Hazardne Igre (Loto, Tombola, Rulet....)

Poslednje poglavlje opisuje hazard, ne vezano za karte. Postoje na hiljade hazardnih igara od kojih su opisane samo one najpoznatije. One su deo svakodnevnog života, stalno su prisutne, a toliko smo navikli na njih, da ih i ne tretiramo zasebnim igrama, već delom svkodnevmice. Ipak, ovde je kratko opisan i rulet, po mnogima Kralj Hazarda.

HAZARDNE   IGRE

Svi pokušaji objašnjenja, zašto igrači upražnjavaju Hazardne igre, ili još bolje rečeno, zašto na njih postavljaju novac, svodi se na vrlo jednostavan razlog, želja za brzim i lakim sticanjem materijalnog bogatstva. Ipak, ni to nije u potpunosti tačno.
Pre bi se moglo reći, da je sklonost ka poroku vrsta bolesti.
U ovim igrama, skoro da ništa intelektualno ne postoji, a ishod zavisi, isključivo od puke slučajnosti.
Vrlo je čudna težna čoveka, da na svojoj koži iskušava točak fortune.
To je svakodnevna pojava na ulici, čekaonici, autobuskoj stanici itd.
Ove igre zahtevaju vrlo malo toga, a najčešće se izvode sa šibicama, novčićima, papirnim novčanicama, a mogu se igrati i bez ičega.
I upravo zbog rekvizita koje smo naveli, uvrštene su u zasebno poglavlje.
Interesenti za društvene igre, sigurno na njih neće ni obratiti pažnju, ali ih treba bar spomenuti, kako bi ovo izdanje bilo kompletno.

Šibicarenje

Šibicarenje je omiljena ulična igra širom Evrope, mada je u većini zemalja van zakona i tretira se kao prevara.
„Bankar“ meša 3 unutrašnja dela kutija od šibica, okrenutih na dole.
U jednom od njih se nalazi mala „Kuglica“.
Po završetku mešanja, posmatrači postavljaju novac i klade se, ispod koje je kutije.
Ona se najčešće ne nalazi ni ispod jedne, već je „Šibicar“ veštim pokretom drži ispod nokta svoje ruke.
Kada otvara kutiju na koju posmatrači nisu postavilil novac, on je izbacuje, pa izgleda kao da se baš tu i nalazila.
Vrlo retko, on odigra i pošteno, ali oko sebe ima čitavu ekipu svojih ljudi, koji ulažu novac i na taj način nagovaraju one „naivne“ da nastave igru.
Bez obzira što skoro svako dete zna da je u pitanju prevara, ipak se uvek nađe određeni broj ljudi, koji ipak pokušavaju da okušaju svoju sreću, a pri tome sigurno gube novac.

Par – Nepar

Par-Nepar je čitava porodica igara, u kojima se pogađa, da li je neki broj „paran“, ili „neparan“.
Pri tome, igrač može osvojiti uloženi novac, sa verovatnoćom od 50%.

I varijanta
Igrač uzima određeni broj novčića iz džepa, drži ih u ruci, a protivnik pogađa, da li je njihov broj paran, ili neparan.

II varijanta
Jedan igrač skriva nekoliko novčića u ruci, a protivnik pogađa, da li je ukupna suma (vrednost) parna, ili neparna.
Npr, ako u ruci drži dva novčića od po 5 dinara i jedan od 2 dinara, ukupna njihova suma je 12 dinara, što znači da je u pitanju „par“.

III varijanta
Stara ruska varijanta ove igre je, da igrač uzima šaku pšenice, kukuruza, pirinča i slično.
Osobenost ove podvrste je, da ni on sam nezna, da li je u pitanju „par“, ili „nepar“.

IV varijanta
Ovo je korejska igra „Fen-Tan“, a u njoj se najčešće koristi pirinač.
Uzimaju se određene manje količine zrnaca, a zatim se odvajaju po 4.
Na kraju može preostati višak od 3, 2, 1, ili nijednog zrna.
Igrači se upravo klade na jednu, od ove četiri mogućnosti.
Igra je predviđena za više igrača.

