SREĆNI PRAZNICI

Srecan Dan oceva svim dobrim tatama :cheers: :675231: :zvezde 1:

Sutra je Badnji dan :cheers:

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Badnjidan
i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već
i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za
njih.


Cestitke svima koji Slave :381752:

Po badnjak na Badnji dan
Najsvecaniji od predbožicnih praznika je Badnji dan (6. januar) kojim zapocinje božicno slavlje. Po tumacenju crkve, dan uoci Božica zove se Badnji dan, a noc koja sledi Badnje vece, zato što se tog dana i te veceri bdi - ne spava, u ocekivanju najsvecaljnijeg i najradosnijeg momenta u istoriji ljudskog roda - rodenja Isusa Hrista.
Drevni je seoski obicaj da se u cik zore pucnjem iz puške ili prangije objavi polazak u šumu po badnjak. Cim svane, u kucama se ložila vatra, pekla pecenica i badnjacka pogaca, pripremale se božicne dakonije. Badnjak, najvažniji ritualni element u obicajima za Božic kod pravoslavnih Srba je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na badnje vece zajedno sa slamom i drenovim grancicama unosi u kucu.
(U gradu je badnje drvo zamenjeno hrastovim grancicama koje se uvezane sa malo slame i napupelom drenovom grancicom prodaju na pijacama.)

U gradu

U gradu rukovet badnjackih grancica do veceri se drži u predsoblju stana, takode prislonjen uz istocni zid.
U našim krajevima je obicaj da se pred crkvom zapali vatra i da se na nju položi veliki badnjak koji je namenjen crkvi i mestu. Svi ostali badnjaci, koje domacini donose sa sobom, posle osvecenja pred crkvom odnose se kucama.

U selima, na Badnji dan ujutro, otac i sin odlaze u obližnju šumu ili zabran i iseku drvo za badnjak. Bira se hrast ili cer, koji na granama ima lišca. Onaj ko sece badnjak sekirom, prethodno se prekrsti i izgovori molitvu "Bože i Badnjace sveti", zatim navuce rukavice i u tri zamaha, u ime Svete trojice presece granu tako da padne na istocnu stranu odakle Gospod dolazi. Iver koja ispadne uzme takode sa sobom. Badnjak se unosi u dvorište i naslanja na istocni zid kuce do veceri kada ce biti unet

U pravoslavnim porodicama se s nestrpljenjem ceka Badnje vece (6. januara), a kad zade sunce, prilikom unošenja badnjaka u kucu, domacin pozdravlja sve ukucane sa: "Dobro vece i srecno vam Badnje vece"! Domacica posipa badnjak i badnjacara žitom da bi ukucanima iduca godina bila srecna i bericetna.
Domacin zatim, polaže badnjak na vatru ili ognjište. Kad pregori, jedan kraj se nosi oko torova i štala, a drugi se ostavlja za položajnika ili radovana. Ukoliko ima male dece u kuci, majka unosi sa njima slamu i posipa je po svim sobama. Majka imitira kvocku, a deca pilice, što simboliše zbližavanje ljudi u jednu hrišcansku zajednicu, kao što kvocka okuplja svoje pilice i greje ih materinskom ljubavlju.

Spomen na boga Badnju

Po narodnom verovanju, kod starih, mnogobožackih Srba u prethrišcanskom periodu, postojao je neki bog Badnja, ciji je kip bio izdeljan od drveta. Primivši hrišcanstvo, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru. Pošto im je on bio vrlo drag, taj obicaj u spomen na boga Badnju, ponavljaju na svako Badnje vece, a badnjak na jednom kraju, u nekim našim predelima, namažu medom da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag.

