Stevan Pesic

Стеван
Пешић (Доњи Ковиљ, 1939 - Београд, 1994) је био српски и југословенски
писац и песник. Посебно је познат по својим путописима са Непала,
Тибета и Шри Ланке.

Живот
Стеван Пешић је рођен 1936. године
у Ковиљу, где је завршио основну школу, а у Сремским Карловцима
гимназију. Живео је и стварао у Београду, као слободан уметник. 1965.
године му је објављења прва збирка поезије под насловом Месечева
енциклопедија.
Пропутовао је многе земље, а највише времена је
провео на Тибету, у Индији, Непалу, Сри Ланки. Посебно је познат по
својим поетичним путописима са Непала и Шри Ланке (Катманду 1982,
Светло острво 1984.), у којима износи и избиљне филозофске мисли.

"У
космосу постоји радост као сила, енергија. Није стваралачка, али даје
смисао стварању; није јој узрок ни постојање света, јер су јој живот и
смрт једнаки. Код животиња и биља је честа, код људи је изузетна
милост."

Стеван Пешић је један од легата Градске библиотеке
Новог Сада. Његова мајка Даринка поклонила је 1988. године новосадској
библиотеци велики број књига из његове личне библиотеке, од којих многе
имају посвете и потписе аутора.
Иако је за живота објавио више књига, умро је у немаштини 1994. године у Београду.


Дела

Пешић је углавном писао романе, путописе, поезију, драме и дела за децу.

Књиге
• Месечева енциклопедија, 1965, збирка поезије
• Катманду, 1982, путопис
• Светло острво, 1984, путопис
• Сарат и Випули, 1984, роман
• Тибетанци, 1988, роман
• Пут у Раџастан
• Велика књига или књига о Ковиљу
• Дописивање с Богом, његова последња збирка приповедака
Драме
• Крилате краве
• Ловачка прича
• Чудесни виноград
• Плава птица
• Курир Јовица
• Омер и Мерима
• Тесла или прилагођавање анђела, која се сматра "једним од најлепших драмских текстова написаних на нашем језику"