Kruna – Pismo

Baca se novčić u vis, a pogađa se, da li će pasti vrhom sa Brojem ( „Pismo“), ili Grbom („Krunom“).
Novčić je preteča kockica za igranje, a u teoriji igara se tretira, kao „Kockica sa dve strane“.
Ova igra je potpuno legalizovana u ostalim sferama života, tako da se pre svake fudbalske utakmice baca novčić i određuje, kome prvom pripada lopta, ko prvi izvodi penal, ko na koju stranu napada itd.
Kada se pomene pojam „Žrebanje“, uglavnom se misli na ovu igru.

II varijanta
Bacaju se dva novčića istovremeno.
Igrač pogađa, da li će pasti „Isto“, ili „Različito“.
Isto su dve „Krune“, ili dva „Pisma“, a različito je, po jedan od svakog znaka.

Š l a g a

Šlaga je kod nas vrlo popularna igra, među poluprofesionalcima i lokalnim kockarima.
Jedan igrač uzima u ruku papirnu novčanicu, kartu od gradskog prevoza, ili bilo šta drugo, na čemu je serijski broj od 6, do 8 cifara.
Drugi igrač pogađa i govori npr: „Prva dva meni“, „Okolo po jedan“ (prva i poslednja cifra), „Prvi,treći i peti tebi“ i slično.
Primer:
Prvi igrač pokazuje da drži u ruci kartu za gradski prevoz, čiji je serijski broj 8064213, koga protivnik naravno ne vidi.
Drugi igrač govori : „Drugi, četvrti i šesti meni!“
Karta se zatim pokazuje, a njegov zbir je 0+4+1=5.
Zbir igrača koji drži kartu je sve ostalo 8+6+2+3=19.
Desetice se odbijaju, pa je njegov konačan rezultat 9.
U svakom dvocifrenom broju, kao konačan rezultat se računa samo poslednja cifra.
U našem primeru, pobednik je igrač, koji je pokazao kartu, pošto je njegov rezultat 9, veći od 5.

II varijanta

Ovde igrač drži u svakoj ruci po jednu novčanicu, kartu i slično.
Protivnik govori npr: „Prva tri, desna meni“.
Sada se formira zbir prve 3 cifre i jedne i druge novčanice.
Rezultat igrača koji je pogađao je zbir iz desne ruke, a protivnički, iz leve.
Veći od njih odnosi pobedu.

IGRE SA ŠIBICAMA, NOVČIĆIMA I KAMENČIĆIMA

Šibice i metalni novčići se već poodavno javljaju standardnim rekvizitima društvenih igara.
Često se u njihovom nedostatku koriste i kamenčići.
Gotovo sve ove igre su sa jako prostim pravilima i skoro uvek, hazardnog karaktera.
Međutim, za nas su najinteresantnije one, koje su nastale kao logične i misaone, a njihovi tvorci su veliki Svetski matematičari, šahisti, bridžisti i sl.
Postoji čitava ekipa naučnika, koja se intezivno bavi njima, a međusobno se dopisuju, razmenjuju iskustva i deluju kao jedna velika porodica.
Ne retko, sedišta su im Univerziteti svetskog glasa i reputacije.
Povećanje popularnosti i različitog broja ovih igara, uslovilo je i serijsku proizvodnju plastičnih palidrvaca i moneta, koje su namenjene isključivo igri.
Plastične šibice se u poslednje vreme uvrštavaju i u standardne komplete za društvene igre najvećih svetskih proizvođača, tipa Piatnika, ali se isto tako mogu kupiti i zasebno.

ČAPANEZE

U ovoj igri mogu učestvovati 2, ili više igrača.
Jako je slična „Mori“, ali se umesto prstiju, ovde koriste palidrvca, sakrivena u šaci.
Kod svojih poklonika, uglavnom se izvodi sa plastičnim šibicama, koje se mogu nabaviti upravo kao komplet za nju.
Sama igra je vrlo jednostavna.
Ipak, Čapaneze je fenomen poput Bakare, jer je poznat u celom svetu, nezaobilazan u literaturi o društvenim igrama, a to po svom sadržaju nikako ne zaslužuje.
Verovatno Italijansko poreklo, kao i brojna Italijanska dijaspora, uticali su na to da ova igra praktično bude jedna od osnovnih društvenih igara.
Svako dobija po 3 šibice.
Ruke se stavljaju na leđa i sakrivaju od pogleda protivnika, a zatim se jedan broj palidrvaca prebacuje u desnu ruku, koje se izbacuje ispred., sa zatvorenom šakom.
Pre nego što otvore ruke i pokažu njihov sadržaj, igrači najpre redom prognoziraju, koliko ukupno ima izbačenih šibica kod svih.
Pri tome, dva igrača ne smeju reći iste brojeve.
Pošto je prognoza završena, otvaraju se šake i pokazuje njihov sadržaj.
Igrač koji je pogodio broj šibica, dobija 1 bod.
Niko ne sme reći manji broj od broja šibica, koji sam drži u ruci.
U koliko niko ne pogodi, taj krug prolazi bez bodova.
Igra traje, dok neko od igrača ne dostigne određeni broj bodova.