Potom domacin blagosilja kucu orasima bacajuci ih po jedan u svaki ugao sobe. Cetiri ugla kuce simbolišu cetiri strane sveta, što znaci da se Badnji dan slavi svuda i da Bog gospodari celim svetom. Po slami, zatim, prospe novcice, bombone, suve šljive i smokve, a deca ih pijucuci sakupljaju. Pre unošenja badnjaka, iz sobe se iznesu stolice i na prostrtoj slami se postavlja trpeza zvana "sofra".
Na sofru se prvo stavlja vino, so i badnjacka pogaca umešena bez kvasca. Od obavezne tri vrste jela, na tako postavljenoj sofri, ima: ribe pržene na ulju, meda i pasulja ¨ obicno "prebranac" ili "meljanac"). U situ, pored žita, kojim je sacekala badnjacara i badnjak, domacica servira i razno voce: jabuke, orahe, kruške, suve šljive, smokve, badem, lešnik, suvo grožde. Pred tako pripremljenom badnjackom vecerom domacin se prekrsti, zapali svecu, okadi trpezu i svu celjad, pa otpeva: "Roždestvo tvoje Hriste Bože Spase naš" i ocita "Ocenaš". Onda razlomi pogacu i svu celjad ponudi vecerom u kojoj se uz cašu vina dižu zdravice.
Na Badnje vece u kucu se unosi i pecenica sa ražnjem, naslanja na istocni zid sobe i sutradan, na Božic se servira na svecanoj trpezi.
Nakon badnjacke vecere spava se na slami ili pripremljenoj slamarici gde za to ima mogucnosti, a iza ponoci, na Božic, jedni u crkvu na jutrenje (obicno domacin i najstariji sin), drugi u svitanje za vodu na izvor, bunar, cesmu ili kladenac (obicno cerke-vodonoše), treci u štalu kod stoke (mladi sinovi), a domacica mesi cesnicu i pripravlja božicni rucak. U seoskim kucama slama na podu stoji sva tri dana praznika, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjacki buket hrastovih ili cerovih grancica. Slama se nikako, po završetku praznika ne sme spaliti, jer se veruje da to donosi nesrecu.
Postoji i verovanje da ne valja na Badnje vece zaspati dok badnjak ne pregori, jer ce ukucani umirati iznenada i bez reda.
Narodna meteorologija kaže: "Ako na Badnji dan bude oblacno - bice rodna godina. Ako se na badnjaku nakupi dosta pepela, zima ce biti jaka sa puno snega. Ukoliko varnice iz badnjaka iskacu same, bez džaranja po vatri, bice dosta meda".

Sretan badnji dan i badnje vece svim vjernicima koji slave danas !

Badnji dan se proslavlja 6. januara, dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.
Badnjidan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Badnjidan je poslednji dan Božićnog posta. Dan koji mu prethodi je Tucindan.


Poreklo praznika
Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Spasoje Vasiljev badnjak vezuje za slovensko božanstvo Svetovida. ^[1]
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta

Običaji i simbolika


Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo. U različitim krajevima, običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo. Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja i od sela do sela. Ipak, i pored tolike raznovrsnosti i razlika, ipak postoji i dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični, kao i sećanje na neke običaje koji se više ne rade ali postoji sećanje da se u nekom selu nekada i to radilo pre nego što se to napustilo.
Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Sečenje badnjaka


Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca. Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji biran je cer; na zapadu, zavisno od kraja, su to hrast ili bukva; u smedrevskim selima se ne seče drvo za badnjak, već grana hrasta.
Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Uglavnom je to značilo da se odseče jedna grana drveta, koja bi se tako cela nosila kući, ili se prvo kresala na više jednakih ili nejednakih delova. Ova raznolikost u broju badnjaka takođe ide u prilog prethrišćanskom poreklu badnjaka i Badnjeg dana.
Pre sečenja se drvetu nazove "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se "da se drvo ne muči" tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima takođe magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvata prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. ^[2] Negde, opet, taj iver stavljaju u košarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac. ^[3]
Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj. badnjake, ih na kućni zid a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Ponegde badnjak okrešu u šumi, a ponegde ga donesu sa granama.
Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje vretena i igle. ^[4]

Božićna pečenica


Posle donošenja badnjaka se kolje pečenica (ponegde se kolje ili utuče na Tucindan). Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska. Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.

Obilaženje domova


U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića i a od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, a ređe novcem (to je novija izmišljotina).

Badnje veče


Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče.

