Dragan Lukić

Dragan Lukić



Za članak o glumcu, pogledajte Dragan Lukić "Omoljac"
Dragan Lukić (30. novembar 1928. — 1. januar 2006) bio je dečji pisac.
Rođen je u Beogradu
1928. od oca Aleksandra i majke Tomanije. Otac mu je bio štamparski
mašinista, pa se Dragan već od najranijeg doba družio sa sveže
odštampanim knjigama.
U jesen 1946. već počinje da objavljuje prve radove, a početkom
pedesetih već je postao afirmisani dečji pesnik i 1952. objavljuje
svoje prve knjige (poeme-slikovnice): Velika trka i Zveri kao futbaleri.
1954. je završio studije književnosti na Filološkom fakultetu u
Beogradu, a zatim počeo da predaje dečju književnost u Školi za
vaspitače. Posle osam godina zaposlio se kao urednik programa za decu
na Radio Beogradu i tu je radio sve do penzionisanja.
Pisao je pesme, priče, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave
o literaturi, vodio emisije na radiju i televiziji. Uređivao je časopis
"Zmaj". Bio je redovni učesnik najznačajnijih manifestacija za decu na
prostorima nekadašnje Jugoslavije. Njegovi saputnici u tom misionarenju
najčešće su bili: Desanka Maksimović, Branko Ćopić, Duško Radović, Arsen Diklić, Ljubivoje Ršumović, Pero Zubac, Dobrica Erić i drugi.
Objavio je preko stotinu knjiga, među kojima su najpoznatije: Kako
se kome čini, Moj praded i ja, Ovde stanuju pesme, Vagon prve klase, Fifi,
Kako rastu nogavice, Šta tata kaže, Od kuće do škole, Lovac Joca,
Vožnja po gradu. Objavio je romane: Neboder C17, Tri gusketara, Bomba u
kafi itd. Poznat je i po lektiri za 3. razred učenika osnovne škole,
"Nebom grada".
Celokupnim svojim delom, za koje je dobio najviše nagrade i
priznanja, bio je i ostao u samom vrhu jugoslovenske i srpske
književnosti namenjene mladim naraštajima.
Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Kurirček, Mlado pokolenje, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada Zlatni ključić itd. Bio je počasni predsednik Zmajevih dečjih igara od 1993. pa do smrti, pre njega bili su to Veljko Petrović u periodu 1964-1967 i Desanka Maksimović u periodu 1967-1993.
Posle duže i teške bolesti preminuo je u Beogradu 1. januara 2006.

IMENJACI
Ima kod nas jedna baka

sa tri mala imenjaka.

Ona ima mačka Žuću,

pseto Žuću

i unuka Žuću.

Svakog jutra baka ove

imenjake na rad zove.

Mačak misli:

pseto zove.

Pseto misli:

dete zove.

Unuk misli:

mačka zove.

Kad na ručak zove baka

sva tri čuju imenjaka.

Mačak kaže:

- mene zove.

Pseto kaže:

- mene zove.

Unuk kaže:

- mene zove.

Ko da su im zečji kraci,

začas stignu imenjaci.
Dragan Lukić