Klađenje

Kada dođe do nekog spora, on se često završava tako, što se dvojica koja imaju različita mišljenja, klade.
Oni ulažu određanu sumu novca, a onaj za koga se ispostavi da je bio u pravu, uzima sve.
Ne treba ni govoriti, gde se sve klađenje može sresti.
U ovoj igri, uvek je jedan akter „glup“, a drugi „nepošten“.
Prvi epitet pripada onome, koji se kladi, a nije siguran na šta ulaže novac, dok je nepošten onaj, koji je siguran i kladi se, pri čemu pouzdano zna da protivniku uzima ulog.
Međutim, opklade su vrlo česte i kod visokoobrazovanih ljudi, gde se ni za jednog od njih ne može prosto reći da je „Glup“.
Za pasionirane kladioničare, predmet opklade može biti i čista sreća, npr, koji će golub sa drveta prvi da poleti i tome slično.
Trenutno su Kladionice na Sportske događaje pravo modno ludilo, ali mnogobrojni sistemi klađenja, kao i sistemi sa Sportskih prognoza i Lotoa, ipak prevazilaze obim ovog izdanja, tačnije, nisu njegova tema.

Neke anegdote vezane za Klađenje:

Odeska

Negde pred Oktobarsku Revoluciju, živeo u Odesi izvesni Josif Rafailovič, koji je zahvaljuući svojim nadarenostima ka svim vrstama Hazarda, dane proživljavao veoma raskošno i bogato.
Jednom broju poštenih ljudi iz okoline,to je upadalo u oči i oni ga prijave za „Kocku“.
Dođe on kod Javnog Tužioca, a ovaj ga počinje pritiskati da prizna, kojom vrstom Kocke se bavi.
„Ja ne igram nikakve zabranjene igre, već se samo prosto kladim“ - pravda se Josif Rafailovič.
„I vi hoćete da kažete, kako samo sa tim zarađujete toliki novac“ - pita ga Javni Tužilac.
„Evo na primer“ - ponovo će Josif Rafailovič -„Hoćete li da se kladimo, da će se vama do sutra ujutru, pojaviti čir na desnoj polovini zadnjice“.
Tužilac prihvati opkladu, ali obeća suparniku, da ako mu na kraju ne odgonetne na koji način zarađuje toliki novac, ipak će morati u zatvor.
Celu noć, tužilac i njegova žena su budno motrili, da li izlazi čir na zadnjici. Pošto od njega , ni traga, ni glasa, tužilac ujutru dolazi na posao, prilično raspoložen zbog pozamašne zarade. U njegovu kancelariju, odmah zatim utrčava Josif Rafailovič.
„Ti si jedna običan prevarant, pa ćeš iz ovih stopa u zatvor. Kakav si čir izmislio, kad od njega nema ni traga, ni glasa“ - odmah ga spremno dočekuje Tužilac.
„Dođite na vidno mesto, ovde pored prozora, skinite pantalone, kako bi se i ja u to uverio i opklada je vaša. Evo, tu su vaših dogovorenih 100 Rubalja.“
Tužikac to i učini. Josif Rafailović pažljivo pogleda zadnjicu, izvadi 100 Rubalja i dade tužiocu.
„A gde je objašnjenje o tvojoj velikoj zaradi?“ - upita Tužilac.
„Sada dođice i pogledajte sav ovaj svet ispod prozora. Ja sam od svih njih zaradio po 100 Rubalja, kladeći se, da će im Javni Tužilac pokazati kroz prozor golu zadnjicu. Vi sada sami procenite, koliko sam ja tu zaradio.“