Unošenje badnjaka i slame


U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik. . ^[5]
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače!. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Paljenje badnjaka
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom, itd.
Ponegde zasečeni kraj badnjaka namažu medom, pa to čobani ližu, govoreći Kako mi za badnjakom, tako ovce za jaganjcima, krave za telcima... . ^[6]
Običaj nalaganja badnjaka na vatru vrlo je star i pominje se u pisanim izvorima još 1272. godine, gde se u jednom dokumentu beleži da su na Badnje veče dubrovački brodovlasnici prinosili knezu panj-ceponem i nalagali ga na vatru . ^[7], a u XVII veku je zabeleženo da je u Istri postojao običaj paljenja i darivanja badnjaka hranom. ^[8] Sa druge strane, u smederevskom kraju npr. ne postoji običaj nalaganja badnjaka, osim možda u kućama doseljenika sa drugih strana.
Deca "džaraju" vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica ... nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori "Dobro veče, čestiti vi i badnje veče" a ukućani odgovaraju "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica".
Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

Badnjački kolač


Negde se za Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče.
U svrljiškom kraju se pravi badnjidanski obredni hleb "njiva" na kome je ukras urađen u obliku zmije, koja je u vezi i sa kultom mrtvih ali u nekim situacijama ima veze i sa rodnošću godine. Obredni hlebovi koji se mese badnjega jutra su u tesnoj vezi sa magijskom verovanjima u vezi plodnosti.
Na Kosovu se za Badnji dan spremao poseban kolač koji se iznosio na kućni prag i ritualno nudio vuku. Vuk je, inače, posebno poštovano mitsko biće u starih Srba.

Badnja večera


Badnja večera je posna trpeza/posna, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). ^[9] Večera protiče u miru i tišini.
Slama koja se unosi u kuću, jedenje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih. To veče se u kući očekuju "domaći" ili "domaći pokojnici" ili "domaći duhovi". Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da se ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi pa se čak ni ne čisti po kući.
Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike. ^[10] Večera se kadi da bi se za večerom spojili i živi i oni koji to nisu

	Danas je Badnji dan Kraj šestonedeljnog posta
	Danas je Badnji dan, kojim se završava četrdesetodnevni božićni post, uoči Božića, praznika Rođenja Isusa Hrista i najradosnijeg događaja za hrišćanski svet.

Praznik Rođenja Hristovog najavlju je se Badnjom večeri, prvom prazničnom liturgijom.
Vikar patrijarha Pavla, episkop hvostanski Atanasije služiće praznično večernje u hramu svetog Save na Vračaru, u 16 sati, u čijoj će porti potom biti organizovano i tradicionalno loženje badnjaka.
Prvu Božićnu liturgiju, povodom praznika Rođenja Isusa Hrista, koja počinje tačno u ponoć između 6. i 7. januara, služiće arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u Spomen-hramu svetog Save na Vračaru.
Prema jevanđeljima, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od Istoka prema Zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Ponoćnim molitvama slavi se radost Roždestva Hristovog čijim je dolaskom na svet ispunjeno pororočanstvo starozavetnog proroka o rođenju Spasitelja.
Sutra, na Božić, na jutarnjim prazničnim liturgijama u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve biće pročitana Božićna poslanica patrijarha Pavla i srpskih arhijereja, a elektronski mediji emitovaće prazničnu poruku koju je u Srpskoj patrijaršiji pročitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
U bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne cekve, ovaj veliki hrišćanski praznik slovi kao Roždestvo Gospoda Isusa Hrista i obeležen je crvenim slovom, kao i naredna dva dana koja, takođe, spadaju u božićnu svetkovinu.
Božić 7. junara proslavljaju Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Sveta gora i Jerusalimska patrijaršija, koje praznično vreme određuju prema Julijanskom, prvom hrišćanskom kalendaru.

Mir Božiji_Hristos se rodi Srećan Božić svima koji slave

:zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:
:zvezde 5: :zvezde 5: SRECNA VAM NOVA GODINA!!!!! :zvezde 5: :zvezde 5:
:zvezde 5: :zvezde 5: ZDRAVI, ZIVI i VESELI BILI.. :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:
:zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:





:zvezde 5: :zvezde 5:

:zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5: :zvezde 5:

Voli Vas Vasa Lily!!!! :mlo srce:

Romi slave Vasuljicu



Pored Đurđevdana, Vasilica, ili Vasuljica, najpoznatiji je praznik pravoslavnih Roma u Srbiji. Obeležava se svake godine 14. januara, na dan Svetog Vasilija Velikog, odnosno na prvi dan Srpske nove godine.


