VAS TINEJDZER JE POD STRESOM

Pod kakvim to stresom mogu da budu tinejdzeri, pod kakvim pritiskom?

Ima roditelja koji smatraju da je stres nesto
sto se desava samo odraslima, jer ga povezuju s brigama zbog novca,
posla, pokusaja da se uklope u posao i porodični zivot, bracnih
problema... Medjutim, i deca, a narocito tinejdzeri, i te kako su
podlozna stresu, i tu roditelji mogu puno da im pomognu.
Mnogo je
mogućnosti. Tu je pritisak da imaju dobre ocene, pritisak medju
vrsnjacima da imaju "one prave" stvari (garderoba odredjenih brendova,
patike odredjenih brendova, mobilni, to su samo neke od njih), kao i da
se uklope i da, nekada, cine stvari koje su rizicne i koje zapravo ne
zele da ucine. Nekada je tu i pritisak da se bude u tacno odredjenoj
"ekipi", da se izbegne zlostavljanje jacih, da dobro izgledaju, da se
ponasju "vise kao stariji" (u smislu nezavisnosti i seksualnog
iskustva) nego sto su zaista spremni da ucine.

Problem s kojim
se suoce mnogi roditelji jeste to sto im njihov tinejdzer nece direktno
reci kakav ga problem muci; mnogi tinejdzeri nisu ni navikli da svoje
probleme verbalizuju, narocito ne detaljno, pa samo iz njihovog
ponasanja mozete da zakljucite da nesto nije u redu. Neki moguci znaci
da ima problema: dete se sve manje vidja s prijateljima i sve vise zeli
da bude samo, postaje sve vise zavisno od vas (nekad se i "kaci" za
vas, mada vam i dalje nista ne govori o problemima), gubi apetit cak i
kad se o ranije omiljenoj hrani radi, smatra da lose izgleda ili da je
nesposobno, maksimalno se trudi da izbegne skolu i to pod najcudnijim
mogucim izgovorima (nekad uz pricu da je bolesno, da ga boli ovo ili
ono, a ne ponasa se kao da ga stvarno nesto boli), postaje sve
zahtevnije sto se vase paznje tice. Nije da, uzeti pojedinacno, ovi
znaci obavezno znace da vase dete ima neke velike probleme, ali bi
dobro bilo, za svaki slucaj, obratiti paznju.
I deca i tinejdjeri,
bas kao i odrasli, podlozni su stresu. Povod za njihove brige moze biti
drugaciji nego kad se o odraslim osobama radi, moze i da deluje znatno
manje ozbiljno, ali se radi o stvarima koje samim tinejdzerima nisu
nimalo nebitne, i zbog kojih se osecaju uzrujano isto koliko i odrasli
kad imaju probleme - ako ne i vise. Roditelji tu cesto mogu puno da
pomognu, nadamo se da ce vam neki od predloga biti od koristi.

Deci
i tinejdzerima pod stresom potrebno je dosta podrske. Dobro bi bilo
razumeti tinejdzerova osecanja i ne tretirati ga kao da preterano
reaguje, cak i ako se "iskida od placa" zbog necega sto vama deluje kao
sitnica. I vi se nekad zestoko iznervirate zbog necega sto je zapravo
sitnica, zar ne? Pored toga, to sto vama nesto, iz perspektive odrasle
osobe, ne deluje toliko krupno ne znaci da i vase dete to vidi na isti
nacin; to je nesto sto je njima bitno, i boli ih, i to ih jako boli.
Ukratko, dobro bi bilo ne omalovazti osecnja vaseg deteta time sto će
te mu reci da će to sto oseca proci, bolje je pokazati mu da razumete
da se sada oseca jako povredjeno.

Dobro je i pokazati uverenost
da ce sve ispasti dobro. "Kladim se da je on vec zaboravio na vasu
svadju i da se vise ne ljuti na tebe", "Sigurna sam da ce te ti i tvoji
prijatelji uspeti to da resite", i slicne recenice mogu da imaju veoma
umirujuc efekat na dete.

Odrzavajte uobicajene rutine kako biste
pruzili osecaj da stvari i dalje normalno teku. Nemojte dopustiti
bezanje iz skole, mada ne bi bilo lose zamoliti nastavnike da budu
tolerantni prema eventualnim ispadima vasg deteta jer je trenutno pod
stresom.

Ohrabrite dete da razgovara s vama, ali ga nemojte
prisiljavati na to, i dopustite mu da odbije da odgovori ili da prica o
necmu. Stavite mu do znanja da ste spremni da ga saslusate i da pricate
s njim kad god mu to bude potrebno. Moze da pomogne i ako im ispricate
o slicnim problemima koje ste vi imali u njihovim godinama, i kako ste
se vi tada osecali, i kako ste ih resili. To bi moglo da navede dete da
se otvori. S decacima nekad lakse ide ako razgovor pokusate dok rade
jos nesto (ne dok su bas zaneti u to sto rade) nego ako pokusate
licem-u-lice razgovor.