Ruski Rulet

Sede Francuz, Amerikanac i Rus i razgovaraju o brutalnosti „Ruskog Ruleta“. Međutim, svako od njih pomirljivo konstatuje, da se u celom Svetu i dan danas javlja potreba ljudi za junačenjem i iskušavanjem svoje sudbine.
Francuz : „U Francuskoj npr, tri prijatelja odlaze u Bordel, izaberu po jednu prostitutku i vode sa njom lubav bez zaštite. Kako je u proseku, svaka treća zaražena sifilisom, to isto čeka i jednog od njih.“
Amerikanac : „Poznata je američka opsesija brzim automobilima. Tri prijatelja izabiraju po jedan sa Pijace polovnih Automobila. Odmah sedaju u njih i razvijaju po 150 Milja na čas. Pošto statistički podaci govore, da na svakom trećem ne radi kočioni sistem, sudbina jednog od učesnika ove opklade je jasna“.
Rus : „Kod nas u novije vreme (Komunizam), sedaju 3 priljatelja, piju čaj i započinju razgovor o politici. Kako prama statistici, dve trećine ruske nacije radi za KGB, sudbina jednog od njih je jasna“.

Sportske Kladionice

U zemljama u tranziciji, gde spadaju i sve bivše Jugoslovenske Republike, dolazi do ekspanzije Sportskih Kladionica, koje počinju nicati kao pečurke.
Ipak, u pitanju nije klasično „sportsko“ Klađenje, čija je tradicija duža od jednog Veka, već nešto potpuno novo.
Imajući u vidu, da je kod nas i za vreme Komunizma bila jako popularna Sprotska Prognoza, napravljena je izvesna kombinacija.
Dva puta u toku nedelje, ilazi Lista sa „Kvotama“, pa je u pitanju praktično opklada Kladioničara protiv Igrača.
Pri tome, zarada jednih i drugih zavisi od ishoda mečeva.
Klasične Sportske Kladioneice se razlikuju u sledećem :
-Kladioničar praktično samo organizuje klađenje između igrača, a sam uzima određeni procenat od Uloga.
Tako za npr, neki događaj, čija je verovatnoća približno jednaka, kvota bi teorijski trebala da bude 2,00.
To praktično znači, da ako sto igrača odigra na jedan, a drugih sto na drugi ishod događaja, prvi uzimaju uloge drugih i obrnuto.
Međutim, da bi se obezbedila zarada za kladioničara, „kvota“ se postavlja npr, 1,85, tako da 0,15-i deo zadržava Kladionica kao svoju zaradu.
Da bi ovo bilo moguće, „Kvote“ (Lista) se moraju obnavljati na svakih pola Časa, a po nekad i kraće.
U slučaju da se pojavi višak igrača koji ulažu na jedan ishod, ta „kvota“ pada, a suprotna raste, kako bi se ostvario balans i igrači ponovo sami sebe isplaćuju.
Kladionica po nekad uskače samo kao pomoć.
-U svakom događaju, postoji mogućnost „Kupovine“ i „Prodaje“.
Tako npr, par „Liverpul-Vest Hem“, gde je Domaćin favorit, pored „kvota“ za 1, X, 2, koje iznose 1,25; 3; 4,00; daje se Balansirovana Kvota.
Vest Hemu se daje fora (2 gola), pa „kvote“ na Liverpul (-2) i Vest Hem (+2) su izjednačene i iznose po 1,85.
Pri tome, ako domaćin pobedi sa 2 gola razlike, i jedna, i druga Stavka je „Rashod“, odnosno, vraćaju se protinviku (kvota 1,00).
Mogućnost „Kupovine“ je, da se uvek može igrati na Liverpul (-1,5; -1,00; -0,5), gde se kvote smanjuju (1,65; 1,45; 1,25), ali se može vršiti i „Prodaja“, pa se kvote povećavaju.
Stavka na Liverpul (-2,50; -3,00) su npr, 2,65,odnosno 3,75 itd.
-Ukupan broj golova se daje kao 2,5, a „kvote“ su za manje i više od toga, po 1,85.
Tu takođe može uslediti „Kupovina“, ili „Prodaja“ za po 0,5 golova, gde se koeficijenti smanjuju, ili povećavaju, a to može biti i višestruko.
Tako se uvek može igrati „Više od 5,5 golova“, „Manje od 1,5 gol“ i slično.
Bejzbol se uvek daje sa forom od plus/minus 1,5 bodova.
Hokej i Košarka zavise od jačine suprotstavljenih ekipa, a slično se igra i kod nas.
Jedina razlika je, da ako je fora npr, 8 poena i toliko izađe, igrač ne gubi, već mu „kvota“ postaje 1,00.
Za detaljnije upoznavanje, neophodno je posetiti jedan od mnogobrojnih Sajtova.