Romi slave Vasuljicu ili Vasilicu, koji je uz Đuđevdan najveći praznik Roma. Vasilicu tradicionalno slave samo Romi pravoslavne veroispovesti.
Staniša Isinović novogodišnju jelku kiti novčanicama, da godina bude uspešna a ukućani zdravi. Taj novac sutradan poklanjaju deci, unucima, za uspešan početak godine.
Jelka tako postaje i bukvalno bogato okićena.
Zbog verovanja da su guske spasile Rome, neizostavne su na trpezi. Broj mora biti neparan, jednu spremaju siromašniji ili oni sa manje članova porodice, tri i više imućniji.
Vasuljicu Romi slave više dana, danas spremaju trpezu i pre nego što počnu da jedu gusku ili baklavu pevaju prigodne pesme.
Čekaju danas i polaznika ili položajnika, od njega zavisi kakva će biti godina.Sutra ostaju kod svojih kuća, a od 16. januara kreću i uzajamne posete i čestitanja.
Vasilica ili Vasuljica
Vasilicu, svoj najveći praznik Romi objašnjavaju na različite načine, a u njenom proslavljanju uočljivi su kompleksni slojevi brojnih kultura.
Vasilica se sastoji iz dva segmenata. Prvi segment je priprema, doček i proslavljanje Vasilice i on je kalendarski čvrsto strukturiran od 12. do 17. januara, s tim što se 14. januar označava kao Vasilica, a drugi segment - ispraćanje guske - svako domaćinstvo proslavlja u dan koji izabere.
Takođe, Romi za ovaj praznik koriste dva naziva: Vasilica i Vasuljica.

Ave Romalen, šukar Vasilica ! bend

Dan Svetog Patrika (St. Patrick's Day)


označava dan njegove smrti u 5. vijeku i slavi se 17. marta. Irci slave ovaj dan kao religijsku svetkovinu već više od hiljadu godina.
Na dan Svetog Patrika, koji je u toku kršćanske sezone posta, Irske familije tradicionalno idu u crkvu ujutro i slave izapodne. Post se prekida na dan, i ljudi bi plesali, pili i jeli tradicionalno Irsko jelo pravljeno od slanine i kupusa. Tradicionalno, list djeteline i zelena boja se karakterističo nosi za ovaj dan.
U modernoj Irskoj, Dan Svetog Patrika se tradicionalno smatrao religioznom svetkovinom. Sve do 1970., Irski zakoni su zabranjivali pubovima (vrsta kafane) da rade na taj dan.
Početkom 1995, Irska vlada započinje kampanju da se Dan Svetog Patrika iskoristi kao reklama za turizam i promociju Irske. Ovih dana, festival za Dan Svetog Patrika u Dablin-u posjeti preko milion ljudi.


ps danas se cirka u svim Irskim pabovima u Srbiji (a ima ih, u Novom Sadu, recimo ) a večeras u Bgd sviraju "Ortodox Kelts"

.. necu biti sa Vama, pa zelim sada cestitati...

NIJE VASKRS CESTITKA, NIT' DAROVI SKUPI,
VEC NESTO STO NE MOZE DA SE KUPI.
TO JE MOLITVA I BLAGOSLOV OD BOGA,
DA SVAKO JOS VISE VOLI BLIZNJEGA SVOGA!!!


HRISTOS VASKRSE!!!


:283400:

Praznik rada








Međunarodni praznik rada obilježava se kao spomen na velike radničke demonstracije održane u Chicagu dana 1. svibnja 1886. godine, kada je u sukobima s policijom poginulo više od dvije stotine radnika, a osmero je radnika osuđeno na smrt.
Demonstracije su održane radi zahtjeva radnika za osamsatnim radnim vremenom.
1. svibnja se kao međunarodni praznik rada obilježava od 1889. godine, a u Hrvatskoj je prvi put obilježen 1890. godine u Maksimiru.
U 20. je stoljeću se datum s vremenom etablirao kao anarhistički i socijalistički blagdan, te je baš u tim krugovima poznat i kao Međunarodni dan radnika, odnosno Praznik rada. U ovom je obliku prvi svibnja postao međunarodno slavlje socijalnih i ekonomskih uspjeha radničke klase i sindikalnog pokreta.