Pokusajte da uklonite bar deo pritiska.
Recimo, ako u kuci ima problema, nemojte bas tad "ganjati" dete zbog
slabijih ocena ili zbog neraspremljene sobe.



Ovako
iznet text izgleda kao uputstvo za upotrebu nekog mobilnog telefona po
principu mogli bi ovo mogli bi ono i samo pritiskajte prave dugmice u
pravo vreme i sve je super. Medjutim verujem da svako od nas ima sta da
kaze na ovu temu i sa stanovista roditelja i sa stanovista tinejdzera
pa mi je zelja bila da ovom temom otvorim diskusiju koja ce sigurno
pomoci i roditeljima i deci da se bolje razumeju slusajuci i uceci i iz
iskustava drugih.

Tu je pritisak da imaju dobre ocene, pritisak medju
vrsnjacima da
imaju "one prave" stvari (garderoba odredjenih brendova,
patike
odredjenih brendova, mobilni, to su samo neke od njih), kao i da
se
uklope i da, nekada, cine stvari koje su rizicne i koje zapravo ne
zele
da ucine. Nekada je tu i pritisak da se bude u tacno odredjenoj
"ekipi",
da se izbegne zlostavljanje jacih, da dobro izgledaju, da se
ponasju
"vise kao stariji" (u smislu nezavisnosti i seksualnog
iskustva)
nego sto su zaista spremni da ucine.

Ovi su stvari koje ja primećujem kod "moga" Naročito me nervira kada traži nešto što je "brend" bez ikakve stvarne potrebe . Za to su krivi pre svega mediji koji takve vrednosti i kreiraju . Pre svih -Tv Pink .
Kako da se oseća neka devojčica , kada sluša one pevaljke kako se hvale koliko su platile koju krpicu ?
Ono čega se zaista bojim je "dokazivanje" i "pripadanje grupi" Ne bih baš voleo da ga vidim u nekoj "navijačkoj"

Stres među tinejđerima je sveprisutan i normalna pojava za tu dob . Tinejđerska dob je vezana za bubertetske promjene koje psihološki i emocionalno previru u djetetu .
Stres može biti vezan za mnoge situacije sa kojima de mlado biće ne može lako nositi ili se teže nosi . Poteškoće u obitelji , školi , među vršnjacima izazivaju određenu reakciju stresa . Količina stresa ovisi o karakteru djeteta i nošenja sa istim .
Roditelji su najbitniji u odrastanju pa je roditeljska podrška i razumijevanje djeteta , te otvorena komunikacija od iznimne važnosti . Važno je prepoznati stres i prigrliti dijete kako stres ne bi prešao u depresiju i dijete u problemu ostalo izolirano i samo .

Draganna ::

.
Roditelji su najbitniji u odrastanju pa je roditeljska podrška i razumijevanje djeteta , te otvorena komunikacija od iznimne važnosti .

To radim ...moj zna da mirno moze da prijavi bilo koju lošu ocenu . Nikada ne legne da ja ne provedem bar 10 minuta u priči pred spavanje . Zna i da kada nešto obećam , da može da računa na to da ću stvoriti . No ne mogu ga štititi 24 h na dan , ima stvari koje sigurno ne znam .

Danubius ::

Draganna ::

.
Roditelji su najbitniji u odrastanju pa je roditeljska podrška i razumijevanje djeteta , te otvorena komunikacija od iznimne važnosti .

To radim ...moj zna da mirno moze da prijavi bilo koju lošu ocenu . Nikada ne legne da ja ne provedem bar 10 minuta u priči pred spavanje . Zna i da kada nešto obećam , da može da računa na to da ću stvoriti . No ne mogu ga štititi 24 h na dan , ima stvari koje sigurno ne znam .

Jako lijepo ... lijepo i ispravno ponašanje od tebe kao roditelja ...
Ta bliskost i otvorenost je najbitnija , bez obtzira radi li se o dobrim ili manje dobrim situacijama ...
Važno je dati , kao roditelj , sve od sebe ... Jer to je i jedino i sve što se može dati ... A 24 sata , ne možeš kontrolirati / štititi ga ... Mora biti samostalan i odgovoran ... Tomu ih moramo učiti ...
A stres nije ništa strašno ... Najčešće je normalna ljudska reakcija na nekakv neočekivani ishod ... Važno je biti pozitivan i podrška ... Djeca to znaju cijeniti ... A i sami će tako , sutra postati dobri ljudi i pažljivi roditelji ...