L O T O

Pod pojmom „Loto“-a, kod nas se podrazumeva Igra na sreću, koju organizuju velike državne i privatne kompanije.
Broj igrača se meri u hiljadama i milionima, a samo najsrećniji od njih dele ulog, naravno, pošto se predhodno odbiju porezi i druge državne dažbine.
Ovakva igra je u većini zemalja podignuta na državni nivo, pa se izvlačenje brojeva najčešće direktno prenosi, putem nacionalne televizije.
Međutim, ovde će mo opisati prvobitan oblik LOTO-a, koji je nastao, a još uvek se i igra, u Italijanskim Loterijama, po čemu je sama igra i dobila ime.
Kupuju se Loto-listići, koji su najćešće unapred odštampani.
Listić se sastoji od 27 kvadratnih polja, raspoređenih u 3 reda, po 9.
U kvadratićima su upisani brojevi i to, u prvoj vertikalnoj koloni jednocifreni, u drugoj oni koji su između 10 i 19, u trećoj od 20, do 29 itd.
U poslednjoj devetoj koloni, nalaze se brojevi od 80, do 89.
U svakom horizontalnom redu se po 4 polja ostavljaju prazna, a ona mogu biti u bilo kojim vertikalama.
Listići se štampaju sa različitim kombinacijama brojeva i praznih polja.
Pre početka igre, svako kupuje po jedan, ili više listića.
U „kućnim“ partijama, za svaki listić, uplaćuje se određena suma u zajednički „pot“.
Što igrač uzme više listića, više uplaćuje, ali je i mogućnost dobitka veća.
U lokalnim igrama, igrači često sami upisuju brojeve na praznim listićima, koje dobijaju pre početka igre.
Pri tome, imaju slobodan izbor brojeva, kao i raspored praznih polja.
[You must be registered and logged in to see this image.]
U Loterijama postoji bubanj, a u njemu se nalazi 89 loptica.
Na svakoj od njih je ispisan po jedan različit broj, od 1, do 89.
Bubanj se zavrti, a zatim se na bilo koji način izvlači, jedna po jedna loptica.
Posle svakog izvlačenja, glasno se očitava broj sa nje.
Igrači, koji na svojim listićima imaju izgovoreni broj, precrtavaju ga.
Igrač, koji prvi precrta svih 15 brojeva na svom listiću, to objavljuje i uzima ceo ulog.
„Kućne“ partije se usled odsustva bubnja, igraju nešto drugačije.
Na jednakim papirićima se ispisuju brojevi, od 1, do 89.
Oni se najpre okrenu licem ka stolu, razmešaju, a zatim razdele igračima.
Svako pogleda šta je dobio, a pre početka igre se određuje, ko igra prvi.
On spušta na sredinu stola jedan od svojih papira sa brojem, a smatra se, kao da je izvučen iz bubnja. Svako ko na svom Loto-listiću ima odigrani broj, precrava ga.
Zatim sledeći desni igrač, spušta jedan svoj broj itd.
Igrači tako odigravaju, broj po broj, dok se ne javi onaj, ko je uspeo da precrta svih 15 svojih brojeva.
Ako više igrača završe partiju istovremeno, dele „pot“ po pola.
Svako može uplatiti po 2, 3 i više uloga, a za svaki ima pravo na po jedan Loto-listić.
U ovoj varijanti, igrači svoje listiće skrivaju od protivnika.
Ako protivnici vide koji broj fali igraču za pobedu, neće ga nikada ni odigrati na talon.
Moda iz Italijanskih Loterija, proširila se ubrzo i kod nas.
Još pre više od pola Veka, ova igra se počela organizovati i po našim kafanama, ali pod „domaćim“ nazivom, „Tombola“.
Ovaj oblik Tombole se zadržao u manjim sredinama i do današnjih dana, ali je uglavnom iz većih centara istisnut „pravom“ Tombolom.
Ona je kod nas stigla pod nazivom „Bingo“.
Iako je sve manje mesta gde se igra „stara dobra Tombola“ iz Italijanskih Loterija, mnogi igrači starije generacije su i dalje isključivo privrženi njoj, pa čak principijalno ne ulaze na mesta gde se igra „Bingo“.

