Al' me ipak radost neka
Uteshiti lepo zna:
Mnogo milih mene cheka
U drzzavi vechnog sna....

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Kad se ugasi sunce

Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe
i velom zvezdanim svojim pokrije burni grad,
I polja, i dolje, gore; kad lahor ćarlija slađe
Kroz opusteli sad -

Ja siđem usamljen u noć. I reči tajanstvene
Sa usana mojih tada odgone san i smrt;
Duhne nenadni vihor i sve se iza sna prene,
Oživi ceo vrt.

I staro, stoletno hrašće zašušti monotono
Starinsku nekakvu pesmu, starinski neki jad;
Beli se zanija cvetak, ko malo srebrno zvono
Zapeva ceo sad.

Iz mraka, iz neba, zemlje, izviru čudesne priče,
Glasova sve jače biva i vazduh čisto vri...
Jedan se cereka ludo, a jedan očajno kliče,
Kao duhovi zli.

No ja ih razumem lepo. To nisu nečiste seni,
No moje nemirne duše neopevani jad.
Oni se otimlju burno i svu noć pevaju meni
Kroz opusteli sad.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Ljubim Te,Dusho

Sumrachak pada: tishina se svija,
u milju tone vasiona sva;
vechernja zvezda treperi i sija:

veselo sve je - samo nisam ja!
Nemir mi stisko umorne grudi,
nesrecno srce shto ljubiti zna!

Kroz tiha polja srdashce mi zzudi
daleko tamo, u bajniji svet:
da zlato moje iza sanka budi

uz glasak frule, uz uzdisaj klet...
Il da joj shapne povetarcem blagim:
ljubim te, dusho, vishe nego svet!

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Elegija

Prestacu i ja skoro.I sa mnom,zanavek mozzda,
spomen ljubavi tajne zelena pokrice trava-
i vechni zaborav s njome.
Na mome spomenu surov istrven natpis bice tad.
No ti,kojoj sam pev'o mlad,u tavnoj,jesenskoj noci,
slushajuc' poznate zvuke,
hocesh li s tugom tada pobozzno sklopiti ruke
za pokoj umrlog znanca?
Hocesh li pojmiti tada nejasne rechi moje,
i teret ljubavnih jada,
i tajni uzdah moj?
O,znaj da ljubav moju ni vechnost otela nije,
ni gusta,zelena trava,shto sunce nada mnom krije,
ni hladni prekor tvoj.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Zbogom

Zbogom!....Nikada mozzda necu
Tvoj mili vishe chuti glas,
Nikada nece ruka moja,
grleci tebe u samoci,
Rasplesti tvoju gustu vlas;
Niti ce ikad vishe moci
Charobna senka tavne noci
U zagrljaju naci nas....
I sve to zashto? Ja sam znao:
Tuga i radost - sve je san.
I dok sam slatki sanak snivo,
S gordoshcu ja sam ochekivo
rastanka nasheg tuzzni dan.
tako pobozzno fakir pada.
Sluzzeci verno Bogu svom:
Svrshetak igre smrt mu sprema,
Al' on od smrti straha nema,
Nego se gordo sreta s njom.

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Slutnja

Shto se muti zora sjajna?
Zashto tuzzi cura bajna?
Sunce zori ne izlazi,
dragoj dragi ne dolazi.

Kao odziv bojnoj trubi,
momche jedno samrt ljubi.
I dok mrtav junak lezzi,
vranac konjic poljem bezzi.

Pram njegove guste kose
jecajuci vetri nose -
i gde pade, krsta nije,
gusti brshljan da se vije.

Ah, za mrtve ko da mari?
Samo gavran tu shestari;
al' se i on brzo vine,
i gubi se u daljine....

Shto se muti zora sjajna?
Zashto tuzzi cura bajna?

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Duh Proshlosti

Sa starih ruina, kad ponoc caruje svudi,
dizze se proshlosti duh. Ozaren buktinjom slave,
on tajom zzudi, il' kroz noc sumorno bludi,
ko bledi prizrak umrlih snova i jave -

i tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom,
on s tugom budi proshlosti davno vreme;
i smerne zvezde trepere chudnim krasom,
dok pesma tone u beskraje neme....

Sve strepi, slusha....I pastir iza sna se budi,
pa svu noc prati sumorne ove glase,
i zalud odziv cheka - vec plava zorica rudi,
i bleda kandila noci na plavom nebu se gase....

1882

Godina : 57 Location : Beograd Datum upisa : 13.04.2009

Jedna Noc

Na troshnoj klupi, blizu starog zida,
gde burjan raste, i predeo pust
pred mutnim okom gubi se iz vida,
sanjivi brshljan nikao je gust.

Bilo je veche. Po nebeskom visu
kandila bleda sipala su zrak,
i budni popac pevao je blizu,
kroz tiho veche i duboki mrak.

O, bajne noci! - mislio sam tada,
i opet meni beshe pusto sve -
ko mladom orlu, kad ga zzelja svlada,
shto napred hoce - ali ne zna gde.

I laki shushanj iz misli me trzze;
to beshe andjeo nespokojstva mog,
i noc se uzvi, i koprenu vrzze
na bledo chelo pratioca svog....

A sanjiv brshljan iz trave se dizze -
ja strasno grlih njezin mili stas,
a on joj blago do kosice stizze,
i vencem uvi raspletenu vlas.

1883