.......provodi se u prirodi............aha, da nije pljuštalo juče-a i danas se sprema :twisted:

https://www.youtube.com/watch?v=Mfb6V4J-u2M

nek im je srecan praznik, prelepo ga proslavljaju, lepshe nego zlatni dani 29. novembarski :cheers:

hipp, hipp, hurra :cheers:

sonia ::

https://www.youtube.com/watch?v=Mfb6V4J-u2M

nek im je srecan praznik, prelepo ga proslavljaju, lepshe nego zlatni dani 29. novembarski :cheers:

hipp, hipp, hurra :cheers:

Evo i ja se pridruzujem cestitkama, sonija (habibi) draga, ma gde da si...pozdrav od tvoje anje007...

anja007 ::

sonia ::

https://www.youtube.com/watch?v=Mfb6V4J-u2M

nek im je srecan praznik, prelepo ga proslavljaju, lepshe nego zlatni dani 29. novembarski :cheers:

hipp, hipp, hurra :cheers:

Evo i ja se pridruzujem cestitkama, sonija (habibi) draga, ma gde da si...pozdrav od tvoje anje007...

Ljubim ja tebe, bondice medena... :D Tu sam ja, sad neshto severnije od tebe ( Norveshka)
chitamo se ;)

SVIM VJERNICIMA ISLAMSKE VJEROISPOVJESTI CESTITAM BAJRAM

BAJRAM SERIF MUBAREK OLSUN

pozdrav svima! ima li ko da zna kako se na ceskom jeziku kaze,srecna nova godina i bozic

Šťastný Nový rok a Vánoce

NOVOGODIŠNJA ČESTITKA
Na kraju ove i na početku Nove godine,
mogli bismo se kao deca zakleti i reći makar sebi:
neću više nikad, ili ću manje nego do sada,
ili ću samo onoliko koliko moram, jer sam takav kakav sam.
Nemojte se danas boriti za ono protiv čega ste se nekad borili.
Nemojte nikad više tudjim greškama objašnjavati i pravdati svoje.
Nemojte raditi ono čega bi se vaši roditelji stideli
i čega će se vaša deca sutra stideti,
nemojte sebe proglašavati jedinim i najboljim.
Najbolji više nisu živi, a mi smo tu samo zato što njih više nema.
Oslobadjajte se slugu. Pomozite im da ne budu sluge
čak i onda kada bi oni to hteli da budu.
Poštujte druge ljude, nemojte ih proglašavati prijateljima
samo onda kada su vam potrebni.
Nemojte se dokazivati pred gorima od sebe, pred ravnodušnima,
pred onima kojima bi trebalo platiti piće da bi vas slušali
i da bi vam verovali.
Nemojte stalno vikati i traziti još.
Ponekad recite dosta i neću više, hvala ni ovo nisam zaslužio.
Nemojte tražiti da vam se unapred plati ono što sto ćete tek uraditi.
Mogli biste pre toga vratiti ili uraditi ono što ste već uzeli.
Budite skromni što vi tako hoćete,
a ne samo zato sto vam drugi nedaju.
Duško Radović

SRECNA VAM SVIMA 2010 GODINA

ZELI VAM NADJA!

Smiljane divno,hvala tebi a i Svili na lijepim cestitkama.

Srećan Božić svim vernicima Katoličke veroispovesti...Provedite ga u zdravlju i veselju...

Blagosloveno Badnje vece i sretan Bozic svim clanovima katolicke vjeroispovijesti.

Pridružujem se čestitkama ... Blagoslovljeno Badnje veče i čestit Božić !

Zelim svima sretne bozicne i novogodishnje praznike!

Vasa Komunikativn@!

Svim Madjarima, Slovacima, Hrvatima, Grcima, Bugarima... i ostalima koji slave ovaj Blagdan, sve najbolje i da zivimo u miru kao ljudi !
HVALJEN ISUS !!

Svima koji slave katolicki bozic zelim mir i blagostanje za badnje vece i Srecan bozic..

Svim vjernicima katoličke vjeroispovjesti srećno Badnje veče i Božić..

Svim vernicima koji slave katolichki Bozhic, zhelim da u miru i sreci proslave ovo veche i sutrashnji praznik...