TOMBOLA

Ova igra je zamišljena kao zabavna, ali taj karakter ima samo u svom originalnom obliku.
Prvobitan oblik Tombole se sretao na zabavama, proslavama, a redovno na Dočecima Novih Godina.
Svaki posetilac na ulazu dobija papirić sa brojem. Identični papirići se nalaze i kod organizatora zabave.
U određanom trenutku, prekida se muzika, organizator svoje papire stavlja u bubanj, kutiju i slično, a zatim odatle izvlači jedan broj i govori, šta on dobija.
Posetilac, kod koga je taj broj se javlja i preuzima nagradu.
Nagrade su najčešće igračke, ukrasni predmeti, kasete i diskovi i slično.
Naravno, tokom večeri se izvlači veći broj takvih brojava i deli više nagrada.
Ipak, kada danas neko spomene Tombolu, obično ne misli na opisanu zabavu, već na organizovanu hazardnu igru.
Ona se organizuje po lokalima i kafanama, specijalno namenjenih njoj.
Od mnogobrojnih vrsta Tombole, kod nas se sa posebnim uspehom nekoliko decenija organizuje Bingo-Tombola, ili samo „Bingo“.
Za nju se koriste listići od 25 polja, odnosno 5x5.
Sva polja su ispunjena brojevima, osim centralnog, na kome se nalazi „Džoker“.
On se tretira kao poklon svakom igraču, odnosno, kao njegov prvi zaokruženi broj na listiću.
U prvoj vertikalnoj koloni su brojevi od 1, do 15; u drugoj, od 16, do 30; u trećoj, od 31, do 45; u četvrtoj, od 46, do 60 i u petoj, od 61, do 75.
Izbor je uvek slučajan, ali su oni raspoređeni po veličini, odozgo, na dole, odnosno, polaze od manjeg, ka većem.
Iz bubnja se izvlače kuglice sa ispisanim brojevima na sebi, a broj se glasno izgovara i to, obavezno dva puta.
Igrači koji ga imaju na listićima, zaokružuju ga.
Kao i kod Lotoa, i ovde svako može kupiti više listića i igrati na svima istovremeno.
Kod „Binga“ postoje dve nagrade :
-„Mali Bingo“ je nagrada, koja iznosi 20% od ukupnog uloga.
Dobija je igrač, koji prvi zaokruži svih 5 brojeva, u bilo kom horizontalnom redu.
Očigledno je, da ga je najlakše ostvariti u III redu, jer su tu neiphodna samo 4 broja.
Igrač koji to ostvari, viče glasno:“Bingo“, odmah mu se isplaćuje nagrada, a zatim se igra produžava.
-„Veliki Bingo“ je glavna premija, a za nju igrač mora da zaokruži brojeve, u 3 bilo koja horizontalna reda.
Najviše šansi upravo ima onaj, koji je već dobio „Mali Bingo“, pošto su mu za pobedu potrebna još samo dva, bilo koja reda.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sva tri horizontalna reda, moraju biti u istom kvadratu.
Svako ima ispred sebe po nekoliko kvadrata, svi su u konkurenciji i za svaki je uplaćen ulog, ali se posmatraju zasebno, kada je reč o „Velikom Bingu“.
Ako se organizuju „kućne“ partije, umesto bubnja i loptica, koriste se 75 ceduljica, na kojima su ispisani brojevi, od 1, do 75.
Papirići se promešaju i postavljaju na sredinu stola, licem na dole.
Svako uplaćuje ulog, a na papiru ispred sebe crta kvadrat 5x5 i po svom izboru, u njega upisuje brojeve, držeći se predhodno opisanih pravila.
Ko god želi, može uplatiti dva, tri, ili više uloga i nacrtati 2, 3, ili više kvadrata, a svaki od njih je za sebe u konkurenciji.
Počinje igra, u kojoj nije neophodno da igrači jedni od drugih kriju svoje papire.
Jednostavno, sa sredine stola se redom okreću promešane ceduljice sa brojevima, a kako se koji broj okrene, tako ga igrači zaokružuju u svojim kvadratima.